Синдикати, као важан социјални партнер државе и послодаваца, имају разноврсну улогу, која се огледа како у борби за боље услове рада и зараду запослених, тако и у обезбеђењу социјалне правде у друштву. О значају социјалног дијалога, правима и обавезама синдикалних представника, послодавца, предмету и примени колективних уговора, као и о другим питањима важним за синдикално организовање, као основног људског права, прочитаћете у тексту који следи
#1 Какав је значај социјалног дијалога у Републици Србији?
За побољшање социјално-економског положаја запослених, значајно је развијати и унапређивати социјални дијалог, јер од заједничког деловања државе, послодаваца и синдиката у демократском духу, зависи и радноправни положај запослених.
Синдикати су важни социјални партнери државе и послодаваца у сфери разговора о правима радника. Улога синдиката је разноврсна и огледа се како у борби за боље услове рада и зараде, тако и у обезбеђењу социјалне правде у друштву и економској политици. Мишљење синдиката важно је чути код послодавца, али и у целом друштву када је реч о важним питањима од значаја за радно-активно становништво. То је смисао социјалног дијалога који, поред осталог, доприноси и обезбеђењу социјалног мира. Синдикално организовање је основно људско право, гарантовано у скоро свим уставима света и у великом броју међународних докумената о људским правима. Значај синдиката огледа се и у старању о примени радног законодавства, изједначавању услова рада, безбедним и здравим условима на раду и, све уочљивије, у борби против дискриминације.
#2 Како се приступа синдикату запослених?
Закон о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14) запосленима јемчи слободу синдикалног организовања и деловања без одобрења, а уз обавезу уписа у регистар. Запослени постаје члан синдиката потписивањем приступнице. Обавеза послодавца је да на име синдикалне чланарине синдикалном представнику одбије износ од зараде и тај износ уплати на рачун синдиката. Основ за овакво поступање јесте писмена изјава запосленог.
#3 Која права и дужности има синдикат у односу на послодавца?
Синдикат је у обавези да послодавцу достави акт о упису у регистар синдиката и одлуку о избору председника и чланова органа синдиката, у року од 8 дана од дана достављања акта о упису синдиката у регистар, односно од дана избора органа синдиката. На другој страни, послодавац је дужан да обавести синдикат о радно-социјалним и економским питањима која су од значаја за радноправни положај запослених. Осим тога, послодавац је у обавези да синдикату који окупља запослене код послодавца обезбеди техничко-просторне услове за његов рад. Испуњењем ове обавезе послодавац постаје озбиљан и заинтересован партнер за развој социјалног дијалога, што би требало да буде и подстицај за лакше и ефикасно обављање синдикалних активности.
#4 Може ли се општим актима уговорити и више права за запослене од оних која су прописана законом?
Права, обавезе и одговорности из радног односа, поред основног закона у овој области – Закона о раду, уређују се и колективним уговором и уговором о раду, а правилником о раду, односно уговором о раду – само кад је то Законом о раду одређено.
Колективни уговор, правилник о раду и уговор о раду не могу да садрже одредбе којима се запосленом дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом.
Правилником о раду, односно колективним уговором и уговором о раду, могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених законом, као и друга права која нису утврђена законом, осим ако законом није другачије одређено.
Закон је предвидео случајеве у којима допушта да се колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду одређена област регулише:
– право на одговарајућу зараду, безбедност и здравље на раду, здравствену заштиту, заштиту личног интегритета, достојанство личности и друга права у случају болести, смањења или губитка радне способности и старости, материјално обезбеђење за време привремене незапослености, као и право на друге облике заштите;
– сарадња и информисање синдиката о пословима с непуним радним временом;
– да се прерасподела радног времена не везује за календарску годину, односно да може трајати и дуже од шест месеци, а најдуже девет месеци;
– техничко-просторни услови за обављање активности синдиката;
– право на плаћено одсуство представнику синдиката, ради обављања синдикалне функције, сразмерно броју чланова синдиката.
#5 Ко су синдикални представници код послодавца?
Закон о раду разликује 5 врста синдикалних представника:
1) представник синдиката који обавља синдикалну функцију;
2) лице овлашћено за заступање и представљање репрезентативног синдиката;
3) представник подружнице и члан органа синдиката;
4) синдикални представник овлашћен за колективно преговарање;
5) синдикални представник који је овлашћен да заступа запосленог у радном спору.
