Ученици, баш као и запослени, у основној и средњој школи имају бројне дилеме у вези с применом законских прописа из области образовања и васпитања. Овај текст само је још један у низу, надамо се, успешних покушаја да разрешимо оне најчешће међу њима
УЧЕНИЦИ У ОСНОВНОЈ И СРЕДЊОЈ ШКОЛИ
#1 Ученик је завршио пети разред у једној школи у којој је изучавао руски језик (обавезни изборни предмет за ученике од петог до осмог разреда). Почетком ове школске године (2014/2015), уписао се у другу школу, у шести разред, у којој се од петог разреда учи француски језик. На захтев родитеља, ученик од шестог разреда (уместо руског језика) изучава француски, као обавезни изборни предмет. Школа у коју се уписао организовала му је полагање разредног испита из француског језика за пети разред, који је ученик положио, тако да је даље наставио да похађа часове француског језика. Да ли је школа у обавези да том ученику изда ново сведочанство о завршеном петом разреду, с положеним француским језиком, иако ученик (у то време, у петом разреду) није био ученик те школе?
Правилником о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставном програму за пети разред основног образовања и васпитања („Сл. гласник РС – Просветни гласник”, бр. 6/2007, 2/2010, 7/2010 – др. правилник, 3/2011 – др. правилник, 1/2013 и 4/2013) утврђено је, да је обавезни изборни предмет за ученике од петог до осмог разреда у основној школи, између осталих, страни језик који ученик бира с листе страних језика коју нуди школа у складу са својим кадровским могућностима и изучава га до краја другог циклуса.
Одредбама чланa 73. Закона о основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, број 55/2013, у даљем тексту: Закон) прописано је да ученик може да полаже испит из страног језика који није изучавао у школи, а по прописаном наставном програму за одређени разред, о чему школа ученику издаје одговарајуће уверење о положеном испиту.
Правилник о садржају и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у основној школи („Сл. гласник РС”, бр. 55/2006, 51/2007, 67/2008, 39/2011, 82/2012 и 8/2013, у даљем тексту: Правилник), прописује да Школа води евиденцију о полагању испита ученика, између осталих, записник о полагању испита из страног језика, на Обрасцу бр. 9, у облику листа величине 21 x 29,5 cm, на 80-грамској хартији, а када се штампа и издаје двојезично исте је величине (члан 7) и да издаје ученику уверење о положеном испиту из страног језика за сваки разред, на Обрасцу бр. 19, у облику листа величине 21 x 29,5 cm, на 100-грамској хартији, на светложутој подлози, а када се штампа и издаје двојезично величине је 25 x 35 cm (члан 19).
Одредбе члана 90. Закона прописују да, на основу података унетих у евиденцију, основна школа ученику издаје јавне исправе, поред осталих, сведочанство о сваком завршеном разреду другог циклуса, ђачку књижицу, уверење о положеном испиту из страног језика.
Сходно наведеном, у конкретној ситуацији, школа може, односно требало би да организује полагање испита из француског језика, који ученик није изучавао у петом разреду, по прописаном наставном програму за пети разред и да о томе ученику изда уверење о положеном испиту из француског језика за пети разред, на Обрасцу бр. 19, које ће ученик приложити осталој документацији приликом уписа у средњу школу.
Напомињемо да, према наведеним одредбама Закона (члан 90), школа издаје јавне исправе на основу података унетих у своју евиденцију, а с обзиром на то да наведени ученик није завршио пети разред у истој школи, школа у којој је завршио шести разред, не може да му изда јавну исправу, односно сведочанство о завршеном петом разреду у другој школи.
#2 Како се оцењује ученик средње школе који је у целини ослобођен наставе физичког васпитања за текућу школску годину?
Закон о средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013, у даљем тексту: Закон), у члану 50, прописује да ученик може бити, због болести или инвалидитета, привремено или за одређену школску годину, ослобођен, делимично или у целини, наставе физичког васпитања и да одлуку о ослобађању као и о оцењивању доноси наставничко веће на основу предлога изабраног лекара.
