Ученици, баш као и запослени, у основној и средњој школи имају бројне дилеме у вези с применом законских прописа из области образовања и васпитања. Овај текст само је још један у низу, надамо се, успешних покушаја да разрешимо оне најчешће међу њима
УЧЕНИЦИ
#1 Због туче у школи, ученику средње школе изречена је васпитно-дисциплинска мера – укор наставничког већа. На крају првог полугодишта ученик је из владања имао закључну оцену недовољан (1). Исти тај ученик, међутим, у току другог полугодишта учинио је још једну тежу повреду обавезе ученика – коришћење мобилног телефона на часу, у сврху преваре у поступку оцењивања, а што је евидентирано у дневнику рада. Да ли је обавеза директора да поново покрене васпитно-дисциплински поступак против таквог ученика због коришћења мобилног телефона у сврху преписивања? Да ли је, у конкретном случају, ако се утврди одговорност ученика, једина васпитно-дисциплинска мера која се може изрећи ученику, након спроведеног васпитно-дисциплинског поступка, искључење ученика из школе (с обзиром на чињеницу да ученик већ има укор наставничког већа због туче)? Да ли се већ покренути васпитно-дисциплински поступак може обуставити, ако се процени да је појачан васпитни рад са учеником имао ефекта?
Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење и 68/15, у даљем тексту: Закон), одредбама члана 113. ст. 3. тач. 7) прописује да је тежа повреда обавезе ученика, употреба мобилног телефона, електронског уређаја и другог средства у сврхе којима се угрожавају права других или у сврхе преваре у поступку оцењивања.
Према одредбама Закона члан 115. ст. 1. тач. 2) за тежу повреду обавеза ученика, може да се изрекне васпитно-дисциплинска мера: укор директора и укор наставничког већа, а за ученика средње школе и искључење ученика из школе, односно школе с домом.
У својим одредбама члана 115. ст. 6. Закон прописује да се васпитно-дисциплинске мере, између осталог, за учињену тежу повреду обавеза ученика, ученику изричу тек након спроведеног васпитно-дисциплинског поступка и утврђене одговорности.
Васпитно-дисциплинске мере могу да се изрекне ученику ако је школа претходно предузела неопходне васпитне активности у циљу промене понашања ученика.
Законом је прописано да је школа дужна да са учеником који врши повреду правила понашања или се не придржава одлука директора и органа школе или неоправдано изостане са наставе пет часова, односно који својим понашањем угрожава друге у остваривању њихових права, појача васпитни рад активностима: у оквиру одељењске заједнице, стручним радом одељењског старешине, педагога, психолога, посебних тимова, а када је то неопходно да сарађује са одговарајућим установама социјалне, односно здравствене заштите на промени понашања ученика, уз обавезно учешће родитеља, односно старатеља ученика (члан 113. ст. 1. Закона).
Циљ оваквог васпитног рада је да се у понашању ученика препознају поступци који могу да доведу до лакших и тежих повреда обавеза ученика и забрана утврђених Законом.
Ако школа претходно није предузела поменуте активности, предузеће их пре изрицања мере.
Важно је напоменути да када предузете активности доведу до позитивне промене у понашању ученика, обуставља се поступак, осим ако је учињеном повредом забране, прописане чл. 44. и 45. Закона, озбиљно угрожен интегритет другог лица (члан 115. ст. 5. Закона).
Одредбама Закона, члан 115. ст. 8. прописује се начин утврђивања закључне оцене из владања, који је усклађен са посебним законима.
Закључну оцену из владања утврђује одељењско веће на предлог одељењског старешине на крају првог и другог полугодишта.
Приликом утврђивања закључне оцене из владања сагледава се личност и понашање ученика у целини, процењује се његово укупно понашање и извршавањe обавеза прописаних законом, као и ефекат изречених васпитних или васпитно-дисциплинских мера.
Кад је у питању смањење оцене из владања, које је последица изречене васпитне и васпитно-дисциплинске мере, школе, својим општим актом, уређују смањење оцене из владања, у смислу одређивања за које повреде обавеза и за колико се смањује оцена из владања, при чему се мора поштовати принцип поступности.
Закон прописује могућност поправљања оцене из владања, када се утврди да је дошло до позитивне промене у понашању ученика (члан 115. ст. 8).
Сходно наведеном, у конкретном случају, када је ученик учинио нову (тежу) повреду обавезе, не може му се аутоматски смањити оцена из владања на недовољан (1) или му се изрећи васпитно-дисциплинска мера искључење из школе. Директор школе ће покренути (нови) васпитно-дисциплински поступак против ученика због учињене (нове) теже повреде обавезе прописане чланом 113. ст. 3. тач. 7) Закона и тек након спроведеног васпитно-дисциплинског поступка и утврђене одговорности ученика, изрећи ће одговарајућу васпитно-дисциплинску меру.
