Нови начин усклађивања пензија, изједначавање брачне и ванбрачне заједнице у погледу утврђивања права на породичну пензију, само су неке од важних новина које доноси Закон о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, тако да у наставку аутор анализира ове, али и друге новине.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.legeartis.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F01%2F992.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
4
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
Шта доноси Закон о изменама и
допунама Закона о пензијском и
инвалидском осигурању
Нови начин усклађивања пензија, изједначавање
брачне
и ванбрачне
заједнице
у погледу утврђивања права на породичну
пензију,
само су неке од важних
новина које доноси Закон о изменама и
допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, тако да у
наставку аутор анализира ове, али и друге новине.
Народна
скупштина
Републике Србије
донела је Закон о изменама и допунама
Закона о пензијском и инвалидском
осигурању, који је објављен
у „Службеном
гласнику РС” бр. 86/2019 од 6. 12. 2019. године
(даље: Измене Закона). Измене Закона
ступиле су на снагу 14. 12. 2019. године, осим
одредби о новом начину усклађивања пензија
(чл. 22. и 23. Измена Закона), које се примењују
почев од 1. јануара 2020. године.
НОВИ НАЧИН УСКЛАЂИВАЊА
ПЕНЗИЈА
Свакако да је нов начин усклађивања
пензија једна
од најбитнијих новина утврђена
Изменама Закона.
Према измењеном члану
80. Закона,
пензија се, почев од пензије за месец јануар
текуће године, усклађује у проценту
који
представља
збир:
■ половине процента
промене потрошачких
цена и
■ половине процента
промене просечне
зараде
без пореза и доприноса.
Усклађивање пензије на овај начин врши
се на основу података органа надлежног
за
Мр Жељко Албанезе
послове статистике о промени просечне
зараде
без пореза и доприноса запослених на
територији Републике Србије и промени потрошачких
цена за период од дванаест месеци,
рачунајући уназад почев од месеца јуна
претходне
календарске године, у односу
на
период од дванаест месеци који претходи
наведеном
периоду.
Сагласно овим новим одредбама, почев
од пензије за месец јануар текуће године пензија
се усклађује у проценту
који представља
збир половине процента
раста потрошачких
цена и половине процента
раста зарада.
Наведене одредбе примењују се од 1. јануара
2020. године.
Другим речима, предвиђено је да се почев
од 2020. године пензије усклађују према тзв.
швајцарској формули, тј. да се проценат усклађивања
висине пензија добија према формули
која обухвата збир 50% од раста зарада у претходној
години и 50% од раста потрошачких
цена у истом периоду. Ово конкретно значи
да ће се убудуће усклађивање пензија вршити
једном
годишње, почев од пензије за јануар
2020. године.
Циљ дефинисања нове формуле за усклађивање
пензија, периода у ком ће се усклађивање
вршити и параметара који ће се узимати
у обзир за одређивање процента
усклађивања
огледа се у обезбеђењу:
■ постојања јасног и предвидљивог начина
усклађивања висине пензија;
■ да раст пензија буде у одређеној мери везан
за раст зарада;
5
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
■ повећања реалне вредности
пензија, а тиме
и стандарда пензионера;
■ очувања финансијске
стабилности и одрживог
начина финансирања исплата пензија
и других права из пензијског и инвалидског
осигурања.
У параметре који ће се користити за одређивање
процента
усклађивања сврставају
се кретање просечне
зараде без пореза и доприноса
и кретање потрошачких цена, при
чему ће оба имати подједнак
удео у формули
за усклађивање пензија. Подаци о кретању
просечне
зараде без пореза и доприноса и
кретању потрошачких цена, који се узимају у
обзир приликом обрачуна висине усклађивања,
односе
се на кретање наведених параметара
за период од дванаест месеци, почевши
од јуна претходне
године, па уназад, закључно
са јулом претходне
године.
Примера ради, проценат усклађивања
пензија за јануар 2020. године добија се као
половина:
■ процента
раста просечне
зараде без пореза
и доприноса за период јул 2018. године – јун
2019. године, у односу
на просечну
зараду за
период јул 2017. године – јун 2018. године,
■ процента
раста потрошачких цена за период
јул 2018. године – јун 2019. године, у односу
на потрошачке цене за период јул 2017. године
– јун 2018. године.
Овде се може поставити питање због чега
је изабран наведени референтни
период, односно
због чега се пензије не усклађују према
просечном
кретању наведених параметара за
претходну
календарску годину. Постоје два
разлога за то.
Први разлог је више техничке
природе и
везан је за чињеницу да се подаци о кретању
зарада објављују
педесет пет дана након истека
периода на који се односе.
То је неспојиво са
намером да се пензије усклађују почев од пензије
за јануар јер би подаци о кретању просечне
зараде без пореза и доприноса на пример
за 2019. годину, у односу
на 2018. годину, били
познати тек крајем фебруара 2020. године.
Други разлог је много
важнији
и везан је
за већ поменуту намеру да се пензије усклађују
на предвидљив начин, уз одговорност
према јавним финансијама. Наиме, на овај
начин проценат усклађивања пензија у наредној
години биће познат већ крајем августа текуће
године, што с једне
стране значи да ће
пензионери већ тада знати са коликим увећањем
својих примања могу да рачунају. С
друге стране, усклађивање пензија доводи се
у везу са процесом планирања јавних расхода
за наредну
годину, чиме се такође постиже
предвидљивост, али и одговорност када је у
питању управљање
јавним средствима.
ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ
БРАЧНЕ
И
ВАНБРАЧНЕ
ЗАЈЕДНИЦЕ
У ПОГЛЕДУ
УТВРЂИВАЊА ПРАВА НА
ПОРОДИЧНУ
ПЕНЗИЈУ
Изменама у више чланова
Закона врши
се изједначавање
ванбрачне
заједнице
са
браком. Циљ ових измена је усаглашавање
Закона са одредбом члана
62. став 5. Устава
у погледу изједначавања
ванбрачне
заједнице
са браком. Ова измена извршена је у Закону
заменом речи „брачни
друг” са речима
„супружник
и ванбрачни
партнер”.
Према новим одредбама у члану 28, члановима
породице умрлог осигураника, односно
корисника права на породичну
пензију
сматрају се сада и брачни друг супружник
и
ванбрачни
партнер у складу са прописима
којима се уређују породични
односи,
при
чему ова лица право на породичну
пензију
могу да остваре:
■ уколико су брак, односно
ванбрачна
заједница
живота трајали најмање
три године,
■ ако са умрлим осигураником, односно
корисником
права имају заједничко
дете.
