У светлу измене законских прописа о државним службеницима, као и њиховог специфичног радноправног статуса, у овом тексту позабавићемо се најчешћим недоумицама које се јављају у пракси
#1 Које су измене предвиђене Законом о изменама и допунама Закона о платама државних службеника и намештеника?
Најновије измене и допуне Закона о платама државних службеника и намештеника („Сл. гласник РСˮ, бр. 62/2006, 63/2006, 115/2006, 101/2007, 99/2010, 108/2013, 99/2014) ступиле су на снагу у септембру 2014. године, а саме измене и допуне односе се на следеће:
1) Одредба која регулише додатак на плату за време проведено у радном односу измењена је, односно сада је у члан Закона који је гласио да државни службеник има право на додатак на основну плату од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) додато да се ради о радном односу код послодавца, без обзира на то у ком државном органу је био запослен (минули рад). Тако је сада нормирано да државни службеник има право на додатак на основну плату од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца, без обзира на то у ком је државном органу био запослен (минули рад);
2) Сходно Закону о државним службеницима, који предвиђа престанак радног односа по сили закона у случају када је државни службеник нераспоређен, а не буде премештен на друго радно место – наредног дана од протека два месеца откад је постао нераспоређен, усаглашен је и Закон о платама државних службеника и намештеника у делу који регулише право на отпремнину државном службенику коме престане радни однос због протека два месеца откад је постао нераспоређен.
#2 Које су измене предвиђене Законом о изменама и допунама Закона о државној управи?
Најновије измене и допуне Закона о државној управи („Сл. гласник РСˮ, бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014) ступиле су на снагу у септембру 2014. године, а односе се на следеће:
1) На промену положаја директора посебних организација, њихових заменика и начелника управног округа. Наиме, предвиђено је да се за директора и заменика директора посебне организације може поставити лице из реда наставника високошколске установе у Републици Србији, с тим да то лице може наставити да обавља послове наставника високошколске установе;
2) Смањен је мандат начелнику управног округа, са пет година на четири;
3) Измене у погледу услова које државни службеник мора да испуњава за давање овлашћења за вођење управног поступка и одлучивање о правима и обавезама физичких и правних лица. Наиме, прописано је да за вођење управног поступка и одлучивање о правима и обавезама физичких и правних лица може бити овлашћен државни службеник који има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године.
#3 Ко одлучује о правима и обавезама државних службеника?
Чланом 140. Закона о државним службеницима прописано је овлашћење за одлучивање на такав начин да о правима и дужностима државног службеника одлучује руководилац решењем, ако овим или другим законом или другим прописом није другачије одређено. Предвиђена је и могућност преноса тог овлашћења, у смислу да руководилац може писмено да овласти државног службеника који има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање пет година радног искуства у струци, да уместо њега одлучује о правима и дужностима државних службеника.
Другостепени орган за решења којима је у управном поступку одлучено о правима или дужностима државних службеника јесте Жалбена комисија Владе. Осим тога, Жалбена комисија Владе одлучује и по жалбама учесника интерног и јавног конкурса. О жалбама државних службеника из судова и јавних тужилаштава одлучује Жалбена комисија судова и Жалбена комисија јавног тужилаштва.
#4 Која је сврха оцењивања државних службеника?
У Закону о државним службеницима, у истој глави шест, као целини, регулисани су оцењивање и напредовање, што најпре говори о повезаности ова два института. Оцењивање је битно ради напредовања у служби.
Циљ оцењивања је откривање и отклањање недостатака у раду државних службеника, подстицање на боље резултате рада и стварање услова за правилно одлучивање о напредовању и стручном усавршавању. Оцењивање јесте инструмент кадровског менаџмента, који, уколико се објективно, озбиљно, упоредиво и мерљиво користи, може знатно да унапреди рад и мотивише државног службеника за постизање што бољих радних резултата. Корист од таквог оцењивања има и организација и грађани као крајњи корисници.
При оцењивању успостављена су мерила за оцењивање, и то: резултати постигнути у извршавању послова радног места и постављених циљева, самосталност, стваралачка способност, предузимљивост, прецизност и савесност, сарадња с другим државним службеницима и остале способности које захтева радно место.
