Шта доносе измене Закона о платним услугама?

Изменама Закона тежи се већој транспарентности накнада и упоредивости трошкова и накнада које пружаоци платних услуга наплаћују у вези са платним рачуном, а дефинише се, између осталог, и појам замене платног рачуна, односно замене једног пружаоца другим пружаоцем платних услуга.

 

У „Службеном гласнику РС” бр. 44/2018 објављен је Закон о изменама и допунама Закона о платним услугама („Сл. гласник РС”, број 139/14), који je ступиo на снагу 16. јуна 2018. године, а примењује се од 17. марта 2019. године, осим одредаба чл. 28–30, које се примењују од дана приступања Републике Србије Европској унији.

Закон о платним услугама (у даљем тексту: Закон), који је почео са применом 1. октобра 2015. године, довео је до даљег унапређења и модернизације платног промета у земљи и увео низ новина, као што је повећање броја пружалаца платних услуга увођењем платних институција и институција електронског новца, а допринео је и модернизацији платног промета и заштити корисника платних услуга.

Законом о  изменама и допунама Закона о платним услугама (у даљем тексту: измене и допуне Закона) додатно се унапређује платни промет у земљи и врши усклађивање са Директивом ЕУ о упоредивости накнада за платне услуге у вези с платним рачуном, промени платног рачуна и праву на платни рачун са основним услугама. Измене и допуне Закона извршене су у циљу стварања транспарентности накнада и упоредивости трошкова и накнада које пружаоци платних услуга наплаћују у вези са платним рачуном. Значајна новина коју доносе измене и допуне Закона јесте дефинисање појма замене платног рачуна, односно замене једног пружаоца другим пружаоцем платних услуга. Исто тако, дефинисан је и платни рачун са основним услугама, који до сада није био прописан у платном систему земље.

Извршеним изменама постиже се боља информисаност корисника платних услуга и лакша упоредивост накнада за платне услуге у вези са платним рачуном, а све у циљу смањења трошкова у вези са платним рачуном и стварања услова за већу конкурентност на тржишту. Такође се доприноси стандардизацији појединих основних услуга у вези са платним рачуном, као и уједначавању терминологије која се користи у вези са пружањем платних услуга, а на тај начин и већој упоредивости између услуга у вези са платним рачуном коју пружају поједини корисници платних услуга. Остављени рок од девет месеци за примену изменама и допуна Закона довољан је за доношење подзаконских аката, као и за усклађивање општих аката и услова пословања пружаоца платних услуга са одредбама  измена и допуна Закона.

Значење појединих појмова

У члану 2. Закона о платним услугама, који уређује основне појмове који се користе у Закону и њихово значење, извршене су допуне додавањем нових тачака од 38) до 42), којима је дефинисан појам пасивне камате, трајног налога и дозвољеног и недозвољеног прекорачења рачуна, затим појам законитог боравка у Републици Србији физичких лица, као и промена платног рачуна као посебна услуга коју пружалац платних услуга пружа кориснику платних услуга.

Најзначајнији појам је законит боравак у Републици Србији, под којим се подразумева боравак физичког лица у складу са прописима о пребивалишту и боравишту грађана, односно боравак странаца у складу са прописима о странцима, као и странаца који бораве у складу са прописима о азилу и избеглицама на основу међународног уговора.

Накнаде пружаоца платних услуга

Извршеним изменама у члану 12. Закона додат је нови став 5, којим се прописује право да пружалац платних услуга корисницима платних услуга може да наплаћује накнаду за пружање информација, односно за испуњавање својих обавеза према корисницима платних услуга утврђених у глави IV Закона, што до сада није било  прописано, чиме се стварају услови за наплату накнаде за отварање и вођење рачуна и друге услуге у вези са платним рачуном.

У члану 44. Закона, који се односи на извршење платне трансакције примаоцу плаћања, извршено је проширивање права на исплату готовог новца с платног рачуна пружаоцу платних услуга истог дана, без накнаде, у износу од 600.000 динара, односно у износу већем од 600.000 динара најкасније наредног пословног дана за све кориснике који нису правно лице, чиме је ово право, поред физичких лица, проширено и на предузетнике.

