Шта доноси Закон о изменама и допунама Закона о патентима

Изменама Закона о патентима отклоњени су одређени недостаци који су уочени приликом његове примене, а извршено је и терминолошко усклађивање различитих израза и унапређени су информационо-образовни послови у области правне заштите проналазака и других права интелектуалне својине.

Закон о изменама и допунама Закона о патентима („Сл. гласник РС”, бр. 95/2018 – у даљем тексту: Нови Закон) почео је да се примењује 16. децембра 2018. године.

ПРЕДМЕТ УРЕЂИВАЊА, ПАТЕНТИБИЛНОСТ И ОГРАНИЧЕЊЕ ПРАВА

Чланом 1. Новог Закона („Сл. гласник РС”, бр. 95/2018) измењен је и допуњен члан 2. Закона о патентима („Сл. гласник РС”, бр. 99/11), којим се прописује значење појединих израза. Изменом и допуном члана 2. тачке 6) прописано је да је регистар збирка података коју у електронском облику води и одржава надлежни орган и прецизира заступнике страног физичког или правног лица које нема седиште или пребивалиште на територији Републике Србије. Ове измене и допуне имају за циљ унапређење и дигитализацију регистара. Изменом тачке 9) истог члана прецизира се поступак пред надлежним органом по захтеву за признање сертификата о додатној заштити, признатом сертификату и захтеву за упис европског патента у Регистар патената. Тачке 20–28. члана 2. Новим Законом доносе измене у смислу терминолошке прецизности, као и прецизније дефиниције различитих израза. После тачке 28) Новим Законом додате су тачке 29) и 30). Тачком 29) дефинишу се подаци о подносиоцу пријаве, носиоцу патента, подносиоцу захтева или предлога, стицаоцу права или лиценце, залогодавцу и заложном повериоцу, и то лично име и адреса физичког лица, односно пословно име и седиште правног лица, а тачком 30) подаци о заступнику, и то лично име и седиште заступничке канцеларије физичког лица, односно пословно име и седиште правног лица.

Новина је и да су додати:

–  члан 2а. Прикупљање, обрада и заштита података, при чему надлежни орган поступа у складу са прописима о заштити података о личности

и

– члан 2б. Приступ информацијама од јавног значаја, при чему надлежни орган поступа у складу са законом који уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја садржаним у пријави патента, регистрима из члана 70, списима објављених пријава патената, признатих патената, малих патената, сертификата о додатној заштити и другим информацијама којима располаже надлежни орган у складу са законом који уређује слободан приступ информацијама од јавног значаја.

Чланови 9, 10, 11 и 25 промењени су у терминолошком смислу у циљу проширења права у вези са биолошким материјалом у комерцијалне сврхе, а чланом 7. мења се назив изнад члана и члан 29. из „Принудна лиценца у корист оплемењивача биљних сорти” у „Унакрсна принудна лиценца”, при чему се тичу права оплемењивача биљне сорте.

ПОСТУПАК ЗАШТИТЕ ПРОНАЛАСКА

Чланом 8. Новог Закона измењен је члан 67. тако да се правна заштита проналаска остварује у управном поступку који води надлежни орган, а против одлука надлежног органа може да се изјави жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема одлуке, ако овим законом није друкчије прописано. Значи, право на жалбу на одлуку надлежног органа постоји без обзира на то да ли је у питању решење или закључак који су ранијим Законом били ограничени. Чланом 9. Новог Закона укидају се накнаде трошкова, а назив изнад члан 69. мења се из „Таксе и накнаде трошкова” у „Таксе”, који подразумева да се у управном поступку пред надлежним органом плаћају републичке административне таксе, за које се надлежном органу достављају докази о уплатама. Чланом 10. Новог Закона промењен је члан 70. у смислу прописа врсте регистара које надлежни орган води (Регистар патената и Регистар малих патената) и њихове садржине.

Члан 73. Поновно успостављање права усклађује се са изменама и јасније дефинише радње везане за предлог и могућности за поновно успостављање права, док члан 74. Наставак поступка мења се и ослања на члан 107. став 6, члан 149. став 8. и члан 120. став 3. и регулише радње у поступку пред надлежним органом уколико је подносилац пријаве или носилац права пропустио рок одређен од стране надлежног органа, ради наставка поступка. Чланом 13. Новог Закона прописан је поступак промена имена и адресе подносиоца пријаве и носиоца права, шта треба да садржи захтев за упис промена, као и да право да поднесе захтев за промену имена и адресе проналазача имају подносилац пријаве, носилац права и проналазач. Члан 76. који се односи на  исправљање грешака у поднесцима и актима промењен је и подразумева да се језичке грешке, грешке у писању, као и друге сличне неисправности у поднесцима и актима исправљају на основу писаног захтева подносиоца пријаве, носиоца права или по службеној дужности. Члан 80. став 1. истог закона детаљно и прецизно дефинише шта све треба да садржи захтев за признање права, а ставом 6. регулише се да надлежни орган ближе одређује прилоге који се подносе уз захтев за признање права.

