У овом тексту посебно ћемо се осврнути на нова решења, односно на најбитније одредбе Посебног колективног уговора, којима су, у односу на раније важећи Посебан колективни уговор, другачије дефинисана и утврђена права, обавезе и одговорности из рада и по основу рада запослених у установама
На основу члана 246. ст. 1. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 и 75/2014), репрезентативни синдикати: Синдикат образовања Србије и Грански синдикат просветних радника Србије „Независностˮ и Влада Републике Србије, закључили су Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РСˮ, бр. 21/2015, у даљем тексту: ПКУ).
ПКУ је ступио на снагу 5. марта 2015. године и закључен је на период од три године у складу са чланом 263. Закона о раду, односно важи до 5. марта 2018. године, ако се учесници колективног уговора, најкасније 30 дана пре истека рока његовог важења, другачије не споразумеју.
ПКУ-ом се уређују права, обавезе и одговорности из рада и по основу рада запослених у основним и средњим школама и домовима ученика којима се средства за плате обезбеђују у буџету Републике Србије, уређује се поступак измена и допуна ПКУ-а, као и међусобни односи учесника ПКУ.
У односу на Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РСˮ, бр. 12/2009, 67/2011 и 1/2012 – споразум од 11. 1. 2012, у даљем тексту: Раније важећи ПКУ), који је престао да важи 12. јануара 2015. године, ПКУ својим одредбама уноси извесне новине за запослене у основним школама, средњим школама и домовима ученика (у даљем тексту: запослени), односно омогућава већа права од оних која проистичу из Закона о раду.
ПКУ се непосредно примењује у свим основним и средњим школама и домовима ученика (у даљем тексту: установе).
У смислу ПКУ-а, установе су за запослене послодавац.
У овом тексту посебно ћемо се осврнути на нова решења, односно на најбитније одредбе ПКУ-а, којима су, у односу на Раније важећи ПКУ, другачије дефинисана и утврђена права, обавезе и одговорности из рада и по основу рада запослених у установама.
- ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
Одредбе ПКУ-а које уређују заснивање радног односа у установама, а које се односе на преузимање запослених, претрпеле су измене (чл. 5. и 6).
Одредбама члана 5. ст. 1. ПКУ-а утврђено је да, листе запослених које директори основних и средњих школа достављају школској управи пре почетка школске године, а најкасније до 15. августа у текућој школској години, сада садрже обавештење:
– о запосленима за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба у текућој школској години, као и у претходном периоду;
– о запосленима који су засновали радни однос с непуним радним временом;
– о слободним радним местима.
Новину (члан 5. ст. 3) представља утврђени редослед у преузимању, и то:
1) с листе запослених за чијим је радом делимично или у потпуности престала потреба (запослени се може преузети само за проценат за који му је смањено радно ангажовање у односу на проценат с којим је засновао радни однос);
2) запослени који су засновали радни однос с непуним радним временом у тој установи;
3) запослени који су засновали радни однос с непуним радним временом у установама на територији надлежне школске управе;
4) запослени који су засновали радни однос с непуним радним временом из других школских управа уз сагласност школских управа.
Осим тога, одредбама ПКУ-а (чл. 5. ст. 6. и 7) прецизирано је да се на листу запослених, с које се врши преузимање, не пријављује запослени који на лични захтев прекине радни однос у одређеној установи.
Као и до сада, ПКУ (чл. 5. ст. 4) и даље обавезује директора основне и средње школе да избор и пријем лица у радни однос на основу конкурса, може да изврши само под условом ако претходно, преузимањем с листе, није могао да заснује радни однос с лицем које је најкасније до 15. августа текуће школске године евидентирано на листи запослених за чијим је радом делимично или у потпуности престала потреба и испуњава услове утврђене актом о организацији и систематизацији послова.
Према ПКУ (чл. 5. ст. 7), директор основне и средње школе је у обавези да пре расписивања конкурса за пријем лица у радни однос, прибави мишљење репрезентативних синдиката установе о оправданости расписивања конкурса. У случају да постоји несагласност, надлежна је школска управа и надлежна инспекција, уместо досадашње препоруке коју је доносио министар надлежан за послове образовања.
Важно је напоменути да се, према ПКУ, наведене одредбе члана 5. не примењују на запослене у домовима ученика.
Одредбама члана 6. ПКУ прецизирана је новина да се тек после 15. августа може вршити преузимање запослених из друге установе и да запослени може бити преузет из других установа на неодређено време највише у проценту у којем је засновао радни однос.
- ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ НА СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ, РАДНО ВРЕМЕ, ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД, РАСПОРЕД РАДНОГ ВРЕМЕНА, ОДМОРИ И ОДСУСТВА
Норме ПКУ-а које уређују остваривање права запослених на стручно оспособљавање и усавршавање, радно време (пуно и непуно), прековремени рад, распоред радног времена, одморе и одсуства (одмор у току дневног рада, годишњи одмор) нису претрпеле измене у односу на норме којима су та питања била уређена Раније важећим ПКУ-ом.
Као и до сада, одредбама ПКУ-а (чл. 9–13) уређују се основни елементи радног времена запослених, а на основу одредаба Закона о раду.
Пуно радно време запосленог износи 40 часова недељно. Наставнику, васпитачу и стручном сараднику, на почетку школске године, директор издаје решење о годишњем и недељном задужењу фонда часова.
Непуно радно време је време краће од пуног радног времена, у складу са Законом о раду. Послови на којима се обавља рад с непуним радним временом, утврђују се актом о организацији и систематизацији послова.
На захтев послодавца, запослени је дужан да ради дуже од пуног радног времена, на основу решења о разлозима и трајању прековременог рада, које је послодавац дужан да, заједно с налогом за исплату увећане плате у складу са законом, изда запосленом пре почетка обављања прековременог рада, и то у случају:
1) више силе;
2) пријема и обраде докумената и података за пријемни испит;
3) обављања завршног и пријемног испита;
4) замене привремено одсутног запосленог до пет радних дана у месецу;
5) извршавања других послова – када је неопходно да се у одређеном року заврши посао.
Распоред радног времена запослених утврђује се годишњим планом рада установе.
Одмор у току дневног рада траје 30 минута за пуно радно време и користи се према распореду који утврђује послодавац. Правило је да не може да се користи у прва два сата након почетка, нити у последња два сата пре завршетка радног времена, односно, за наставнике, током непосредног образовно-васпитног рада.
Према члану 14. ПКУ-а, у свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се минимум од 20 радних дана, утврђен Законом о раду, увећава по основу:
1) доприноса на раду, који се утврђује општим актом послодавца (за остварене изузетне резултате – 4 радна дана; за врло успешне резултате – 3 радна дана; за успешне резултате – 2 радна дана);
2) услова рада (рад са скраћеним радним временом – 3 радна дана; редован рад суботом, недељом и рад ноћу – 2 радна дана; рад у две и више установа – 2 радна дана; отежани услови рада, у складу са општим актом установе – 2 радна дана);
3) радног искуства (од 5 до 10 година рада – 2 радна дана; од 10 до 20 година рада – 3 радна дана; од 20 до 30 година рада – 4 радна дана; преко 30 година рада – 5 радних дана);
4) образовања и оспособљености за рад (за високо образовање на студијама другог степена – мастер академске студије, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије у складу са Законом о високом образовању, почев од 10. септембра 2005. године и на основним студијама у трајању од најмање четири године, по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године – 4 радна дана; за високо образовање на студијама првог степена – основне академске, односно струковне студије, студијама у трајању од три године, више образовање и специјалистичко образовање након средњег образовања – 3 радна дана; за средње образовање у трајању од четири године – 2 радна дана; за основно образовање, оспособљеност за рад у трајању од једне године, образовање за рад у трајању од две године или средње образовање у трајању од три године – 1 радни дан);
5) социјалних услова (родитељу, усвојитељу, старатељу или хранитељу с једним малолетним дететом – 2 радна дана; родитељу, усвојитељу, старатељу или хранитељу за свако наредно малолетно дете – по 1 радни дан; родитељу, усвојитељу, старатељу или хранитељу с дететом које има потешкоће у развоју – 3 радна дана; инвалиду – 3 радна дана).
Распоред коришћења годишњег одмора наставника, васпитача и стручних сарадника утврђује се годишњим планом рада установе, а за остале запослене, у зависности од потребе посла, у складу с планом коришћења годишњих одмора.
Важно је напоменути да у установи није утврђена горња граница броја радних дана које запослени имају право да користе за годишњи одмор.
- ПЛАЋЕНО ОДСУСТВО
Чланом 16. ПКУ-а утврђени су случајеви за које запослени остварује право на плаћено одсуство, као и број радних дана који припадају запосленом по основу плаћеног одсуства, који се разликују у односу на случајеве утврђене одредбама Раније важећег ПКУ-а, у смислу нових случајева који су додати, измењеног броја дана, прецизирања услова коришћења.