Одговорност платиоца за неодобрену платну трансакцију

У члану 51. став 1. Закона, који дефинише одговорност платиоца за неодобрену платну трансакцију извршену услед коришћења изгубљеног или украденог платног инструмента или платног инструмента који је био злоупотребљен, извршена је промена износа тако што је исти смањен са 15.000 динара на износ од 3.000 динара. Смањење износа извршено је зато што је процењено да досадашњи износ од 15.000 динара, до кога платилац сноси губитак који проистиче из извршења неодобрене платне трансакције, представља значајно оптерећење за платиоца.

У истом члану додат је нови став 5, којим је прописано да Народна банка Србије може да пропише да платилац сноси губитке који проистичу из извршења неодобрених платних трансакција до износа који је нижи од 3.000 динара, под одређеним условима, чиме је остављена могућност Народној банци Србије да пропише под којим условима платилац сноси губитак и до износа који је нижи од 3.000 динара.

Одговорност за коришћење јединствене идентификационе ознаке

У члану 55. Закона, који се односи на одговорност за коришћење јединствене идентификационе ознаке, извршена је измена у ставу 3, у смислу проширења обавезе пружаоца платних услуга у случају коришћења нетачне јединствене идентификационе ознаке од стране корисника платних услуга. У том случају пружалац је дужан да, на захтев корисника, одмах предузме све разумне мере како би кориснику платних услуга био враћен износ платне трансакције. Такође је предвиђена обавеза пружаоца платних услуга примаоца плаћања да сарађује са платиочевим пружаоцем платних услуга како би му пржио све потребне информације, па би тако дошло до повраћаја износа платне трансакције. Ако повраћај новчаних средстава платиоцу није могућ, платиочев пружалац платних услуга дужан је да, на писмени захтев платиоца, одмах достави све информације које су му потребне за остваривање права на повраћај новчаних средстава (информације о примаочевом пружаоцу платних услуга, о примаоцу плаћања и др.). На овај начин уводи се обавеза за пружаоца платних услуга платиоца, као и за пружаоца платних услуга примаоца плаћања да сарађују у циљу омогућавања повраћаја погрешно извршене платне трансакције због коришћења погрешне јединствене идентификационе ознаке.

Допуне Закона – чл. од 73а до 73т

Најзначајније допуне Закона извршене су додавањем 22 нова члана, и то од 73а до 73т Закона, којима су уређене три групе питања: пружање платних услуга повезаних са платним рачуном, промена платног рачуна и платни рачун са основним услугама.

5.1. Пружање платних услуга повезаних с платним рачуном

Пружање платних услуга повезаних с платним рачуном дефинисано је чл. од 73а до 73з Закона, а најзначајније допуне у овом делу односе се на накнаде које пружаоци наплаћују и обавезу достављања спецификације накнада.

Посебна правила у вези са пружањем платних услуга дефинисана су у новом члану 73а Закона, којим је прецизирано да се одредбе од 73б до 73т овог закона примењују на платне рачуне који корисницима платних услуга омогућавају коришћење најмање следећих услуга: уплате готовог новца на платни рачун, исплате готовог новца, услуге преноса новчаних средстава са платног рачуна, односно на платни рачун, као и услуге повезане са платним рачуном које се односе на отварање, вођење и гашење платног рачуна, укључујући дозвољено и недозвољено прекорачења рачуна. Овим чланом такође је дефинисано да се под пружаоцем платних услуга на које се односе одредбе чл. од 73б до 73т овог закона, подразумева банка, институција електронског новца, платна институција и јавни поштански оператор.

Забрана дискриминације уређена је новим чланом 73б Закона, дефинисањем да је при отварању рачуна потрошача, физичког лица које има законит боравак у Републици Србији, забрањен сваки облик дискриминације по било ком основу.

Листа репрезентативних услуга повезаних са платним рачуном уређена је новим чланом 73в Закона, којим је прописано да Народна банка Србије прописује листу од најмање 10, а највише 20 репрезентативних услуга повезаних с платним рачуном, за које корисници платних услуга плаћају накнаде. Наведена листа садржи утврђене изразе за сваку појединачну услугу у вези са платним рачуном и дефиницију такве услуге. Листа репрезентативних услуга се ажурира и објављује на интернет презентацији Народне банке Србије.

Дефинисањем репрезентативних услуга од стране Народне банке Србије постиже се стандардизација, терминолошко усаглашавање и упоредивост платних услуга у вези са платним рачуном које пружају корисници платних услуга.