Члан 82. прецизније је дефинисан и односи се на испуњеност услова потребних да се проналазак опише потпуно и јасно када су у питању проналасци који се односе на биолошки материјал, односно ако проналазак обухвата употребу биолошког материјала или се односи на биолошки материјал који није доступан јавности и не може бити описан у пријави патента на начин који омогућава стручњаку из одговарајуће области да проналазак изведе. Члан 86. истог закона регулише садржину пријаве за заштиту проналаска потребну за признање датума подношења, при чему се захтева да опис проналаска испуњава прописане услове у односу на ранији захтев.

Ако подносилац пријаве патента или носилац патента допуни или усаврши проналазак који је предмет основне пријаве или основног патента, за извршену допуну или усавршавање може да поднесе допунску пријаву која не задржава датум подношења основне пријаве. Члан 88. ставови 4. и 6. регулише допунску пријаву патента и регулише да, ако подносилац пријаве (носилац патента) не поднесе у прописаном року захтев да допунска пријава (допунски патент) постане основна (основни), надлежни орган обуставља поступак по допунској пријави (допунском патенту).

Поступак испитивања пријаве започиње признањем датума за подношење пријаве уколико су испуњени услови из члана 86. Закона. Члан 97. истог закона прописује поступак и услове за признање датума подношења пријаве. Ако у пријави патента недостаје део описа или постоји позив на нацрт који недостаје, надлежни орган позива подносиоца пријаве да у року од два месеца од пријема позива достави део описа, односно нацрт који недостаје. Уколико су задовољени сви рокови (члан 97. став 3), надлежни орган признаје као датум подношења пријаве патента датум када је подносилац пријаве доставио део описа, односно нацрт који је недостајао, односно (члан 97. став 4) уколико је захтевано право првенства, признати датум подношења пријаве патента остаје датум када су испуњени услови из члана 86, под условом да је део описа, односно нацрт који је недостајао у потпуности садржан у ранијој пријави патента. Чланом 21. Новог Закона измењен је члан 99, којим се прописује формално испитивање пријаве проналаска и не захтева провера испуњености услова из члана 81. овог закона, док је чланом 23. измењен и допуњен члан 102, којим се прописује објава пријаве патента. Став 1. регулише да, на захтев подносиоца пријаве, пријава патента може да се објави и раније, при чему не постоји ограничење, „али не пре истека рока од три месеца од датума подношења”, које је постојало у ранијем закону („Сл. гласник РС”, бр. 99/11). Такође, члан 102. ставови 4) и 5) гласи: „Надлежни орган ближе прописује када се техничке припреме за објаву пријаве патента сматрају завршеним, као и садржину објаве пријаве патента. За сваки број службеног гласила надлежни орган на својој интернет страници објављује када се техничке припреме за објаву пријаве патента сматрају завршеним.”

У члану 104, који се односи на суштинско испитивање, промењен је став 5. за случај када се у току суштинског испитивања констатују недостаци. Измена изостављањем „онолико пута колико је то неопходно” доприноси убрзавању поступка признања патента услед захтева да се констатовани недостаци отклоне у тачно прописаном  року „у року који не може бити краћи од два месеца нити дужи од три месеца”. Допуна се састоји и у додавању члана 112а после члана 112, који уређује да „надлежни орган ближе уређује начин претраживања стања технике и редослед радњи службеног лица у поступку суштинског испитивања пријаве патента.”

СЕРТИФИКАТ О ДОДАТНОЈ ЗАШТИТИ

Назив изнад члана 113, који се односи на стављање у промет лека за људе или животиње и производа за заштиту биља, промењен је и гласи „Област примене”, што представља суштину поменутог члана. Осим тога, постоји и терминолошко усклађивање, при чему се термин „мешавина” замењује речју „комбинација” јер термин „комбинација” има шире значење од термина „мешавина”, односно обухвата сваку комбинацију активних супстанци, независно од облика комбинације, да ли је мешавина, раствор и сл.

Чланом 28. Новог Закона мења се члан 114. у смислу правног дејства заштите сертификатом и то тако да се „у оквиру заштите признате основним патентом, заштита призната сертификатом односи само на производ обухваћен дозволом за стављање одговарајућег средства за заштиту биља у промет и на сваку примену производа као средства за заштиту биља за коју је дозвола издата пре истека рока важења сертификата.”

