Шта доноси Посебни колективни уговор за запослене у установама предшколског васпитања и образовања чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе?

У овом тексту посебно ћемо се осврнути на нова решења, односно најбитније одредбе Посебног колективног уговора.

Репрезентативни синдикати: Самостални синдикат предшколског васпитања и образовања Србије, Синдикат образовања Србије, Грански синдикат просветних радника Србије „Независност” и Влада Републике Србије (у даљем тексту: Уговорне стране), закључили су ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР за запослене у установама предшколског васпитања и образовања чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, који је објављен у „Службеном гласнику РС” број 43/2017, ступио је на снагу 13. 5. 2017. године, а примењиваће се три године од дана ступања на снагу (у даљем тексту: ПКУ).

Овим ПКУ-ом уређују се:

– права, обавезе и одговорности запослених из радног односа у установама предшколског васпитања и образовања чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: Послодавац),

– поступак измена и допуна овог ПКУ-а,

– начин решавања спорних питања која произлазе из закључивања и примене ПКУ-а, и

– међусобни односи Уговорних страна.

Треба напоменути да се први пут доноси посебан колективни уговор за предшколске установе за ниво Републике, при чему:

1) оснивач предшколских установа су Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе;

2) послодавац у смислу ПКУ-а је установа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, која је основана у складу са законом који уређује основе система образовања и васпитања и законом који уређује област предшколског васпитања и образовања;

3) запослени у смислу ПКУ-а је лице које је у складу са законом засновало радни однос код послодавца;

4) синдикат у смислу ПКУ-а је репрезентативни синдикат у делатности предшколског васпитања и образовања за територију Републике Србије, који је потписник овог ПКУ-а.

Приликом утврђивања појединих права под репрезентативним синдикатом се подразумева синдикат у установи који је члан репрезентативног синдиката потписника овог ПКУ-а.

Овај ПКУ представља основ за регулисање међусобних права, обавеза и одговорности између оснивача, послодавца и запослених у предшколским установама на територији Републике Србије, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе. Непосредно се примењују и његове одредбе имају снагу обавезности за учеснике уговора и све запослене у предшколским установама. Општим актом код послодаваца могу се утврдити већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом и овим ПКУ-ом, осим ако законом није друкчије одређено.

У наставку преносимо неке од најважнијих специфичности, мерила и критеријума које утврђује ПКУ.

1. Примена ПКУ-а приликом заснивања радног односа у предшколским установама

Према одредбама ПКУ-а (чл. 12–14), радни однос у предшколској установи заснива се уговором о раду са лицем које, поред законом утврђених услова, испуњава и посебне услове утврђене актом о организацији и систематизацији послова. Пре расписивања конкурса за пријем у радни однос послодавац је у обавези да прибави сагласност, у складу са прописима којима се уређује поступак добијања сагласности за ново запошљавање, као и мишљење репрезентативног синдиката у установи. Члан 14. ПКУ-а прецизира да одлуку о потреби заснивања радног односа са новим запосленим доноси директор у складу са законом, али је он дужан да пре доношења одлуке о потреби заснивања радног односа:

– прибави мишљење репрезентативног синдиката у установи и

– информише репрезентативни синдикат о броју запослених у установи, о извршеном пријему нових запослених, називу посла и степену стручне спреме, односно образовању запослених који су засновали радни однос.

Радни однос се заснива уговором о раду у складу са законом, а може бити закључен на одређено или на неодређено време, са пуним и непуним радним временом. Уговор о раду се закључује пре ступања на рад запосленог и то у писменом облику, у најмање три примерка, од којих се један обавезно предаје запосленом, а два примерка задржава послодавац.

Послодавац је дужан да запосленом достави доказ о пријави на обавезно социјално осигурање.