Међу овим овлашћеним синдикалним представницима разликују се привилеговани и остали представници.
Привилеговани су они чије право на плаћено одсуство конституише и квантификује сâм закон (може се повећати колективним уговором). Остали представници имају право на плаћено одсуство, ако се то предвиди колективним уговором. Дакле, може се предвидети!
Од репрезентативних синдиката зависи да ли ће нерепрезентативним синдикатима бити одобрено плаћено одсуство! Ово је новитет у закону, јер су раније нерепрезентативни синдикати имали исти број плаћених сати као и репрезентативни.
Представници нерепрезентативних синдиката не могу бити у прилици да закључују колективне уговоре, осим на основу споразума о удруживању синдиката ради испуњења услова репрезентативности у потреби преговарања, у смислу члана 249. Закона о раду, и само тад могу бити корисници плаћеног одсуства за време преговарања.
Закон о раду не забрањује могућност да се синдикални представник у потпуности ослободи редовних послова. То је у духу међународних стандарда у вези са олакшицама које се могу пружити радничким представницима (Конвенција МОР-а бр. 135 о радничким представницима и Препорука бр. 143 о радничким представницима). Основни стандард у вези са овим говори о томе да радничким представницима треба пружити оне олакшице које су потребне да би своје задатке могли да извршавају ефикасно и брзо, с резервом да те олакшице не треба да умање ефикасно пословање (члан 2. Конвенције).
Синдикалном представнику закон гарантује и мировање радног односа, и за то право није потребна одлука послодавца, јер би она била деклараторног карактера.
#6 Имају ли представници синдиката право на плаћено одсуство за време обављања синдикалних делатности?
Закон o раду у члану 211. прописује да се колективним уговором или споразумом између послодавца и синдиката код послодавца, може утврдити право на плаћено одсуство представнику синдиката, ради обављања синдикалне функције, сразмерно броју чланова синдиката.
Ако колективни уговор или споразум није закључен, лице овлашћено за заступање и представљање репрезентативног синдиката код послодавца за обављање синдикалне функције има право:
1) на 40 плаћених часова рада месечно ако синдикат има најмање 200 чланова и по један час месечно за сваких следећих 100 чланова;
2) на сразмерно мање плаћених часова ако синдикат има мање од 200 чланова.
Ако колективни уговор или споразум није закључен, председник подружнице и члан органа синдиката имају право на 50% плаћених часова из ст. 2. овог члана.
Закон о раду је новим изменама установио другачији начин обрачуна плаћеног одсуства за синдикалне представнике, тачније, сузио је круг лица којима припада то право. Раније законско решење односило се на овлашћене представнике синдиката, док је сада право на плаћено одсуство за обављање синдикалне функције предвиђено за лице овлашћено за заступање и представљање репрезентативног синдиката код послодавца.
Синдикални представници (свих 5 врста) имају право на накнаду зараде када користе одсуство ради обављања синдикалних функција и задатака (плаћено одсуство). Колективним уговором, као општим актом, могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова утврђених Законом о раду. То се односи и на накнаду зараде за време плаћеног одсуствовања ради обављања синдикалних активности.
Синдикалним представницима се колективним уговором може платити обављање синдикалних функција и задатака, јер за то не постоји ниједно ограничење како у домаћим прописима, тако ни у међународним документима.
О томе се преговара. Уколико не пристају да то стоји у колективном уговору, може се закључити и Споразум који ће садржати такве одредбе. То је могућност коју је предвидео Закон о раду.
#7 Како се утврђује репрезентативност синдиката?
Синдикат има репрезентативност ако је основан и делује на начелима слободе синдикалног организовања и деловања, ако се финансира претежно из чланарине и других сопствених извора, ако има потребан број чланова на основу приступница и ако је уписан у регистар у складу са законом и другим прописом. Код утврђивања репрезентативности на основу броја чланова, приоритет има последња потписана приступница синдикату.
Репрезентативним синдикатом код послодавца сматра се синдикат који испуњава услове из члана 218. Закона о раду и у који је учлањено најмање 15% запослених од укупног броја запослених код послодавца.
Репрезентативним синдикатом за територију Републике Србије, односно јединице територијалне аутономије или локалне самоуправе, односно за грану, групу, подгрупу или делатност, сматра се синдикат који испуњава услове из члана 218. Закона, у који је учлањено најмање 10% запослених од укупног броја запослених у грани, групи, подгрупи или делатности, односно на територији одређене територијалне јединице.