Право на породичну
пензију може да
оствари и супружник
из разведеног брака и
ванбрачни
партнер после престанка заједнице
живота ванбрачних
партнера, ако им је
судском пресудом утврђено право на издржавање.
Постојање ванбрачне
заједнице
и обавезе
издржавања утврђује се у ванпарничном
поступку.
Према измењеним одредбама члана
29,
удова стиче право на породичну
пензију
(новине су подебљане):
1) ако је до смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера навршила педесет три године
живота;
6
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
2) ако је до смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера или у року од једне
године
од дана смрти супружника
постала потпуно
неспособна за рад;
3) ако је после смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера остало једно
дете или
више деце која имају право на породичну
пензију
по том супружнику,
односно
ванбрачном
партнеру, а удова обавља
родитељску
дужност
према деци.
Удова која до смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера није навршила педесет
три, али јесте четрдесет пет година живота,
стиче право на породичну
пензију кад наврши
педесет три године живота.
Према измењеним одредбама члана
30,
удовац стиче право на породичну
пензију
(новине су подебљане):
1) ако је до смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера навршио педесет осам година
живота;
2) ако је до смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера или у року од једне
године
од дана смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера постао потпуно неспособан за
рад;
3) ако је после смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера остало једно
дете или
више деце која имају право на породичну
пензију
по том супружнику,
односно
ванбрачном
партнеру, а удовац обавља
родитељску
дужност
према деци.
Удовац који у току трајања права по том
основу постане потпуно неспособан за рад,
задржава право на породичну
пензију док постоји
неспособност.
Према измењеном члану
30а, супружник,
односно
ванбрачни
партнер професионалног
војног лица које је погинуло за време дејстава,
према прописима о Војсци Србије, право на
породичну
пензију стиче без обзира на навршене
године живота, под условом да није
поново склопио брак.
Према иновираном ставу 1. члана
34. Закона
(новина је подебљана), члановима
уже
породице умрлог осигураника, односно
корисника
права, у смислу Закона, сматрају се
супружник,
односно
ванбрачни
партнер и
деца (рођена у браку или ван брака или усвојена,
пасторчад и унуци).
Према иновираном ставу 3. у члану
71,
породична
пензија умрлог осигураника, односно
корисника права одређује се као једна
породична
пензија у износу који припада
једном
члану
породице, а исти се дели у једнаким
износима ако право на породичну
пензију
имају:
1) супружник,
2) ванбрачни
партнер,
3) супружник
из разведеног брака, ако му је
судском пресудом утврђено право на издржавање,
4) ванбрачни
партнер после престанка заједнице
живота ванбрачних
партнера, ако му је
судском пресудом утврђено право на издржавање.
Када је у питању изједначавање
ванбрачне
заједнице
са браком у вези са остваривањем
права на породичну
пензију, указујемо на то
да је реч о усаглашавању са одредбом члана
62.
став 5. Устава, којом су изједначене
ванбрачна
и брачна
заједница.
Дакле, у овом случају
Измена Закона имаће непосредан утицај на
лица која су била у ванбрачној
заједници
са
преминулим осигураником или корисником
пензије. Постојање ванбрачне
заједнице
доказује
се у ванпарничном
поступку.
Осим тога, овим одредбама проширује
се обухват категорија које имају право на
породичну
пензију. Циљ проширења обухвата
категорија које имају право на породичну
пензију јесте да ванбрачна
и брачна
заједница
у потпуности буду изједначене
када је у питању
остваривање права на породичну
пензију,
као и да буде повећана покривеност старијег
становништва приходима по основу пензија,
чиме ће бити унапређен и њихов економски
положај у друштву.
Према томе, почетком
примене ове одредбе
право на породичну
пензију моћи ће да
остваре и лица која су живела у ванбрачној
заједници
са преминулим, при чему се
постојање ванбрачне
заједнице
утврђује у
ванпарничном
поступку. У циљу спречавања
евентуалних
злоупотреба које могу да
настану фиктивним закључивањем брака
и фиктивном ванбрачном
заједницом,
посебном
нормом прецизира се да супружник
или ванбрачни
партнер преминулог могу да
остваре право на породичну
пензију уколи7
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
ко су брак, односно
ванбрачна
заједница
живота
трајали најмање
три године или ако са
умрлим осигураником, односно
корисником
права имају заједничко
дете.
Нове законске одредбе о породичној
пензији
примењују се од дана ступања на снагу
Измена Закона, дакле од 14. 12. 2019. године.
РЕШАВАЊЕ СТАТУСА ОСИГУРАЊА
ЗА ОДРЕЂЕНЕ КАТЕГОРИЈЕ
ЗАПОСЛЕНИХ
У члану
11. Закона, који набраја осигуранике
запослене по овом закону, брисана је
тачка 7), што значи да „домаћи држављани
запослени у иностранству, ако за то време
нису обавезно осигурани код страног носиоца
осигурања или ако права из пензијског
и инвалидског осигурања, по прописима те
државе, не могу остварити или користити ван
њене територије”, од дана ступања на снагу
Измена Закона (14. 12. 2019. године) више се
не сматрају осигураницима запосленим у
смислу Закона.
На овај начин елиминишу се проблеми који
настају због тога што не може да се обезбеди
обавезно осигурање за поменута лица, с обзиром
на то да Републички фонд за пензијско
и инвалидско осигурање (даље: Републички
фонд) нема сазнања о њиховом раду у иностранству.
Наиме, поменута лица су обавезно
осигурана када поднесу
захтев
и доставе
доказе о раду у иностранству, па постоји могућност
избегавања обавезе пријаве по наведеном
основу осигурања.
Изменама у члану
12. и новим чланом
191а Закона решава се проблем осигурања
лица која раде на територији Србије за страног
послодавца, као и неосигураних предузетника
који се баве пољопривредом. Ова
лица од 14. 12. 2019. године (када ступају на
снагу Измене Закона) добијају статус „осигураника
самосталних делатности”. Конкретно,
новим т. 3а) и 4а) у члану
12. утврђује се да су
осигураници самосталних делатности и:
■ лица која раде на територији Републике
Србије за страног послодавца који нема регистровано
представништво у Републици
Србији, код кога за обављен
посао остварују
уговорену накнаду,
а нису осигурани по другом
основу;
■ лица која, у складу са Законом, обављају
пољопривредну
делатност у својству предузетника,
ако нису обавезно осигурана по
основу запослења.
