Полицијски службеници су категорија државних службеника која по броју заузима прво место у државној управи. Специфичности послова које они обављају, њихова права, обавезе и одговорности захтевају унапређење како прописа у тој области тако и њихову доследну примену. Кроз предстојеће измене прописа, у радноправном смислу, потребно је прецизно дефинисати јасну разлику између полицијских службеника који примењују полицијска овлашћења и осталих запослених у Министарству унутрашњих послова
#1 Ко има статус полицијских службеника?
Целокупна реформа државне управе засигурно ће укључити и реформу Министарства унутрашњих послова, што значи да ће се, пре свега, преиспитати ко од запослених у том министарству треба да буде у положају полицијских службеника који, сходно Закону о полицији као закону lex specialis, уживају друга права, најчешће повољнија, у односу на остале државне службенике. Према важећем Закону о полицији („Сл. гласник РСˮ, бр. 101/05, 63/09 – УС и 92/11), полицијски службеници су не само униформисани и неуниформисани запослени који примењују полицијска овлашћења, већ и запослени на посебним или одређеним дужностима, чији су послови у непосредној вези с полицијским пословима и обухватају послове противпожарне заштите, издавања оружја, посебне регистрације и издавање дозвола, издавања и евиденције поверљивих идентификационих докумената, кривичних евиденција и других посебних евиденција, као и друге послове који имају безбедносни и поверљиви карактер и које министар унутрашњих послова може овластити да обављају одређене полицијске послове. Несумњиво је да ће ова друга група запослених бити та која ће у одређеној мери изгубити одређене привилегије које носи статус полицијског службеника.
#2 Који се прописи из радноправне области примењују на полицијске службенике?
Основни пропис који регулише положај, дужности и одговорности полицијских службеника јесте Закон о полицији уз који се примењује и велики број подзаконских аката. Донедавно, тачније до 24. септембра 2014. године на снази је био и Посебан колективни уговор за полицијске службенике („Сл. гласник РСˮ, бр. 18/11 и 46/14 – споразум). Члан 169. Закона о полицији упућује на супсидијарну примену Закона о државним службеницима („Сл. гласник РСˮ, бр. 79/05, 81/05 – испр., 83/05, 64/07, 67/07 – испр., 116/08, 104/09 и 99/14), јер прописује да се на положај, дужности и одговорности запослених у Министарству примењују прописи о радним односима у државним органима, ако овим законом и прописима донетим на основу овог закона није другачије одређено.
#3 Шта су полицијски послови?
У члану 10. Закона о полицији прописано је који су то полицијски послови: безбедносна заштита живота, права, слобода и личног интегритета лица и подршка владавини права; безбедносна заштита имовине; спречавање, откривање и расветљавање кривичних дела, прекршаја и других деликата, други видови борбе против криминала и отклањање његових организованих и других облика; откривање и хватање извршилаца кривичних дела и прекршаја и других лица за којима се трага и њихово привођење надлежним органима; одржавање јавног реда, пружање помоћи у случају опасности и пружање друге безбедносне помоћи онима којима је неопходна; регулисање, контрола, пружање помоћи и надзор у саобраћају на путевима; обезбеђивање одређених јавних скупова, личности, органа, објеката и простора; заштита државне границе; извршавање задатака утврђених прописима о странцима и извршавање других задатака утврђених овим законом и његовим подзаконским актима.
#4 Која полицијска овлашћења примењују полицијски службеници?
Глава IV Закона о полицији посвећена је полицијским овлашћењима и у њој је прописано које су врсте, принципи и општи услови за примену тих овлашћења. Наведено је и да се полицијска овлашћења могу утврдити и другим законом. Закон о полицији познаје 21 полицијско овлашћење и свако је разрађено кроз посебан члан Закона. Њима су обухваћени: упозорење и наређење; провера и утврђивање идентитета лица и идентификација предмета; позивање; довођење; задржавање лица и привремено ограничење слободе кретања; тражење обавештења; привремено одузимање предмета; преглед простора, објеката и документације и противтерористички преглед; заустављање и прегледање лица, предмета и саобраћајних средстава; обезбеђење и преглед места догађаја; употреба туђег саобраћајног средства и средства везе; пријем пријава о учињеном кривичном делу; јавно расписивање награде; снимање на јавним местима; полиграфско тестирање; полицијско опажање (опсервирање); трагање за лицима и предметима; заштита жртава кривичних дела и других лица; прикупљање, обрада и коришћење личних података; мере циљане потраге и употреба средстава принуде.
Правилник о полицијским овлашћењима („Сл. гласник РСˮ, бр. 54/06) ближе уређује поједина питања која се односе на полицијска овлашћења утврђена Законом о полицији.
