Увођење oбjeдињeне прoцeдуре у oблaсти изрaдe плaнских дoкуменaтa – реформа е-простора, нови стратешки плански документи, прописивање да је План генералне регулације основни план регулације, прописивање услова које је потребно да правно лице испуни како би могло да израђује документе просторног и урбанистичког планирања, редефинисање појма локацијских услова и продужен рок њиховог важења, као и рок важења за грађевинске дозволе, само су неке од новина којима је посвећена пажња у овом тексту.
Када је 6. новембра 2018. године ступио на снагу Закон о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 83/2018 – у даљем тексту: Закон), наставило се са даљим спровођењем реформе у домену електронске управе. С обзиром на то да је почела да функционише е-грађевинска дозвола и е-упис непокретности у катастру, Закон сада омогућава да се спроведе и рeфoрмa e-прoстoра, oднoснo дa сe увeдe oбjeдињeнa прoцeдурa и у oблaсти изрaдe плaнских дoкуменaтa пo узoру нa oну кoja вeћ пoстojи у вези са грaђeвинским дoзвoлaма. Као што је већ наведено, Закон је ступио на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, односно 6. новембра 2018. године, осим одредаба чл. 72. и 73. овог закона (којима су измењени чл. 144. и 145. Закона), које ступају на снагу 1. јануара 2019. године, као и члана 26. овог закона (којим су додати називи чланова и чл. 47а–47в), које ступају на снагу 1. јануара 2020. године.
Поред наведене реформе е-простора, треба поменути само неке од измена Закона које су заправо производ анализе праксе у протекле четири године, као што је измена рoкoва зa изрaду плaнских дoкумeнaтa, који се скраћују на највише 12 мeсeци са садашњих најмање 18, а неретко и по неколико година. Законом се омогућава да се План гeнeрaлнe рeгулaциje примењује дирeктнo и дa сви плaнски дoкумeнти буду jaвнo дoступни у Цeнтрaлнoм рeгистру плaнских дoкумeнaтa. Такође је предвиђен и крaћи пoступaк зa дoнoшeњe измeнa и дoпунa плaнских дoкумeнaтa, који ће трајати до шест месеци, затим прoдужaвaњe вaжeњa лoкaциjских услoвa са 12 на 24 месеца, које је настало из акутних потреба великих инфраструктурних пројеката од важности за државу, али и продужавање важења грађевинских дозвола са 2 на 3 године, као и мoгућнoст фaзнe грaдњe. Осим тога, ту је и детаљније уређење члана који се бави посебним случајевима формирања грађевинске парцеле, затим одређена прецизирања у области израде техничке документације за потребе изградње објеката, детаљније уређење рада Ревизионе комисије, потом измене везане за издавање и важење грађевинске дозволе, одређене нужне исправке у појединим члановима, прецизније и јасније уређење радова за које се издаје грађевинска дозвола, као и детаљније уређење радова за које се издаје решење о одобрењу за извођење радова, са циљем да Закон о планирању и изградњи постане матични закон за издавање дозвола, од којих су неке до сада издате на основу закона којима се уређује материја железница, као и јавних путева.
Неке од наведених измена не само да су биле пожељне већ и нужне, будући да су се одређена законска решења показала као неадекватна, па нису ретки случајеви када надлежни органи различито тумаче законске одредбе и стварају неуједначену праксу.
У наредном делу текста детаљније ће се приступити појашњењу нових института, као и измена већ постојећих законских решења.
УВЕДЕНИ СУ НОВИ ПОЈМОВИ
Законом је извршено прецизирање појединих појмова одређених у одредбама члана 2. Закона о планирању и изградњи, а уведени су и нови појмови како би се омогућило ефикасније спровођење Закона, и то: „стамбени комплекс”, „стамбени блок”, „скијашка стаза”, „енергетска санација”, „електроенергетски објекти” и „енергетски објекти од стратешког значаја”, чиме су у материју планирања и изградњу уведени појмови који су уређени другим законима и прописима којима се уређује становање и одржавање стамбених зграда, јавна скијалишта, енергетика и енергетски објекти, а истовремено је извршена и хармонизација са европским законодавством у смислу Уредбе Европског парламента и Европског савета број 347/2013 о смерницама за трансевропску енергетску инфраструктуру. Поред тога, на основу праћења примене Закона о планирању и изградњи у периоду 2015–2018. године одлучено је да је неопходно да се изврши прецизирање следећих појмова: „објекат”, „припремни радови”, „грађење” и „реконструкција”. Проширен је појам „линијски инфраструктурни објекат” тако да представља и деривациони цевовод.