Према наведеном, запослени има право на плаћено одсуство у укупном трајању до седам радних дана у току календарске године, у случају:
1) склапања брака – 7 радних дана;
2) склапања брака детета – 3 радна дана (нов случај);
3) порођаја супруге – 5 радних дана;
4) порођаја члана уже породице – 1 радни дан;
5) усвајања детета – 5 радних дана (нов случај);
6) теже болести члана уже породице – 7 радних дана (раније 5 радних дана);
7) селидбе у исто место становања – 2 узастопна радна дана (прецизирано „узастопна”);
8) селидбе у друго место становања – 3 радна дана;
9) елементарне непогоде – 5 радних дана;
10) учествовања у културним и спортским приредбама – до 2 радна дана;
11) коришћења организованог рекреативног одмора у циљу превенције радне инвалидности – до 5 радних дана (раније до 7 радних дана);
12) учествовања на синдикалним сусретима, семинарима, образовању за синдикалне активности и др. – до 7 радних дана;
13) стручног усавршавања – до 5 радних дана (раније до 7 радних дана);
14) полагања испита за лиценцу – до 5 дана (раније до 7 радних дана);
15) завршавање студија другог и трећег степена у складу са Законом о високом образовању („Сл. гласник РСˮ, бр. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14) – до 5 дана (прецизирано, раније до 7 радних дана).
Поред права на наведена плаћена одсуства, запослени има право на плаћено одсуство:
1) због смрти члана уже породице – 5 радних дана;
2) два узастопна дана за сваки случај добровољног давања крви рачунајући и дан давања крви (у случају добровољног давања крви запослени, уместо на два радна дана, како је било прописано Раније важећим ПКУ-ом, остварује право на плаћено одсуство на два узастопна дана, што значи да ако неки од два узастопна дана падне у дане који су за запосленог нерадни дани, он неће остварити право на плаћено одсуство за те дане, плаћено одсуство се у овом случају не преноси на први радни дан).
Члановима уже породице, у смислу наведених одредаба ПКУ, сматрају се брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.
- НЕПЛАЋЕНО ОДСУСТВО
Одредбе ПКУ-а (члан 17) којима се утврђују случајеви због којих се запосленом може одобрити неплаћено одсуство и број радних дана које је послодавац дужан да омогући запосленом по основу неплаћеног одсуства, иновиране су и прецизиране.
Послодавац је дужан да запосленом омогући право на неплаћено одсуство у случају:
1) дошколовавања – од 30 дана до три године, прецизирано је да се стицање искуства радом код другог послодавца не може сматрати дошколовавањем;
2) завршавање студија другог и трећег степена у складу са Законом о високом образовању („Сл. гласник РСˮ, бр. 76/05, 100/07, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14) – до 6 месеци;
3) учешћа у научноистраживачком пројекту – до окончања пројекта;
4) посете члановима уже породице у иностранству – до три месеца, у периоду од три године;
5) лечења члана уже породице;
6) у другим случајевима утврђеним општим актом установе (овом одредбом остављена је могућност послодавцима да сами уређују неке од могућих случајева због којих се запосленом може одобрити неплаћено одсуство – најчешће правилником о раду).
Ради лакшег остваривања права на неплаћено одсуство због посете или лечења члана уже породице, ПКУ-ом је прецизирано ко се сматра чланом уже породице запосленог: брачни друг, деца, браћа, сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.
Посебно истичемо да, док користи неплаћено одсуство, запосленом мирују права и обавезе из радног односа.
- ПЛАТЕ, НАКНАДЕ ПЛАТА И ОСТАЛА ПРИМАЊА
Одредбе чл. 18. и 19. ПКУ-а, које су новина, уређују да уговорне стране преговарају о висини основице за обрачун и исплату плата сваке године у поступку доношења предлога буџета Републике Србије. Ове одредбе, међутим, неће моћи да се примењују, док је на снази Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава („Сл. гласник РСˮ, бр. 116/2014).
Тренутно је могуће да се примењују одредбе члана 18. ст. 2. ПКУ-а, односно да уговорне стране у поступку преговарања разматрају могућност и потребу корекције коефицијената.
Елементи за утврђивање плата (члан 20) остали су исти као и раније, односно потврђена је садашња законска структура плата запослених.
Према ПКУ, плата се утврђује на основу: основице за обрачун плата, коефицијента с којим се множи основица, додатака на плату и обавеза, које запослени из плата, у складу са законом, плаћа по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање.
Уколико је основна плата запосленог, која је утврђена на основу основице за обрачун плата и коефицијента из прописа о коефицијентима за обрачун и исплату плата, за пуно радно време и остварени стандардни радни учинак, мања од минималне зараде, основна плата запосленог, утврђена на напред описан начин, исплаћује се у висини минималне зараде.