Сагласно новом члану
191а у Закону, на
лица која раде на територији Републике Србије
за страног послодавца који нема регистровано
представништво у Републици Србији,
код кога за обављен
посао остварују накнаду,
а нису осигурана по другом основу, у погледу:
■ обавезе плаћања доприноса за пензијско и
инвалидско осигурање,
■ рокова и обавезе достављања
пријава,
примењују се прописи којима се уређују порески
поступак и пореска администрација,
порез на доходак грађана, доприноси за обавезно
социјално осигурање и други прописи
у надлежности
министарства надлежног
за
послове финансија.
Овим новим законским
одредбама уређује
се статус, односно
уводе се у обавезно пензијско
и инвалидско осигурање у својству осигураника
самосталних делатности лица која
раде на територији Србије за страног послодавца
који нема регистровано представништво
у нашој земљи. Тиме се шири обухват
осигурања, а поред тога, решава се и ситуација
која је све више присутна у пракси.
Такође, на исти начин решавају се проблеми
приликом остваривања права из пензијског и
инвалидског осигурања за лица која, у складу
са Законом, обављају
пољопривредну
делатност
у својству предузетника. Дакле, и они ће
се у будућности препознавати као осигураници
самосталних делатности.
Овим новим решењима врши се усклађивање
Закона са одредбама прописа који уређују
питања пореза на доходак грађана и доприноса
за обавезно социјално осигурање, као и са
очекиваним изменама Уредбе о јединственој
пријави на обавезно социјално осигурање,
које ће се примењивати приликом остваривања
права на пензијско и инвалидско осигурање
када ова лица „уђу” у осигурање.
Читајте најновија мишљења
Министарства финансија на
Прописи.нет
8
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
НОВИ ЗАКОНСКИ ТРЕТМАН
ТРОШКОВА
ПОГРЕБНИХ УСЛУГА
Изменама неколико чланова
у Закону
мења се досадашњи третман
накнаде
погребних
трошкова.
Наиме, према до сада важећим законским
одредбама, право на накнаду
погребних трошкова
у члану
18. Закона било је прописано
као обавезно право из пензијског и инвалидског
осигурања. Међутим, овим изменама
Закона наведена накнада
трошкова
брише се
као право из пензијског и инвалидског осигурања
(од 14. 12. 2019. године, као дана почетка
примене Измена Закона), с обзиром на то
да је препознато да ово право не припада ни
осигуранику ни кориснику, већ лицу које је
сносило трошкове
сахране. Из тог разлога
исплата и висина ове накнаде
уређују се посебним
поглављем
Закона у циљу ефикасније
исплате погребних трошкова
лицу које је сносило
трошкове
сахране.
Сагласно овом новом законском приступу,
у Закон је уведена нова глава Xа – „Накнада
погребних трошкова”,
као и нови члан
124б,
који прописује да ће Републички фонд лицу
које је сносило трошкове
сахране корисника
пензије исплатити накнаду
погребних трошкова
у висини износа те накнаде,
која важи,
у складу са прописима, на дан ступања на
снагу Измена Закона (на 14. 12. 2019. године).
Конкретно, накнада
погребних трошкова
која се исплаћује фамилијама преминулих
пензионера (или ономе ко је платио сахрану)
у октобру, новембру и децембру 2019. године
износи 39.516,00 динара за све категорије
корисника пензија („Сл. гласник РС”, бр.
73/2019 од 11. 10. 2019. године).
Основ за исплату накнаде
погребних трошкова
је оригинал рачуна који Републичком
фонду доставља
лице које је сносило трошкове
сахране корисника пензије. Лице које
је сносило трошкове
сахране дужно
је да Републичком
фонду достави и број свог текућег
рачуна ради исплате накнаде
погребних трошкова.
Накнада
погребних трошкова
надаље
се усклађује на исти начин као и пензија.
Уз то, овде може и да се дода да је из сличних
разлога из Закона брисан члан
245, који
уређује права пензионера на специјална помагала
за читање и писање. Оцењено је, наиме,
да ово давање по природи и карактеру
више припада прописима о здравственом
осигурању. Према томе, право на специјална
помагала за читање и писање пензионера уређиваће
се убудуће прописима о здравственом
осигурању, јер по својој природи и карактеру
припада прописима из те области.
ПОЈАШЊЕЊЕ ПОЛОЖАЈА У
ОСИГУРАЊУ ЛИЦА КОЈА ОБАВЉАЈУ
ПОСЛОВЕ ПО УГОВОРУ ВАН РАДНОГ
ОДНОСА
Изменама у члану
14. Закона, који регулише
стицање и престанак својства осигураника,
појашњава се положај у осигурању
лица која обављају
послове по неком од уговора
ван радног
односа.
Конкретно, према
основном решењу из става 1. члана
14, својство
осигураника на пензијско и инвалидско
осигурање стиче се на дан почетка,
а престаје
на дан престанка запослења, обављања
самосталне
или пољопривредне
делатности,
односно
обављања
уговорених послова. Изузетно,
према иновираном ставу 5. у овом
члану,
осигураници из члана
12. став 1. т. 3)
и 3а) Закона, као што су:
■ лица која обављају
послове по основу уговора
о делу, односно
ауторског уговора, као и
послове по основу других уговора по којима за
извршени посао остварују уговорену накнаду,
а нису осигурана по другом основу (т. 3);
■ лица која раде на територији Републике
Србије за страног послодавца који нема регистровано
представништво у Републици
Србији, код кога за обављени
посао остварују
уговорену накнаду,
а нису осигурана по другом
основу (т. 3а);
могу да стекну,
односно
може да им престане
својство осигураника према утврђеном
стажу осигурања.
Лицима која, у складу са Законом, обављају
привремене и повремене послове, односно
послове преко омладинских
задруга и лицима
која обављају
послове по основу уговора о
делу, односно
послове по основу ауторског и
других уговора и код страних послодаваца у
Републици овом изменом обезбеђује
се рав9
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
ноправан положај са осталим осигураницима
приликом остваривања права из пензијског и
инвалидског осигурања.