#5 Како се заснива радни однос у Министарству унутрашњих послова?
Поред општих услова за пријем у радни однос у државном органу, Закон о полицији је у члану 110. предвидео и посебне услове у погледу заснивања радног односа у Министарству унутрашњих послова, а то су да лице има пребивалиште у Републици Србији; најмање средње образовање; године живота; да је психофизички способнo и испуњава посебне услове за поједина радна места предвиђена актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места и да је безбедносним проверама утврђено да за то лице не постоје безбедносне сметње.
Прописани су и негативни услови, тј. које лице не може бити примљено у радни однос у Министарство, а то је лице против кога се води кривични поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности, које је осуђивано због кривичног дела за које се гони по службеној дужности, које је осуђивано на казну затвора у трајању дужем од три месеца и коме је радни однос у државном органу престао због тешке повреде службене дужности правноснажном одлуком надлежног органа, односно коме је радни однос престао због повреде радне обавезе или непоштовања радне дисциплине.
Радни однос у Министарству се заснива путем конкурса или преузимањем из другог органа, споразумом руководиоца и уз сагласност лица које се преузима. Конкурс није обавезан за пријем у полицијску службу, а такође Влада може уредбом утврдити и друга радна места која се попуњавају без конкурса.
Оно што би требало да представља најзначајнију новину у новим законским прописима јесте обавезно расписивање и спровођење, како интерних конкурса, тако и јавних.
#6 Које су то специфичности код одређивања звања полицијских службеника?
Систем звања, као и начин стицања звања полицијских службеника веома се разликује у односу на звања државних службеника. Закон о полицији предвиђа врсте, услове, начин стицања и губитак звања овлашћених службених лица и полицијских службеника и других запослених зависно од степена стручне спреме.
Услови за стицање одређеног звања су да полицијски службеник има одговарајућу стручну спрему, да је звање утврђено за радно место на које је распоређен или на које се распоређује, да је у претходном звању провео одређено време, да за последње две године пре стицања звања има позитивне оцене, као и да за последње две године пре стицања звања није безусловно кажњен за кривично дело казном затвора и да није кажњен дисциплинском мером због тешке повреде службене дужности и да се против њега не води кривични поступак за кривично дело за које се гони по службеној дужности нити дисциплински поступак због тешке повреде службене дужности.
Прописана је и могућност превременог и ванредног стицања звања. Превремено звање може стећи запослени чији је рад у последње две године оцењен највишом позитивном оценом, а у звању које има провео је најмање половину времена предвиђеног за стицање непосредно вишег звања, уз испуњење осталих општих услова, док ванредно звање може стећи запослени који је постигао изузетне резултате у раду и тиме дао значајан допринос обављању унутрашњих послова, као и запослени у години у којој испуњава опште услове за стицање старосне пензије.
#7 Како се врши оцењивање полицијских службеника?
Поред Закона о полицији, Уредбом о начелима за унутрашње уређење Министарства унутрашњих послова („Сл. гласник РСˮ, бр. 8/06, 14/09 – УС и 119/13) детаљније је уређено оцењивање рада, односно прописани су елементи оцењивања рада. Запослени, односно њихов рад, оцењују се једном годишње и то ради утврђивања услова за напредовање, односно стицање и губитак звања.
Уколико сматра да је оцену дао ненадлежни старешина и да она није дата у складу са одредбама Закона, полицијском службенику стоји на располагању приговор у року од 15 дана. Приговор подноси старешини који је дао оцену, а који је дужан да у року од 8 дана од достављања приговора достави тај приговор, упитник и своје мишљење о основаности приговора старешини који по овлашћењу министра решава по приговору и та одлука је коначна.
Запослени који је у току календарске године био одсутан с рада дуже од шест месеци због професионалног обољења или повреде која је наступила у вршењу или поводом вршења службе, у тој години задржава оцену која му је дата за рад у претходној години, а ако је та оцена била негативна оцењује се последњом позитивном оценом којом је оцењен његов рад.
#8 Да ли полицијски службеници истовремено с полицијском дужношћу могу да се баве и неком другом делатношћу?
Полицијски службеник и други запослени у полицији не могу обављати послове или самосталну и сваку другу делатност који су неспојиви с пословима полицијског службеника. Закон о полицији је предвидео доношење подзаконског акта којим ће се уредити који су то послови и делатности. Такав акт, међутим, није донет већ пуне 3 године од ступања на снагу те одредбе.
Који су то послови и делатности врло је важно утврдити, поред осталог, и због примењивости осталих одредаба Закона које се тичу наведеног. На пример, као тешка повреда службене дужности предвиђено је бављење пословима који су неспојиви са службеном дужношћу.