Сагласно члану 22. ПКУ-а, запослени има право на додатак на плату:
1) за рад на дан празника који је нерадан дан – 110% од основице;
2) за рад ноћу – 26% од основице, ако такав рад није вреднован приликом утврђивања коефицијента;
3) за прековремени рад – 26% од основице;
4) по основу времена проведеног на раду – у висини од 0,4% од основице за сваку пуну годину рада оствареног у радном односу код послодавца, а који се обрачунавају на основицу која је производ основице за обрачун плате и коефицијента из прописа којим се утврђују коефицијенти за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама (основна плата).
Имајући у виду нове одредбе Закона о раду, а које су у вези са увећаном зарадом по основу времена проведеног на раду за сваку пуну годину рада оствареног у радном односу код послодавца, односно „минулим радом”, ПКУ одредбама члана 22. ст. 2. прецизира ко се сматра „послодавцем”.
Посебно су важне норме ПКУ-а у члану 22. ст. 3. које су новина, а којима се уређује увећање плате у случајевима рада преко пуне норме.
Према наведеним одредбама ПКУ-а, у случајевима рада преко пуне норме, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РСˮ, бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013), плата се увећава по часу, а вредност часа се израчунава тако што се укупна плата запосленог подели с месечним бројем часова редовне наставе.
Накнада плате према ПКУ-а (чл. 23. и 24) усклађена је са одредбама Закона о раду, односно запослени има право на накнаду плате у висини која се обрачунава и исплаћује према одредбама истог Закона, за време проведено на годишњем одмору, плаћеном одсуству и државном празнику.
Сходно ПКУ, запослени има право на накнаду плате у висини која се обрачунава и исплаћује у висини просечне плате у претходних 12 месеци, у случају:
1) стручног усавршавања;
2) присуствовања седницама државних органа, органа управе и локалне самоуправе, органа удружења послодаваца, привредне коморе, органа управљања код послодавца, органа синдиката у својству члана;
3) учешћа на радно-производним такмичењима и изложбама иновација и других видова стваралаштва.
Послодавац је обавезан да за едукативне семинаре и сл., а према одлуци надлежног органа синдиката, омогући одсуствовање с рада представницима синдиката у трајању од најмање седам радних дана годишње.
Овим одредбама уређена је обавеза послодавца да, уз накнаду плате, омогући запосленима да се стручно усавршавају, а представницима синдиката да одсуствују с рада због синдикалних активности.
Запослени има право на накнаду плате за време одсуствовања с рада због привремене спречености за рад до 30 дана, и то:
1) у висини од 65% просечне плате у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са Законом о раду, ако је спреченост за рад проузрокована болешћу или повредом ван рада, ако законом није другачије одређено;
2) у висини 100% просечне плата у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са Законом о раду, ако је спреченост за рад проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, ако законом није другачије одређено.
Чланом 26. ПКУ-а, на основу Закона о раду, утврђена су права запослених на накнаду трошкова у вези с радом. Овим чланом прецизиране су поједине ситуације, које представљају новину у односу на одредбе Раније важећег ПКУ-а којима су била уређена иста права, и то конкретно:
1) запослени има право на накнаду за долазак и одлазак с рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају (градски, приградски, међуградски), која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец, уколико послодавац није обезбедио сопствени превоз; уколико је перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да је иста саставни део трошкова превоза; на захтев запосленог послодавац је дужан, уколико није обезбедио сопствени превоз, да запосленом обезбеди месечну карту за долазак и одлазак с рада;
2) запослени има право на накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у земљи, и то за трошкове исхране за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено путовање у земљи), у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, која се исплаћује запосленом, трошкове ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс категорије, с тим што се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном рачуну; за време проведено на службеном путу, у трајању од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице; накнада трошкова за време службеног пута се исплаћује на основу попуњеног путног налога и приложених рачуна; запосленом се пре службеног пута исплаћује аконтација трошкова за службени пут;
3) запослени има право на накнаду трошкова за време проведено на службеном путу у иностранству, под условима и на начин утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника и намештеника;
4) послодавац је дужан да запосленом обезбеди накнаду трошкова коришћења сопственог аутомобила у службене сврхе у висини 30% цене једног литра погонског горива по пређеном километру.
Према члану 27. ПКУ-а, висина отпремнине коју је послодавац дужан да исплати запосленом при престанку радног односа ради коришћења права на пензију, остаје непромењена у односу на одредбе Раније важећег ПКУ-а (износ у висини троструког износа последње исплаћене плате запосленог, односно у висини три просечне зараде по запосленом исплаћене у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то за запосленог повољније).