Стручним упутством Министарства просвете, бр. 610-00-45/93-01 од 26. 4. 1993. године (у даљем тексту: Упутство), уређује се поступак за ослобађање ученика основне и средње школе од наставе физичког васпитања.
Према Упутству:
– код привременог или делимичног ослобађања од наставе физичког васпитања ученик се оцењује из оног дела програма у коме је учествовао и обавезан је да присуствује свим часовима физичког васпитања;
– код ослобађања од наставе физичког васпитања у целини за одређену школску годину, ученик се не оцењује из овог предмета и не присуствује часовима физичког васпитања када су они, недељним распоредом часова, предвиђени као први или последњи;
– оцена коју ученик добије код привременог или делимичног ослобађања од наставе физичког васпитања, уноси се у дневник рада, матичну књигу ученика, ђачку књижицу, сведочанство и другу школску евиденцију и јавну исправу;
– уколико је ученик у целини ослобођен од наставе физичког васпитања, тада се уместо оцене у одговарајућу рубрику школске евиденције и јавне исправе уписује реч: „ослобођен”, а у дневник рада и матичну књигу, у делу „Напомена”, уписује се текст „Одлуком Наставничког већа бр. … од … ослобођен од наставе физичког васпитања”.
Сходно наведеном, а имајући у виду чињеницу да се одредбама Закона на исти начин као и претходним законским одредбама, прописује поступак ослобађања од наставе физичког васпитања, мишљења смо да нема законске сметње да се у конкретној ситуацији примени наведено Упутство.
Према томе, ученик или његов родитељ (старатељ) могу да поднесу захтев за ослобађање од наставе физичког васпитања током целе школске године, односно након насталог разлога за ослобађање од наставе физичког васпитања, уз који прилажу предлог изабраног лекара с мишљењем да се ученик ослободи у целини наставе физичког васпитања за одређену школску годину.
У поступку разматрања поменутог захтева, на основу предлога изабраног лекара, наставничко веће доноси одлуку о ослобађању ученика од наставе физичког васпитања и о оцењивању.
Такав ученик се не оцењује из наставног предмета физичко васпитање, а општи успех му се утврђује, на крају првог и другог полугодишта, сходно члану 52. ст. 1. Закона, на основу аритметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из предмета и оцене из владања. У наведеној ситуацији, у евиденцију коју води школа и у јавне исправе, у одговарајућу рубрику, уместо закључне оцене из наставног предмета физичко васпитање, уписује реч „ослобођен”, а у делу „Напомена”, уписује се податак на основу кога је поступано, сагласно наведеном Упутству.
#3 Какав је поступак издавања дупликата јавне исправе у средњој школи и да ли се за издавање дупликата плаћа такса?
Одредбама Закона о средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013), члан 81. ст. 1. прописано је да школа издаје дупликат јавне исправе на прописаном обрасцу, после проглашења оригинала јавне исправе неважећим у „Службеном гласнику Републике Србије”, на основу података из евиденције коју води, а у недостатку прописаног обрасца, школа издаје уверење о чињеницама унетим у евиденцију, у складу са законом.
Под „прописаним обрасцем”, у смислу наведеног члана Закона о средњем образовању и васпитању, сматра се образац јавне исправе (сведочанства, дипломе…), који је важио у време издавања јавне исправе, односно који је био прописан посебним подзаконским актом сагласно тада важећем закону, којим је регулисана област средњег образовања.
Важећим Правилником о јавним исправама које издаје средња школа („Сл. гласник РС”, бр. 31/2006, 51/2006 и 44/2013, у даљем тексту: Правилник) прописани су обрасци јавних исправа које издаје средња школа.
Одредбама члана 11. Правилника прописано је да се дупликати јавних исправа из овог Правилника издају на обрасцима прописаним овим правилником, на чијем се горњем десном углу прве стране исписује реч: „ДУПЛИКАТ” словима величине 5 mm.
Уверење које школа изда, у недостатку прописаног обрасца, на прописан начин, односно у складу с подацима – чињеницама унетим у службену евиденцију коју води, има значај јавне исправе и у потпуности је замењује (сведочанство, диплому), (члан 161. ст. 2. Закона о општем управном поступку „Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97 и 31/2001 и „Сл. гласник РС”, бр. 30/2010).