СЕРТИФИКАТ О ЕНЕРГЕТСКИМ СВОЈСТВИМА ЗГРАДА
Закон уводи новину у погледу сертификата о енергетским својствима зграда и прописује да се исти издаје кроз Централни регистар енергетских пасоша (ЦРЕП), који води министарство надлежно за послове грађевинарства, а све у циљу увођења е-управе и бржег, лакшег и ефикаснијег издавања сертификата. Сертификат о енергетским својствима зграда чини саставни део техничке документације која се прилаже уз захтев за издавање употребне дозволе.
ПОЈАМ ГРАЂЕВИНСКОГ ПРОИЗВОДА
Појам грађевинског производа је редефинисан, при чему се Законом прецизира да грађевински производ представља сваки производ или склоп који је произведен и стављен на тржиште ради сталне уградње у објекте или њихове делове и чије перформансе имају утицај на перформансе објеката у погледу основних захтева за објекте. Појашњена је, такође, употреба грађевинских и других производа у смислу да су то производи који се користе приликом грађења објекта или извођења радова, који морају да испуњавају прописане захтеве.
ПОСТУПАК СПРОВОЂЕЊА ОБЈЕДИЊЕНЕ ПРОЦЕДУРЕ
Поступак спровођења обједињене процедуре измењен је у члановима 8а–8ђ Закона о планирању и изградњи у циљу даље дигитализације поступка.
Тако се у члан 8а додају нови ставови који прописују начин поступања када се у обједињеној процедури доставља акт, односно документ који је сачињен у папирној форми, затим дигитализацију истих, као и прецизирање како и ко може да достави списе у папирној форми, а све у циљу реформе е-управе. Осим тога, мења се члан 8б Закона тако да прецизира доношење аката о издавању услова када је претходни услов изградња недостајаће инфраструктуре, као и дужности ималаца јавних овлашћења уколико не изда акт у складу са захтевом, због функционалности и ефикасности у даљем поступку. Допуњује се члан 8г Закона, чиме се омогућава доступност и приступ актима у Централној евиденцији обједињених процедура у циљу доступности података. Даље, допуњује се члан 8д Закона тако да се ближе одређује начин и поступак пријаве завршетка изградње темеља и објекта, као и поступање надлежног органа по истом. Допуњује се и мења члан 8ђ Закона, који прописује да током спровођења обједињене процедуре надлежни орган искључиво врши проверу испуњености формалних услова за изградњу и не упушта се у оцену техничке документације, нити испитује веродостојност докумената које прибавља у тој процедури, већ локацијске услове и грађевинску дозволу издаје, а пријаву радова потврђује. Податке из службених евиденција, који су неопходни за спровођење обједињене процедуре, надлежни орган обезбеђује преко Сервисне магистрале органа, у складу са прописима који уређују електронску управу, без плаћања таксе. Тако прибављени подаци сматрају се поузданим и имају исту доказну снагу као оверени изводи из тих евиденција. Поменути члан отклања ризик непотребних „провера”, које се сада у пракси врше, без обзира на то што пројекте израђују и контролишу лица која поседују адекватне лиценце и без обзира на то што се вршењем тих провера не издају никакве додатне гаранције инвеститорима нити трећим лицима. Такође, овим чланом прецизиране су одредбе о одговорности пројектанта који је израдио и потписао техничку документацију, вршиоца техничке контроле и инвеститора.