Преглед услуга и накнада повезаних са платним рачуном дефинише се у члану 73г Закона као документ који садржи списак услуга са листе репрезентативних услуга, које пружалац платних услуга има у понуди, као и податке о појединачној накнади за сваку такву услугу. Наведене услуге морају бити дефинисане онако како су дефинисане у листи репрезентативних услуга и морају бити јасне, недвосмислене и разумљиве. Пружалац платних услуга је дужан да у примереном року, пре закључења оквирног уговора о платним услугама, поред информација које доставља кориснику у складу са Законом,  достави без накнаде и преглед услуга и накнада на папиру или другом трајном носачу података, и то на начин који обезбеђује доказ о извршеном достављању, што значи да пружалац платних услуга мора поседовати доказ да је кориснику платних услуга доставио преглед услуга и накнада. Преглед услуга и накнада мора бити доступан и на шалтерским местима, као и на интернет презентацији пружаоца платних услуга.

Народна банка Србије је овлашћена да ближе пропише садржај и форму прегледа услуга и накнада.

Извештај о плаћеним накнадама дефинисан је у члану 73д Закона прописивањем да је пружалац платних услуга дужан да кориснику платних услуга најмање једном годишње, и то без накнаде, достави извештај о свим накнадама које је наплатио у вези са услугама повезаним са платним рачуном. Достављање извештаја о наплаћеним накнадама односи се на потрошаче, а за кориснике платних услуга који то нису (правна лица), извештај се доставља на њихов захтев. Извештај о наплаћеним накнадама садржи информације о појединачној накнади по свакој услузи и учесталости коришћења сваке услуге, затим укупан износ свих накнада наплаћених у извештајном периоду за сваку услугу и висину каматне стопе на дозвољено или недозвољено прекорачење, као и укупан износ наплаћене камате, висину пасивне каматне стопе, укупан износ остварене камате у том периоду и укупан износ накнада наплаћених за све услуге повезане са платним рачуном, које су пружене током извештајног периода.

Извештај о наплаћеним накнадама сачињава се као посебан документ и мора бити јасан, једноставан и прегледан. Износи у извештају исказују се у динарима или другој валути, као и на српском језику, односно на другом језику у складу са оквирним уговором о платном рачуну. Начин достављања такође се уређује оквирним уговором о платном рачуну.

Народна банка Србије може да пропише изглед и садржај обрасца извештаја о наплаћеним накнадама.

Обавеза достављања извештаја из овог члана треба да омогући кориснику да на целовит и транспарентан начин сагледа све накнаде које су у извештајном периоду плаћене том пружаоцу платних услуга у вези са услугама повезаним са платним рачуном.

Информације за кориснике платних услуга у вези са платним рачуном дефинисане су у новом члану 73ђ Закона прописивањем обавезе пружаоца платних услуга да при оглашавању и уговарању услуга које су утврђене у листи репрезентативних услуга користе изразе и дефиниције утврђене у тој листи. Пружаоци платних услуга могу да користе и називе одређених производа – брендове, али из тих назива јасно морају да се препознају услуге које су дефинисане у листи репрезентативних услуга, што значи да брендирање одређених услуга од стране пружаоца платних услуга, као нпр. „Једноставан текући рачун”, не сме да ствара забуну о каквој се услузи ради.

Информације у вези са платним рачунима, утврђене другим прописима, дефинисане су у новом члану 73е Закона, којим се предвиђа да одредбе чл. од 37в до 37ђ овог закона (све обавезе наведене у тексту под 5.1.) не искључују обавезу пружаоца платних услуга коју је дужан да пружи у складу са другим прописима, а пре свега прописима којима се уређује заштита корисника финансијских услуга.

Интернет презентација за упоређивање накнада дефинише се у члану 73ж Закона као обавеза Народне банке Србије да на својој интернет презентацији објављује упоредиве податке о накнадама које пружаоци платних услуга наплаћују корисницима платних услуга, и то најмање за услуге наведене у листи репрезентативних услуга. Народна банка Србије ближе уређује садржину и начин достављања и објављивања података из овог члана.

Платни рачун у пакету с другим производом и услугом дефинисан је у члану 73з Закона као обавеза пружаоца платних услуга да, уколико отварање и вођење платног рачуна нуди у пакету с другим производом или услугом, обавести корисника платних услуга о могућности отварања платног рачуна одвојено од тих производа и услуга, као и да му пружи одвојене информације у вези са трошковима и накнадама повезаним са сваким од  производа и услуга које су понуђене у пакету. Ова одредба обавезује пружаоца платних услуга да не може да условљава отварање рачуна коришћењем и других платних услуга које нису повезане са рачуном, нпр. са издавањем кредитних картица и сл.