Наиме, у делу остваривање права на старосну
и превремену старосну пензију овом
изменом унапређује се положај наведених
осигураника и изједначује
са осталим осигураницима
тако што се прописује да право на
старосну пензију или превремену старосну
пензију могу да остваре испуњењем услова
за стицање права на старосну пензију или
превремену старосну пензију. Ове категорије
лица могла су да остваре до сада наведена
права само престанком осигурања, што је
стварало потешкоће
у пракси,
имајући у виду
карактер делатности које обављају.
Наведене измене односе
се на следеће категорије
осигураника:
■ лица која, у складу са законом, обављају
привремене и повремене послове,
■ лица која, у складу са законом, обављају
привремене и повремене послове преко
омладинских
задруга које се, у смислу закона,
сматрају послодавцем, а имају навршених
двадесет шест година живота, односно
без обзира на године живота ако нису на
школовању,
■ претходно
наведена лица која раде на територији
наше земље за страног послодавца
који нема регистровано представништво у
нашој земљи,
■ осигуранике који су изабрана, именована
или постављена
лица,
■ лица која су хранитељи.
Имајући у виду да је реч о заиста бројним
категоријама осигураника који обухватају велики
број лица, јасан је значај ових одредби
за ефикасније спровођење пензијског и инвалидског
осигурања.
НОВИНЕ ВЕЗАНЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ
ОДРЕЂЕНИХ ВРСТА ОСИГУРАНИКА
Изменама у неколико чланова
Закона унете
су нове категорије лица која, у смислу Закона,
имају статус „одређених категорија осигураника”.
Сагласно новој тачки 4а) у ставу 1. члана
42. Закона, у осигуранике – запослене који
раде на пословима на којима се стаж осигурања
рачуна са увећаним трајањем и који под
посебним условима могу да остваре право на
пензију сврставају се и:
■ судије распоређене у Посебно одељење и
Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду
и Посебно одељење и Одељење за ратне
злочине Апелационог суда у Београду,
■ тужилац за организовани криминал,
■ заменици тужиоца за организовани криминал,
■ тужилац за ратне злочине и заменици тужиоца
за ратне злочине.
Према прилагођеним одредбама у члану
43.
став 3. Закона, ако наведеним осигураницима
престане запослење с правом на пензију пре испуњења
услова из члана
19. Закона (навршених
шездесет пет година живота и најмање
петнаест
година стажа осигурања, односно
навршених
четрдесет пет година стажа осигурања), они
стичу право на старосну пензију ако наврше
најмање
шездесет година живота и двадесет пет
година стажа осигурања, од чега најмање
петнаест
година ефективно проведених на радним
местима на којима се стаж осигурања рачуна са
увећаним трајањем. Наведеним лицима, сходно
ставу 2. члана
55, сваких дванаест месеци ефективно
проведених на тим пословима рачуна се
највише као шеснаест месеци стажа осигурања
у зависности од тежине ових послова, а према
критеријумима из Закона.
НОВИНЕ ЗА ОСИГУРАНИКЕ КОЈИМА
ДОПРИНОСЕ УПЛАЋУЈЕ РЕПУБЛИЧКИ
ФОНД
Још једно
важно
питање на које се односе
Измене Закона јесте решавање проблема
утврђивања стажа осигурања када се допринос
плаћа по истеку рокова утврђених
Законом. То се односи
на осигуранике којима
је износ обавезне уплате доприноса утврђивао
Републички фонд и када је обавеза уплате
доприноса за пензијско и инвалидско осигурање
на најнижу основицу осигурања извршена
по истеку рокова утврђених Законом.
Ради решавања овог проблема у Закон је
унет нови члан
51а, који прецизира да се за
осигуранике:
10
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
■ којима је износ обавезе уплате доприноса
утврђивао Републички фонд и
■ којима је обавеза уплате доприноса за пензијско
и инвалидско осигурање на најнижу
основицу осигурања извршена по истеку
рока утврђеног Законом,
у стаж осигурања утврђује време на које се
уплата доприноса односи,
тако што се износ
уплаћеног доприноса доводи у однос
са најнижом
месечном
основицом важећом у моменту
уплате доприноса, у складу са законом.
Решавање проблема утврђивања стажа
осигурања када се допринос плаћа по истеку
року утврђеног Законом постиже се тако што
се у стаж осигурања утврђује време на које се
уплата доприноса односи,
довођењем износа
доприноса у однос
са најнижом месечном
основицом важећом у моменту
уплате доприноса.
Наведене законске одредбе односе
се и на
случајеве када обавезу уплате доприноса за
пензијско и инвалидско осигурање уместо
Пореске управе утврди Републички фонд до
дана ступања на снагу Измена Закона (до 14.
12. 2019. године), сходно
прелазним одредбама
у члану
39. Измена Закона.
ОСТАЛЕ ИЗМЕНЕ
Важно
је споменути још и то да се изменама
у чл. 1. и 16. Закона врши усклађивање система
пензијског и инвалидског осигурања са
прописима о добровољним пензијским
фондовима
и пензијским
плановима. Конкретно:
■ новим ставом 2. у члану
1. Закона утврђује
се да пензијски систем у нашој земљи чине и
добровољни пензијски фондови и пензијски
планови који се уређују посебним законом;
■ према иновираном члану
16. Закона, систем
добровољних пензијских
фондова и
пензијских
планова заснован је на индивидуалној
капитализованој штедњи и уређује
се посебним законом.
Овим новим одредбама постиже се усаглашеност
система пензијског и инвалидског
осигурања са прописима о добровољним
пензијским
фондовима и пензијским
плановима,
а тиме и потпуна уређеност пензијског
система.
ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ ИЗМЕНА
ЗАКОНА
Усвојене Измене Закона имаће директан
непосредан утицај на унапређење стандарда
корисника пензија и осталих права из пензијско-
инвалидског осигурања, с обзиром на то
да се сва права из тог осигурања усклађују на
исти начин и у истим периодима као и пензије.
Према последње познатим подацима, у
августу 2019. године било је укупно
1.706.189
корисника пензија у Републичком фонду.
Поред тога, овај фонд је у августу исплатио
и различите врсте накнада
из пензијског и
инвалидског осигурања (накнада
за помоћ и
негу другог лица, накнада
за телесно оштећење
и друго) за 147.985 корисника.
С обзиром на то да корисници пензија
чине преко 24% становништва Србије, јасно
је колики је значај ових измена за унапређење
економског положаја поменуте категорије
становништва у друштву, као и за друштво у
целини. Усвојене измене посредно
ће утицати
на све чланове
домаћинства у којима живе
пензионери, а такође и на све будуће кориснике
пензија, тј. целокупно
активно становништво
Србије.