НОВИ СТРАТЕШКИ ПЛАНСКИ ДОКУМЕНТ
Мења се и допуњује члан 10. Закона о планирању и изградњи, којим се дефинишу документи просторног и урбанистичког планирања и уводе нови документи, и то: Стратегија одрживог урбаног развоја Републике Србије и Национална архитектонска политика. Ово су нови стратешки плански документи који су у функцији уређења простора у циљу укључивања Републике Србије у процес интеграција и представљају основу за коришћење средстава из међународних извора за потребе територијалне кохезије и равномерног регионалног развоја.
ИЗРАДА И ДОНОШЕЊЕ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА ОД ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ
Поред наведених, мења се и допуњује и члан 11. Закона о планирању и изградњи, којим се уводи правни институт јавног интереса, по коме је израда и доношење планских докумената од јавног интереса за Републику Србију. Тиме се додатно даје на значају планирању и уређењу простора и омогућава да се законски одреди главна функција планирања, а то је заштита јавног интереса. Истовремено, у пракси се показало да је потребно јасније одредити временски период важења планских докумената, односно неопходно је прецизно дефинисати плански хоризонт. Тако је Законом постављен крајњи временски плански хоризонт, тако да се плански документи израђују за временски период од највише 25 година.
ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ
Измењеним чланом 25. Закона о планирању и изградњи одређује се да је План генералне регулације основни план регулације којим јединица локалне самоуправе уређује грађевинско подручје насеља. Интенција законодавца је да се прекине са досадашњом негативном праксом да се приликом израде и доношења планских докумената обавезно предвиђа даља планска разрада, чиме се принцип континуалности планирања у пракси обесмишљава јер се обавезним прописивањем даље планске разраде ствара својеврсни „плански вакуум”, због чега настаје ситуација да „недостају плански документи” јер су у изради или донети планови не могу да се спроводе јер је прописана даља планска разрада, без прецизирања ефикасног инструментаријума за спровођење. Изменама ће се ова пракса прекинути, тако да ће План генералне регулације садржати даљу разраду само изузетно кроз План детаљне регулације, а његово директно спровођење на целокупном обухвату биће обавезно и спроводиће се применом правила уређења и грађења на целом обухвату планског документа (а не по целинама и зонама као до сада). Ово је једна од суштинских измена и допуна Закона о планирању и изградњи и да би се омогућило ефикасно спровођење, предвиђена је обавезна израда планова у дигиталном окружењу и стандардизација класификације намене земљишта и планских симбола, затим обавезна израда планских докумената у ГИС окружењу (географски информациони системи), поступање ималаца јавних овлашћења у поступку припреме планских докумената, прописивање обавезног формата, начина и поступак размене дигиталних података између ималаца јавних овлашћења и других органа, организација, установа и институција у процесу планирања и начин учешћа јавности, као и креирање информационог система на националном нивоу и за потребе јединица локалних самоуправа, начин и поступак праћења спровођења планских докумената и припреме извештаја о остваривању планских докумената. Овим законом проширује се и садржина Плана генералне регулације како би се омогућило његово директно спровођење као основног плана регулације.
КО МОЖЕ ДА ИЗРАЂУЈЕ ДОКУМЕНТА ПРОСТОРНОГ И УРБАНИСТИЧКОГ ПЛАНИРАЊА
Мења се и члан 36. Закона о планирању и изградњи у смислу прописивања услова које је потребно да правно лице испуни како би могло да израђује документе просторног и урбанистичког планирања. Од 2003. године, када је донет Закон о планирању и изградњи, ова материја није била уређена и у петнаестогодишњој пракси показала је низ слабости јер се поверавање израде планских докумената вршило у поједностављеном поступку јавних набавки, при чему се, по правилу, од стране носиоца израде планског документа нису проверавали капацитети и референце обрађивача планских докумената, већ су критеријуми били понуђени рок и цена. С друге стране, јавна предузећа основана од стране јединица локалних самоуправа имала су повлашћени положај у односу на друга правна лица (привредна друштва) која су уписана у одговарајући регистар за обављање делатности. Другим речима: у пракси је била довољна регистрација, без претходне провере капацитета, тако да је резултат био да су се за делатност просторног планирања, односно архитектонску делатност према номенклатури делатности регистровала једночлана привредна друштва која немају ни технички ни кадровски капацитет за израду планских докумената. Изменама и увођењем новог правног института прекинуће се негативна пракса и омогућити институционално јачање капацитета правних лица, изједначиће се положај правних лица са јавним овлашћењима приватних привредних друштава, а то ће такође имати позитиван утицај на квалитет израде планских докумената. Увођење овлашћења/лиценци имаће одложену примену, а ближи критеријуми, начин и поступак биће прописани уредбом.
