Закон о изменама и допунама Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре објављен je у „Службеном гласнику РС” бр. 31/2019 од 29. 4. 2019, а ступио је на снагу 7. 5. 2019. године.
УСКЛАЂИВАЊЕ СА ЗАКОНОМ О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА И ЗАКОНОМ О ОПШТЕМ УПРАВНОМ ПОСТУПКУ
Измене овог закона у првом реду прате измене основног, односно материјалног закона – Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 44/18 и 95/18). Тако се у погледу лица које је овлашћено да поднесе регистрациону пријаву изричито прописује да је лице овлашћено за подношење пријаве:
1) лице овлашћено за заступање правног лица,
2) Законом овлашћено лице за регистрацију података прописаних Законом,
3) оснивач у поступку оснивања привредног друштва,
4) физичко лице које се региструје или је регистровано као предузетник;
а изузетно од наведених (за одређене случајеве) и:
1) за регистрацију преноса удела у привредном друштву и стицалац, односно преносилац удела;
2) за регистрацију оставке лица овлашћеног за заступање и лице које даје оставку.
И примена новог Закона о општем управном поступку из 2016. године захтевала је решавање одређених проблема, тачније речено одређено прецизирање. Заменом речи „сходна” речју „супсидијарна” уређена је хијерархија између закона којим је уређен општи управни поступак и овог закона којим је уређен један специфичан управни поступак – поступак регистрације, па ће се ЗУП применити тек када одређена правна ситуација није уопште регулисана законом којим се уређује поступак регистрације – не упуштајући се у коментар о разликовању термина „сходна” и „супсидијарна”, овде само напомињемо да и сам ЗУП користи оба термина – сходна и супсидијарна примена (видети члан 26. ЗУП-а).
ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОДЛУКА КОЈИМА СЕ ПОНИШТАВАЈУ КОНАЧНЕ, ОДНОСНО ПРАВОСНАЖНЕ ОДЛУКЕ РЕГИСТРАТОРА
У члану 4. додаје се став 2, којим се прописују правне последице одлука којима се поништавају коначне, односно правоснажне одлуке регистратора – не уклањају се правне последице које је одлука произвела. Заправо, изједначавају се правне последице поништених и укинутих одлука – за разлику од Закона о општем управном поступку који познаје и ништење свих последица одлука (видети члан 187. ЗУП-а – Правне последице поништавања и укидања решења).
ЗАБЕЛЕЖБЕ ОД ЗНАЧАЈА ЗА ПРАВНИ ПРОМЕТ
У одредбама о забележби од значаја за правни промет, о чијој регистрацији одлучује регистратор, прецизира се да забележба представља чињеницу од значаја за правни промет, али у вези са предметом регистрације. Ово ограничава регистратора у оцени да ли је нешто што (ни)је од значаја за правни промет у вези са регистрацијом, а условљава и усмерава подносиоца да може да тражи упис забележбе само ако је у вези са предметом регистрације. Многа правна стања од значаја су за правни промет за одређени субјекат, али није свима место у регистрима Агенције за привредне регистре (нпр. чињеница да привредни субјект води парницу за наплату дуга).
НАЧИН ВРШЕЊА ВАЛИДАЦИЈЕ ЕЛЕКТРОНСКОГ ПОТПИСА НА РЕГИСТРАЦИОНОЈ ПРИЈАВИ
Такође, било је потребно прописати начин вршења валидације електронског потписа на регистрационој пријави тако што се за пријаву која је снабдевена електронским потписом, али није снабдевена и квалификованим временским жигом, валидација електронских потписа врши према времену пријема пријаве, што је констатовано у потврди о пријему пријаве коју издаје Агенција за привредне регистре. Поред тога, прописује се и начин вршења валидације електронског потписа на електронским документима који се прилажу уз регистрациону пријаву, тако што се валидација тог потписа врши према времену учитавања одређеног документа у корисничку апликацију коју обезбеђује Агенција за привредне регистре. Обавеза Агенције за привредне регистре је да приликом утврђивања валидности електронског потписа, ту чињеницу потврди квалификованим временским жигом.
