Шта доноси Закон о лобирању

Србија је, може се слободно рећи, коначно добила Закон о лобирању. Закон  је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 87/2018 од 13. 11. 2018. године, а ступа на снагу по истеку девет месеци од дана објављивања у „Службеном гласнику РС”, односно 14. 8. 2019. године.

Све оно што је до сада сматрано на неки начин вршењем утицаја кроз наговарање да се одређено законско решење нађе пред посланицима или да Влада усвоји одређени подзаконски акт којим би се легализовало нешто због чега је нека од утицајних заинтересованих страна била спремна да изврши притисак на чланове извршне власти, сада се легализује. Додуше, још увек стидљиво и свакако уз ограничења којих ће будући регистровани лобисти морати да се придржавају, али сигурно је да је ово револуционарни корак у допуштању вршења утицаја, односно лобирања.

Сам појам лобирања дефинисан је чланом 2, у коме се наглашава да је то активност којом се врши утицај на органе Републике Србије, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе, као и на органе ималаца јавних овлашћења чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајна, односно јединица локалне самоуправе, у поступку доношења закона, других прописа и општих аката из надлежности тих органа власти, ради остваривања интереса корисника лобирања, у складу са Законом.

Законодавац је одмах у наредном члану разграничио шта не може да се сматра лобирањем и то подвео под четири тачке:

1. информације, ставови и мишљења у законима, другим прописима и општим актима, предлозима или нацртима закона, других прописа и општих аката, објављеним у средствима јавног информисања и другим средствима којима се јавност обавештава;
2. активности лица која јавно саопштавају своје ставове, односно достављају предлоге и стручна мишљења органима власти ради иницирања, припреме, разматрања, усвајања и давања образложења предложених решења закона, других прописа и општих аката или учествују по позиву органа власти, са или без накнаде, или у оквиру пројеката чији је корисник орган власти, у припреми, разматрању или давању стручних мишљења о предложеним решењима закона, других прописа и општих аката;
3. грађанске иницијативе упућене органима власти на предложена решења закона, других прописа и општих аката;
4. активности функционера и запослених у органима власти ради иницирања, припреме, разматрања, усвајања и давања образложења предложених решења закона, других прописа и општих аката, ако се те активности обављају у складу са његовим овлашћењима.

Лобирање може да врши лобиста, као физичко лице, који је уписан у Регистар лобиста у складу са Законом о лобирању, као и привредно друштво, односно удружење које је уписано у Регистар правних лица која обављају лобирање у складу са Законом о лобирању. Постоји и изузетак, а то је када лобирање може да врши и физичко лице које није уписано у Регистар лобиста уколико је то лице законски заступник или је запослено код корисника лобирања, или заступа интересе удружења или привредног друштва чији је члан корисник лобирања. Ово је помало спорна одредба јер се даје простор за манипулацију, с обзиром на то да ће се у пракси сигурно догађати да велики број адвоката који су законски заступници појединих предузећа на овај начин заправо буду лобисти тих предузећа и да за то наплате своје услуге.

Корисник лобирања је физичко или правно лице у чијем се интересу врши лобирање. Насупрот њему, лобирано лице је изабрано, именовано, постављено или на други начин радно ангажовано лице у органу власти, као и лице на чији избор, именовање или постављење орган власти даје сагласност, које учествује у поступку припреме и доношења закона, других прописа и општих аката или може да утиче на садржај закона и других прописа и општих аката. Овде се поново наилази на једну спорну одредбу везану за начело јавног интереса у 7. члану. У њој се наглашава да је лобирано лице дужно да спречи настанак штетних последица по јавни интерес, које могу да настану услед лобирања. Поставља се логично питање ко је тај ко ће оцењивати шта је јавни интерес и када се јавни интерес поклапа или не поклапа са интересом корисника лобирања.