СВЕ ПОДЛОГЕ УСТУПАЈУ СЕ У РОКУ ОД 15 ДАНА
Рок за уступање подлога мења се у члану 40. Закона о планирању и изградњи, па је сада рок од 30 дана Законом скраћен на 15 дана, а само је изузетно дозвољен рок од 30 дана за уступање подлога од стране надлежног органа или организације, уз образложење.
ДОСТУПНОСТ И ОБЈАВЉИВАЊЕ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА
Мења се и допуњује члан 41. Закона о планирању и изградњи тако што се уређује доступност и објављивање планских докумената тако да плански документи са прилозима морају бити доступни на увид јавности у седишту доносиоца, осим посебног прилога који се односи на посебне мере уређења и припреме територије за потребе одбране земље. Осим тога, прописано је да се по доношењу планских докумената њихов текстуални део објављује у службеном гласилу доносиоца планских докумената, односно у службеном гласилу Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, осим посебног прилога који се односи на посебне мере уређења и припреме територије за потребе одбране земље. Плански документи објављују се у електронском облику и доступни су на интернету, осим посебног прилога који се односи на посебне мере уређења и припреме територије за потребе одбране земље, а јавно су доступни у Централном регистру планских докумената, који води орган надлежан за послове државног премера и катастра.
У делу Закона о поступку доношења планских докумената допуњују се одредбе које се односе на рани јавни увид и начин да се исти учини ефикаснијим. Тако се у току раног јавног увида прибављају услови и други значајни подаци за израду планског документа од органа, посебних организација, ималаца јавних овлашћења и других институција, који су дужни да, по захтеву носиоца израде планског документа, доставе услове и све расположиве податке у току трајања раног јавног увида, а најдуже у року од 15 дана од дана пријема захтева и само изузетно, уз образложење, у року од 30 дана. Иначе, рани јавни увид оглашава се у средствима јавног информисања и у електронском облику, на интернет страници јединице локалне самоуправе и на интернет страници доносиоца плана, и траје 15 дана. Рани јавни увид почиње на дан оглашавања.
СВИ ПЛАНСКИ ДОКУМЕНТИ КОЈИ СЕ ДОНОСЕ У СКЛАДУ СА ОВИМ ЗАКОНОМ ЕВИДЕНТИРАЈУ СЕ У ЦЕНТРАЛНОМ РЕГИСТРУ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА
Закон уводи обавезу објављивања одлуке о изради планског документа и у Централном регистру планских докумената, поред службеног гласила.
ДИГИТАЛИЗОВАНА ПРОЦЕДУРА У ПРИПРЕМИ, ПРАЋЕЊУ ИЗРАДЕ И ИЗРАДИ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА
Новим члановима 47а–47в Закона о планирању и изградњи уводи се нова и ефикаснија – дигитализована процедура у припреми, праћењу израде и изради планских докумената. Овим изменама практично се уводи „обједињена процедура” за припрему планских докумената, која је показала ефикасне резултате у спровођењу планских докумената, односно у изради техничке документације, прибављању дозвола и упису објеката у катастар непокретности. С обзиром на то да се ради о темељној реформи поступка планирања, предвиђена је даља разрада нових правних института израдом одговарајућих подзаконских аката, као и одложена примена ових одредби. У оквиру процедуре у поступцима припреме и праћења израде планских докумената спроводи се и исправљање техничких грешака у поменутим документима, које производи правно дејство од када и документ у којем се исправља техничка грешка. Размена докумената и поднесака у поступцима припреме и праћења израде планских докумената обавља се електронски, осим докумената и поднесака за које је одређен степен тајности. Додати чланови 47а–47в ступају на снагу 1. јануара 2020. године.