Дакле, нема аутоматизма, односно, у свакој конкретној ситуацији сагледава се укупно понашање ученика и тек након спроведеног васпитно-дисциплинског поступка и утврђене одговорности ученика, узимајући у обзир све околности приликом доношења одлуке о дисциплинској одговорности ученика (на пример, колики је степен утврђене одговорности, тежину учињене повреде и последица које је повреда проузроковала – колико су штетне, какво је било раније понашање ученика и како се ученик понаша после учињене повреде, да ли је васпитни рад имао позитивног утицаја на њега, да ли ученик, с обзиром на узраст, може да схвати сврху изречене мере…), ученику се изриче васпитно-дисциплинска мера.
#2 Да ли је неприлично понашање ученика средње школе на часу (псовка упућена од ученика наставнику) психичко насиље према наставнику? Да ли је то повреда обавезе ученика из члана 113. ст. 3. тач. 6) Закона о основама система образовања и васпитања? Може ли директор да донесе другачије решење од одлуке Наставничког већа о васпитно-дисциплинској мери искључење ученика из школе?
Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење и 68/15, у даљем тексту: Закон), у члану 45. ст. 1. прописује да је у установи забрањено, између осталих, психичко насиље, вређање личности, деце и ученика или запослених.
Према члану 45. ст. 2. Закона, под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног или понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета и ученика или запосленог.
Чланом 45. ст. 6. Закона дефинисано је да се под психичким насиљем, у смислу ст. 1. овог члана, сматра понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства детета и ученика или запосленог.
Имајући у виду напред наведене одредбе Закона, псовка коју је наставнику упутио ученик могла би да представља угрожавање достојанства наставника, односно психичко насиље, што не повлачи аутоматски и обавезу изрицања васпитно-дисциплинске мере искључења ученика из школе.
У конкретном случају, школа ће за учињену повреду обавезе ученику изрећи васпитно-дисциплинску меру, тек након спроведеног васпитно-дисциплинског поступка и утврђене одговорности ученика.
Одредбе члана 115. ст. 10. Закона прописују да наставничко веће доноси одлуку о васпитно-дисциплинској мери искључења ученика из средње школе, а директор решење о искључењу ученика из школе.
Решење директора о искључењу ученика из школе је управни акт, који он доноси сходно члану 114. ст. 3. Закона, а којим је, између осталог, прописано да васпитно-дисциплински поступак за учињене теже повреде обавеза ученика или учињене повреде забране из чл. 44. и 45. Закона, покреће директор и окончава се решењем.
Према одредбама Закона, члан 115. ст. 11–15, ученик, његов родитељ, односно старатељ имају право да на изречену васпитно-дисциплинску меру искључења ученика из школе, односно решење директора, поднесу жалбу школском одбору, која одлаже извршење решења директора. Против другостепеног решења о изреченој мери искључења ученика из средње школе или школе с домом, односно решења школског одбора, ученик, његов родитељ, односно старатељ имају право на судску заштиту у управном спору.
#3 До колико година ученик може редовно да похађа основну школу?
Закон о образовању одраслих („Сл. гласник РСˮ, бр. 55/13), у члану 8. ст. 1. прописује да су лица старија од 15 година, одрасли који стичу основно образовање у складу са законом којим се уређује основно образовање, а према програму за образовање одраслих.
Сходно наведеном, ученик може редовно да похађа основну школу према Закону о основном образовању и васпитању („Сл. гласник РСˮ, бр. 55/13), до своје навршене петнаесте (15) године живота. Кад наврши петнаест (15) година, ученик стиче основно образовање у складу са законом којим се уређује основно образовање, а према програму за образовање одраслих.
#4 Може ли у основној школи одељењски старешина да одбије да води на екскурзију ученика или групу ученика због њиховог лошег понашања? Да ли школа својим актима може да пропише могућност да се појединим ученицима из безбедносних разлога забрани одлазак на екскурзију?
Законом о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење и 68/15, у даљем тексту: Закон), у члану 3. ст. 1. тач. 1) уређено је једнако право и доступност образовања и васпитања без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама.
Одредбама члана 45. ст. 1. и 7. Закона прописано је да је у установи образовања и васпитања (у даљем тексту: установа) забрањено, између осталог, социјално насиље, под којим се, у смислу Закона, сматра искључивање детета и ученика из групе вршњака и различитих облика социјалних активности установе.
Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање („Сл. гласник РСˮ, бр. 30/10, у даљем тексту: Протокол), уређује се, између осталог, појам социјалног насиља и злостављања, односно, да је то понашање којим се искључује дете и ученик из групе вршњака и различитих облика социјалних активности, одвајањем од других, неприхватањем по основу различитости, ускраћивањем информација, изоловањем од заједнице, ускраћивањем задовољавања социјалних потреба.