5.2. Промена платног рачуна

Новим одредбама чланова од 73и до 73м Закона уводи се нова услуга дефинисана као промена платног рачуна, при чему корисник платних услуга једног пружаоца платних услуга замењује другим, односно један рачун другим. До сада ова услуга није била дефинисана, а корисник платних услуга је морао да угаси рачун код једног корисника платних услуга и да отвори по редовној процедури рачун код другог корисника платних услуга или да задржи рачун код једног пружаоца платних услуга и отвори нови платни рачун код другог пружаоца. Међусобна комуникација између старог и новог пружаоца платних услуга није постојала, а нису биле прописане ни обавезе старог и новог пружаоца у вези са трајним налозима, директним задужењима, вишекратним трансферима одобрења,  преносом новчаних средстава са старог рачуна на нови и др., што је сада новим одредбама чл. од 73и до 73м уређено.

Услуга промене платног рачуна дефинише се у члану 73и Закона, тако што је пружалац платних услуга дужан да кориснику платних услуга који отвара или има отворен платни рачун код новог пружаоца платних услуга омогући промену платног рачуна у истој валути. Промена се врши на основу овлашћења као посебног документа који даје корисник платних услуга и у коме наводи да ли се претходни платни рачун гаси или не.

Претходни пружалац платних услуга дужан је да новом пружаоцу платних услуга пренесе све информације о појединим трајним налозима, вишекратним директним задужењима и вишекратним трансферима одобрења код којих је корисник платних услуга прималац плаћања, као и новчана средства на платном рачуну ако је тај пренос тражен. Ове одредбе сходно се примењују и приликом промене рачуна код истог пружаоца платних услуга.

Овлашћење за промену платног рачуна дефинисано је у члану 73ј Закона као сагласност коју даје корисник платних услуга претходном и новом пружаоцу платних услуга за предузимање радњи приликом промене рачуна које су ти пружаоци дужни да спроведу у складу са овим законом.

Овлашћењем у писаној форми корисник платних услуга може да одреди трајне налоге, сагласност за директна задужења, пријемне трансфере одобрења и друге услуге које преноси на нови платни рачун. Овлашћењем се одређује дан почетка извршавања наведених инструмената, с тим што овај рок не може бити краћи од шест пословних дана од дана када је нови пружалац платних услуга примио документацију од претходног пружаоца платних услуга.

Обавезе пружаоца платних услуга приликом промене платног рачуна утврђене су у члану 73к Закона, тако што је нови пружалац платних услуга дужан да у року од два пословна дана од дана пријема овлашћења поднесе захтев претходном пружаоцу платних услуга да му:

– достави листу постојећих трајних налога и доступне информације о сагласностима за директна задужења у року од пет пословних дана од дана пријема овог захтева;

– достави доступне информације о вишекратним пријемним трансферима одобрења и директним задужењима, извршеним у претходних 13 месеци, у року од пет пословних дана;

– одбије извршење платне трансакције по основу пријемних трансфера одобрења и директних задужења почев од дана утврђеног у овлашћењу, као и да о разлозима обавести платиоца и примаоца плаћања;

– обустави извршење трајних налога почев од дана утврђеног у овлашћењу;

– пренесе новчана средства са старог рачуна на нови рачун на дан утврђен овлашћењем;

– угаси платни рачун на дан утврђен у овлашћењу.

Претходни пружалац платних услуга је дужан да поступи по захтеву новог пружаоца платних услуга у прописаним роковима и да угаси рачун уколико корисник нема неизмирених обавеза, а уколико нису испуњени услови за гашење, дужан је да о томе без одлагања обавести корисника.

Нови пружалац платних услуга у року од 5 пословних дана од пријема информација од претходног пружаоца платних услуга активира трајне налоге и извршава директна задужења, обавештава корисника о другим правима у вези са извршењем директних задужења и обавештава платиоце који иницирају вишекратне пријемне трансфере одобрења о новом платном рачуну, као и примаоце плаћања приликом директних задужења о новом платном рачуну и дану када ће се директна задужења извршавати са новог платног рачуна.