Увећање плате из сопствених прихода прецизније је уређено одредбама члана 28. ПКУ-а, односно, колективним уговором код послодавца може да се утврди право запосленог на увећање плате у висини до 30% од висине плате. Ово увећање се исплаћује из сопствених прихода које оствари установа, у складу са законом. С тим што је послодавац обавезан да утврђује приходе и расходе и врши расподелу наведених средстава и да о томе обавештава синдикат.
Солидарну помоћ, односно помоћ по основу солидарности, послодавац је дужан да исплати запосленом, у случају:
1) смрти брачног друга или детета – у висини трошкова сахране према приложеним рачунима до неопорезивог износа;
2) настанка трајне тешке инвалидности – у висини две просечне плате;
3) боловања дужег од три месеца у континуитету – у висини једне просечне плате једном у календарској години;
4) у случају набавке медицинских помагала или лекова који су дефинисани правилником о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава осигурања – у висини једне просечне плате;
5) у случају смрти запосленог, породица има право на накнаду трошкова сахране према приложеним рачунима, до неопорезивог износа, само код једног послодавца.
У смислу ПКУ-а, „просечна плата”, која је основица за исплату наведених помоћи по основу солидарности, јесте просечна плата по запосленом у установи у претходном месецу, односно просечна зарада исплаћена у Републици Србији у претходном месецу у односу на месец исплате солидарне помоћи, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то повољније по запосленог.
Одредбама члана 31. ПКУ-а уведене су новине у вези са исплатом јубиларних награда. Према наведеним одредбама, послодавац је дужан да запосленом исплати јубиларну награду, као и до сада, у години када наврши 10, 20 или 30 година рада оствареног у радном односу, али и у години када наврши 35 година рада оствареног у радном односу, што је новина. При том, време проведено на раду по основу уговора о привременим и повременим пословима, уговорима о делу, уговорима о стручном оспособљавању и усавршавању, уговорима о допунском раду, као и посебан стаж осигурања у складу с прописима ПИО (на пример, рођење трећег детета, спортски стаж, време за које је осигураник самостално уплаћивао доприносе и сл.), као и време обављања самосталне делатности, не сматра се радом у радном односу.
Према члану 31. ст. 4. ПКУ-а, висина јубиларне награде износи:
1) пола просечне плате – за 10 година рада оствареног у радном односу;
2) једна просечна плата – за 20 година рада оствареног у радном односу;
3) једна и по просечна плата – за 30 година рада оствареног у радном односу;
4) две просечне плате – за 35 година рада проведених у радном односу.
ПКУ-ом су на исти начин, као и одредбама Раније важећег ПКУ-а, уређена друга примања која припадају запосленима:
1) право на Новогодишњу награду запосленима у једнаком износу, о чијој висини и динамици исплате, Влада и репрезентативни синдикати, преговарају сваке године;
2) послодавац може, из сопствених прихода, да обезбеди: деци запослених, до 11 година старости (раније до 15 година старости), пригодни поклон за Нову годину; запосленој жени поклон или новчани износ за Дан жена; новчана средства за награду наставницима чији су ученици освојили награде на такмичењима.
- КРИТЕРИЈУМИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЗА ЧИЈИМ ЈЕ РАДОМ ПРЕСТАЛА ПОТРЕБА, С ПУНИМ ИЛИ НЕПУНИМ РАДНИМ ВРЕМЕНОМ
Критеријуми за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, с пуним или непуним радним временом и начин њиховог вредновања није мењан, у односу на Раније важећи ПКУ.
Одредбама члана 34. ПКУ-а само су детаљније дефинисани поједини критеријуми, како би њихова примена у пракси била лакша и једноставнија.
Критеријуми за утврђивање запослених за чијим је радом престала потреба, с пуним или непуним радним временом, вреднују се у бодовима, и то:
1) Рад остварен у радном односу:
– за сваку годину рада оствареног у радном односу – 1 бод;
– за сваку годину рада оствареног у радном односу у установама образовања – 1 бод.
Детаљније је дефинисано како се запосленом рачуна „година рада остварена у радном односу”, односно запосленом се рачуна цела година проведена на раду у радном односу, без обзира на то да ли је радио с пуним или непуним радним временом.
Прецизирано је да се радом у радном односу не сматра време проведено на раду по основу уговора о привременим и повременим пословима, уговора о делу, уговора о стручном оспособљавању и усавршавању, уговора о допунском раду, као и посебан стаж осигурања у складу с прописима ПИО (на пример, рођење трећег детета, спортски стаж, време за које је осигураник самостално уплаћивао доприносе и сл.), као и време обављања самосталне делатности.