Према наведеном Протоколу, у установи треба да се, у циљу превенције насиља, злостављања и занемаривања, чине мере и активности којима се ствара сигурно и подстицајно окружење, негује атмосфера сарадње, уважавања и конструктивне комуникације.
У циљу превенције од насиља, злостављања и занемаривања, Протоколом се, између осталог, уређују обавезе и одговорности одељењског старешине и наставника, задаци тима за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања.
Правилником о програму за остваривање екскурзије у првом и другом циклусу основног образовања и васпитања („Сл. гласник РС – Просветни гласникˮ, бр. 7/10, у даљем тексту: Правилник) утврђује се програм за остваривање екскурзије у првом и другом циклусу основног образовања и васпитања.
Према Програму и Упутству за остваривање екскурзија, који су саставни део Правилника, утврђује се да је циљ екскурзије, као облика образовно-васпитног рада, да допринесе остваривању циљева и задатака образовања и васпитања, циљева и задатака наставних предмета, као и непосредно упознавање с појавама и односима у природној и друштвеној средини, с културним, историјским и духовним наслеђем и привредним достигнућима.
Сходно циљу екскурзије, а према Упутству, многа знања, умења и ставове ученици најцелисходније стичу и развијају кроз активности које се одвијају ван учионице. Екскурзије су зато важан облик рада са ученицима који пружа велике могућности за остваривање бројних задатака образовања и васпитања. Пуни смисао и оправданост постојања екскурзије управо је у њеној трансферној вредности на даљи развој ученикове личности.
Одредбама Закона, у члану 115. ст. 1, 3, 5, 7, прописане су васпитне и васпитно-дисциплинске мере које могу да се изрекну ученику у основној школи за учињену лакшу и тежу повреду обавезе, односно повреду забране и оне се изричу у школској години у којој је учињена повреда обавезе ученика.
Имајући у виду све наведено, нема законског основа да одељењски старешина одбије да води на екскурзију, ученика или групу ученика основне школе, због њиховог лошег понашања. Такође, нема законског основа да школа својим актима пропише могућност да се из безбедносних разлога појединим ученицима забрани одлазак на екскурзију.
ШКОЛСКИ ОДБОР
#1 Која су права и обавезе представника синдиката који присуствује седницама школског одбора?
Законом о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење и 68/15, у даљем тексту: Закон), у члану 57. уређене су надлежности органа управљања.
Према наведеном члану 57. ст. 1. орган управљања:
1) доноси статут, правила понашања у установи и друге опште акте и даје сагласност на акт о организацији и систематизацији послова;
2) доноси предшколски, школски, односно васпитни програм (у даљем тексту: програм образовања и васпитања), развојни план, годишњи план рада, усваја извештаје о њиховом остваривању, вредновању и самовредновању;
3) утврђује предлог финансијског плана за припрему буџета Републике Србије;
4) доноси финансијски план установе, у складу са законом;
5) усваја извештај о пословању, годишњи обрачун и извештај о извођењу екскурзија, односно наставе у природи;
6) расписује конкурс и бира директора;
7) разматра поштовање општих принципа, остваривање циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа и предузима мере за побољшање услова рада и остваривање образовно-васпитног рада;
8) доноси план стручног усавршавања запослених и усваја извештај о његовом остваривању;
9) одлучује по жалби, односно приговору на решење директора;
10) обавља и друге послове у складу са законом, актом о оснивању и статутом.
Школски одбор доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова (члан 57. ст. 2. Закона).
Представник синдиката у установи присуствује седницама органа управљања и учествује у њиховом раду, без права одлучивања, на основу члана 57. ст. 3. Закона.
Сходно наведеном, представник синдиката у основној и средњој школи има право да присуствује седницама школског одбора, да учествује у њиховом раду (разматра; предлаже; информише; дискутује; износи ставове, предлоге, сугестије, мишљења, коментаре и сл.), али без права да учествује у одлучивању.
У ситуацији кад орган управљања, сходно одредбама члана 57. ст. 1. Закона, о неком питању доноси одлуку, односно одлучује гласањем на начин прописан чланом 57. ст. 2. истог Закона, представник синдиката не учествује у доношењу одлуке, односно не гласа.
#2 Да ли је секретар школе у обавези да присуствује седницама школског одбора и да на њима води записник?
Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење и 68/15, у даљем тексту: Закон), одредбама члана 68. ст. 1. прописује да управне, нормативно-правне и друге правне послове у установи обавља секретар, у складу с нормативом којим се утврђују критеријуми и стандарди за финансирање установе.
Одредбама члана 62. ст. 3. тач. 16) Закона прописано је да директор установе, у оквиру својих послова, доноси општи акт о организацији и систематизацији послова (у даљем тексту: Правилник о систематизацији), на који даје сагласност орган управљања, на основу члана 57. ст. 1. тач. 1) истог Закона.