Услови за признање сертификата регулисани су чланом 116, при чему је у тачки 4) овог члана наглашено да је дозвола из тачке 2) истог члана прва дозвола за стављање производа у промет као лека за људе или животиње или средства за заштиту биља на територији Републике Србије, тј. подлеже обавези добијања дозволе од стране органа надлежног за стављање у промет производа на територији Републике Србије. Рок за подношење захтева за признање сертификата регулисан је чланом 117. став 2. и то у року од шест месеци од датума признања патента. У тачки 1) став 2. члана 118, поред дозволе за стављање производа у промет издате од стране органа надлежног за стављање у промет производа на територији Републике Србије, као прилог уз захтев за признање сертификата подноси се и сажетак карактеристика производа. Чланом 119. Поступак по захтеву за признање сертификата допуњује се став 1. тачка 3), где се, поред осталог, утврђује и да ли је подносилац захтева истовремено и носилац основног патента. Такође, изменама и допунама члана 119. детаљно се прописује начин поступања надлежног органа приликом признавања датума подношења захтева за признање сертификата, као и услови за доношење закључка о продужењу рока и услови за доношење решења о одбијању захтева за признање сертификата.

Члан 120. Решење о признању сертификата промењен је тако да, ако су испуњени услови за признање сертификата прописани законом и ако је достављен доказ о уплати трошкова објаве, надлежни орган доноси решење о признању сертификата којим се одређује његово трајање. Међутим, ако је истекао законски рок важења основног патента, ставом 2. регулисано је да надлежни орган доноси решење о признању сертификата уколико су плаћене и све доспеле годишње таксе за одржавање сертификата којима је истекао додатни рок за плаћање. Уколико подносилац захтева не плати прописане таксе у року који је за то одређен, став 3. прописује да надлежни орган одбацује захтев за признање сертификата.

Чланом 34. Новог Закона промењен је члан 121. у смислу садржаја објаве. Надлежни орган у службеном гласилу објављује податке из захтева за признање сертификата прописане чланом 118. став 1, податке о сертификату и податак о одбијању или одбацивању сертификата, као и податак о престанку важења сертификата. Члан 123, који се односи на трајање заштите, допуњен је ставом 3. којим се регулише да се, у сврху одређивања важења сертификата за производ који је обухваћен дозволом за стављање у промет средства за заштиту биља, узима датум издавања прве привремене дозволе за стављање у промет само ако је привремена дозвола непосредно праћена коначном дозволом за стављање у промет за исти производ. Такође, после члана 123. додат је назив изнад члана и члан 123а. Продужење важења сертификата. „Важење сертификата за лек из члана 123. ст. 1. и 2. овог закона може се продужити за шест месеци ако су за лек завршена сва потребна испитивања по одобреном педијатријском истраживачком плану у државама чланицама Европске уније, под условом да је дозвола за стављање лека у промет издата у свим државама чланицама Европске уније, у складу са посебним прописима”. Чланом 37. Новог Закона измењен је члан 124, којим се прописује одржавање важења сертификата и то да се за одржавање важења сертификата плаћа републичка административна такса рачунајући од датума почетка важења сертификата. Чланом 125. став 1. тачка 3) прецизира се да сертификат престаје да важи наредног дана од дана истека рока из члана 124. Такође, надлежни орган одлучује о престанку сертификата у случају из става 1. тачка 4) овог члана, по службеној дужности или на захтев. О престанку важења сертификата надлежни орган доноси решење које је коначно и против њега може да се покрене управни спор. Члан 127, којим се прописује оглашавање ништавим решења о признању сертификата о додатној заштити, прецизира се и допуњује следећом одредбом: „Ако је основни патент оглашен ништавим у потпуности или делимично, надлежни орган може по службеној дужности огласити ништавим и сертификат.”