2) Образовање
Прецизирано је бодовање које се врши према стеченом одговарајућем образовању:
– за високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) у складу са Законом о високом образовању, почев од 10. септембра 2005. године и на основним студијама у трајању од најмање четири године, по пропису који је уређивао високо образовање до 10. септембра 2005. године – 20 бодова;
– за високо образовање на студијама првог степена (основне академске, односно основне струковне студије), студијама у трајању од три године или вишим образовањем – 15 бодова;
– за специјалистичко образовање након средњег образовања – 13 бодова;
– за средње образовање у трајању од 4 године – 12 бодова;
– за средње образовање у трајању од 3 године – 10 бодова;
– за основно образовање и оспособљеност за рад у трајању од једне или две године – 5 бодова.
3) Такмичења:
(1) број бодова за општинско такмичење и смотру:
– за освојено прво место – 2 бода;
– за освојено друго место – 1,5 бод;
– за освојено треће место – 1 бод.
(2) број бодова за окружно/регионално, односно градско такмичење и смотру:
– за освојено прво место – 4 бода;
– за освојено друго место – 3 бода;
– за освојено треће место – 2 бода.
(3) број бодова за републичко такмичење и смотру:
– за освојено прво место – 8 бодова;
– за освојено друго место – 6 бодова;
– за освојено треће место – 4 бода.
(4) број бодова за међународно такмичење:
– за освојено прво место – 15 бодова;
– за освојено друго место – 12 бодова;
– за освојено треће место – 10 бодова.
4) Педагошки допринос у раду:
(1) рад на изради уџбеника који су одобрени решењем министра просвете, науке и технолошког развоја, у складу с прописима из области образовања и васпитања:
– аутор – 7 бодова;
– сарадник на изради уџбеника – илустратор – 5 бодова;
– рецензент – 4 бода;
(2) објављен рад из струке у стручној домаћој или страној литератури – 1 бод (без обзира на број објављених радова – по овом основу добија се само један бод);
Утврђено је да се за педагошки допринос раду бодови добијају само по једном основу.
5) Имовно стање:
(1) ако су укупна примања домаћинства по члану на нивоу републичког просека према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – 0,5 бодова;
(2) ако су укупна примања домаћинства по члану испод републичког просека према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике – 1 бод;
Код бодовања имовног стања, под „домаћинствомˮ се сматрају: брачни друг, деца и родитељи које запослени издржава.
6) Здравствено стање на основу налаза надлежне здравствене установе, односно надлежног фонда пензијског и инвалидског осигурања:
(1) инвалид друге категорије – 3 бода;
(2) тешка болест запосленог на основу конзилијарног налаза лекара надлежне здравствене установе – 3 бода;
(3) запослени који болује од професионалне болести – 2 бода.
Бодовање по овом основу врши се само по једној од тачака која је најповољнија за запосленог.
Ради лакше примене овог критеријума, одредбама ПКУ-а дефинисано је да се тешка болест запосленог утврђује на основу конзилијарног налаза лекара надлежне здравствене установе на територији општине или на територији града на коме је формирана таква комисија.
7) Број деце предшколског узраста, односно деце на редовном школовању до 26 година старости:
(1) ако запослени има једно дете – 1 бод;
(2) ако запослени има двоје деце – 3 бода;
(3) ако запослени има троје и више деце – 5 бодова.
Ради лакшег спровођења поступка за утврђивање листе запослених за чијим је радом у потпуности или делимично престала потреба, такође је утврђено да се критеријум за који запослени не достави потребну документацију у остављеном року, бодује с нула бодова.
Одредбама чл. 35. и 36. ПКУ-а уређује се поступак утврђивања запослених за чијим је радом престала потреба, и то на исти начин као што је било уређено нормама раније важећег ПКУ-а.
На основу критеријума из члана 34. ПКУ-а сачињава се ранг листа према редоследу бодова, почев од највећег. За запосленог за чијим је радом престала потреба утврђује се запослени који оствари најмањи број бодова. Уколико више запослених има исти број бодова, предност има запослени који је остварио већи број бодова по основу рада оствареног у радном односу, образовања, такмичења, педагошког доприноса у раду, имовног стања, здравственог стања, броја деце, и то наведеним редоследом.
Решење којим се утврђује да је престала потреба за радом запосленог, доноси директор на основу предлога комисије коју именује орган управљања установе на предлог синдиката.
Наведена комисија утврђује предлог запосленог за чијим је радом престала потреба на основу ранг листе која је сачињена према критеријумима из члана 34. ПКУ.