ДОДАТНИ УСЛОВ ЗА РЕГИСТРАЦИЈУ
Као додатни услов за регистрацију (измена члана 14. у целини) прописује се и да пријава мора бити потписана, да приложени прописани документи по садржини и форми морају да буду у складу са законом на основу којег су донети, да чињенице из пријаве морају да буду сагласне и са подацима регистрованим у надлежном регистру који је јавно доступан (циљ је да се онемогући упис података ако подаци не одговарају подацима у другом јавно доступном регистру који је надлежан за регистрацију предметних података, неке одлуке (нпр. суда) својим ауторитетом налажу одређени упис, док увид у регистроване податке приказује другачије стање) и најзад да пријава мора да буде поднета у прописаном року ако је рок услов за регистрацију.
РОК ЗА РЕШАВАЊЕ ПО ПРИЈАВИ
Новину представља рок за решавање по пријави, па тако регистратор одлучује о пријави у року од пет радних дана од пријема пријаве, а не као до сада у року од пет дана од дана пријема пријаве. Овакво решење спречава да прописани рок од пет дана истекне до првог радног дана поступајућег органа.
Осим тога, у вези са чланом 17. Закона прописује се да, ако подносилац пријаве у року од 30 дана од дана објављивања решења из става 2. тог члана поднесе нову регистрациону пријаву, уз позивање на број решења којим је ранија пријава одбачена, и отклони све утврђене недостатке, за вођење поступка регистрације платиће половину прописаног износа накнаде за регистрацију. Ово право на плаћање умањеног износа накнаде подносилац пријаве може да оствари само једном, с обзиром на то да до сада није био прецизиран број пута за подношење уређене пријаве у оквиру рока од 30 дана. Уз пријаву, подносилац пријаве је дужан да приложи само недостајућу, односно уређену документацију ради отклањања недостатака утврђених решењем по основној пријави, али остаје питање да ли ће и од сада моћи да преуреди првобитну пријаву (нпр. основна пријава односи се на упис података, а пријава по приоритету на измену података).
ЖАЛБА
У члану 25. Закона мења се став 1. тако да жалбу на одлуку може да поднесе лице које је Законом овлашћено за подношење пријаве. До сада је право на подношење жалбе било резервисано само за подносиоца регистрационе пријаве, односно само за онога који је поднео конкретну регистрациону пријаву, будући да се сматра да је поступак регистрације једностраначки правни посао. У пракси је понекад било потребно да се легитимација призна и неким другим заинтересованим лицима.
У члан 29. Закона додаје се став 3, којим се прописује да се одлука о жалби доставља регистратору, при чему је исти дужан да поменуту одлуку достави странци у року од осам дана од дана пријема.
БРИСАЊЕ РЕГИСТРАЦИЈЕ ОСНИВАЊА И ПРОМЕНЕ РЕГИСТРОВАНИХ ПОДАТАКА НА ОСНОВУ ОДЛУКЕ ДРУГОСТЕПЕНОГ ОРГАНА О ПОНИШТАВАЊУ, ОДНОСНО УКИДАЊУ КОНАЧНЕ ОДЛУКЕ НАДЛЕЖНОГ РЕГИСТРАТОРА
После члана 34. додат је назив члана и члан 34а, који регулише брисање регистрације оснивања и промене регистрованих података на основу одлуке другостепеног органа о поништавању, односно укидању коначне одлуке надлежног регистратора у ситуацији кад подносилац пријаве у поновном поступку не уреди пријаву, односно не отклони недостатке на које му укаже надлежни регистратор. С друге стране, ако такве недостатке није могуће отклонити, надлежни регистратор ће по службеној дужности регистровати забележбу коначног управног акта другостепеног органа и покренути поступак принудне ликвидације привредног друштва, односно брисати предузетника чије је оснивање поништено, односно, у случају промене података, надлежни регистратор ће по службеној дужности регистровати забележбу коначног управног акта другостепеног органа и успоставити претходно регистровано стање, осим ако на основу касније поднете регистрационе пријаве није регистрована промена истог податка.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.