#5 Зашто је оцена важна за државне службенике?
Оцена утиче на стицање још неких других права државних службеника, али и њихов губитак. Тако је Закон о државним службеницима, као један од услова за учешће на интерном конкурсу кад положај попуњава Влада, предвидео да је државни службеник у претходне две године оцењен оценом „нарочито се истичеˮ, док је чињеница да је државном службенику коначним решењем утврђена оцена „не задовољаваˮ – један од разлога за његово разрешење с положаја. И код извршилачких радних места оцена је битна за каријерно напредовање. Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место државног службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „нарочито се истичеˮ, или четири пута узастопно „истиче сеˮ, ако постоји слободно радно место и државни службеник испуњава услове за рад на њему.
Код додатног образовања које државном службенику омогућава орган и који се бира на интерном конкурсу, предност имa државни службеник с вишим просеком оцене у последње три године.
У случају доношења новог Правилника о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, ако Правилник буде тако измењен да нека радна места буду укинута или број државних службеника смањен, прекобројни државни службеници премештају се на друга одговарајућа радна места, а предност имају они с бољим оценама у последње три године.
#6 Како се остварује судска заштита државних службеника у радноправном смислу?
С обзиром на то да се о правима и дужностима државних службеника одлучује у управном поступку, као и да постоји двостепеност (Жалбена комисија), чланом 143. ст. 3. Закона о државним службеницима прописано је да се против одлуке Жалбене комисије може покренути управни спор.
О законитости решења у управном поступку одлучује Управни суд. Незадовољан одлуком другостепеног органа, запослени може поднети тужбу у законом прописаном року.
Такође, у погледу накнада штете државни службеници покрећу парничне спорове пред судовима опште надлежности.
#7 Какву заштиту државним службеницима пружа уставна жалба?
Чланом 170. Устава РС прописано је да се уставна жалба може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову правну заштиту. Наиме, свако је дужан да поштује и извршава одлуку Уставног суда који својом одлуком уређује начин њеног извршења када је то потребно.
Чланом 82. Закона о Уставном суду прописано је да се уставна жалба може изјавити против појединачног акта или радње државног органа или организације којој је поверено јавно овлашћење, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства или је законом искључено право на њихову судску заштиту (ст. 1), као и да се уставна жалба може изјавити и ако нису исцрпљена правна средства, у случају када је подносиоцу жалбе повређено право на суђење у разумном року (ст. 2).
#8 Какву заштиту државним службеницима пружа ново правно средство – захтев за заштиту права на суђење у разумном року?
Доношењем Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова од 2013. године уређен је посебан поступак ради заштите Уставом зајемченог права на суђење у разумном року и уведено ново правно средство – захтев за заштиту права на суђење у разумном року. То значи да странка у судском поступку која сматра да јој је повређено право на суђење у разумном року може непосредно вишем суду да поднесе захтев за заштиту права на суђење у разумном року. Ако се захтев односи на поступак који се води пред Апелационим судом, Привредним апелационим судом, Прекршајним апелационим судом или Управним судом, о захтеву одлучује Врховни касациони суд. На тај начин је извршен пренос надлежности у погледу заштите права на суђење у разумном року са Уставног суда на непосредно више судове у односу на оне пред којима се води „неразумно дуг поступакˮ, односно одлучује се у оквиру судског система, а не искључиво пред Уставним судом, како је то било раније.
#9 Која је садржина захтева за заштиту права на суђење у разумном року?