2. Стручно оспособљавање и усавршавање

У складу са актуелним интенцијама да се перманентно иновирају знања свих запослених у буџетским установама, ПКУ (члан 19) гарантује запосленима у предшколским установама право, али и обавезу да се у току радног односа стално стручно оспособљавају и усавршавају и да на основу стручног усавршавања унапређују свој рад. У том циљу је директор установе дужан да организацију стручног усавршавања усклади са законом како би запослени користио своје право на суботу и недељу као нерадне дане. Оснивач и директор предшколске установе обавезан је да утврди начин стручног оспособљавања и усавршавања запослених у складу са правилником којим се уређује стално стручно усавршавање и стицање звања наставника, васпитача и стручних сарадника, али и у складу са средствима обезбеђеним у финансијском плану установе.

3. Мерила за годишњи одмор

Према одредбама ПКУ-а, у свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном законом, општим актом и уговором о раду, као и овим ПКУ-ом – најмање 20 радних дана, а највише 30 радних дана – по свим основама. Дужина годишњег одмора запосленог утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по следећим основама:

1) Допринос на раду – три радна дана (при чему се допринос на раду утврђује у складу са општим актом послодавца).

2) Услови рада, у складу са општим актом послодавца – до пет радних дана.

3) Радно искуство – на сваких пет година рада у радном односу по један радни дан.

4) Стручна спрема:

– са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету – четири радна дана;

– са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године – три радна дана;

– са средњим образовањем – два радна дана;

– са осталим нивоима образовања – један радни дан.

5) Социјални услови:

– Инвалиду рада и војном инвалиду – два радна дана.

– Самохраном родитељу са дететом до 14 година живота – два радна дана, при чему се самохраним родитељем, у смислу ПКУ-а, сматра родитељ који сам врши родитељско право у случају када је други родитељ непознат или је умро, или сам врши родитељско право на основу одлуке суда или када само он живи са дететом, а суд још није донео одлуку о вршењу родитељског права. Родитељ ће се сматрати самохраним и у случају када је други родитељ потпуно или трајно неспособан за привређивање, а није стекао право на пензију или када се други родитељ налази на издржавању казне дуже од шест месеци.

Самохраним родитељем се, у смислу ПКУ-а, не сматра онај ко по престанку раније брачне односно ванбрачне заједнице, заснује нову брачну односно ванбрачну заједницу.

– Родитељу са троје деце до 16 година живота – три радна дана.

Дакле, годишњи одмор по свим наведеним основама не може да се користи у трајању дужем од 30 радних дана. Као што се види, ПКУ је пошао од основних елемената коришћења годишњег одмора из Закона о раду и додао одређене специфичности из сопствене делатности. Овде пре свега треба напоменути да се наведени критеријуми за одређивање дужине годишњег одмора морају поштовати у колективним уговорима, правилницима о раду, односно уговорима о раду свих установа на које се овај ПКУ односи.

Распоред коришћења годишњег одмора утврђује послодавац према плану коришћења годишњег одмора за сваку годину, на начин којим се не ремети процес рада.

У зависности од потребе посла директор одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију са запосленим.

Решење о коришћењу годишњег одмора запосленом се доставља најкасније 15 дана пре датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора, а изузетно, ако се годишњи одмор користи на захтев запосленог, решење о коришћењу годишњег одмора послодавац може доставити и непосредно пре коришћења годишњег одмора.

4. Плаћено одсуство

Запослени у предшколској установи у току календарске године има право на плаћено одсуство у укупном трајању до седам радних дана у случају (члан 29):

1) склапања брака – седам радних дана;

2) склапања брака детета – три радна дана;

3) порођаја члана уже породице – један радни дан;

4) теже болести члана уже породице – седам радних дана;

5) заштите од отклањања штетних последица у домаћинству, проузрокованих елементарном непогодом – пет радних дана;

6) селидбе домаћинства на подручју места рада – два радна дана;

7) селидбе домаћинства ван места рада – три радна дана;

8) учествовања на синдикалним сусретима и семинарима за образовање синдикалних активиста – седам радних дана;

9) за сваки случај добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви – два узастопна дана;

10) смрти члана уже породице – пет радних дана;

11) смрти родитеља брачног друга – пет радних дана;

12) полагања стручног испита – пет радних дана;

13) решавања личних потреба – два радна дана.

