Кроз нова, додатна права на страни потрошача и боље прецизиране механизме управне и судске заштите, нови Закон о заштити потрошача требало би да омогући ефикаснију примену у пракси
Закон о заштити потрошача који је у примени од 1. јануара 2011. године („Сл. гласник РС”, бр. 73/10) прописао је велики обим права за потрошаче, међутим, у пракси се показало да та права није лако остварити будући да предвиђени поступци (судски, вансудски, управни, инспекцијски) нису на одговарајући начин одговорили свакодневним ситуацијама у којима су се грађани у улози потрошача налазили.
Нови Закон о заштити потрошача („Сл. гласник РС”, бр. 62/14, у даљем тексту: Закон), који почиње с применом од 21. септембра, требало би да омогући бољу и ефикаснију примену кроз нове механизме управне и судске заштите.
Баш као и важећи, тако је и нови Закон намењен целовитом регулисању односа који настају пре, током и након закључења уговора између трговца, као физичког или правног лица које на тржишту наступа у комерцијалне сврхе или одређене професионалне делатности, и потрошача (искључиво) физичких лица која на тржишту наступају као „крајњи корисници”, тј. у некомерцијалне сврхе.
Однос Закона према Закону о облигационим односима и према посебним (секторским) прописима
У новом Закону задржава се императивни карактер норми, што значи да они односи које сâм Закон регулише не могу бити уређени другачије, осим када је то дозвољено. Ово правило додатно се потврђује одредбама према којима се потрошач не може једнострано одрећи права која су му призната овим законом, али тиме што његове норме обавезно важе и за све уговоре који су закључени у циљу изигравања његове примене.
Правила представљају „надоградњу” класичног облигационог права, те се отуда и одређује сходна примена Закона о облигационим односима за сва она питања која нису уређена овим законом – потрошачу се даје одређени број додатних права у односу на трговца, с нагласком на дужности информисања пре закључења уговора. Тиме се јасно одређује однос ова два прописа и отклањају све недоумице по овом питању. Разлика у односу на претходни закон огледа се и у јасном уређењу односа овог Закона и посебних секторских прописа. Наиме, Закон се сматра општим актом који се примењује на све односе потрошача и трговца, осим ако је секторским законом обезбеђен виши ниво заштите.
Мање измене у односу на претходни закон
Систематика Закона остала је иста, па се тако на самом почетку одређује значење појединих израза и задржавају називи глава као што је то био случај и у претходном закону. У дефиницијама се издвајају кључни појмови потрошач, трговац и посебно продавац, односно трговац у ужем смислу, а то је оно лице с којим је потрошач закључио уговор о продаји робе, односно пружању услуге. Ово посебно дефинисање је значајно имајући у виду одредбе о одговорности за несаобразност које су искључиво везане за оног трговца, односно продавца од кога је потрошач робу прибавио.
Брисањем одредаба о истицању цена отклоњено је двоструко нормирање, имајући у виду да се у Закону о трговини („Сл. гласник РС”, бр. 53/2010 и 10/2013) чланом 41. у потпуности уређује иста материја. Једино се уређују посебни случајеви начина истицања цена који се односе на угоститељске објекте и бензинске станице.
Одредбе о непоштеној пословној пракси преузете су из претходног закона, с том разликом што се сада свако чињење или нечињење трговца, начин његовог пословања или представљања и пословна комуникација, укључујући и оглашавање које је непосредно повезано с промоцијом, продајом или испоруком производа потрошачима, уместо тржишно пословање сада назива пословна пракса. Сходно овој промени, забрањује се непоштена пословна пракса која се испољава у два облика, као обмањујућа и насртљива пословна пракса. У овом делу налази се и посебна одредба о забрани продаје, услуживања и поклањања алкохолних пића, укључујући и пиво, односно дуванских производа и пиротехничких средстава. Значај ове забране је како у онемогућавању малолетних лица да купују алкохолна пића у продајним објектима, тако и у циљу спречавања услуживања малолетника алкохолним пићима у угоститељским објектима.