3
ДЕЦЕНИЈЕ
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
Шта доноси Закон о изменама и
допунама Закона о пензијском и
инвалидском осигурању
Нови начин усклађивања пензија, изједначавање
брачне
и ванбрачне
заједнице
у погледу утврђивања права на породичну
пензију,
само су неке од важних
новина које доноси Закон о изменама и
допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, тако да у
наставку аутор анализира ове, али и друге новине.
Народна
скупштина
Републике Србије
донела је Закон о изменама и допунама
Закона о пензијском и инвалидском
осигурању, који је објављен
у „Службеном
гласнику РС” бр. 86/2019 од 6. 12. 2019. године
(даље: Измене Закона). Измене Закона
ступиле су на снагу 14. 12. 2019. године, осим
одредби о новом начину усклађивања пензија
(чл. 22. и 23. Измена Закона), које се примењују
почев од 1. јануара 2020. године.
НОВИ НАЧИН УСКЛАЂИВАЊА
ПЕНЗИЈА
Свакако да је нов начин усклађивања
пензија једна
од најбитнијих новина утврђена
Изменама Закона.
Према измењеном члану
80. Закона,
пензија се, почев од пензије за месец јануар
текуће године, усклађује у проценту
који
представља
збир:
■ половине процента
промене потрошачких
цена и
■ половине процента
промене просечне
зараде
без пореза и доприноса.
Усклађивање пензије на овај начин врши
се на основу података органа надлежног
за
Мр Жељко Албанезе
послове статистике о промени просечне
зараде
без пореза и доприноса запослених на
територији Републике Србије и промени потрошачких
цена за период од дванаест месеци,
рачунајући уназад почев од месеца јуна
претходне
календарске године, у односу
на
период од дванаест месеци који претходи
наведеном
периоду.
Сагласно овим новим одредбама, почев
од пензије за месец јануар текуће године пензија
се усклађује у проценту
који представља
збир половине процента
раста потрошачких
цена и половине процента
раста зарада.
Наведене одредбе примењују се од 1. јануара
2020. године.
Другим речима, предвиђено је да се почев
од 2020. године пензије усклађују према тзв.
швајцарској формули, тј. да се проценат усклађивања
висине пензија добија према формули
која обухвата збир 50% од раста зарада у претходној
години и 50% од раста потрошачких
цена у истом периоду. Ово конкретно значи
да ће се убудуће усклађивање пензија вршити
једном
годишње, почев од пензије за јануар
2020. године.
Циљ дефинисања нове формуле за усклађивање
пензија, периода у ком ће се усклађивање
вршити и параметара који ће се узимати
у обзир за одређивање процента
усклађивања
огледа се у обезбеђењу:
■ постојања јасног и предвидљивог начина
усклађивања висине пензија;
■ да раст пензија буде у одређеној мери везан
за раст зарада;
5
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
■ повећања реалне вредности
пензија, а тиме
и стандарда пензионера;
■ очувања финансијске
стабилности и одрживог
начина финансирања исплата пензија
и других права из пензијског и инвалидског
осигурања.
У параметре који ће се користити за одређивање
процента
усклађивања сврставају
се кретање просечне
зараде без пореза и доприноса
и кретање потрошачких цена, при
чему ће оба имати подједнак
удео у формули
за усклађивање пензија. Подаци о кретању
просечне
зараде без пореза и доприноса и
кретању потрошачких цена, који се узимају у
обзир приликом обрачуна висине усклађивања,
односе
се на кретање наведених параметара
за период од дванаест месеци, почевши
од јуна претходне
године, па уназад, закључно
са јулом претходне
године.
Примера ради, проценат усклађивања
пензија за јануар 2020. године добија се као
половина:
■ процента
раста просечне
зараде без пореза
и доприноса за период јул 2018. године – јун
2019. године, у односу
на просечну
зараду за
период јул 2017. године – јун 2018. године,
■ процента
раста потрошачких цена за период
јул 2018. године – јун 2019. године, у односу
на потрошачке цене за период јул 2017. године
– јун 2018. године.
Овде се може поставити питање због чега
је изабран наведени референтни
период, односно
због чега се пензије не усклађују према
просечном
кретању наведених параметара за
претходну
календарску годину. Постоје два
разлога за то.
Први разлог је више техничке
природе и
везан је за чињеницу да се подаци о кретању
зарада објављују
педесет пет дана након истека
периода на који се односе.
То је неспојиво са
намером да се пензије усклађују почев од пензије
за јануар јер би подаци о кретању просечне
зараде без пореза и доприноса на пример
за 2019. годину, у односу
на 2018. годину, били
познати тек крајем фебруара 2020. године.
Други разлог је много
важнији
и везан је
за већ поменуту намеру да се пензије усклађују
на предвидљив начин, уз одговорност
према јавним финансијама. Наиме, на овај
начин проценат усклађивања пензија у наредној
години биће познат већ крајем августа текуће
године, што с једне
стране значи да ће
пензионери већ тада знати са коликим увећањем
својих примања могу да рачунају. С
друге стране, усклађивање пензија доводи се
у везу са процесом планирања јавних расхода
за наредну
годину, чиме се такође постиже
предвидљивост, али и одговорност када је у
питању управљање
јавним средствима.
ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ
БРАЧНЕ
И
ВАНБРАЧНЕ
ЗАЈЕДНИЦЕ
У ПОГЛЕДУ
УТВРЂИВАЊА ПРАВА НА
ПОРОДИЧНУ
ПЕНЗИЈУ
Изменама у више чланова
Закона врши
се изједначавање
ванбрачне
заједнице
са
браком. Циљ ових измена је усаглашавање
Закона са одредбом члана
62. став 5. Устава
у погледу изједначавања
ванбрачне
заједнице
са браком. Ова измена извршена је у Закону
заменом речи „брачни
друг” са речима
„супружник
и ванбрачни
партнер”.
Према новим одредбама у члану 28, члановима
породице умрлог осигураника, односно
корисника права на породичну
пензију
сматрају се сада и брачни друг супружник
и
ванбрачни
партнер у складу са прописима
којима се уређују породични
односи,
при
чему ова лица право на породичну
пензију
могу да остваре:
■ уколико су брак, односно
ванбрачна
заједница
живота трајали најмање
три године,
■ ако са умрлим осигураником, односно
корисником
права имају заједничко
дете.