#9 Могу ли полицијски службеници да се синдикално и политички организују?
Полицијски службеници имају право на синдикално, професионално и друго организовање и деловање. Резултат овакве норме је велики број основаних синдиката у Министарству, од којих су два репрезентативна закључила Посебан колективни уговор за полицијске службенике.
С друге стране, полицијски службеници се не могу страначки организовати, нити политички деловати у Министарству, не могу у униформи присуствовати страначким и другим политичким скуповима, осим ако су у служби. Устав Републике Србије („Сл. гласник РСˮ, бр. 98/06) у члану 55. прописује да, између осталих, припадници полиције не могу бити чланови политичких странака.
#10 Имају ли полицијски службеници право на штрајк?
На организовање и спровођење штрајка у Министарству унутрашњих послова примењују се општи прописи о штрајку, односно Закон о штрајку („Сл. лист СРЈˮ, бр. 29/96, „Сл. гласник РСˮ, бр. 101/05 – др. закон и 103/12 – УС). С обзиром на то да полицијски послови спадају у делатност од посебног значаја за одбрану и безбедност Републике Србије, постоје и прописана ограничења полицијским службеницима у погледу права на штрајк, пре свега обезбеђивање минимума процеса рада. Сходно члану 135. Закона о полицији, овлашћено службено лице дужно је да и за време учествовања у штрајку примењује полицијска овлашћења у утврђеним случајевима (заштита живота и безбедности људи, хватање и привођење надлежном органу лица затеченог у вршењу кривичног дела за које се гони по службеној дужности и ради спречавања учиниоца и откривања учиниоца кривичног дела за које се гони по службеној дужности). Право на штрајк је забрањено полицијским службеницима у случају ратног стања или стања непосредне ратне опасности или ванредног стања; оружане побуне, устанка и других облика насилног угрожавања демократског и уставног поретка Републике Србије или основних слобода и права; проглашене елементарне непогоде или непосредне опасности од њеног настанка на подручју двеју или више подручних полицијских управа Министарства или на целој територији Републике Србије; других непогода и несрећа које ометају нормално одвијање живота и угрожавају безбедност људи и имовине и опасности од угрожавања јавног реда у већем обиму.
#11 Да ли је премештај полицијских службеника облик каријерног напредовања?
У члану 148. ст. 1. Закона о полицији премештај је дефинисан као промена радног места привременог или трајног карактера. Ставом 2. истог члана, прописано је да полицијски службеник може бити привремено или трајно премештен на друго радно место, у складу с његовом стручном спремом, чином, односно звањем и радним способностима, у истој или другој организационој јединици, у истом или другом месту рада, које није удаљено више од 50 km од места рада.
Чланом 148а регулисан је привремени премештај, којим је прописано да полицијски службеник може бити привремено премештен на друго радно место, на лични захтев или због замене одсутног полицијског службеника, повећаног обима посла или привремене здравствене неспособности, при чему задржава сва права радног места с којег је премештен, ако је то за њега повољније. Трајање овог вида премештаја ограничено је на најдуже годину дана, са обавезом да се након истека овог рока полицијски службеник врати на место с којег је премештен.
Трајни премештај је регулисан чланом 148б наведеног закона, којим је прописано да се трајни премештај врши интерним конкурсом, на основу листе слободних радних места која се објављује најмање једном годишње. Иако прописан законом, премештај у Министарству унутрашњих послова у пракси се не врши интерним конкурсом.
Ставом 2. наведеног члана прописано је да, изузетно од става 1. истог члана, полицијски службеник може бити трајно премештен на друго радно место на лични захтев или у случају потреба службе, кад се оцени да његове радне способности и професионална оспособљеност у већој мери могу да допринесу побољшању процеса рада на радном месту на које се трајно премешта. Новину у закону представља премештај по личном захтеву запосленог, док се премештај због потреба службе често користи и представља уобичајену праксу у Министарству. Ставом 3. истог члана прописано је да захтев за трајни премештај мора бити посебно образложен.
У Министарству унутрашњих послова радноправни институт премештаја често је коришћен, не у сврху каријерног кретања, већ као „казнена мераˮ, без образложења и уз смањење плате, као и промене врсте посла.
С обзиром на то да Законом о полицији нису прописана друга права која припадају запосленом у случају премештаја, у погледу плате морао би се применити Закон о платама државних службеника и намештеника („Сл. гласник РСˮ, бр. 62/06, 63/06 – испр., 115/06 – испр., 101/07, 99/10, 108/13 и 99/14) који је одредбом члана 19. прописао да државном службенику који је трајно или привремено премештен на друго радно место које је у истом звању као радно место с кога је премештен (одговарајуће радно место) одређује се коефицијент који је имао до премештаја. Дакле, запослени не сме да трпи последице у погледу умањења плате уколико је премештен на радно место које предвиђа нижу зараду.