- МЕРЕ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ЗАПОСЛЕНЕ ЗА ЧИЈИМ ЈЕ РАДОМ ПРЕСТАЛА ПОТРЕБА
Мере за запошљавање које се односе на запослене за чијим је радом престала потреба, а које су уређене одредбама чл. 37–40. ПКУ-а нису мењане у односу на одредбе Раније важећег ПКУ-а.
Сходно члану 37. ПКУ-а запослени за чијим је радом престала потреба може бити:
1) распоређен на друго радно место у установи;
2) распоређен на радно место с непуним радним временом у установи;
3) преузет на основу споразума о преузимању у другу установу уз сагласност запосленог;
4) упућен на преквалификацију или доквалификацију.
Одредбе ПКУ-а које утврђују „заштићене” категорије запослених задржане су у члану 38, према коме радни однос запосленом за чијим је радом престала потреба не може престати без његове сагласности:
– запосленој за време трудноће или с дететом до две године старости;
– запосленом самохраном родитељу;
– запосленом чије дете има тешки инвалидитет;
– ако оба брачна друга раде у истој установи, једном од брачних другова;
– запосленом мушкарцу који има најмање 35 година стажа осигурања и запосленој жени која има најмање 30 година стажа осигурања, без њихове сагласности, под условом да не испуњава један од услова за пензију.
Запосленом за чијим је радом престала потреба, а коме није могло да се обезбеди ни једно од права утврђених законом, колективним уговором код послодавца или уговором о раду, према одредбама члана 39. ПКУ-а, може престати радни однос под условом да му се претходно исплати отпремнина, и то најмање у висини која је утврђена Законом о раду, односно која је утврђена посебним програмом за решавање вишка запослених у установама из области образовања у процесу рационализације броја запослених, који се доноси у складу са општим актом Владе који уређује та питања.
Исплата отпремнине врши се најкасније до дана престанка радног односа, а исплата свих неисплаћених плата, накнада плата и других примања које је запослени остварио до дана престанка радног односа, у складу са општим актом и уговором о раду, најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа.
- ПРАВО НА ШТРАЈК
У поглављу ПКУ-а Право на штрајк (чл. 45–49) уређено је организовање и спровођење штрајка запослених у установи на исти начин као и одредбама Раније важећег ПКУ-а.
- СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ
Поглављем Синдикат запослених, кроз дванаест чланова ПКУ-а (чл. 50–61), на исти начин као и одредбама Раније важећег ПКУ-а, дефинисане су обавезе послодавца према репрезентативним синдикатима (синдикална чланарина, обезбеђивање техничко-просторних услова за рад репрезентативног синдиката, приступ неопходним подацима и информацијама…). Истовремено су утврђена и права овлашћених представника репрезентативних синдиката у установи у погледу исплаћивања увећане месечне плате.
Према одредбама члана 56. ПКУ-а, послодавац је дужан да овлашћеном представнику репрезентативног синдиката у установи, који припада репрезентативном синдикату потписнику ПКУ-а, у који је учлањено више од 50% запослених, исплаћује увећану месечну плату у висини од 12%.
Уколико је у репрезентативну синдикалну организацију установе која припада репрезентативном синдикату потписнику ПКУ-а учлањено мање од 50% запослених, наведени овлашћени представник има право на сразмерно увећану месечну плату до 12%.
Послодавац је дужан да председнику, односно поверенику окружног, односно регионалног, градског, покрајинског и републичког органа синдиката, репрезентативног на нивоу Републике, потписнику ПКУ-а, исплаћује увећану месечну плату у висини од 12%.
Остваривање наведених права не може се вршити по два основа.
Такође, ПКУ утврђује да запосленом који је изабран на плаћену професионалну функцију, у репрезентативном синдикату, мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом другачије одређено.
Треба напоменути да ове услове установа мора да обезбеди репрезентативном синдикату, односно свим репрезентативним синдикатима, али не и осталим синдикатима који нису репрезентативни.
На крају овог поглавља уређено је да послодавац не може да откаже уговор о раду, нити да на други начин стави у неповољан положај (распоређивањем на друге, мање плаћене послове, распоређивањем у другу организациону целину, упућивањем на рад у друго место рада, упућивањем на рад код другог послодавца, проглашавањем технолошким вишком) представника запослених (председник синдикалне организације, синдикалне подружнице, синдикални повереник, чланови органа синдиката, председник окружног, градског, покрајинског и републичког одбора) за време обављања функције и по престанку функције, у складу са законом и обавезан је да функционере синдиката, по истеку функције, врати на послове које су обављали пре избора, односно на одговарајуће радно место.
- ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
У поглављу Прелазне и завршне одредбе (чл. 62–66) дефинисана су одређена питања која се односе на примену ПКУ-а, према којима се, између осталог, уговорне стране обавезују да ће ПКУ примењивати у доброј намери и на начелима социјалног партнерства и колективног преговарања.
Утврђено је да учесници ПКУ образују Комисију за тумачење ПКУ-а, која даје мишљења у вези с његовом применом. Комисију чине по један представник репрезентативног синдиката, потписника ПКУ-а и по један представник министарства надлежног за послове образовања, министарства надлежног за послове рада, министарства надлежног за послове финансија и министарства надлежног за послове државне управе.
ПКУ може престати да важи на основу споразума уговорних страна или отказом, а у случају отказа, ПКУ се примењује најдуже шест месеци од дана подношења отказа, када престаје да важи.
ПКУ се сматра закљученим када га потпишу овлашћени представници уговорних страна.
Колективни уговори у установама усагласиће се са ПКУ-ом, у року од три месеца од дана ступања на снагу ПКУ-а, односно до 5. јуна 2015. године.
[signoff]
Ко се сматра послодавцем?
У смислу наведених одредаба, послодавцем се сматра: предшколска установа, основна и средња школа, високошколска установа (укључујући и научне институте у саставу универзитета) и установе ученичког и студентског стандарда на територији Републике Србије и то као установе које су утврђене одговарајућом мрежом установа као планским актом који доноси оснивач, односно конкурсом који се расписује сваке школске године за упис, односно пријем у ове установе у складу са одговарајућим законом, имајући у виду јединствени систем просвете који се финансира из буџетских средстава.
[/signoff]
[signoff]
НАПОМЕНА АУТОРА #1
Напомињемо да су одредбама члана 29. ПКУ-а, у односу на Раније важећи ПКУ, прецизније уређени неки од случајева који су основ за исплату помоћи запосленима по основу солидарности.
На пример, боловање дуже од три месеца мора да буде у континуитету и исплата помоћи, по том основу, врши се једном у календарској години; у случају набавке медицинских помагала или лекова, исплата помоћи се врши за медицинска помагала или лекове, ако су она дефинисана правилником о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава осигурања; у случају смрти запосленог, који је био у радном односу код два или више послодаваца, породица запосленог има право на исплату помоћи, по основу солидарности, само код једног послодавца.
[/signoff]
[signoff]
НАПОМЕНА АУТОРА #2
Као новина, послодавцу је дата могућност да решењем одобри запосленом одсуство за сроднике који нису наведени, као и за друга лица која живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим и да утврди трајање одсуства.
Осим тога, прецизирано је да право на плаћено одсуство запослени може да остварује само у моменту када наступи случај по основу кога остварује то право.
[/signoff]
[signoff]
НАПОМЕНА АУТОРА #3
Судећи по наведеном, услов за стицање права на исплату јубиларне награде је укупан „рад остварен у радном односу”, а при том је без значаја да ли је он остварен у образовној делатности, у некој другој делатности или код конкретног послодавца.
[/signoff]
[signoff]
НАПОМЕНА АУТОРА #4
Просечна плата која је основ за исплату јубиларне награде јесте просечна плата по запосленом у установи у претходном месецу, односно просечна зарада исплаћена у Републици Србији у претходном месецу у односу на месец исплате јубиларне награде, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то повољније по запосленог.
[/signoff]
[signoff]
НАПОМЕНА АУТОРА #5
Одредбама ПКУ-а детаљно је дефинисан критеријум „такмичења” и начин његовог бодовања:
– по основу такмичења бодује се наставник који је ученика припремао за такмичење и који је остварио релевантне резултате;
– приликом бодовања запослених у обзир се узима резултат постигнут на такмичењима и смотрама који су организовани у складу са стручним упутством министарства просвете, науке и технолошког развоја о организовању такмичења и смотри ученика и коју су утврђени наведеним календаром;
– вреднује се само један резултат остварен у највишем рангу такмичења и смотри;
– бодовање по оствареним резултатима на такмичењу и смотри врши се уколико у тој категорији запослени имају могућност учешћа у такмичењу;
– приликом бодовања вреднују се резултати остварени у току целокупног рада оствареног у образовању.
[/signoff]
[signoff]
НАПОМЕНА АУТОРА #6
Јасније су дефинисани случајеви када се сматра да је дете на редовном школовању. Према одредбама ПКУ-а, као дете на редовном школовању до 26 година старости сматра се и ученик завршног разреда основне и средње школе до краја школске године, односно до 31. августа године у којој дете има својство редовног ученика завршног разреда.
[/signoff]