Такође, ни наредна два члана, која говоре о начелу интегритета и кодексу учесника у лобирању, нису до краја прецизирани, па као такви могу да створе простор за изврдавање Закона. Наиме, наглашава се да је дужност лобисте, као и нерегистрованог лобисте, да приликом лобирања поступају у складу са начелом интегритета. Начело интегритета по Закону подразумева законитост, транспарентност и одговорност у раду, као и етичност, у циљу очувања личног угледа правног лица које обавља лобирање и угледа корисника лобирања, као и самог лобирања. Поставља се питање као и у вези са заштитом јавног интереса, ко је тај ко ће оцењивати да ли се поштује начело интегритета и да ли може да се сматра да ће се заиста тако и догодити, посебно ако је велики новац у питању, да ће лобиста избегавати понашање „циљ не бира средства”. Једино што је прецизно дефинисано јесте чињеница да лобиста у конкретном случају не може да лобира за обе стране које имају супротстављене интересе.

Што се тиче Кодекса понашања учесника у лобирању, он би требало да садржи етичка правила о понашању свих учесника у лобирању како би се оно обавило транспарентно, у складу са Законом и јавним интересом. Кодекс доноси директор Агенције за борбу против корупције.

УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ЛОБИРАЊА

Уколико се ради о физичком лицу, у Регистар лобиста може да се упише лице које је држављанин Републике Србије, потпуно је пословно способно, има високу стручну спрему и није осуђивано за кривично дело које га чини недостојним за обављање лобирања, као и лице коме није изречена казна или је престала мера безбедности, односно заштитна мера забране обављања делатности и које је завршило обуку за лобисту. Лобирање може да обавља и страно физичко лице ако је регистровано за обављање лобирања у држави чији је држављанин и ако је уписано у посебну евиденцију о страним физичким лицима која обављају лобирање на територији Републике Србије.

Уколико се ради о правном лицу, оно мора да буде уписано у Регистар привредних субјеката, односно у Регистар удружења и мора да има најмање једног запосленог лобисту, а не сме да буде осуђено за кривично дело или да му буде изречена, односно ако му је престала мера безбедности, односно заштитна мера забране обављања делатности, а по питању одговорног лица у привредном друштву, односно удружењу, оно не сме да буде осуђивано за кривично дело које га чини недостојним за обављање лобирања и не сме да има изречену меру безбедности, односно заштитну меру забране обављања делатности.

Страно правно лице може да обавља лобирање у Републици Србији ако је регистровано за обављање лобирања у држави у којој има седиште и ако је уписано у посебну евиденцију о страним правним лицима која обављају лобирање на територији Републике Србије.

Законодавац је предвидео и забрану обављања делатности лобирања за одређена лица управо како би се избегло непоштовање Кодекса о лобирању и стварање конфликта интереса. Наиме, лобирање је забрањено за именована, изабрана, постављена, запослена или на други начин радно ангажована лица у органима власти, као и лицу на чији је избор, именовање или постављење орган власти дао сагласност. Забрана обављања лобирања престаје по истеку две године од дана престанка функције, односно престанка односа или радног ангажовања.

Обуку за лобисту спроводи Агенција за борбу против корупције кроз програм обуке који доноси директор. По завршетку обуке Агенција издаје Уверење о завршеној обуци. Захтев за упис у Регистар лобиста или Регистар правних лица која обављају лобирање такође се подноси Агенцији за борбу против корупције.

Агенција за борбу против корупције доноси решење о брисању из Регистра лобиста на захтев лобисте, ако је лобиста осуђен за кривично дело које га чини недостојним за обављање лобирања, ако је лобисти изречена мера безбедности или заштитна мера забране обављања делатности, ако је лобиста поступао супротно начелу интегритета, у случају губитка пословне способности лобисте и ако лобиста постане функционер или се запосли, односно радно ангажује у органима власти.

Такође, Агенција за борбу против корупције доноси и решење о брисању из Регистра правних лица која обављају послове лобирања и то на захтев правног лица, због престанка правног лица, ако правно лице нема запосленог најмање једног лобисту, ако је правно лице осуђено за кривично дело или му је изречена мера безбедности, односно заштитна мера забране обављања делатности, ако је одговорно лице у правном лицу осуђено за кривично дело које га чини недостојним за обављање лобирања, као и ако му је изречена мера безбедности, односно заштитна мера обављања делатности и ако је правно лице повредило одредбе овог закона које уређују начело интегритета.

Што се тиче самог регистра, решење о упису у Регистар лобиста или Регистар правних лица која обављају послове лобирања, као и о брисању, доноси директор Агенције за борбу против корупције. Агенција за борбу против корупције води регистре и они су јавни и доступни на интернет сајту Агенције.