Претходни пружалац платних услуга не може да блокира платни инструмент пре дана утврђеног у овлашћењу, односно не може да онемогући корисника платних услуга да користи одређене услуге док му те услуге не пружи нови пружалац платних услуга (нпр. картице).

Накнада у вези са променом платног рачуна прописана је у члану 37л Закона, којим је предвиђено да је пружалац платних услуга дужан да, без накнаде, на захтев корисника достави или учини лако доступним информације о постојећим трајним налозима и директним задужењима. За услуге које се односе на промену платног рачуна и за гашење рачуна пружалац платних услуга може да наплати кориснику платних услуга који је правно лице и предузетник накнаду, док та накнада потрошачима не може да се наплати.

Одговорност за штету насталу у току промене платног рачуна предвиђена је у члану 73љ Закона. Пружалац платних услуга је дужан да надокнади штету која је причињена кориснику платних услуга током промене рачуна и то без одлагања. За штету се, по општим правилима одговорности за штету, не одговара уколико је иста настала због више силе.

Информације у вези са променом платног рачуна наведене су у члану 73м Закона. Пружалац платних услуга је дужан да учини лако доступним кориснику све информације које се односе на промену платног рачуна, а пре свега информације о обавезама и одговорностима пружаоца платних услуга, роковима у којима одређене радње приликом промене рачуна морају да се спроведу и накнадама које се наплаћују у вези са променом платног рачуна, као и о могућности вансудског решавања спорова у складу са прописима којима се уређује заштита корисника финансијских услуга. Наведене информације морају бити доступне у свим просторијама пружаоца услуга и на његовој интернет презентацији. Наведене информације се, на захтев корисника, достављају без накнаде.

5.3. Платни рачун са основним услугама

Допунама Закона извршеним у чл. од 73н до 73т први пут је у нашем правном систему регулисан посебан рачун, и то платни рачун са основним услугама. Овај платни рачун се отвара лицима која имају законит боравак у Републици Србији – странцима.

Право потрошача на платни рачун са основним услугама дефинисан је у члану 73н Закона као право потрошача који има законит боравак у Републици Србији, а нема отворен рачун, да му се на његов захтев омогући отварање и коришћење платног рачуна са основним услугама. Уколико банка има закључен уговор са јавним поштанским оператером, отварање и коришћење овог рачуна може да се омогући и посредством јавног поштанског оператора.

Платни рачун са основним услугама користи се за извршавање платних трансакција у динарима и обухвата услугу отварања, вођења и гашења рачуна, уплату готовог новца и исплату готовог новца са рачуна, као и пренос новчаних средстава са и на платни рачун директним задужењем, коришћењем платне картице и трансфером одобрења, укључујући и трајни налог. Услови за отварање и вођење рачуна ових потрошача не смеју бити дискриминаторски.

Отварање платног рачуна са основним услугама дефинисано је у члану 73њ Закона. Банка је дужна да на захтев потрошача отвори овај рачун или да тај захтев одбије најкасније у року од 10 пословних дана од дана пријема уредног захтева. Захтев за отварање овог рачуна може да се одбије ако потрошач у другој банци већ има отворен овај рачун. Банка је дужна да провери да ли потрошач има отворен рачун у другој банци или да од потрошача прибави изјаву у писменој форми да ли у другој банци има отворен овакав рачун. Закон прописује обавезу банака да међусобно сарађују и проверавају податке који се односе на отварање и вођење платног рачуна са основним услугама. Уколико банка одбије захтев, дужна је да потрошачу достави обавештење о разлозима одбијања отварања овог рачуна, осим уколико се разлози за одбијање односе на чињенице које забрањују давање  обавештења, као што је то у случају наступања околности предвиђених Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма. У случају одбијања захтева, банка потрошачу мора да достави информације о праву на приговор, притужбу или вансудско решавање спора.

Коришћење платног рачуна са основним услугама дефинисано је у члану 73о Закона, по коме је банка дужна да омогући потрошачу неограничени број платних трансакција са рачуна са основним услугама, као и да ове услуге користи у просторијама банке или путем интернета уколико банка такву услугу нуди.

Пружање других услуга уз платни рачун са основним услугама дефинисано је у члану 73п Закона, по коме банка може да одобри и дозвољено прекорачење платног рачуна са основним услугама и коришћење кредитне картице, али не може да условљава отварање платног рачуна са основним услугама коришћењем других услуга.