Право на породичну
пензију може да
оствари и супружник
из разведеног брака и
ванбрачни
партнер после престанка заједнице
живота ванбрачних
партнера, ако им је
судском пресудом утврђено право на издржавање.
Постојање ванбрачне
заједнице
и обавезе
издржавања утврђује се у ванпарничном
поступку.
Према измењеним одредбама члана
29,
удова стиче право на породичну
пензију
(новине су подебљане):
1) ако је до смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера навршила педесет три године
живота;
6
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
2) ако је до смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера или у року од једне
године
од дана смрти супружника
постала потпуно
неспособна за рад;
3) ако је после смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера остало једно
дете или
више деце која имају право на породичну
пензију
по том супружнику,
односно
ванбрачном
партнеру, а удова обавља
родитељску
дужност
према деци.
Удова која до смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера није навршила педесет
три, али јесте четрдесет пет година живота,
стиче право на породичну
пензију кад наврши
педесет три године живота.
Према измењеним одредбама члана
30,
удовац стиче право на породичну
пензију
(новине су подебљане):
1) ако је до смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера навршио педесет осам година
живота;
2) ако је до смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера или у року од једне
године
од дана смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера постао потпуно неспособан за
рад;
3) ако је после смрти супружника,
односно
ванбрачног
партнера остало једно
дете или
више деце која имају право на породичну
пензију
по том супружнику,
односно
ванбрачном
партнеру, а удовац обавља
родитељску
дужност
према деци.
Удовац који у току трајања права по том
основу постане потпуно неспособан за рад,
задржава право на породичну
пензију док постоји
неспособност.
Према измењеном члану
30а, супружник,
односно
ванбрачни
партнер професионалног
војног лица које је погинуло за време дејстава,
према прописима о Војсци Србије, право на
породичну
пензију стиче без обзира на навршене
године живота, под условом да није
поново склопио брак.
Према иновираном ставу 1. члана
34. Закона
(новина је подебљана), члановима
уже
породице умрлог осигураника, односно
корисника
права, у смислу Закона, сматрају се
супружник,
односно
ванбрачни
партнер и
деца (рођена у браку или ван брака или усвојена,
пасторчад и унуци).
Према иновираном ставу 3. у члану
71,
породична
пензија умрлог осигураника, односно
корисника права одређује се као једна
породична
пензија у износу који припада
једном
члану
породице, а исти се дели у једнаким
износима ако право на породичну
пензију
имају:
1) супружник,
2) ванбрачни
партнер,
3) супружник
из разведеног брака, ако му је
судском пресудом утврђено право на издржавање,
4) ванбрачни
партнер после престанка заједнице
живота ванбрачних
партнера, ако му је
судском пресудом утврђено право на издржавање.
Када је у питању изједначавање
ванбрачне
заједнице
са браком у вези са остваривањем
права на породичну
пензију, указујемо на то
да је реч о усаглашавању са одредбом члана
62.
став 5. Устава, којом су изједначене
ванбрачна
и брачна
заједница.
Дакле, у овом случају
Измена Закона имаће непосредан утицај на
лица која су била у ванбрачној
заједници
са
преминулим осигураником или корисником
пензије. Постојање ванбрачне
заједнице
доказује
се у ванпарничном
поступку.
Осим тога, овим одредбама проширује
се обухват категорија које имају право на
породичну
пензију. Циљ проширења обухвата
категорија које имају право на породичну
пензију јесте да ванбрачна
и брачна
заједница
у потпуности буду изједначене
када је у питању
остваривање права на породичну
пензију,
као и да буде повећана покривеност старијег
становништва приходима по основу пензија,
чиме ће бити унапређен и њихов економски
положај у друштву.
Према томе, почетком
примене ове одредбе
право на породичну
пензију моћи ће да
остваре и лица која су живела у ванбрачној
заједници
са преминулим, при чему се
постојање ванбрачне
заједнице
утврђује у
ванпарничном
поступку. У циљу спречавања
евентуалних
злоупотреба које могу да
настану фиктивним закључивањем брака
и фиктивном ванбрачном
заједницом,
посебном
нормом прецизира се да супружник
или ванбрачни
партнер преминулог могу да
остваре право на породичну
пензију уколи7
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
ко су брак, односно
ванбрачна
заједница
живота
трајали најмање
три године или ако са
умрлим осигураником, односно
корисником
права имају заједничко
дете.
Нове законске одредбе о породичној
пензији
примењују се од дана ступања на снагу
Измена Закона, дакле од 14. 12. 2019. године.
РЕШАВАЊЕ СТАТУСА ОСИГУРАЊА
ЗА ОДРЕЂЕНЕ КАТЕГОРИЈЕ
ЗАПОСЛЕНИХ
У члану
11. Закона, који набраја осигуранике
запослене по овом закону, брисана је
тачка 7), што значи да „домаћи држављани
запослени у иностранству, ако за то време
нису обавезно осигурани код страног носиоца
осигурања или ако права из пензијског
и инвалидског осигурања, по прописима те
државе, не могу остварити или користити ван
њене територије”, од дана ступања на снагу
Измена Закона (14. 12. 2019. године) више се
не сматрају осигураницима запосленим у
смислу Закона.
На овај начин елиминишу се проблеми који
настају због тога што не може да се обезбеди
обавезно осигурање за поменута лица, с обзиром
на то да Републички фонд за пензијско
и инвалидско осигурање (даље: Републички
фонд) нема сазнања о њиховом раду у иностранству.
Наиме, поменута лица су обавезно
осигурана када поднесу
захтев
и доставе
доказе о раду у иностранству, па постоји могућност
избегавања обавезе пријаве по наведеном
основу осигурања.
Изменама у члану
12. и новим чланом
191а Закона решава се проблем осигурања
лица која раде на територији Србије за страног
послодавца, као и неосигураних предузетника
који се баве пољопривредом. Ова
лица од 14. 12. 2019. године (када ступају на
снагу Измене Закона) добијају статус „осигураника
самосталних делатности”. Конкретно,
новим т. 3а) и 4а) у члану
12. утврђује се да су
осигураници самосталних делатности и:
■ лица која раде на територији Републике
Србије за страног послодавца који нема регистровано
представништво у Републици
Србији, код кога за обављен
посао остварују
уговорену накнаду,
а нису осигурани по другом
основу;
■ лица која, у складу са Законом, обављају
пољопривредну
делатност у својству предузетника,
ако нису обавезно осигурана по
основу запослења.