Сходно наведеном, потребно је да ученик, његов родитељ или старатељ, огласи оригинал јавне исправе неважећим у „Службеном гласнику Републике Србије”, а након тога да се обрати школи, у којој је ученик завршио средње образовање и васпитање, са захтевом за издавање дупликата сведочанства, дипломе, односно уверења.
Одредбама Закона о републичким административним таксама („Сл. гласник РС”, бр. 43/2003, 51/2003 – испр., 61/2005, 101/2005 – др. закон, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011 – усклађени дин. изн., 55/2012 – усклађени дин. изн., 93/2012, 47/2013 – усклађени дин. изн., 65/2013 – др. закон и 57/2014 – усклађени дин. изн., у даљем тексту: Закон), члан 2. прописано је да се за списе и радње у управним стварима, као и за друге списе и радње код органа, плаћају таксе по одредбама овог Закона, у износу прописаном Тарифом, која је саставни део истог Закона.
Сагласно одредбама Закона о републичким административним таксама:
– када су у питању списи и радње у области образовања, према Тарифном броју 174. за дупликат јавне исправе коју издаје основна, односно средња школа наплаћује се републичка административна такса у износу од 760 динара;
– када су у питању списи и радње у вези с матичним књигама, према Тарифном броју 220 наплаћује се републичка административна такса у износу од 430 динара за уверење из матичних књига, ако овим Законом није другачије прописано.
На основу изнетог, уколико школа не може да изда дупликат јавне исправе, јер нема прописан образац, те изда уверење о чињеницама о којима води евиденцију у матичним књигама, наплатиће републичку административну таксу према Тарифном броју 220, осим ако не постоје разлози за ослобађање.
Одредбама члана 19. ст. 1. тач. 7) Закона о републичким административним таксама прописани су разлози због који се не плаћа такса.
У складу с наведеним, основне и средње школе су дужне да, када издају дупликате јавних исправа или издају уверења о чињеницама о којима воде евиденцију у матичним књигама, наплаћују републичку административну таксу, у прописаном износу.
#4 Да ли основна школа, приликом уписа деце, може да прихвати лекарско уверење за ученика издато од приватне лекарске ординације? Да ли основна школа, приликом путовања ученика на екскурзију, може да прихвати здравствени лист од приватне лекарске ординације?
Одредбама члана 98. ст. 2. Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013), прописано је да, приликом уписа ученика у основну школу у први разред, уз документацију потребну за упис, родитељ доставља и доказ о здравственом прегледу детета.
Закон о основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013, у даљем тексту: Закон), одредбама члана 44. регулише „здравствену заштиту ученика у школи” и прописује да школа сарађује са здравственим установама у спровођењу здравствене заштите ученика, посебно у обављању лекарских прегледа деце која полазе у први разред, спровођењу редовних систематских лекарских прегледа и вакцинација, у складу са законом.
Сходно наведеном, мишљења смо да доказ о здравственом прегледу детета, односно потврду о процени дететових здравствених способности, за упис у први разред основне школе даје здравствена установа с којом школа сарађује, односно школски педијатар из надлежног дома здравља.
Имајући у виду наведене одредбе Закона, приликом путовања ученика на екскурзију, здравствени лист о здравственом стању ученика треба да попуни, између осталих, такође, здравствена установа с којом школа сарађује, односно ординирајући школски педијатар – лекар из надлежног дома здравља.
#5 Да ли се након завршетка поправног испита, оцена одмах (исти дан) саопштава ученику? Када истиче рок за жалбу, ако је оцена саопштена у петак, а у суботу школа не ради?
Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013, у даљем тексту: Закон), члан 107. ст. 2. прописује да је оцењивање јавно и да свака оцена ученику мора одмах да буде образложена.
На основу Закона, члана 110. ст. 2. и 5, жалба на поправни испит, подноси се у року од 24 сата од саопштења оцене, а директор школе је дужан да одлучи о жалби, у року од 24 сата од њеног пријема.