Одсуство у случају смрти члана уже породице и добровољног давања крви, не урачунава се у укупан број радних дана плаћеног одсуства у току календарске године.

Члановима уже породице, у смислу ових одредби, сматрају се: брачни друг, деца, браћа и сестре, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Наведена права на плаћена одсуства повољнија су од истих из Закона о раду, али и овде следи напомена да установе својим актима не могу предвидети неповољније одредбе о плаћеним одсуствима од ових из ПКУ-а. Практично, наведена мерила за плаћена одсуства, као и она за годишње одморе, директно се примењују код свих установа.

5. Неплаћено одсуство

Послодавац може да одобри запосленом неплаћено одсуство у току календарске године у следећим случајевима:

1) неговања болесног члана уже породице – до седам радних дана;

2) смрти сродника који није члан ужег породичног домаћинства – два радна дана;

3) обављања приватних послова запосленог – два радна дана;

4) посета брачном другу ван места становања – до седам радних дана;

5) школовања, специјализације или другог вида стручног образовања и усавршавања (мастер, докторат) којем запослени приступа на своју иницијативу – до 30 радних дана;

6) лечења о сопственом трошку – до 30 радних дана;

7) и у другим случајевима утврђеним у колективном уговору код послодавца и правилником о раду, у складу са захтевом запосленог.

Неплаћено одсуство се одобрава на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење неплаћеног одсуства).

6. Плата запосленог

Запослени у предшколској установи има право на одговарајућу плату која се утврђује у складу са законом, општим актом и уговором о раду. Плата запосленог утврђује се на основу (члан 35):

1) основице за обрачун плата (у даљем тексту: основица);

2) коефицијента;

3) додатка на плату;

4) обавеза које запослени плаћа из плате по основу пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, у складу са законом.

Основна плата утврђује се множењем основице за обрачун плате и коефицијента радног места на које је запослени распоређен.

На основну плату запосленог обрачунавају се додаци на плату, а сходно члану 37. ПКУ-а, запослени има право на додатак на плату у складу са законом, и то за:

1) време проведено у радном односу (минули рад) – у висини од 0,4% од основице за сваку пуну годину рада, остварену у радном односу код послодавца;

2) рад на дан државног и верског празника који је нерадни дан – 110% од основице;

3) рад ноћу, ако такав рад није вреднован при утврђивању коефицијента – 26% од основице;

4) прековремени рад – 26% од основице.

Приликом обрачуна „минулог рада” послодавцем из тачке 1) сматрају се предшколска установа и основна школа, као установе које су утврђене одговарајућом мрежом установа као планским актом који доноси оснивач, односно конкурсом који се расписује сваке школске године за упис, односно пријем у ове установе, у складу са одговарајућим законом, имајући у виду јединствени систем просвете који се финансира из буџетских средстава. Ово појашњење је било неопходно с обзиром на то да се, по последњим изменама Закона о раду, минули рад рачуна само за године рада код последњег послодавца.

У вези са исплатом додатка за прековремени рад, ПКУ је у члану 23. прецизирао да је на захтев послодавца запослени дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да у одређеном року заврши посао који није планиран, с тим да прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно. Такође, запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно, укључујући и прековремени рад.

Послодавац је дужан да, пре почетка обављања прековременог рада, запосленом изда решење о разлозима и трајању прековременог рада, а након обављеног посла да изда налог за исплату увећане плате.