ОГЛАШАВАЊЕ НИШТАВИМ И ГРАЂАНСКОПРАВНА ЗАШТИТА

У члану 130, поред терминолошког усклађивања и допуне става 11 („или надлежни орган није позвао да достави патентне захтеве у измењеном облику”), после става 13. додаје се нови став 14: „Уколико носилац права не достави патентне захтеве у измењеном облику или га надлежни орган није позвао да достави патентне захтеве у измењеном облику, надлежни орган обавештава странке у поступку о тексту патентних захтева са којим намерава да одржи патент или мали патент у важности у измењеном облику и позива их да поднесу образложене примедбе у року из става 5. овог члана.” Допуном новим ставом 14. сви наредни ставови редно се и терминолошки усаглашавају. Назив изнад члана 132. мења се у „Повреда права и право на тужбу”. Такође је измењен и сам члан 132, којим се прописује шта се сматра повредом права из објављене пријаве патента, патента или малог патента. Члан 41. став 2. прописује да тужбу због повреде права или постојања озбиљне опасности да ће право бити повређено надлежном суду може да поднесе подносилац пријаве патента, носилац права или стицалац лиценце. Став 3. одређује да подносилац пријаве или стицалац лиценце има право на тужбу након објаве пријаве патента, а став 4. да стицалац лиценце може да поднесе тужбу надлежном суду због повреде права у обиму у ком је на основу закона или уговора стекао право на искоришћавање проналаска, уколико другачије није уговорено. Ставом 5. истог члана дефинисано је да, ако постоји више лица носилаца права или носилаца права из објављене пријаве патента на истом проналаску, свако од њих овлашћено је да у своје име и за свој рачун захтева грађанскоправну заштиту.

Члан 133. је промењен и прописује тужбене захтеве услед повреде права. Осим тога, одређено је и да, у случају повреде права, тужба може да се поднесе и против лица чије су услуге коришћене при повреди права (посредник). Чланом 42. став 2. Новог Закона додаје се назив изнад члана 133а. „Накнада штете”, као и сам члан 133а, који прописује да оштећени има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете, при чему приликом одређивања висине накнаде штете суд узима у обзир све околности конкретног случаја, као што су негативне економске последице које трпи оштећени, укључујући изгубљену добит и добит коју је штетник остварио повредом права. Такође, у неким случајевима суд може да досуди оштећеном паушалну накнаду, која не може бити нижа од накнаде коју би примио за конкретни облик коришћења предмета заштите да је то коришћење било законито. Став 4. одређује да су лица која повреду права нису учинила намерно, нпр. услед непажње, дужна да оштећеном надокнаде штету само у висини добити коју су остварила повредом права.

Поред прецизнијег описа и терминолошког усклађивања, члан 134. је промењен и допуњен. Нови члан 44. прописује да привремена мера под истим условима може да се одреди и против сваког лица чије је услуге користило лице које вређа право (посредник). На предлог лица из става 1. овог члана суд може да одреди и привремену меру заплене покретне и непокретне имовине лица против кога се привремена мера предлаже, као и/или забране исплате новчаних средстава са рачуна лица против кога се привремена мера предлаже. Ради спровођења овакве мере суд може да наложи достављање банкарских, финансијских, пословних или других докумената и података или да се омогући приступ тим документима и подацима. Чланом 45. Новог Закона промењен је назив изнад члана 135. у „Поступак за одређивање привремене мере” уместо „Средства обезбеђења”, а сам члан промењен је и допуњен члановима 135а. И 135б. Тачније, члан 135. прописује да суд може да одреди привремену меру одмах по пријему предлога за одређивање привремене мере и без претходног изјашњења противне странке. То је посебно важно у случају да постоји опасност да због одлагања предлагач претрпи ненадокнадиву штету. Решење о привременој мери доставља се странкама у поступку без одлагања, а најкасније одмах по спровођењу мере. Став 3. истог члана прописује да, када је привремена мера одређена пре покретања парничног или другог поступка, тужба, односно предлог за покретање другог поступка ради оправдања мере мора да се поднесе у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању привремене мере. Увођењем нових чланова, и то члана 135а. Укидање привремене мере и накнада штете регулисан је даљи поступак по привременој мери, као и 135б. Сходна примена закона којим се уређује извршење и обезбеђење, којим се прописује да се на питања у вези са поступком одређивања привремене мере, која нису уређена овим законом, сходно примењују одредбе закона којим се уређују извршење и обезбеђење.