СТРУЧНА КОНТРОЛА ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА
Стручну контролу Просторног плана Републике Србије, просторног плана подручја посебне намене и регионалног просторног плана, новим изменама Закона врши комисија коју образује министарство надлежно за послове просторног планирања.
ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА
Новим чланом 51б Закона о планирању и изградњи уводи се нови институт у поступку измена и допуна планских докумената. Наиме, у пракси је недостајао правни институт скраћене процедуре приликом мањих измена и допуна планског докумената, као и начин исправљања техничке грешке. Одредбама новог члана ближе се уређује ова материја, чиме ће се омогућити да се плански документи ефикасније мењају и допуњују. У скраћеном поступку измена и допуна планског документа подразумева се да се не спроводи поступак раног јавног увида, тако да се израђује нацрт измена и допуна планског документа, као и да се спроводи поступак јавног увида у трајању од најмање 15 дана.
ЛОКАЦИЈСКИ УСЛОВИ
Овим законом редефинисан је појам локацијских услова, па је тако прописано да садрже све урбанистичке, техничке и друге услове и податке потребне за израду идејног пројекта, пројекта за грађевинску дозволу и пројекта за извођење, у складу са овим законом, као и да се издају за катастарску парцелу која испуњава услове за грађевинску парцелу. Инвеститор није дужан да прибави локацијске услове у случају: када изводи радове на инвестиционом одржавању објекта и уклањању препрека за особе са инвалидитетом, као и радове којима се не мења спољни изглед, не повећава број функционалних јединица и капацитет инсталација; затим када врши адаптацију, санацију, грађење зиданих ограда, као и у свим осталим случајевима извођења радова којима се не врши прикључење на комуналну инфраструктуру, односно не мењају капацитети и функционалност постојећих прикључака на инфраструктурну мрежу, осим ако је овим законом или прописом којим се уређују локацијски услови прописано другачије. Такође, поред обавезних података, додато је и то да локацијски услови садрже и податке о томе да ли је у вези са изградњом објекта или извођењем радова у складу са издатим локацијским условима потребно покренути поступак прибављања сагласности на студију процене утицаја на животну средину, односно одлуке да није потребна израда те студије. Изменама Закона врши се прецизирање одредби члана 56. како би се у поступку приговора на издате локацијске услове недвосмислено подносили приговори градском већу преко првостепеног органа. Ова одредба је, због различитог тумачења локалних самоуправа, у пракси уносила забуну, па је било потребно прецизирање.
Уз то, уводи се и обавеза да се имаоци јавних овлашћења изјасне о приговору, а да је орган који је издао локацијске услове дужан да им приговор без одлагања достави. Истовремено, странкама у поступку омогућује се да на коначни управни акт тужбом могу да покрену управни спор. Поред тога, прецизирају се одредбе члана 57. Закона о планирању и изградњи, и то тако да се речи „регулациона линија” мењају речима „елементи регулације”. Овом изменом омогућава се шире тумачење планских докумената и ефикасније издавање локацијских услова у случајевима када плански документи нису донети у прописаном року. Продужен је, такође, и рок важења локацијских услова са годину дана на две године, а извршено је и прецизирање одредби о важењу локацијских услова у случају фазне изградње, јер је чест случај у пракси био да надлежни орган локалне самоуправе неправилно примењује одредбе овог члана, па да, по истеку локацијских услова, приликом фазног издавања грађевинских дозвола инвеститора упућује на поново издавање локацијских услова, што је у потпуној супротности са интенцијом законодавца и духом Закона.
ПРОЈЕКАТ ПРЕПАРЦЕЛАЦИЈЕ И ПАРЦЕЛАЦИЈЕ
Прецизиране су одредбе члана 66. Закона о планирању и изградњи у смислу да се, када део катастарске парцеле у јавној својини чини део будуће грађевинске парцеле, у поступку препарцелације формира посебна катастарска парцела у оквиру новоформиране грађевинске парцеле која је у јавној својини Републике Србије, а тек по формирању катастарске парцеле иста може да се отуђи у складу са одредбама посебног закона.
Измењен је члана 67. Закона о планирању и изградњи тако да се у поступку експропријације не прилаже и пројекат препарцелације.