У вези са исплатом ноћног рада, ПКУ је у члану 24. прецизирао да се рад који се обавља у периоду од 22,00 часа до 6,00 часова наредног дана, сматра радом ноћу. Запосленом који ради ноћу најмање три часа сваког радног дана или трећину пуног радног времена у току једне радне недеље, послодавац је дужан да обезбеди обављање послова у току дана ако би, по мишљењу надлежног здравственог органа, такав рад довео до погоршања његовог здравственог стања.

Послодавац је дужан да, пре увођења ноћног рада, затражи мишљење синдиката о мерама безбедности и заштите живота и здравља на раду запослених који рад обављају ноћу.

Основица за обрачун свих наведених додатака на плату је основна плата – тј. производ основице за обрачун плате и коефицијента из прописа којим се утврђују коефицијенти за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама.

Исплата плате може бити у једном или из два дела:

1) ако је исплата у једном делу, исплаћује се до 10. у наредном месецу;

2) ако се исплаћује у два дела: први део се исплаћује до 5. у наредном месецу, а други део до 20. у наредном месецу.

7. Накнаде трошкова запосленима

Чланом 40. ПКУ-а призната су права запосленима на накнаду трошкова у вези са радом из Закона о раду, уз одређена појашњења, а конкретно, запослени има право на накнаду следећих трошкова:

1) За долазак и одлазак са рада, у висини пуног износа превозне карте у јавном – градском, приградском, односно међуградском саобраћају – која мора бити исплаћена до петог у месецу за претходни месец. Уколико је перонска карта услов коришћења превоза, сматра се да је иста саставни део трошкова превоза.

2) Ако по налогу послодавца користи сопствени аутомобил у службене сврхе, у висини од 30% цене литра погонског горива за сваки пређени километар.

3) За време службеног пута у земљи.

4) За службена путовања у иностранство, под условима и на начин утврђен прописима којима се регулише службени пут државних службеника и намештеника.

Приликом накнаде трошкова за службени пут у земљи, ПКУ даје следећа појашњења:

а) Ова накнада трошкова исплаћује се запосленом за трошкове исхране за време проведено на службеном путу у земљи (дневнице за службено путовање у земљи), у висини од 5% просечне месечне зараде по запосленом у Републици, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, као и за трошкове ноћења према приложеном рачуну, осим у хотелу лукс категорије, с тим што се путни трошкови превоза признају у целини према приложеном рачуну.

б) За време проведено на службеном путу у трајању од 8 до 12 сати, запосленом припада накнада у висини од 50% дневнице, а за трајање дуже од 12 сати, пун износ дневнице.

в) Накнада трошкова за време службеног пута исплаћује се на основу попуњеног путног налога и приложеног рачуна.

8. Друга примања запослених (чл. од 41. до 43)

Посебни колективни уговор је потврдио и право запослених у установама на остала примања у складу са Законом о раду. Према овим одредбама ПКУ-а, послодавац је дужан да исплати:

1) Отпремнину при одласку у пензију у висини троструког износа последње исплаћене плате запосленог, односно две просечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за статистику, зависно од тога шта је за запосленог повољније.

2) Накнаду трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже породице, односно члановима уже породице у случају смрти запосленог, према приложеним рачунима, а  највише до неопорезивог износа који је утврђен за случај помоћи у случају смрти запосленог или члана породице, у складу са законом којим се уређује порез на доходак грађана (члановима уже породице сматрају се брачни друг и деца запосленог).

3) Накнаду штете запосленом због повреде на раду или професионалног обољења, у складу са законом.

4) Јубиларну награду, и то:

1) за 10 година рада у радном односу – 50% просечне плате;

2) за 20 година рада у радном односу – једна просечна плата;

3) за 30 година рада у радном односу – једна и по просечна плата;

4) за 35 година рада у радном односу – две просечне плате.

Под просечном платом подразумева се просечна плата запосленог остварена у претходна три месеца који претходе месецу стицања права на јубиларну награду, односно просечна зарада у Републици Србији у претходном месецу у односу на месец стицања права на јубиларну награду, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то повољније по запосленог. Запослени стиче право на јубиларну награду у години у којој навршава 10, 20, 30 и 35 година рада остварених у радном односу.