Удружење послодаваца сматра се репрезентативним ако је уписано у регистар у складу са законом и ако има потребан број запослених код послодаваца чланова удружења послодаваца.
Репрезентативно удружење послодаваца је удружење послодаваца у које је учлањено 10% послодаваца од укупног броја послодаваца у грани, групи, подгрупи или делатности, под условом да ти послодавци запошљавају најмање 15% од укупног броја запослених у грани, групи, подгрупи или делатности, односно на територији одређене територијалне јединице.
Репрезентативност синдиката код послодавца утврђује послодавац у присуству представника заинтересованих синдиката. Синдикат може да поднесе захтев за утврђивање репрезентативности Одбору за утврђивање репрезентативности синдиката и удруживања послодаваца у случају када му није утврђена репрезентативност у року од 15 дана од подношења захтева и ако сматра да репрезентативност синдиката није утврђена у складу са законом.
#8 Какав је поступак по захтеву за утврђивање репрезентативности?
Захтев за утврђивање репрезентативности, синдикат подноси послодавцу уз доказ о испуњености прописаних услова. Уз захтев се доставља изјава лица овлашћеног за заступање и представљање синдиката, односно удруживања послодаваца о броју чланова. Укупан број запослених код послодавца утврђује се на основу потврде послодавца, који је дужан да на захтев синдиката ту потврду изда. У поступку утврђивања репрезентативности учествују и представници синдиката основаних код послодавца. О захтеву за утврђивање репрезентативности послодавац одлучује решењем у року од 15 дана од дана подношења захтева.
Одбор за утврђивање репрезентативности синдиката може да ради и усваја предлог ако је на седници присутно најмање две трећине укупног броја чланова Одбора. Одбор усваја предлог већином гласова од укупног броја чланова Одбора. Уколико Одбор не достави одговарајући предлог у одговарајућем року, а најкасније у року од 30 дана од дана подношења захтева, министар може да одлучи о захтеву и без предлога Одбора. Иначе, надлежни министар у овом поступку може да донесе следеће одлуке: закључак о одбацивању захтева, решење о утврђивању репрезентативности и решење о одбијању захтева за утврђивање репрезентативности. Против донетих решења може се покренути управни спор.
#9 Да ли се утврђена репрезентативност може преиспитивати?
Синдикат, послодавци и удружење послодаваца могу да поднесу захтев за преиспитивање утврђене репрезентативности по истеку рока од три године од дана доношења решења о утврђивању репрезентативности. Преиспитивање репрезентативности код послодавца која је утврђена решењем послодавца, може се покренути на иницијативу послодавца или на захтев другог синдиката код истог послодавца.
Ако је репрезентативност решењем утврдио министар захтев може поднети послодавац код кога је основан синдикат чија се репрезентативност преиспитује или други синдикат код тог послодавца.
Захтев треба да садржи назив синдиката, број акта о регистрацији, разлоге због који се тражи преиспитивање репрезентативности, уз навођење доказа који на то указују. Послодавац је у обавези да у року од осам дана по пријему захтева о томе обавести синдикат чија се репрезентативност преиспитује и затражи од њега да достави доказе о испуњавању услова репрезентативности. Синдикат је у обавези да у року од осам дана од пријема обавештења достави послодавцу доказ о испуњавању услова за репрезентативност. Решење о репрезентативности и решење о губитку репрезентативности синдиката за одређену грану, групу, подгрупу или делатност, објављују се у „Службеном гласнику”.
#10 Шта је предмет колективног уговора?
Колективни уговор је општи акт којим се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, поступак измена и допуна колективног уговора, међусобни односи учесника колективног уговарања и друга питања од значаја за запослене и послодавца, а који се закључује у писаном облику. Временски период на који се закључује је до 3 године. По истеку овог рока, он престаје да важи, уколико се учесници колективног уговора другачије не споразумеју најкасније 30 дана пре истека важења колективног уговора.
Важење колективног уговора пре истека рока од 3 године може престати споразумом свих учесника или отказом, на прописан начин из уговора. У случају отказа, колективни уговор се примењује најдуже 6 месеци од дана подношења отказа, уз обавезу учесника да поступак преговарања започну најкасније у року од 15 дана од дана подношења отказа.
#11 Које врсте колективних уговора познаје Закон о раду?