Сагласно новом члану
191а у Закону, на
лица која раде на територији Републике Србије
за страног послодавца који нема регистровано
представништво у Републици Србији,
код кога за обављен
посао остварују накнаду,
а нису осигурана по другом основу, у погледу:
■ обавезе плаћања доприноса за пензијско и
инвалидско осигурање,
■ рокова и обавезе достављања
пријава,
примењују се прописи којима се уређују порески
поступак и пореска администрација,
порез на доходак грађана, доприноси за обавезно
социјално осигурање и други прописи
у надлежности
министарства надлежног
за
послове финансија.
Овим новим законским
одредбама уређује
се статус, односно
уводе се у обавезно пензијско
и инвалидско осигурање у својству осигураника
самосталних делатности лица која
раде на територији Србије за страног послодавца
који нема регистровано представништво
у нашој земљи. Тиме се шири обухват
осигурања, а поред тога, решава се и ситуација
која је све више присутна у пракси.
Такође, на исти начин решавају се проблеми
приликом остваривања права из пензијског и
инвалидског осигурања за лица која, у складу
са Законом, обављају
пољопривредну
делатност
у својству предузетника. Дакле, и они ће
се у будућности препознавати као осигураници
самосталних делатности.
Овим новим решењима врши се усклађивање
Закона са одредбама прописа који уређују
питања пореза на доходак грађана и доприноса
за обавезно социјално осигурање, као и са
очекиваним изменама Уредбе о јединственој
пријави на обавезно социјално осигурање,
које ће се примењивати приликом остваривања
права на пензијско и инвалидско осигурање
када ова лица „уђу” у осигурање.
Читајте најновија мишљења
Министарства финансија на
Прописи.нет
8
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
НОВИ ЗАКОНСКИ ТРЕТМАН
ТРОШКОВА
ПОГРЕБНИХ УСЛУГА
Изменама неколико чланова
у Закону
мења се досадашњи третман
накнаде
погребних
трошкова.
Наиме, према до сада важећим законским
одредбама, право на накнаду
погребних трошкова
у члану
18. Закона било је прописано
као обавезно право из пензијског и инвалидског
осигурања. Међутим, овим изменама
Закона наведена накнада
трошкова
брише се
као право из пензијског и инвалидског осигурања
(од 14. 12. 2019. године, као дана почетка
примене Измена Закона), с обзиром на то
да је препознато да ово право не припада ни
осигуранику ни кориснику, већ лицу које је
сносило трошкове
сахране. Из тог разлога
исплата и висина ове накнаде
уређују се посебним
поглављем
Закона у циљу ефикасније
исплате погребних трошкова
лицу које је сносило
трошкове
сахране.
Сагласно овом новом законском приступу,
у Закон је уведена нова глава Xа – „Накнада
погребних трошкова”,
као и нови члан
124б,
који прописује да ће Републички фонд лицу
које је сносило трошкове
сахране корисника
пензије исплатити накнаду
погребних трошкова
у висини износа те накнаде,
која важи,
у складу са прописима, на дан ступања на
снагу Измена Закона (на 14. 12. 2019. године).
Конкретно, накнада
погребних трошкова
која се исплаћује фамилијама преминулих
пензионера (или ономе ко је платио сахрану)
у октобру, новембру и децембру 2019. године
износи 39.516,00 динара за све категорије
корисника пензија („Сл. гласник РС”, бр.
73/2019 од 11. 10. 2019. године).
Основ за исплату накнаде
погребних трошкова
је оригинал рачуна који Републичком
фонду доставља
лице које је сносило трошкове
сахране корисника пензије. Лице које
је сносило трошкове
сахране дужно
је да Републичком
фонду достави и број свог текућег
рачуна ради исплате накнаде
погребних трошкова.
Накнада
погребних трошкова
надаље
се усклађује на исти начин као и пензија.
Уз то, овде може и да се дода да је из сличних
разлога из Закона брисан члан
245, који
уређује права пензионера на специјална помагала
за читање и писање. Оцењено је, наиме,
да ово давање по природи и карактеру
више припада прописима о здравственом
осигурању. Према томе, право на специјална
помагала за читање и писање пензионера уређиваће
се убудуће прописима о здравственом
осигурању, јер по својој природи и карактеру
припада прописима из те области.
ПОЈАШЊЕЊЕ ПОЛОЖАЈА У
ОСИГУРАЊУ ЛИЦА КОЈА ОБАВЉАЈУ
ПОСЛОВЕ ПО УГОВОРУ ВАН РАДНОГ
ОДНОСА
Изменама у члану
14. Закона, који регулише
стицање и престанак својства осигураника,
појашњава се положај у осигурању
лица која обављају
послове по неком од уговора
ван радног
односа.
Конкретно, према
основном решењу из става 1. члана
14, својство
осигураника на пензијско и инвалидско
осигурање стиче се на дан почетка,
а престаје
на дан престанка запослења, обављања
самосталне
или пољопривредне
делатности,
односно
обављања
уговорених послова. Изузетно,
према иновираном ставу 5. у овом
члану,
осигураници из члана
12. став 1. т. 3)
и 3а) Закона, као што су:
■ лица која обављају
послове по основу уговора
о делу, односно
ауторског уговора, као и
послове по основу других уговора по којима за
извршени посао остварују уговорену накнаду,
а нису осигурана по другом основу (т. 3);
■ лица која раде на територији Републике
Србије за страног послодавца који нема регистровано
представништво у Републици
Србији, код кога за обављени
посао остварују
уговорену накнаду,
а нису осигурана по другом
основу (т. 3а);
могу да стекну,
односно
може да им престане
својство осигураника према утврђеном
стажу осигурања.
Лицима која, у складу са Законом, обављају
привремене и повремене послове, односно
послове преко омладинских
задруга и лицима
која обављају
послове по основу уговора о
делу, односно
послове по основу ауторског и
других уговора и код страних послодаваца у
Републици овом изменом обезбеђује
се рав9
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
ноправан положај са осталим осигураницима
приликом остваривања права из пензијског и
инвалидског осигурања.
Наиме, у делу остваривање права на старосну
и превремену старосну пензију овом
изменом унапређује се положај наведених
осигураника и изједначује
са осталим осигураницима
тако што се прописује да право на
старосну пензију или превремену старосну
пензију могу да остваре испуњењем услова
за стицање права на старосну пензију или
превремену старосну пензију. Ове категорије
лица могла су да остваре до сада наведена
права само престанком осигурања, што је
стварало потешкоће
у пракси,
имајући у виду
карактер делатности које обављају.