Када је реч о захтеву за заштиту права на суђење у разумном року, њиме се поред захтева за заштиту самог права може тражити и накнада за повреду права на суђење у разумном року. Поступак одлучивања по захтеву овлашћеног лица (подносиоца захтева – предлагача) хитан је. Штета може бити материјална и нематеријална, а накнада штете се исплаћује из буџетских средстава Републике Србије у париционом року од 3 месеца од дана подношења захтева странке за исплату, на основу правноснажне и извршне судске одлуке, која уједно представља извршну исправу по правилима извршног поступка, за случај изостанка добровољног извршења. Наиме, одлука се у овом поступку доноси у облику решења и суд одлучује не само о инциденталним питањима, већ и о предмету поступка. Интересантно је да подносилац захтева има право на накнаду трошкова поступка, у складу са ЗПП-ом, а не плаћа таксу само ако захтева одређивање разумног рока за завршавање предмета. Ако се одвојено или заједно са захтевом тражи накнада нематеријалне штете, такса се плаћа у складу с правилима Закона о судским таксама. Уколико се тражи повреда права на суђење у разумном року у односу на поступак који се води пред Врховним касационим судом, повреду права је могуће штитити само и искључиво у поступку пред Уставним судом.
#10 Који су услови за одлазак државних службеника у старосну пензију?
Као и сви други осигураници, државни службеници стичу право на старосну пензију уколико испуне један од два законом прописана услова Закона о пензијском и инвалидском осигурању и то:
1) када наврше 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања;
2) када наврше 45 година стажа осигурања.
Конкретне измене, које су на снази од 1. јануара 2015. године, односе се на жене и мушкарце који нису навршили општу старосну границу за одлазак у пензију, а посебно за жене код којих се општа старосна граница повећава.
Осим тога, чланом 131. ст. 1. тач. 1) Закона о државним службеницима прописано је да државном службенику престаје радни однос по сили закона кад наврши радни век – даном навршења 65. године живота, ако има најмање 15 година стажа осигурања. О томе да је државном службенику престао радни однос по сили закона, руководилац доноси решење којим утврђује разлог због којег је радни однос престао и дан када је престао. Против овог решења жалба није допуштена, али се може покренути управни спор.
#11 Који су услови за старосну пензију жена осигураника, са 60 година на 63 године, односно 65 година живота?
Изменама ЗПИО прописано је да старосна граница за жене осигуранике није више 60, већ 65 година, док је услов од 15 година стажа осигурања остао непромењен.
Жена осигураник, која наврши најмање 15 година стажа осигурања, стиче ово право када наврши:
– у 2015. години, 60 година и 6 месеци живота;
– у 2016. години, 61 годину живота;
– у 2017. години, 61 годину и 6 месеци живота;
– у 2018. години, 62 године живота;
– у 2019. години, 62 године и 6 месеци живота;
– у 2020. години, 63 године живота;
– у 2021. години, 63 године и 2 месеца живота;
– у 2022. години, 63 године и 4 месеца живота;
– у 2023. години, 63 године и 6 месеци живота;
– у 2024. години, 63 године и 8 месеци живота;
– у 2025. години, 63 године и 10 месеци живота;
– у 2026. години, 64 године живота;
– у 2027. години, 64 године и 2 месеца живота;
– у 2028. години, 64 године и 4 месеца живота;
– у 2029. години, 64 године и 6 месеци живота;
– у 2030. години, 64 године и 8 месеци живота;
– у 2031. години, 64 године и 10 месеци живота;
Дакле, жене које су рођене у истој години, али у различитим полугодиштима, неће моћи да остваре пензију у истој календарској години. Било би једноставније, по угледу на поједине Европске земље, да право на пензију остварује годиште осигураника.
#12 Како се уводи поступност у повећању потребног стажа осигурања за жене осигуранике и потребних година живота за оба пола?