Накнаде везане за платни рачун са основним услугама наведене су у члану 73р Закона. Банка је дужна да услуге отварања и вођења платног рачуна са основним услугама омогући без накнаде или уз разумну накнаду, узимајући у обзир стварне трошкове које има у вези са пружањем те услуге. Народна банка Србије може да пропише, уз претходно прибављено мишљење министарства надлежног за социјална питања, да су банке дужне да, бесплатно или уз ограничену накнаду, социјално угроженим категоријама потрошача пружају поједине услуге везане за платни рачун са основним услугама.

Раскид оквирног уговора о платном рачуну са основним услугама прецизно је дефинисан у члану 73с Закона. Банка једнострано може да раскине оквирни уговор о вођењу овог рачуна уколико је испуњен алтернативно бар један од следећих услова: да је потрошач намерно користио платни рачун у противправне сврхе, да није извршена ниједна трансакција у периоду од 24 месеца, да је платни рачун отворен на основу нетачних информација, да је накнадно отворен други платни рачун са основним услугама и да потрошач више нема законит боравак у Републици Србији. Најава раскида уговора уз навођење разлога мора да се достави два месеца пре раскида. Уколико је основ за раскид коришћење платног рачуна у противправне сврхе или отварање на основу нетачних информација, раскид уговора производи правно дејство моментом утврђивања настанка наведених околности. У обавештењу о раскиду потрошачу морају да се доставе информације о праву на приговор, притужбу и могућност вансудског решавања спорног односа.

Опште информације о платним рачунима са основним услугама дефинисане су у члану 73т Закона. Народна банка Србије објављује информације о доступности платних рачуна са основним услугама и накнадама, као и о условима и начину отварања и другим правима потрошача у вези са овим рачуном. Банке су такође дужне да потрошачу, без накнаде, учине лако доступним информације у вези са овим рачуном.

Сарадници и пословна репутација

Значајна измена Закона извршена је додавањем новог члана 81а, којим се прописује да је привредно друштво које има намеру да пружа платне услуге, као платна институција, дужно да достави Народној банци Србије списак сарадника лица која стичу квалификовано учешће, члана органа управљања и руководиоца платне институције, као и стварног власник платне институције, у смислу закона којим се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма, ради процене његове репутације. Народна банка Србије ближе уређује појам сарадника.

Дефинисање обавеза достављања података о списку сарадника проистиче из одредаба Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма, по коме се уводи и сарадник лица која су власници или на руководећем положају одређених финансијских институција, а све у циљу спречавања прања новца и финансирања тероризма.

Одредба члана 81а сходно се примењује и на:

– чланове органа управљања и лица која ће непосредно руководити пословима издавања електронског новца (измењени члан 117. Закона);

– давање претходне сагласности за стицање, односно увећање квалификованог учешћа у институцији електронског новца (члан 118, нови став 7);

– чланове органа управљања оператора, као и лица која непосредно руководе радом платног система и лица с квалификованим учешћем у оператору (члан 146, измењени ставови 3 и 4);

– одлучивање о захтеву за давање дозволе за рад правног лица које намерава да управља радом платног система (нови став 6. у члану 151).

Дефинисање рокова у којима је Народна банка Србије дужна да поступи по поднетим захтевима

Изменама и допунама Закона прецизирани су рокови у којима је Народна банка Србије дужна да поступи по поднетим захтевима за давање дозволе за пружање платних услуга, затим за давање претходне сагласности за стицање, односно увећање квалификованог учешћа у институцији електронског новца, давање дозволе за издавање електронског новца и давање дозволе за рад платног система, као и за измене и допуне правила рада платног система и издавање електронског новца из треће државе у Републици Србији, тако што је предвиђено да, уколико су поднети захтеви неуредни, рокови за одлучивање Народне банке Србије прописани Законом теку од момента пријема уредног захтева (став 3. члана 82, став 5. члана 104, став 3. члана 118, став 3. члана 127, став 6. члана 135, став 7. члана 151, став 4. члана 158, став 3. члана 204).

Повећање капитала за оператора платног система

Значајна измена Закона извршена је и у члану 152. став 1, тако што је почетни капитал за оператора платног система са 100.000 евра повећан на 1.000.000 евра у динарској противвредности према званичном средњем курсу, али и у члану 157. став 1, којим је предвиђено да је оператор платног система дужан да током свог пословања одржава капитал који ни у једном тренутку не може бити нижи од 1.000.000 евра у динарској противвредности према средњем курсу, а све у циљу обезбеђивања стабилног рада платног система.