РЕШЕЊЕ О ЕКСПРОПРИЈАЦИЈИ
Измењен је члана 69. Закона о планирању и изградњи како би се превазишли проблеми који су се појавили у примени у пракси, па је, као доказ о праву на земљишту и приступу саобраћајници, предвиђено и решење о експропријацији.
ИЗМЕНА УГОВОРА О ЗАКУПУ ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА
У Закон је додато и то да и на захтев закупца и на захтев власника објеката може да се мења уговор о закупу.
ПРЕТВАРАЊЕ ПРАВА КОРИШЋЕЊА У ПРАВО СВОЈИНЕ НА ГРАЂЕВИНСКОМ ЗЕМЉИШТУ БЕЗ НАКНАДЕ
Измењен је и члан 102. Закона будући да је донет посебан закон о конверзији, па је исцрпљено овлашћење из става 10, а став 9. прецизиран је у односу на усвојени Закон о конверзији. Такође, како се у пракси показало оправданим, регулисано је да, по захтеву лица које има уписано право коришћења на грађевинском земљишту и које је обвезник плаћања накнаде за претварање права коришћења у право својине на грађевинском земљишту, том лицу решењем може да се утврди престанак права коришћења. Поред тога, остављена је могућност да се правним лицима која су уписана као носиоци права коришћења на грађевинском земљишту, а престала су да постоје, решењем утврди престанак права коришћења на грађевинском земљишту и упише право јавне својине у корист уписаног титулара јавне својине.
ДОПУНА ТЕРМИНА ИДЕЈНОГ РЕШЕЊА
Извршена је мања допуна у члану 117а Закона о планирању и изградњи, и то у погледу термина „идејно решење”, у смислу да исто представља приказ планиране концепције објекта, а све у складу са подзаконским актом којим се ближе уређује садржина техничке документације. Осим тога, додат је и нови став којим је регулисано да се у идејном решењу обавезно приказују само подаци неопходни за издавање локацијских услова, односно подаци неопходни са утврђивање усклађености са планским документом, без разраде техничких решења.
ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ
Изменама члана 118. Закона о планирању и изградњи дефинисан је идејни пројекат, а додата су и два нова става која се односе на то да се идејни пројекат израђује за објекте из члана 133. овог закона, у чијем финансирању учествују корисници јавних средстава, при чему подлеже стручној контроли Ревизионе комисије и израђује се у складу са подзаконским актом којим се ближе уређује садржина техничке документације, што је прописано новим ставом 3. Закона.
ПРОЈЕКАТ ЗА ГРАЂЕВИНСКУ ДОЗВОЛУ
У члану 118а Закона о планирању и изградњи прописано је да се пројектом за грађевинску дозволу врши разрада планиране концепције објекта, утврђене идејним решењем на основу кога су издати локацијски услови, а могућа су и његова одступања од тог идејног решења у складу са подзаконским актом којим се ближе уређује садржина техничке документације.
ИЗРАДА ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ
У члану 126. Закона о планирању и изградњи прецизирано је и која лица могу да израде техничку документацију, а додат је и нови члан 126а, којим се дефинише обавеза правног лица које испуњава услове за израду техничке документације да о насталим променама претходно утврђених услова обавести надлежно министарство за послове грађевинарства, као и достава доказа о испуњености услова у одговарајући регистар, чиме се поспешује већа контрола и ефикасност у поступку испуњености услова. Прописано је, такође, да министарство надлежно за послове грађевинарства врши контролу испуњености услова, па уколико утврди да услови нису испуњени, ставља ван снаге лиценцу издату правном лицу у року од 30 дана од дана утврђивања неправилности, што доводи до још ефикасније и брже контроле испуњености услова за израду техничке документације.