Услови по календарским годинама су следећи:
– у 2015. години, 40 година стажа осигурања и најмање 55 година живота (мушкарац), односно 36 година и 4 месеца стажа осигурања и најмање 54 године и 4 месеца живота (жена);
– у 2016. години, 40 година стажа осигурања и најмање 55 година и 8 месеци живота (мушкарац), односно 37 година стажа осигурања и 55 година живота (жена);
– у 2017. години, 40 година стажа осигурања и најмање 56 година и 4 месеца живота (мушкарац), односно 37 година и 6 месеци стажа осигурања и најмање 55 година и 8 месеци живота (жена);
– у 2018. години, 40 година стажа осигурања и најмање 57 година живота (мушкарац), односно 38 година стажа осигурања и најмање 56 година и 4 месеца живота (жена);
– у 2019. години, 40 година стажа осигурања и најмање 57 година и 8 месеци живота (мушкарац), односно 38 година и 6 месеци стажа осигурања и најмање 57 година живота (жена);
– у 2020. години, 40 година стажа осигурања и најмање 58 година и 4 месеца живота (мушкарац), односно 39 година стажа осигурања и најмање 57 година и 8 месеци живота (жена);
– у 2021. години, 40 година стажа осигурања и најмање 59 година живота (мушкарац), односно 39 година и 4 месеца стажа осигурања и најмање 58 година и 4 месеца живота (жена);
– у 2022. години, 40 година стажа осигурања и најмање 59 година и 6 месеци живота (мушкарац), односно 39 година и 8 месеци стажа осигурања и најмање 59 године живота (жена);
– у 2023. години, 40 година стажа осигурања и најмање 60 година живота (мушкарац), односно 40 година стажа осигурања и најмање 59 година и 6 месеци живота (жена).
#13 Могу ли поједине категорије осигураника запослених у државној управи остварити право на старосну пензију под специфичним условима?
Одређене категорије осигураника остварују право на старосну пензију под специфичним условима јер је старосна граница за те категорије нижа.
Запослени који обављају послове на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем и то:
– полицијски службеници, униформисана овлашћена службена лица и полицијски службеници који раде на посебно сложеним, специфичним, односно оперативним пословима;
– запослени у Министарству спољних послова који раде на пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем;
– припадници Безбедносно-информативне агенције, припадници Војнобезбедносне агенције и Војнообавештајне агенције;
– запослени у Управи за извршење кривичних санкција који раде на пословима на којима се стаж рачуна са увећаним трајањем;
– овлашћена службена лица Пореске полиције у смислу прописа о пореској администрацији;
– професионална војна лица према прописима о Војсци Србије;
– остали полицијски службеници који раде на радним местима, односно пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем.
Код ових осигураника старосни услов је нижи за 10 година од осталих осигураника. За остварење права по овом основу, потребне су године стажа осигурања, као и године које су ефективно проведене на радним местима на којима се стаж осигурања рачуна у увећаном трајању.
Тако су прописани услови за стицање права на старосну пензију пре испуњења општих услова следећи: навршених 55 година живота, 25 година стажа осигурања, од чега најмање 15 ефективно проведених на радним местима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем. Остали полицијски службеници који раде на радним местима, односно пословима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем треба да испуне услове: 60 година живота и 25 година стажа осигурања, од чега 15 година ефективно проведених на радним задацима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем. За ове услове примењује се поступност, па ће се они постићи 2022. године, односно за остале полицијске службенике 2020. године.
#14 Да ли се под одређеним категоријама осигураника подразумевају запослени на административно-техничким радним местима?
Закон о изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању прецизира категорије осигураника, па тако предвиђа да радна места и послови за одређене категорије осигураника не могу бити административно-техничка радна места, односно послови, већ само послови на којима је рад нарочито тежак, штетан и опасан по здравље, односно послови на којима је обављање професионалне делатности ограничено навршењем одређених година живота или због природе и тежине послова, физиолошке функције опадају у мери да онемогућавају њихово даље успешно обављање.
Да би се ова норма могла применити потребно је донети нове подзаконске акте у законом прописаном року.
#15 Зашто је у светлу измена прописа о државним службеницима важно доношење кадровског плана?
Кадровски план је од великог значаја за развој и успешно функционисање службеничког система. У ситуацији када Република Србија треба да изврши озбиљну реформу државне управе, уз смањење броја државних службеника, кадровски план, који је до сада био прилично занемарен институт, требало би да постане приоритет за успешно управљање државном управом. Пажљиво и реално сачињен кадровски план омогућује руководиоцима и службама које се баве људским ресурсима да своје процедуре и критеријуме за одабир најбољих кандидата и запослених прилагоде стварним потребама организације. Служба за управљање кадровима Владе треба да успостави критеријуме за каријерно праћење запослених, од заснивања до престанка радног односа и постане одговорна за развој кадровског система у државној управи. Тако ће и дуго најављивана реформа државне управе, праведније и безболније моћи да се спроведе у живот.