У члану 153. Закона додат је нови став 3, којим је предвиђено да, уколико је захтев за давање дозволе за рад платног система одбијен, нови захтев може да се поднесе у року од годину дана од дана одбијања.

Сарадња Народне банке Србије са другим органима

У члану 178. Закона, који уређује сарадњу Народне банке Србије с другим надлежним органима, додат је нови став 2, којим је предвиђено да Народна банка Србије има право да од надлежног органа који води евиденцију о осуђиваности за казнена дела у сваком тренутку захтева податке о осуђиваности лица, његових сарадника и стварног власника тог лица, у смислу закона којим се уређује спречавање прања новца и финансирања тероризма, а у вези са поднетим захтевима и обавештењима која се достављају Народној банци Србије у складу са овим законом.

Одредбе које се примењују након приступања Републике Србије ЕУ

У делу VI Закона, који се односи на одредбе које се примењују након приступања Републике Србије ЕУ, додати су нови чланови: 196а, који се односи на листу репрезентативних услуга након приступања Репулике Србије ЕУ, 196б, који се односи на пружање услуга прекограничне промене платног рачуна потрошача и 196в, који се односи на право на платни рачун са основним услугама након приступања Републике Србије ЕУ.

У истом делу Закона извршене су и измене у члану 211, који се односи на сарадњу с надлежним органима ЕУ при вршењу надзора, прописивањем услова сарадње, као и разлога за одбијање те сарадње (уколико би размена информација негативно могла да утиче на суверенитет, безбедност или јавни поредак Републике Србије, ако је већ покренут судски поступак против истих лица у РС или је донесена правоснажна пресуда против истих лица и за исте радње у РС).

Новчане казне пружаоцу платних услуга

У члану 215. Закона, којим су прописане новчане казне за пружаоца платних услуга за кршење одредаба овог закона, додате су нове тачке од 53) до 87), којима је прописана новчана казна у износу од 50.000 до 800.000 динара за пружаоца платних услуга ако поступа супротно одредбама у изменама и допунама Закона

Прелазне одредбе и ступање на снагу Закона

Чланом 32. измена и допуна Закона предвиђено је да ће Народна банка Србије донети прописе за спровођење овог закона најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

У члану 33. измена и допуна Закона прописана је обавеза за банке да своје пословање и унутрашња акта ускладе са одредбама овог закона до дана почетка његове примене. Банке су дужне да ускладе закључене уговоре којима се уређују услуге повезане с платним рачуном и да предлог уговора доставе корисницима платних услуга најкасније месец дана пре почетка примене овог закона. Уколико корисник платних услуга пре почетка примене овог закона писмено не обавести банку да одбија предлог уговора, сматраће се да је дао сагласност на достављени предлог уговора.

Ради поједностављења процедуре усклађивања закључених уговора са одредбама овог закона, предвиђена је могућност да банка изврши усклађивање општих услова пословања који се примењују на закључене уговоре којима се уређују услуге повезане с платним рачуном, чиме ће се сматрати да је извршено усклађивање појединачних уговора. Уколико се банка одлучи за усклађивање општих услова пословања, дужна је да најкасније месец дана пре почетка примене овог закона корисника платних услуга обавести да је извршила усклађивање општих услова пословања са одредбама овог закона, као и да ове опште услове учини доступним корисницима. Уколико су одредбе уговора у супротности са усклађеним општим условима пословања, на уговорни однос између банке и корисника платних услуга примењиваће се одредбе општих услова пословања, односно одредбе овог закона, од дана почетка примене овог закона.

Народна банка Србије може да пропише ближе услове и начин усклађивања из овог члана. Такође је предвиђено да ће Народна банка Србије предузети мере из своје надлежности према банци која не поступи у складу са одредбама овог члана, односно не изврши усклађивање у складу са овим чланом.

Чланом 34. измена и допуна Закона прописано је да Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а да се примењује истеком 9 месеци од дана ступања на снагу, односно од 17. марта 2019. године, осим одредаба чланова од 28. до 30. овог закона, које се примењују од дана приступања Републике Србије ЕУ, а односе се на допуну Закона новим чл. 196а, 196б и 196в, као и на измене у чл. 204. и 211. Закона, који се такође примењују по приступању Републике Србије ЕУ.