5) Солидарну помоћ за случај: болести, здравствене рехабилитације или инвалидности запосленог или члана његове породице – у вредности неопорезивог износа за солидарну помоћ који је прописан законом којим се уређује порез на доходак грађана, а признаје се на основу уредне документације (при чему запослени једном у току календарске године може да оствари право на солидарну помоћ по сваком од наведених основа).

Поред наведених обавезних исплата запосленима, запосленом код послодавца могу се исплатити и друга примања утврђена овим ПКУ-ом и колективним уговором код послодавца, и то:

– деци запосленог, старости до 11 година живота – поклон за Нову годину у вредности неопорезивог износа који је прописан законом којим се уређује порез на доходак грађана;

– запосленој жени – новчани износ за Дан жена – из сопствених прихода у вредности поклона деци за Нову годину;

– новогодишња новчана награда свим запосленима у једнаком износу, о чему оснивач и репрезентативни синдикати, потписници ПКУ-а, преговарају сваке године.

9. Вишак запослених

Према одредбама члана 47. ПКУ-а, ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за радом запослених на неодређено време, послодавац доноси програм за решавање вишка запослених (у даљем тексту: програм), који нарочито садржи:

1) разлоге због којих је престала потреба за радом запослених;

2) укупан број запослених код послодавца, као и број запослених који раде на неодређено време;

3) критеријуме према којима се утврђује који су запослени вишак;

4) број, квалификациону структуру, године старости и стаж осигурања запослених који су вишак и послове које обављају;

5) мере за запошљавање вишка запослених, као што су: премештај на друге послове, рад с непуним радним временом, али не краћим од половине пуног радног времена, преквалификација, доквалификација, други облик додатног образовања, привремено или трајно упућивање на рад код другог послодавца итд.;

6) средства за решавање социјално-економског положаја вишка запослених;

7) рок у којем ће запосленом који је вишак, бити отказан уговор о раду ако не може да му се омогући запошљавање.

Критеријуме из програма утврђује послодавац у сарадњи са репрезентативним синдикатом у установи.

Пре доношења програма, послодавац је дужан да, у сарадњи са репрезентативним синдикатом код послодавца и републичком организацијом надлежном за запошљавање, предузме одговарајуће мере за ново запошљавање вишка запослених.

10. Услови за рад синдиката

Члановима од 62. до 73. ПКУ-а регулисана су основна питања синдикалног организовања у предшколским установама.

Треба најпре подсетити на основно решење из члана 62. ПКУ-а, према којем запослени у установама имају право да без претходног одобрења послодавца образују синдикат, као и да му приступају под искључивим условима и да се придржавају његових статута и правила. Синдикат је  дужан само да послодавцу достави акт о упису у регистар синдиката и одлуку о избору председника и чланова органа синдиката.

ПКУ дефинише следеће обавезе послодавца – установе:

1) да омогући представнику синдиката да учествује у поступку утврђивања права, обавеза и одговорности запослених у складу са законом;

2) да обезбеди приступ представницима синдиката свим радним местима и документима, а у циљу заштите права запослених, утврђених законом, колективним уговором код послодавца и правилником о раду, односно уговором о раду;

3) да обавештава синдикат о питањима из своје надлежности, која су од значаја за материјални и социјални положај запослених, и то о:

– приходима оствареним из буџета и ван буџета и о њиховом трошењу, шестомесечно и годишње,

– реализацији програма и других послова,

– исплаћеним платама, шестомесечно и годишње,

– стању безбедности и здрављу запослених на раду и статусним променама;

4) да размотри и да дâ одговоре на покренуте захтеве, предлоге, иницијативе и одлуке синдиката, од значаја за материјални, економски и социјални положај запослених;