#12 Шта је то упућивање полицијских службеника?
У смислу Закона о полицији, упућивање може бити у другу организациону јединицу или на рад у иностранство.
Упућивање у другу организациону јединицу представља привремену промену послова у циљу обављања конкретног службеног посла или задатка где се од упућеног лица захтевају посебне стручне, организационе и друге способности. Такво упућивање је могуће само уз сагласност запосленог и може трајати док трају околности које су довеле до упућивања, а најдуже годину дана. Нажалост, иако је прописано, ни у овом случају није донет подзаконски акт којим би се уредила права и обавезе запосленог који се упућује на рад у другу организациону јединицу.
У складу с правилима о међународној полицијској сарадњи, полицијски службеник може бити упућен на рад у иностранство.
#13 Како је уређена дисциплинска одговорност полицијских службеника?
Законом о полицији у потпуности је уређен дисциплински поступак у Министарству унутрашњих послова, те се прописи о државним службеницима у овој области више не примењују. Прописане су лаке (6) и тешке (19) повреде службене дужности, дисциплинске мере које се могу изрећи, надлежност за одлучивање (двостепени поступак), рокови застарелости покретања и вођења дисциплинског поступка.
Поред Закона о полицији, Уредбом о дисциплинској одговорности у Министарству унутрашњих послова („Сл. гласник РСˮ, бр. 8/06) ближе је уређен дисциплински поступак у Министарству. У појединим деловима, међутим, спорна је применљивост Уредбе, с обзиром на то да није усклађена с последњим изменама и допунама Закона о полицији из 2011. године, које су се у великој мери односиле и на дисциплински поступак.
На питања која нису уређена Законом и Уредбом примењује се Закон о општем управном поступку („Сл. лист СРЈˮ, бр. 33/97 и 31/01 и „Сл. гласник РСˮ, бр. 30/10).
#14 Зашто се полицијски службеници привремено удаљују с рада?
Привремено удаљење с рада прописано је чланом 165. Закона о полицији. Удаљење се сматра оправданим искључиво у ситуацијама када врста дела које је учињено, начин и последице које су наступиле имају такав карактер и процену која се врши на основу свих расположивих чињеница, да ће запосленом након спроведеног поступка бити изречена мера престанка радног односа. Дакле, за примену овог правног института потребно је да постоји висок степен сумње да ће запослени својим присуством на раду реметити процес рада, утицати на колеге из свог радног окружења који би, евентуално, требало да буду сведоци у кривичном или дисциплинском поступку који је покренут против удаљеног запосленог, и у случају да је повреда службене дужности таквог карактера да би останак на раду произвео штетне, неотклоњиве последице по имовину, функционисање или углед службе.
Удаљење с рада није предвиђено као главна мера која се самостално изриче у односу на запосленог. Наиме, она прати покретање законом прописаних поступака и то: два факултативна – дисциплинског и кривичног поступка, и обавезног када је у питању притвор. Сврха њеног изрицања код факултативног удаљења је, између осталог, да се омогући редовно, несметано и непристрасно одвијање тих поступака. Изрицањем ове мере не прејудицира се постојање кривичне или дисциплинске одговорности, нити би изрицање мере удаљења требало да се користи у овим поступцима као отежавајућа околност за запосленог.
Привремени карактер удаљења с рада означава да је трајање мере удаљења временски ограничено и да је везано за основ њеног изрицања.
Код факултативних удаљења која се доносе на основу дискреционе оцене доносиоца, неопходно је да присуство запосленог на раду штети интересима службе и то се посебно и јасно мора образложити.
Последице које трпи запослени који је привремено удаљен с рада јесу умањена зарада и одузета средства поверена за обављање послова (на пример, службена значка, легитимација, оружје).
#15 Како полицијским службеницима може престати радни однос?
Поред случајева престанка радног односа по сили закона утврђених другим прописима, полицијском службенику, односно другом запосленом, радни однос у Министарству престаје кад се утврди да су подаци о испуњавању услова за пријем у радни однос из члана 110. лажни или кад престане да испуњава те услове, а не може бити премештен на друго радно место, затим кад се утврди да је поступио супротно одредби члана 133. (неспојиве делатности), што се не може применити јер подзаконски акт, како смо и навели, није донет, кад му надлежни орган утврди право на пензију у складу са законом и када се утврди да је правноснажном пресудом осуђен на безусловну казну затвора у трајању дужем од шест месеци.