Будући да вам се овај формат ауторског текста очигледно допао и у овом издању часописа дајемо одговоре на додатне дилеме које муче наручиоце и понуђаче у систему јавних набавки. Чини се да недоумицама нема краја, а ми смо ту све док их не разрешимо
УГОВОРИ О ЈАВНИМ НАБАВКАМА
#1 Да ли уговор о јавним набавкама мора бити у писменој форми?
Уговор о јавној набавци мора бити закључен у писаној форми, али поред ове форме законописац је, за разлику од претходног Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 116/08), предвидео и могућност закључивања уговора у електронској форми у смислу Закона о електронском документу („Сл. гласник РС”, бр. 51/09) и Закона о електронском потпису („Сл. гласник РС”, бр. 135/04). Ипак, писана форма уговора о јавним набавкама најчешће је примењивана форма у досадашњој пракси.
#2 Да ли се и за вишкове радова мора спровести преговарачки поступак, закључити анекс уговора или се ова ситуација може решити на неки други начин?
Имајући у виду да је реч о вишковима радова, а не о додатним (непредвиђеним) радовима, нема места примени члана 35. ст. 1. тач. 5) Закона о јавним набавкама, већ се сходно примењују правила предвиђена Посебним узансама о грађењу („Сл. лист СФРЈ”, бр. 18/77) која предвиђају да се на вишкове радова примењују уговорене јединичне цене до 10% од уговорених количина. С тим у вези, таква могућност се може унапред предвидети самим уговором, односно конкурсном документацијом.
#3 Да ли модел уговора у достављеној понуди мора бити потписан?
Чланом 61. ст. 4. тач. 4) Закона о јавним набавкама одређено је да је и модел уговора, између осталог, саставни део конкурсне документације. Модел уговора је обавезан елемент сваке конкурсне докуемнтације, осим у случају преговарачког поступка и поступка набавке финансијске услуге кредита, сходно Правилнику о обавезним елементима конкурсне документације у поступцима јавних набавки и начину доказивања испуњености услова („Сл. гласник РС”, бр. 29/2013 и 104/2013). Имајући у виду да моделом уговора наручилац дефинише све битне чињенице за реализацију конкретног уговора, и то: предмет, рокове реализације, рокове плаћања, укупну цену, врло је битно да се понуђач сагласи с наручиоцем да ће уколико буде изабран – потписати уговор исте садржине. Стога је важно да наручилац у конкурсној документацији захтева да модел уговора у достављеној понуди буде потписан од стране овлашћеног лица потенцијалног понуђача. У случају да је тако захтевано конкурсном документацијом, а достављена је понуда понуђача чији модел уговора није потписан на одређени начин, наручилац ће такву понуду одбити као неприхватљиву, ценећи да понуда садржи недостатак због кога се не може утврдити стварна садржина понуде, односно намара о саглашавању понуђача са садржином модела уговора. Међутим, уколико у овој ситуацији потписивање модела уговора није тражено конкурсном документацијом, наручилац ће пре него што приступи стручној оцени понуда, применом члана 93. ст. 1. Закона о јавним набавкама, затражити од понуђача који није потписао модел уговора да достави писмено изјашњење о томе да се у свему сагласио са моделом уговора, те да ће у случају да буде изабран уговор закључити у свему у складу са моделом уговора из конкурсне документације. О овом питању донет је и писмени став релевантних институција у систему јавних набавки на Општој седници од 16. 4. 2014. године.
#4 Може ли наручилац да дозволи промену цене у уговору и да ли је у том случају реч о измени уговора?
Након закључења уговора о јавној набавци наручилац може дозволити промену цена у уговору или других битних елемената уговора, али само под условом да су разлози такве промене унапред дефинисани конкурсном документацијом, те да су били познати свим учесницима поступка јавне набавке од самог почетка. Они морају бити јасно и прецизно одређени да би се касније могли применити током реализације уговора. Тако, на пример, усклађивање цена током реализације уговора према параметрима који су јасно и прецизно унапред предвиђени не сматра се изменом уговора, већ реализацијом уговорених одредби. У том случају, наручилац нема обавезу да објављује одлуку о измени уговора на Порталу јавних набавки, нити да доставља извештај Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији.
Међутим, уколико је потребно изменити друге битне елементе уговора, то је могуће учинити само из објективних разлога (предмет, рок), који, уколико нису унапред предвиђени конкурсном документацијом, морају пронаћи правни основ у одређеном правном пропису. У том случају ради се о измени уговора, па је наручилац дужан да донесе одлуку о измени уговора која садржи податке из прилога 3Л Закона о јавним набавкама, и то:
– назив и адресу наручиоца;
– врсту наручиоца;
– опис предмета;
– за радове: природу и обим радова;
– првобитну вредност уговора;
– измењену вредност уговора;
– објективне разлоге за измену уговора уз извод из конурсне документације или одговарајућег прописа.
Наручилац има и обавезу да у року од три дана од дана доношења одлуке о измени уговора ову одлуку објави на Порталу јавних набавки, као и да извештај о томе достави Управи за јавне набавке и Државној ревизорској институцији. Садржина извештаја није законом одређена, те треба тумачити да он садржи исте податке као и одлука о измени уговора. Уколико су у питању уговори из претходног периода који су закључени по спроведеном поступку према претходном закону о јавним набавкама, наручилац ће одлуку о измени уговора објавити на старом Порталу управе за јавне набавке.