4) да, у складу са просторним, техничким и финансијским могућностима, обезбеди услове за рад синдиката који окупља запослене код послодавца, и то:

– коришћење одговарајуће просторије,

– административно-техничке услове,

– да председнику синдиката установе доставља податке одговарајућих стручних служби ради пружања релевантних информација, података у поступку преговарања и закључивања колективних уговора и сл.,

– да председнику синдиката код послодавца доставља информације, билтене, публикације и друга документа која су у функцији вршења синдикалних активности, као и да синдикат може да истиче своја обавештења у просторијама послодавца на местима која су приступачна и за то одређена,

– да средства од чланарине уплаћује на рачун синдиката,

– обраду периодичног обрачуна и завршног рачуна;

5) да омогући представнику репрезентативног синдиката код послодавца да присуствује свим седницама Управног одбора.

Колективним уговором код послодавца или споразумом између послодавца и репрезентативног синдиката код послодавца, обавезно је утврдити право на плаћено одсуство представнику синдиката ради обављања синдикалне функције, сразмерно броју чланова синдиката.

Више чланова ПКУ-а регулише право синдикалних представника на одсуство са рада у циљу обављања својих синдикалних активности. Конкретно:

1) Председнику репрезентативног синдиката у установи, потписнику ПКУ-а, у који је учлањено најмање 50% запослених код послодавца, за обављање његове функције послодавац је дужан да обезбеди најмање 40 плаћених часова месечно, односно сразмерно мање плаћених часова ако репрезентативни синдикат има мање од 50% запослених код послодавца.

2) Овлашћени представник синдиката има право на плаћено одсуство ради обављања следећих синдикалних функција:

– ако је одређен за колективно преговарање, односно одређен за члана одбора за колективно преговарање за време преговарања;

– када је одређен да заступа запосленог у радном спору са послодавцем, пред арбитром или судом за време заступања.

3) Представницима репрезентативног синдиката, учесника у закључивању овог ПКУ-а, послодавац мора да омогући одсуствовање са рада ради реализације програмских активности и присуствовања синдикалним састанцима, конференцијама, седницама, семинарима и конгресима, по позиву органа који организује састанак.

У свим наведеним случајевима одсуства са рада, синдикални представник репрезентативног синдиката, учесника у закључивању овог ПКУ-а, има право на накнаду плате у висини просечне плате у претходних 12 месеци.

У циљу заштите синдикалних представника, ПКУ у члану 72. прописује да послодавац не може да откаже уговор о раду, нити на други начин да стави у неповољан положај (распоређивање на друге, мање плаћене послове, распоређивање у другу организациону целину, упућивање на рад у друго место рада, упућивање на рад код другог послодавца, проглашавање технолошким вишком) представника запослених (председник синдикалне организације, синдикалне подружнице, синдикални повереник, чланови органа синдиката, председник окружног, градског, покрајинског и републичког одбора) за време обављања функције и по престанку функције, у складу са законом.

11. Осигурање запослених

Сходно члану 45. ПКУ-а, послодавац је дужан да под једнаким условима колективно осигура запослене за случај смрти, последица незгоде, професионалног обољења, повреде на раду и губитка радне способности, ради обезбеђења накнаде штете. Пре расписивања јавне набавке за закључење овог уговора о осигурању, послодавац је у обавези да преговара и прибави сагласност репрезентативног синдиката код послодавца.

Послодавац може да, у складу са расположивим финансијским средствима, обезбеди додатно здравствено осигурање за исти износ премије осигурања за лечење у здравственим институцијама, у државном или приватном власништву, са којима осигуравајућа кућа има уговор.

12. Прелазне и завршне одредбе

Учесници овог ПКУ-а именују комисију која прати његову примену. Ова комисија има по једног представника ког именују министарства надлежна за области просвете, финансија, рада и државне управе, и по једног представника ког именују репрезентативни синдикати, потписници овог ПКУ-а.