Агенција води и посебну евиденцију о страним физичким и правним лицима која се баве пословима лобирања и та посебна евиденција такође је доступна на интернет сајту Агенције.

СПРОВОЂЕЊЕ ЛОБИРАЊА

Процедура лобирања почиње тако што се лобиста или нерегистровани лобиста у писменој форми обрати лобираном лицу и уз тај писмени захтев дужан је да му достави и доказ о упису у Регистар лобиста, уговор о лобирању без навођења уговорене накнаде за лобирање, као и назив закона, другог прописа или општег акта за који обавља лобирање.

Уговор о лобирању је веома важна ставка читаве процедуре, јер не може да се отпочне поступак лобирања док се не потпише уговор између лобисте, односно правног лица које обавља послове лобирања, и физичког или правног лица које има намеру да се за његове интересе лобира. Тај уговор мора да садржи следеће елементе:

1. податке о уговорним странама (име, презиме и пребивалиште физичког лица, односно назив и седиште правног лица);
2. предмет лобирања (опис предмета и циљ лобирања);
3. податке о начину и времену трајања лобирања;
4. висину накнаде за лобирање;
5. изјаву лобисте, односно одговорног лица у правном лицу које обавља лобирање да ће поступати у складу са правилима лобирања прописаним овим законом и Кодексом понашања учесника у лобирању.

Додатна ставка односи се на правна лица која се баве пословима лобирања, јер у уговору морају да назначе име и презиме лобисте запосленог код тог правног лица које ће спроводити лобирање.

Лобиста, односно правно лице које обавља лобирање, не могу уговором да се обавежу на одређени исход лобирања.

Законодавац је оставио могућност прилично лаког поступка раскида уговора о лобирању пошто се он може раскинути у сваком тренутку када нека страна то одлучи. Без одлагања ће се уговор раскинути ако уговорне стране посумњају да ће се даљим настављањем лобирања повредити начело интегритета и ако лобиста, односно одговорно лице у правном лицу које обавља послове лобирања, постане функционер, запослени или на други начин буде радно ангажован у органима власти.

Лобиста има право да по подношењу дописа од лобираног лица захтева да га лобирано лице прими у благовременом року и да му пружи податке у вези са предметом лобирања. Такође има право и да буде благовремено обавештен о свим јавним расправама и другим облицима јавних консултација у вези са припремом и доношењем прописа за које обавља лобирање.

С друге стране, лобирано лице има обавезу да по пријему дописа сачини обавештење и да у року од 15 дана од пријема то обавештење достави Агенцији за борбу против корупције. Агенција од лобираног лица може да захтева достављање ванредних обавештења о контактима које је имао у току лобирања са лобистом, односно нерегистрованим лобистом. Обавештење мора да садржи име и презиме лобираног лица, податке о његовој функцији, запослењу, радном ангажовању, име и презиме и пребивалиште лобисте, односно назив и седиште правног лица које обавља послове лобирања, као и друге податке од значаја за обавештавање Агенције.

Орган власти дужан је да води евиденцију о лобистичким контактима за функционере који су изабрани, постављени, именовани, запослени или на други начин радно ангажовани у том органу. Евиденција мора да садржи име и презиме лобираног лица, његову функцију, запослење, радно ангажовање, као и име и презиме и пребивалиште лобисте, односно седиште правног лица које се бави пословима лобирања.

Агенција за борбу против корупције врши контролу начина и садржине вођења евиденција.

Лобиста, односно правно лице које се бави пословима лобирања, дужни су да доставе писмени извештај о раду најкасније до 31. јануара текуће за претходну годину. Лобиста, односно правно лице за које је донето решење о брисању из регистра, дужни су да у року од 15 дана од дана коначности решења Агенцији доставе извештај о раду за период од подношења последњег извештаја до дана коначности решења.

Садржина извештаја дефинисана је Законом, а провере садржине извештаја и тачности података врши Агенција за борбу против корупције. Поред података које добије у извештају, Агенција може да затражи и додатне податке како би проверила тачност података које им је лобиста или правно лице доставило.

КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Казне које је законодавац предвидео прекршајне су природе и крећу се у новчаном распону од 50.000 до 2.000.000 динара, у зависности од тога о ком прекршају из Закона се ради.