Према Закону о општем управном поступку („Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97 и 31/2001 и „Сл. гласник РС”, бр. 30/2010), члан 91. тач. 2), ако последњи дан рока пада у недељу или на дан државног празника, или у неки други дан кад орган, пред којим треба предузети радњу, не ради, рок истиче истеком првог наредног радног дана.
Сходно наведеном, у конкретној ситуацији, ученику се оцена коју је добио на поправном испиту, саопштава одмах, након полагања испита. Ученик, његов родитељ, односно старатељ, има право да поднесе жалбу на поправни испит у року од 24 сата од саопштења оцене, односно, ако тај рок пада у дане када школа не ради (субота и недеља), има право да поднесе жалбу, првог наредног радног дана (понедељак).
#6 Да ли је оцена коју ученици основне и средње музичке школе добију на годишњем испиту истовремено и закључна оцена за ученика?
Правилником о оцењивању ученика у средњој школи („Сл. гласник РС”, бр. 33/99 и 108/2003), члан 18, и Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 67/2013), члан 14, прописан је начин утврђивања закључне оцене из предмета.
Према одредбама наведених правилника закључна оцена за успех из предмета не може се утврдити на основу једне оцене, односно закључна оцена на крају полугодишта утврђује се на основу свих описних и бројчаних оцена у току образовно-васпитног рада, уз сагледавање развоја, напредовања и ангажовања ученика.
Правилником о наставном плану и програму за стицање образовања у четворогодишњем трајању у стручној школи за подручје рада култура, уметност и јавно информисање прописани су предмети из којих се, на крају наставног периода текуће године, полаже годишњи испит.
Имајући у виду наведено, у конкретној ситуацији, оцена коју ученик основне и средње музичке школе добије на годишњем испиту, само је једна од оцена на основу које се ученику утврђује закључна оцена за успех из предмета.
ЗАПОСЛЕНИ У ОСНОВНОЈ И СРЕДЊОЈ ШКОЛИ
#1 Да ли дипломирани правник који је запослен у средњој школи с пуним радним временом, на радном месту секретара школе, може да предаје, у истој школи, предмет Устав и право грађана?
Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013, у даљем тексту: Закон) одредбама члана 136. прописује норму непосредног рада наставника, васпитача и стручног сарадника с децом и ученицима.
Према наведеном члану 136. ст. 5, ако школа не може да обезбеди стручно лице за највише шест часова наставе седмично из одређеног предмета, ове часове може да распореди наставницима тог предмета најдуже до краја школске године и овај рад се сматра радом преко пуне норме часова.
Начин надокнаде плате за рад преко пуне норме часова уређен је одредбама Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РС”, бр. 12/2009, 67/2011 и 1/2012 – споразум од 11. 1. 2012. године), члан 22. ст. 2. према коме, у случајевима повећања педагошке норме, у складу са Законом, плата се увећава по часу, а вредност часа се израчунава тако што се укупна плата запосленог подели с месечним бројем часова редовне наставе.
Закон, одредбама члана 135. прописује могућност да директор школе закључи уговор о извођењу наставе или за полагање испита, за највише 30 одсто од пуног радног времена с лицем запосленим у другој установи или код другог послодавца, односно који самостално обавља делатност, у случајевима из члана 132. ст. 1. Закона.
Имајући у виду наведено, мишљења смо да, у конкретној ситуацији, лице које у средњој школи обавља послове секретара школе с пуним радним временом, односно управне, нормативно-правне и друге послове (члан 68. ст. 1. Закона), не може да ради у истој школи преко пуног радног времена, односно не може да изводи наставу и друге облике образовно-васпитног рада из предмета Устав и право грађана.
Напомињемо да лице које обавља послове секретара у једној школи, може да закључи уговор о извођењу наставе или за полагање испита у другој школи, уз сагласност директора школе у којој је запослен с пуним радним временом.
#2 Запослена у школи (наст. разредне наставе) која би требало да путује у иностранство у току 2015. године, ради склапања брака, тражила је неплаћено одсуство у трајању од 3 недеље. По ком основу може да јој се одобри неплаћено одсуство? Да ли запослена може у року од три године (на пример, 2015, 2016. и 2017. године) више пута да користи неплаћено одсуство у укупном трајању од три месеца? Да ли запослена може да оствари право на неплаћено одсуство у трајању од девет (9) месеци?