СЛУЧАЈЕВИ У КОЈИМА МИНИСТАРСТВО ИЗДАЈЕ ГРАЂЕВИНСКУ ДОЗВОЛУ ЗА ИЗГРАДЊУ ОДРЕЂЕНИХ ОБЈЕКАТА
Члан 133. Закона о планирању и изградњи такође је допуњен, при чему је таксативно наведено за које још објекте министарство издаје грађевинску дозволу: „4а) севесо постројења и севесо комплекси; 9а) објеката у границама националног парка и објеката у границама заштите заштићеног природног добра од изузетног значаја (осим породичних стамбених објеката, пољопривредних и економских објеката и њима потребних објеката инфраструктуре, који се граде у селима), у складу са Законом; 21) објеката који су намењени за производњу наоружања и војне опреме у смислу закона којим се уређује област производње наоружања и војне опреме, као и објеката за производњу и складиштење експлозивних материја; 22) објеката здравствене заштите смештајних капацитета преко 500 лежаја; 23) објеката који се граде на територији две или више јединица локалних самоуправа; 24) објекте за које је Влада утврдила да су пројекти од значаја за Републику Србију.”
ЛИЦА КОЈИМА СЕ ИЗДАЈЕ ГРАЂЕВИНСКА ДОЗВОЛА И УСЛОВИ ЗА ИЗДАВАЊЕ
Извршене су и мање измене и допуне члана 135. став 1. Закона, ради прецизнијег дефинисања издавања грађевинске дозволе, односно лица којем се издаје, као и услова за издавање исте. Поред тога, извршена је и допуна члана 135. тиме да орган надлежан за издавање грађевинске дозволе издаје грађевинску дозволу и за парцелу на којој је у евиденцији катастра непокретности уписана забележба спора, осим ако је забележба уписана након ступања на снагу Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова („Сл. гласник РС”, бр. 41/18), а ради несметаног издавања грађевинске дозволе. Прописана је и садржина грађевинске дозволе у смислу да је тачком један превиђено терминолошко усклађивање додавањем инвеститора и финансијера. Предвиђено је, такође, увођење новог става, којим је прописано да саставни део грађевинске дозволе чини и извод из пројекта за грађевинску дозволу, са спецификацијом свих посебних делова објекта. Уз то је предвиђено и додавање новог става по коме странка може да се одрекне права на жалбу од тренутка када је обавештена о решењу до истека рока за жалбу, у смислу усклађивања одредби овог закона са одредбама Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС”, бр. 18/16).
ПРОДУЖЕН РОК ВАЖЕЊА ГРАЂЕВИНСКЕ ДОЗВОЛЕ И РОК ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ИЗМЕНУ РЕШЕЊА О ГРАЂЕВИНСКОЈ ДОЗВОЛИ УСЛЕД ПРОМЕНЕ ИНВЕСТИТОРА
Чланом 140. Закона о планирању и изградњи прописан је рок важења грађевинске дозволе. Наиме, исти је продужен са две на три године, будући да је то у интересу инвеститора. Такође, у ставу 4. извршено је мање терминолошко прецизирање будући да за степен завршености објекта није више предвиђено 80%, већ да је објекат завршен у функционалном смислу.
Услед промене инвеститора, а након правоснажности решења о грађевинској дозволи, нови инвеститор дужан је да у року од 30 дана од настанка промене поднесе захтев за измену, будући да је у пракси уочено да је 15 дана кратак рок за подношење захтева за ову промену. Такође, у овом члану извршене су и мање терминолошке измене.
КО МОЖЕ ДА ФОРМИРА КОМИСИЈУ ЗА ТЕХНИЧКИ ПРЕГЛЕД
Извршена је измена члана 155. Закона будући да је потребно да се јасно дефинише ко може да формира Комисију за технички преглед, јер у претходној законској формулацији инвеститори схватају да Комисија за технички преглед може бити састављена само од представника друштва или предузетника коме инвеститор повери обављање овог посла, иако је могуће да и инвеститор од својих запослених формира Комисију, што треба навести као једну од могућности.
РЕГИСТАР ЛИЦЕНЦИРАНИХ ИНЖЕЊЕРА У ИНЖЕЊЕРСКОЈ КОМОРИ
Уведен је Регистар лиценцираних инжењера у Инжењерској комори, чиме је извршено терминолошко усклађивање будући да су чланови коморе и просторни планери, а утврђено је и које податке Комора води. Тако је прописано и да лиценцирани чланови Коморе могу бити архитекте и инжењери грађевинске, машинске, електротехничке, саобраћајне, технолошке и друге техничке струке, затим лица која су завршила Војну академију (смер инжењерија) и дипломирани просторни планери, као и да је чланство у Комори добровољно.