Наведене измене односе
се на следеће категорије
осигураника:
■ лица која, у складу са законом, обављају
привремене и повремене послове,
■ лица која, у складу са законом, обављају
привремене и повремене послове преко
омладинских
задруга које се, у смислу закона,
сматрају послодавцем, а имају навршених
двадесет шест година живота, односно
без обзира на године живота ако нису на
школовању,
■ претходно
наведена лица која раде на територији
наше земље за страног послодавца
који нема регистровано представништво у
нашој земљи,
■ осигуранике који су изабрана, именована
или постављена
лица,
■ лица која су хранитељи.
Имајући у виду да је реч о заиста бројним
категоријама осигураника који обухватају велики
број лица, јасан је значај ових одредби
за ефикасније спровођење пензијског и инвалидског
осигурања.
НОВИНЕ ВЕЗАНЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ
ОДРЕЂЕНИХ ВРСТА ОСИГУРАНИКА
Изменама у неколико чланова
Закона унете
су нове категорије лица која, у смислу Закона,
имају статус „одређених категорија осигураника”.
Сагласно новој тачки 4а) у ставу 1. члана
42. Закона, у осигуранике – запослене који
раде на пословима на којима се стаж осигурања
рачуна са увећаним трајањем и који под
посебним условима могу да остваре право на
пензију сврставају се и:
■ судије распоређене у Посебно одељење и
Одељење за ратне злочине Вишег суда у Београду
и Посебно одељење и Одељење за ратне
злочине Апелационог суда у Београду,
■ тужилац за организовани криминал,
■ заменици тужиоца за организовани криминал,
■ тужилац за ратне злочине и заменици тужиоца
за ратне злочине.
Према прилагођеним одредбама у члану
43.
став 3. Закона, ако наведеним осигураницима
престане запослење с правом на пензију пре испуњења
услова из члана
19. Закона (навршених
шездесет пет година живота и најмање
петнаест
година стажа осигурања, односно
навршених
четрдесет пет година стажа осигурања), они
стичу право на старосну пензију ако наврше
најмање
шездесет година живота и двадесет пет
година стажа осигурања, од чега најмање
петнаест
година ефективно проведених на радним
местима на којима се стаж осигурања рачуна са
увећаним трајањем. Наведеним лицима, сходно
ставу 2. члана
55, сваких дванаест месеци ефективно
проведених на тим пословима рачуна се
највише као шеснаест месеци стажа осигурања
у зависности од тежине ових послова, а према
критеријумима из Закона.
НОВИНЕ ЗА ОСИГУРАНИКЕ КОЈИМА
ДОПРИНОСЕ УПЛАЋУЈЕ РЕПУБЛИЧКИ
ФОНД
Још једно
важно
питање на које се односе
Измене Закона јесте решавање проблема
утврђивања стажа осигурања када се допринос
плаћа по истеку рокова утврђених
Законом. То се односи
на осигуранике којима
је износ обавезне уплате доприноса утврђивао
Републички фонд и када је обавеза уплате
доприноса за пензијско и инвалидско осигурање
на најнижу основицу осигурања извршена
по истеку рокова утврђених Законом.
Ради решавања овог проблема у Закон је
унет нови члан
51а, који прецизира да се за
осигуранике:
10
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
■ којима је износ обавезе уплате доприноса
утврђивао Републички фонд и
■ којима је обавеза уплате доприноса за пензијско
и инвалидско осигурање на најнижу
основицу осигурања извршена по истеку
рока утврђеног Законом,
у стаж осигурања утврђује време на које се
уплата доприноса односи,
тако што се износ
уплаћеног доприноса доводи у однос
са најнижом
месечном
основицом важећом у моменту
уплате доприноса, у складу са законом.
Решавање проблема утврђивања стажа
осигурања када се допринос плаћа по истеку
року утврђеног Законом постиже се тако што
се у стаж осигурања утврђује време на које се
уплата доприноса односи,
довођењем износа
доприноса у однос
са најнижом месечном
основицом важећом у моменту
уплате доприноса.
Наведене законске одредбе односе
се и на
случајеве када обавезу уплате доприноса за
пензијско и инвалидско осигурање уместо
Пореске управе утврди Републички фонд до
дана ступања на снагу Измена Закона (до 14.
12. 2019. године), сходно
прелазним одредбама
у члану
39. Измена Закона.
ОСТАЛЕ ИЗМЕНЕ
Важно
је споменути још и то да се изменама
у чл. 1. и 16. Закона врши усклађивање система
пензијског и инвалидског осигурања са
прописима о добровољним пензијским
фондовима
и пензијским
плановима. Конкретно:
■ новим ставом 2. у члану
1. Закона утврђује
се да пензијски систем у нашој земљи чине и
добровољни пензијски фондови и пензијски
планови који се уређују посебним законом;
■ према иновираном члану
16. Закона, систем
добровољних пензијских
фондова и
пензијских
планова заснован је на индивидуалној
капитализованој штедњи и уређује
се посебним законом.
Овим новим одредбама постиже се усаглашеност
система пензијског и инвалидског
осигурања са прописима о добровољним
пензијским
фондовима и пензијским
плановима,
а тиме и потпуна уређеност пензијског
система.
ОЧЕКИВАНИ ЕФЕКТИ ИЗМЕНА
ЗАКОНА
Усвојене Измене Закона имаће директан
непосредан утицај на унапређење стандарда
корисника пензија и осталих права из пензијско-
инвалидског осигурања, с обзиром на то
да се сва права из тог осигурања усклађују на
исти начин и у истим периодима као и пензије.
Према последње познатим подацима, у
августу 2019. године било је укупно
1.706.189
корисника пензија у Републичком фонду.
Поред тога, овај фонд је у августу исплатио
и различите врсте накнада
из пензијског и
инвалидског осигурања (накнада
за помоћ и
негу другог лица, накнада
за телесно оштећење
и друго) за 147.985 корисника.
С обзиром на то да корисници пензија
чине преко 24% становништва Србије, јасно
је колики је значај ових измена за унапређење
економског положаја поменуте категорије
становништва у друштву, као и за друштво у
целини. Усвојене измене посредно
ће утицати
на све чланове
домаћинства у којима живе
пензионери, а такође и на све будуће кориснике
пензија, тј. целокупно
активно становништво
Србије.
3
ДЕЦЕНИЈЕ