Одредбама Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика („Сл. гласник РС”, бр. 12/2009, 67/2011 и 1/2012 – споразум од 11. 1. 2012. године, у даљем тексту: Уговор), чл. 16. и 17. уређује се право запослених из рада, односно по основу рада, у основним и средњим школама и домовима ученика, у којима се средства за плате обезбеђују у буџету Републике Србије.
Према наведеним одредбама Уговора (чл. 16. ст. 1), запослени има право на плаћено одсуство у укупном трајању до седам радних дана у току календарске године, у случају:
– склапања брака (7 радних дана);
– порођаја супруге (5 радних дана);
– порођаја члана уже породице (1 радни дан);
– теже болести члана уже породице (5 радних дана);
– селидбе у исто место становања (2 радна дана);
– селидбе у друго место становања (3 радна дана);
– елементарне непогоде (5 радних дана);
– учествовања у културним и спортским приредбама (до 2 радна дана);
– коришћења организованог рекреативног одмора у циљу превенције радне инвалидности (до 7 радних дана);
– учествовања на синдикалним сусретима, семинарима, образовању за синдикалне активности и др. (до 7 радних дана);
– стручног усавршавања (до 7 радних дана);
– полагања испита за лиценцу (до 7 дана);
– одбране магистарске или докторске дисертације (до 7 дана).
Поред права на плаћено одсуство до 7 радних дана, запослени има право (чл. 16. ст. 2) на плаћено одсуство у току календарске године још и:
– због смрти члана уже породице (5 радних дана);
– за сваки случај доборовољног давања крви, рачунајући дан давања крви (2 радна дана).
Поред поменутог права на плаћено одсуство, запослени има право (чл. 17. ст. 1) на неплаћено одсуство, које је послодавац дужан да му омогући у случају:
– дошколовавања (од 30 дана до три године);
– израде магистарског рада (до 6 месеци);
– учешћа у научноистраживачком пројекту (до окончања пројекта);
– израде докторске дисертације (до годину дана);
– посете члановима уже породице у иностранству (до три месеца, у периоду од три године).
Поред утврђених ситуација за неплаћено одсуство, запослени може, на лични захтев, користити неплаћено одсуство и за лечење члана уже породице (чл. 17. ст. 2). Запосленом, који користи неплаћено одсуство, мирују права и обавезе из радног односа (чл. 17. ст. 3).
Сходно наведеном, у конкретној ситуацији за склапање брака, запослена, на основу члана 16. ст. 1. тач. 1) Уговора, има право на плаћено одсуство у укупном трајању од седам радних дана у току календарске године. Осим тога, запослена има могућност да оствари право на неплаћено одсуство с рада, а ради посете члановима уже породице у иностранству, и то до три месеца у периоду од три године, на основу члана 17. ст. 1. тач. 5) Уговора.
Мишљења смо да ову могућност неплаћеног одсуства до три месеца, запослена може да оствари одједном (у календарској години) или у више наврата, али у периоду од три године.
Имајући у виду чињеницу да наведене одредбе Уговора нису јасно дефинисане, указујемо да тумачење Уговора врши Комисија, која је, у складу са чланом 61. ст. 3. Уговора, формирана Решењем министра број 119-01-255/2011-02 од 6. 12. 2011. године.
Напомињемо да се тумачења која доноси Комисија, не објављују у „Сл. гласнику РС”, али се објављују на званичном сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја и имају снагу аутентичног тумачења.
Комисија има Пословник о свом раду, а одлуке којима тумачи одредбе Уговора доноси консензусом.
#3 Како поступа установа када запослени који је удаљен с рада (суспендован) због учињене повреде обавезе и против њега започет дисциплински поступак отвори боловање?
Према одредбама члана 142. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013, у даљем тексту: Закон) директор установе покреће и води дисциплински поступак, доноси одлуку и изриче меру у дисциплинском поступку против запосленог (чл. 142. ст. 1).