Чланом 47. Новог Закона, који се односи на грађанскоправну заштиту права, измењен је члан 136, који прописује када суд може да одреди обезбеђење доказа на предлог лица које учини вероватним да је његово право повређено или да ће бити повређено. Ставом 2. истог члана дефинише се да обезбеђење доказа подразумева узимање детаљног описа производа којима се повређује право, са или без узимања узорака тих производа, као и одузимање производа или дела производа којима се повређује право, а ако је то оправдано, и одузимање материјала и предмета претежно употребљених у стварању или стављању у промет производа којима се повређује право, као и докумената који се односе на наведено. Новим Законом додати су називи изнад чланова и чланови 136а–136г. Члан 136а. Поступак за обезбеђење доказа прописује да суд може да одреди обезбеђење доказа одмах по пријему предлога за обезбеђење доказа и без изјашњења противне странке, посебно уколико постоји опасност да због одлагања предлагач претрпи ненадокнадиву штету или уколико постоји очигледна опасност да ће докази бити уништени. Решење се доставља странкама у поступку без одлагања, а најкасније одмах по спровођењу мере. Уколико је обезбеђење доказа одређено пре покретања парничног поступка, тужба се подноси у року од 30 дана од дана доношења решења о одређивању обезбеђења доказа. Члан 136б. Укидање обезбеђења доказа и накнада штете прописује да, ако у прописаном року из члана 136а став 3. Новог Закона тужба не буде поднета, суд на предлог противне странке обуставља поступак и укида спроведене радње. Ако поступак обезбеђења доказа буде обустављен или ако суд утврди да повреда права није учињена или да није постојала озбиљна опасност да ће право бити повређено, противна странка има право на накнаду штете која јој је нанета обезбеђењем доказа. Члан 136в. Прибављање доказа прописује да, ако се странка у поступку која је учинила вероватним своје тврдње позива на доказ који се налази у поседу противне странке, суд противној странци налаже да достави тај доказ водећи рачуна о примени прописа о заштити поверљивих информација. Међутим, став 2. истог члана прописује да, у случају да је право повређено приликом обављања привредне делатности, суд, на предлог једне странке у поступку, позива другу странку да достави банкарске, финансијске и пословне документе који се налазе у њеном поседу, под условом да поверљиве информације буду заштићене. Члан 136г. Сходна примена закона којим се уређује парнични поступак прописује да се на сва питања која нису уређена Новим Законом сходно примењују одредбе закона којим се уређује парнични поступак. Члан 139. Обавеза пружања информације терминолошки је усклађен и прецизније формулисан.

МЕЂУНАРОДНА ПРИЈАВА, ЕВРОПСКА ПРИЈАВА И ЕВРОПСКИ ПАТЕНТ

Члан 149. Дејство европског патента и поступак за упис европског патента у Регистар патената терминолошки је усклађен и допуњен тако да превод исправљеног патентног списа, онако како је објављен од стране Европског завода за патенте, надлежни орган објављује на писани захтев носиоца права, уз достављање доказа о уплати прописаних трошкова објаве и његовог превода. Чланом 51. Новог Закона уређен је члан 160. тако да међународна пријава може да се поднесе надлежном органу, као органу примаоцу, ако је подносилац физичко лице које је држављанин Републике Србије или има пребивалиште у Републици Србији или ако је подносилац правно лице које има седиште у Републици Србији.

Чланом 52. измењен је назив изнад члана 162. у Орган за међународно претраживање и међународно претходно испитивање, као и сам члан 162. Новим Законом прописује се да за међународне пријаве поднете надлежном органу, као органу примаоцу, подносилац пријаве може да назначи орган за међународно претраживање и међународно претходно испитивање у складу са потписаним међународним уговорима.

МАЛИ ПАТЕНТ И УСЛОВИ ЗА УПИС У РЕГИСТАР ЗАСТУПНИКА

Члану 164. став 1. промењен је и гласи: „Ако надлежни орган утврди да пријава малог патента испуњава услове из члана 163. ст. 2–6, члана 99. и члана 104. ст. 1. т. 1), 2) и 4) овог закона, под условом да су достављени докази о извршеним уплатама такси из члана 107. став 5. овог закона, доноси решење о признању малог патента. У поступку признања малог патента, предмет проналаска који је наведен у пријави не испитује се на новост, инвентивни ниво и индустријску применљивост.” Такође, став 5. прописује да ће, ако подносилац пријаве не отклони недостатке из става 2. овог члана, надлежни орган одбацити пријаву малог патента. Став 6. о решењу Владе по жалби је обрисан. Члан 165, који се односи на испитивање признатог малог патента, прецизније је описан, док је став 8. истог члана обрисан, а прописивао је да надлежни орган ближе прописује садржину потврде о испитивању. Члан 166. регулише то да до доношења решења о признању права подносилац пријаве може да поднесе захтев за претварање пријаве малог патента у пријаву патента или дизајна и обрнуто. Претворена пријава задржава признати датум подношења пријаве из које је претворена. Промењен је члан 168. тако да прописује услове за упис у Регистар заступника. После члана 168. додати су називи изнад чланова и чланови 168а Упис у Регистар заступника и 168б. Продужење важења уписа.

Од изузетног значаја јесте и уређење информационо-образовне улоге Завода. После члана 171. додат је назив главе XIXa Информационо-образовни послови и члан 171а, који прописује да надлежни орган обавља информационо-образовне послове у области правне заштите проналазака и других права интелектуалне својине. За обављање информационо-образовних послова надлежном органу плаћају се републичке административне таксе.