Колективни уговор може да се закључи као општи, посебан и код послодавца. Општи колективни уговор и посебан колективни уговор за одређену грану, групу, подгрупу или делатност закључују се за територију Републике Србије.
Посебан колективни уговор закључује се за територију јединице територијалне аутономије или локалне самоуправе.
Законом о раду прописано је да је могуће закључивање посебног колективног уговора за територију Републике у ситуацијама када је оснивач јавних предузећа или јавних служби аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, што јесте новина. У том случају, посебан колективни уговор закључује Влада Републике Србије и репрезентативни синдикат. Предвиђена је могућност закључивања посебног колективног уговора за више послодаваца – јавно предузеће и друштва капитала чији је оснивач јавно предузеће. Такав посебан колективни уговор закључују оснивач јавног предузећа, односно орган који он овласти и репрезентативни синдикат.
Колективни уговор код послодавца за јавна предузећа којим су обухваћена и друштва капитала чији је оснивач јавно предузеће јесте новина. У закључивању колективних уговора код ових послодаваца – друштва капитала чији је оснивач јавно предузеће, учествује и оснивач – предузеће које га је основало.
#12 Како се воде преговори и зашто се закључује колективни уговор?
Преговори у циљу закључења колективног уговора воде се између репрезентативних синдиката и послодавца, у духу толеранције, са активном разменом мишљења, знања и кроз изношење конструктивних предлога. Добре резултате дало је формирање одбора за преговоре, чије чланове предлажу и одређују синдикати, односно удружења послодаваца сразмерно броју чланова.
Колективни уговор се закључује како би се у доброј вери, сагласношћу заинтересованих страна постигао договор око важних радноправних и социјално-економских питања за запослене.
Учесници у закључивању колективног уговора у обавези су да преговарају у законом прописаном року. Уколико у року од 45 дана од дана започињања преговора не дође до закључивања посебног колективног уговора, учесници могу да образују арбитражу ради решавања спорних питања.
#13 Како се примењује колективни уговор?
Општи и посебни колективни уговор непосредно се примењују и обавезују све послодавце који су у време закључења колективног уговора чланови удружења послодаваца – учесника колективног уговора. Обавезује и оне послодавце који су накнадно постали чланови удружења послодаваца, од дана приступања удружењу послодаваца. Колективни уговор обавезује послодавце 6 месеци након иступања учесника колективног уговора.
Уводи се и могућност да послодавци који нису учествовали у закључивању колективног уговора, уколико за то имају интерес, могу да приступе колективном уговору који су закључили други послодавци или удружења послодаваца. У тој ситуацији, послодавац може да на основу сопствене одлуке одустане од примене тог колективног уговора, без обавезе да га примењује у наредном року од 6 месеци.
#14 Шта значи институт проширеног дејства колективног уговора?
Институт проширеног дејства колективног уговора претрпео је измене. Разлог за то треба потражити у недоследној примени из претходног периода, што је условило потребу за пооштравањем услова за увођење овог института. Оно што је новитет јесте чињеница да одлуку о проширеном дејству колективног уговора доноси Влада на предлог министарства из чије области је закључен колективни уговор. Социјално-економски савет даје мишљење које се вреднује приликом доношења одлуке. Оно што представља измену код услова за проширење дејства јесте проценат запослених на које треба да се примењује колективни уговор чије се дејство проширује. Уместо 30% потребно је да колективни уговор покрива више од 50% запослених у одређеној области како би Влада могла да донесе одлуку.
#15 Каква су искуства у доношењу колективних уговора у државним органима?
Посебан колективни уговор за државне органе („Сл. гласник РС”, бр. 95/08, 86/11 и 95/13-УС) уређивао је начин остваривања права и дужности државних службеника и намештеника. Овај колективни уговор престао је да важи 19. новембра 2014. године.
Поред овог „кровног” колективног уговора који се односио на све запослене у државним органима, поједини органи, односно синдикати запослених закључивали су своје посебне колективне уговоре, који су се односили само на њих (на њихову област рада), попут Посебног колективног уговора за полицијске службенике, Посебног колективног уговора за социјалну заштиту у Републици Србији, Посебног колективног уговора за високо образовање и сл. Ово је значајно јер су на тај начин синдикалне организације успевале да за период важења тих колективних уговора обезбеде већи обим права за своје колеге од оних предвиђених законима, па и Посебним колективним уговором за државне органе.