Вођење дисциплинског поступка застарева у року од шест месеци од дана покретања дисциплинског поступка, а застарелост не тече ако дисциплински поступак не може да се покрене или води због одсуства запосленог или других оправданих разлога (чл. 142. ст. 9. и 11).
Одредбама члана 140. ст. 1. и 3. Закон прописује да се запослени привремено удаљава с рада због учињене повреде забране из чл. 44–46. Закона и теже повреде радне обавезе из члана 141. тач. 1–5) и тач. 10) и 16) Закона, до окончања дисциплинског поступка, а ако директор не удаљи запосленог, орган управљања је дужан да донесе одлуку о удаљењу запосленог.
Сходно наведеном, у конкретном случају, ако је директор покренуо дисциплински поступак против запосленог, који је у међувремену привремено спречен за рад, односно на боловању је директор ће одложити вођење дисциплинског поступка за време док је запослени на боловању. По повратку запосленог на рад, истеком боловања, вођење дисциплинског поступка наставља се до његовог окончања.
Уколико је запослени, због природе повреде радне обавезе, с покретањем дисциплинског поступка, истовремено и удаљен с рада, по повратку запосленог на рад, истеком боловања, запослени се удаљава с рада на основу наведеног члана 140. Закона, до окончања дисциплинског поступка.
Напомињемо да приликом вођења дисциплинског поступка и утврђивања одговорности запосленог треба имати у виду начело економичности, у смислу Закона о општем управном поступку („Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97 и 31/2001 и „Сл. гласник РС”, бр. 30/2010), односно да се дисциплински поступак води без одуговлачења.
#4 Шта подразумева поновни поступак у ситуацији када школски одбор поништи решење директора школе о изреченој дисциплинској мери против запосленог због учињене повреде радне обавезе, јер су одлучне чињенице непотпуне и погрешно утврђене и врати предмет директору на поновни поступак?
Према члану 142. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013, у даљем тексту: Закон), због учињене повреде радне обавезе директор установе против запосленог покреће и води дисциплински поступак, доноси одлуку и изриче одговарајућу меру.
За сваку повреду радне обавезе мора бити спроведен дисциплински поступак. Својим актом установа треба да пропише начин вођења дисциплинског поступка при чему мора водити рачуна о правилима управног поступка, која су прописана Законом о општем управном поступку („Сл. лист СРЈ”, бр. 33/97 и 31/2001 и „Сл. гласник РС”, бр. 30/2010).
Имајући у виду правила управног поступка, важно је напоменути:
– дисциплински поступак је хитан;
– дисциплински поступак се мора водити тако да се у поступку прибаве сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања и околности које су од значаја за доношење законитог и правилног решења.
У току расправе запослени мора да буде саслушан, с правом да изложи своју одбрану, сâм или преко заступника. Осим тога, запослени може да достави и писмену одбрану за расправу.
Да би се расправа ваљано обавила потребне су и одговарајуће припреме за запосленог и његовог заступника (на пример, обезбеђење сведока, претходно упознавање, односно проучавање одређених списа или других предмета важних за расправу). Зато се запосленом оставља рок (по правилу од 8 дана) од дана уручења позива за расправу, како би се припремио за расправу.
По спроведеном поступку директор доноси решење којим се:
– запослени оглашава кривим и изриче му се дисциплинска мера, или
– запослени се ослобађа од одговорности, или
– дисциплински поступак против запосленог се обуставља.
Садржина и форма донетог решење мора да буде сагласна одредбама Закона о општем управном поступку.
Саставни делови решења које доноси директор по спроведеном дисциплинском поступку су:
– Увод: садржи назив органа који је донео решење, пропис који установљава надлежности тог органа за решавање у дисциплинском поступку, име и презиме запосленог, његовог законског заступника или пуномоћника и кратко означење предмета поступка.
– Диспозитив (изрека): садржи име и презиме запосленог, с подацима везаним за запосленог (назив радног места, врста радног односа и сл.) и одлуку због чега је дисциплински поступак покренут и вођен. Диспозитив, као најбитнији део решења, мора да буде концизно састављен, јасан и прецизан – тако да не даје повода различитим тумачењима.