Одустанак од уговора уместо једностраног раскида
Уговор на даљину и уговор закључен изван пословних просторија представљају два модалитета уговора о продаји робе или пружања услуга с обзиром на начин закључивања. Уговор на даљину је уговор који се закључује без непосредног присуства трговца и потрошача на истом месту у исто време уз употребу неког средства комуникације на даљину. Уговор закључен изван пословних просторија јесте уговор који је закључен изван пословних просторија трговца (локала, салона, бироа, канцеларија) намењених за продају или пружање услуга, укључујући продајне и сајамске штандове, али уз истовремено физичко присуство трговца и потрошача.
Најважнија измена која је предложена новим Законом огледа се у томе што, уместо права на једнострани раскид у року од 14 дана, како је то било решено у претходном закону, потрошач сада има право на одустанак од уговора у истом року. Значај ове измене је у различитим правним последицама ова два института. У одређеном временском периоду потрошач може потврдити своју изјаву да остаје при уговору или може одустати од уговора. Овај институт није стран у нашем праву имајући у виду да и Закон о облигационим односима познаје уговоре о продаји с посебним погодбама, у који спада и куповина на пробу. Куповина на пробу је уговор закључен под одложним условом, који ако се услов испуни има дејство од тренутка када је закључен. Испуњење услова зависи од воље купца, односно да ли роба која му је предата на пробу испуњава његова очекивања. Купац је дужан да обавести продавца у уговореном року да ли остаје при уговору, а у супротном се сматра да је одустао од уговора. Сматра се да је купац остао при уговору, ако ствар која му је предата ради пробе до одређеног рока, не врати без одлагања по истеку рока или не изјави продавцу да одустаје од уговора (члан 534. Закона о облигационим односима). У том случају уговор производи правно дејство од тренутка закључења. Законодавац овде иде и даље и прописује правне последице одустанка од ових уговора, тако да ако потрошач оствари право на одустанак од уговора, сматра се да уговор није ни закључен.
[signoff]
Евиденција примљених рекламација
Новим Законом се уводи евиденција примљених рекламација која садржи:
- податке о подносиоцу и датуму пријема рекламације;
- податке о роби;
- кратак опис несаобразности и захтев из рекламације;
- датум издавања потврде о пријему рекламације;
- одлуку о одговору потрошачу;
- датум достављања те одлуке;
- уговорен примерени рок за решавање с којим се сагласио потрошач;
- начин и датум решавања рекламације;
- као и информације о продужавању рока за решавање рекламације.
[/signoff]
Прописују се и строжи формални услови за закључење ових уговора који се огледају у обавези трговца да потрошачу у тренутку закључења уговора, а најкасније приликом испоруке робе, у писаној форми, односно на трајном носачу записа преда образац за одустанак, обавештење из члана 27. и примерак потписаног уговора. У случају да потрошач искористи своје право на одустанак, дужан је да врати робу трговцу без одлагања, а најкасније у року од 14 дана од када је послао образац за одустанак, а трговац је дужан да му врати новац у року од 14 дана од дана када је примио образац за одустанак.
Надлежни инспектор има овлашћење да у надзору испита да ли трговац ове своје обавезе и испуњава.
Саобразност и рекламација
Трговац је дужан да потрошачу испоручи робу која је саобразна уговору. Ова обавеза трговца и права која потрошачи имају уколико постоји несаобразност изазвали су највише недоумица и конкретних питања у протеклом периоду, нарочито у погледу примереног рока и права потрошача да бира између оправке или замене робе. Одредбама којима се уређује заштита потрошача у остваривању права из уговора о продаји, уводе се одређене новине у режим одговорности трговца за несаобразност предате робе ономе што је уговорено, у случају да се друга уговорна страна квалификује као потрошач. Нови Закон (исто као и претходни) не полази од појма недостатка, то јест физичке мане продате и предате ствари, него од појма саобразности робе ономе што је уговорено (conformity with contract). Нови Закон покушава да прецизира када потрошач има право на замену, а када на оправку и у том смислу одређује да ако се несаобразност појави у року од 6 месеци од дана преласка ризика на потрошача, потрошач има право да бира између захтева да се несаобразност отклони заменом, одговарајућим умањењем цене или да изјави да раскида уговор. У истом периоду отклањање несаобразности оправком могуће је само уз изричиту сагласност потрошача. Смисао ове одредбе је да се спречи наметање оправке у првих 6 месеци потрошачима. Наглашава се право потрошача да изабере начин на који ће се извршити отклањање несаобразности и да одреди рок у коме трговац то треба да учини.