Према Закону о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), у члану 24. ст. 2, Правилником о систематизацији се утврђују, између осталог, назив и опис послова, врста и степен захтеване стручне спреме, односно образовања и други посебни услови за рад на тим пословима, а може да се утврди и број извршилаца.
Према наведеном, Правилником о систематизацији се утврђује опис послова секретара школе, сходно одредбама Закона, односно, у конкретном случају, наведеним Правилником може да се утврди обавеза за секретара да присуствује седницама школског одбора, да на њима води записнике и др.
Напомињемо да се на основу члана 41. Закона под аутономијом установе, између осталог, подразумева и право на доношење општих аката установе, односно и Правилника о систематизацији.
ЗАПОСЛЕНИ
#1 Да ли запосленом наставнику који у току августа месеца 2015. године наврши 40 година стажа осигурања или 65 година живота, престаје радни однос у школи на крају школске 2014/2015. године, односно 31. августа 2015. године?
Закон о изменама Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 68/15), који је ступио на снагу 12. августа 2015. године, одредбама члана 144. прописује да радни однос запосленом у установи престаје у складу са законом, на основу решења директора.
Одредбама Закона о раду („Сл. гласник РСˮ, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), у члану 175. ст. 1. тач. 2), прописано је да је један од разлога за престанак радног односа, кад запослени наврши 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, ако се послодавац и запослени другачије не споразумеју.
Сходно наведеном, у конкретној ситуацији:
1) запосленом наставнику, који у току августа месеца 2015. године, наврши 40 година стажа осигурања, а није навршио 65 година живота, не престаје радни однос у школи на крају школске 2014/2015. године, односно 31. августа 2015. године;
2) запосленом наставнику, који у току августа месеца 2015. године, навршава 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања радни однос у школи престаје на дан када наврши 65 година живота.
У ситуацији ако се послодавац, односно директор, и запослени другачије споразумеју, запосленом радни однос престаје на основу обострано потписаног споразума, односно на основу решења директора.
Напомињемо да је „послодавац“ у установи, у смислу наведених одредаба Закона о раду, за запослене – директор, а за директора – школски одбор, односно управни одбор.
[blockquote]
Коментар аутора
Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење, у даљем тексту: Закон), одредбама члана 144. ст. 2. уређивао је на посебан начин време престанка радног односа наставника, васпитача и стручних сарадника, у односу на остале запослене у установи. Према наведеним одредбама Закона, наставнику, васпитачу или стручном сараднику радни однос је престајао на крају школске године у којој наврши 40 година стажа осигурања или 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Како би се обезбедило да сви запослени у установи (основној и средњој школи и предшколској установи) под истим условима, односно према општим прописима о раду, остварују право на престанак радног односа, а затим и право на одговарајућу пензију, донет је Закон о измени Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 68/15 од 4. 8. 2015, у даљем тексту: Измењен Закон) који је ступио на снагу 12. августа 2015. године.
Измењен Закон, у члану 1, прописује да се у Закону, у члану 144. брише ст. 2. који прописује да наставнику, васпитачу или стручном сараднику престаје радни однос на крају школске године у којој наврши 40 година стажа осигурања или 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.
Предложеним решењем, односно брисањем наведене одредбе Закона, обезбеђује се да запосленим наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у предшколским установама, основним и средњим школама, радни однос престаје у складу са општим прописима из области рада.
У вези с применом наведених одредаба Закона о раду, из члана 175. ст. 1. тач. 2. односно „института споразума послодавца и запосленог о продужењу радног односа у установиˮ, важно је напоменути да треба имати у виду и одредбе члана 20. и члана 35. Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору („Сл. гласник РСˮ, бр. 68/15), који је, такође, ступио на снагу 12. августа 2015. године.
Према наведеним одредбама Закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, у члану 20. ст. 1, запосленом у установи престаје радни однос кад наврши године живота и стаж осигурања који су прописани законом за одлазак у старосну пензију, односно чл. 19. и 19а Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РСˮ, бр. 34/03, 64/04 – Одлука УСРС, 84/04 – др. закон, 85/05, 101/05 – др. закон, 63/06 – Одлука УСРС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 и 142/14). Ове одредбе се, на основу члана 35. истог Закона, примењују од 12. октобра 2015. године до 31. децембра 2018. године.
Практично, од 12. октобра 2015. године, свим запосленима у установи (основној и средњој школи и предшколској установи) радни однос престаје уколико испуњавају услове за старосну пензију.
Послодавац и запослени, који испуњава услове за старосну пензију, могу да се споразумеју о продужењу радног односа у установи, али највише до навршења 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања и то само у циљу обезбеђивања стручног и континуираног обављања неопходних функција у установи.
[/blockquote]