Тако је ступањем на снагу Закона издавање лиценци за одговорног пројектанта, одговорног урбанисту, одговорног просторног планера и одговорног извођача радова у надлежности Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, односно укинуто је овлашћење које је Инжењерска комора Србије (у даљем тексту: Комора) имала за овај делокруг послова у складу са раније важећим законом. На дан ступања на снагу овог закона Инжењерска комора Србије, основана Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС”, бр. 47/03 и 34/06), наставља са радом у складу са овим законом.
Уз образац захтева за издавање лиценце подноси се и доказ о уплати републичке административне таксе, а подаци у вези са плаћањем таксе могу да се преузму на линковима испод текста.
До доношења нових правилника о полагању стручног испита и издавању лиценци (рок од 60 дана од дана ступања на снагу закона) захтеви ће се подносити за одређену врсту лиценце у складу са Одлуком о изменама и допунама Одлуке о врстама лиценци које издаје Инжењерска комора Србије, бр. 1493/1-3 од 2. 7. 2012. године, бр. 4078/1-3 од 20. 12. 2012. године, бр. 1638/2 од 18. 6. 2013. године, бр. 2981/2 од 18. 9. 2015. године и бр. 2958/2 од 27. 7. 2016. године. Врсте лиценци наведене су у прилогу захтева за издавање лиценце.
Стручни испити полагаће се у Комори, пред комисијама које су већ раније формиране решењем министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Личне и остале лиценце које су издате у складу са до сада важећим законом остају на снази, осим уколико се стекну услови за њихово одузимање у складу са Законом и подзаконским актима донетим на основу њега. Важење лиценци није условљено плаћањем годишње чланарине Комори.
На дан ступања на снагу Закона сва лица која имају важеће лиценце, које је до дана ступања на снагу Закона издала Комора, уписана су у Регистар инжењера, архитеката и просторних планера који води Министарство.
ОДУЗИМАЊЕ ЛИЦЕНЦЕ И ОВЛАШЋЕЊЕ ГРАЂЕВИНСКОГ ИНСПЕКТОРА
Министарство надлежно за послове грађевинарства, просторног планирања и урбанизма одузеће, односно суспендовати издату лиценцу на одређено време решењем, ако утврди да лиценцирани инжењер, архитекта и просторни планер несавесно, незаконито, односно нестручно обавља послове за које му је лиценца издата или ако му је лиценца издата на основу нетачних или неистинитих података.
Против решења може да се изјави жалба Влади у року од пет дана од дана уручења решења, док против решења Владе може да се покрене управни спор.
Министар надлежан за послове грађевинарства, просторног планирања и урбанизма решењем образује комисију за утврђивање испуњености услова за издавање и одузимање лиценци из става 1. овог члана, која утврђује:
– испуњеност услова за издавање лиценце и предлаже доношење решења о издавању тих лиценци;
– повреду професионалних стандарда и норматива (професионалне одговорности) и предлаже доношење решења о одузимању тих лиценци, при чему је, дакле, чланом 162. Закона о планирању и изградњи предвиђено ко и на који начин одузима лиценцу.
Поред тога, чланом 172. Закона о планирању и изградњи предвиђено је да надзор над извршавањем одредби овог закона и прописа донетих на основу њега врши министарство надлежно за послове урбанизма и грађевинарства. Инспекцијски надзор врши надлежно министарство преко инспектора у оквиру делокруга утврђеног Законом.
Тако је чланом 176. Закона о планирању и изградњи прописано која су сва овлашћења грађевинског инспектора, као и да је једно од овлашћења грађевинског инспектор у оквиру инспекцијског надзора да, када утврди да извођач радова, односно одговорни извођач радова изводи радове без издате грађевинске дозволе, односно гради објекат супротно издатој грађевинској дозволи и техничкој документацији на основу које је грађевинска дозвола издата, поднесе прекршајну пријаву и покрене поступак за одузимање лиценце пред Судом части против одговорног извођача, односно пријаву за привредни преступ против извођача радова.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.