– Образложење решења садржи: (1) изношење, у кратким цртама, захтева странке (ако је одлучивано по захтеву); (2) приказ чињеничног стања које је утврђено, уз навођење опредељујућих разлога при оцењивању доказа; (3) презентирање разлога одбијања неког од захтева странке; (4) навођење материјалног прописа на основу којег је одлучено о конкретној управној ствари – са објашњењем зашто је применом тог прописа на утврђено чињенично стање решено онако како је изложено у диспозитиву.
Важно је напоменути да образложење омогућава запосленом да схвати зашто је донето решење баш оне садржине изнете у диспозитиву, а не нека друкчија одлука. Оно је од драгоцене помоћи надлежном другостепеном, односно надзорном органу (школском или управном одбору или просветном инспектору), а касније можда и суду, када се контролише исправност донетог решења.
– Упутство о правном средству: којим се запослени обавештава о праву на приговор против решења, односно којим се обавештава коме се приговор изјављује и у ком року.
Решење директора о дисциплинској одговорности потписује сâм директор установе и свој потпис оверава печатом установе. Решење мора бити заведено, односно мора имати број и датум. Тако састављено решење доставља се запосленом и његовом браниоцу.
На поменуто решење, запослени има право да поднесе приговор органу управљања, у року од осам дана од дана његовог достављања.
Орган управљања (као другостепени орган) дужан је да поступа по приговору запосленог и да донесе одлуку по истом у року од 15 дана од дана достављања приговора.
У поступку одлучивања по приговору запосленог школски, односно управни одбор може да поступи на следећи начин:
1) да закључком одбаци приговор запосленог уколико је неблаговремен, недопуштен или га је изјавило неовлашћено лице;
2) да решењем одбије приговор запосленог када утврди да је поступак доношења решења правилно спроведен и да је решење на закону засновано, а приговор неоснован;
3) да својим решењем поништи првостепено решење и врати предмет директору на поновни поступак, ако утврди да су у првостепеном поступку одлучне чињенице непотпуно или погрешно утврђене, да се у поступку није водило рачуна о правилима поступка која су од утицаја на решење ствари или да је изрека побијаног решења нејасна или је у противречности са образложењем.
Сходно наведеном, у конкретној ситуацији требало би да се у поновном дисциплинском поступку против запосленог, због учињене повреде радне обавезе, у складу са законским одредбама предузму све оне радње које су потребне да би се одлучне чињенице потпуно и тачно утврдиле, односно да би се правилно и потпуно утврдило чињенично стање и околности које су од значаја за доношење законитог и правилног решења.
#5 Како применити члан 123. ст. 9. Закона о основама система образовања и васпитања који прописује „да приправнику на неодређено време, који у року од две године од дана заснивања радног односа не положи испит за лиценцу – престаје радни однос”, у ситуацији када је установа пре четири године пријавила приправника ради полагања стручног испита за лиценцу, а тек сада је позван да га полаже пред стручном комисијом Министарства.
Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013, у даљем тексту: Закон), одредбама члана 122. ст. 1. и 3, прописује да послове наставника, васпитача и стручног сарадника може да обавља лице које има дозволу за рад (у даљем тексту: лиценца), а да без лиценце послове наставника, васпитача и стручног сарадника може да обавља:
1) приправник;
2) лице које испуњава услове за наставника, васпитача и стручног сарадника, с радним стажом стеченим ван установе, под условима и на начин утврђеним за приправнике;
3) лице које је засновало радни однос на одређено време ради замене одсутног запосленог;
4) сарадник у предшколској установи;
5) педагошки асистент и помоћни наставник.
Важно је напоменути да је одредбама Закона, у члану 122. ст. 4, прописано да послове наставника, васпитача и стручног сарадника без лиценце може да обавља: приправник, лице које испуњава услове за наставника, васпитача и стручног сарадника, с радним стажом стеченим ван установе, под условима и на начин утврђеним за приправнике и лице које је засновало радни однос на одређено време ради замене одсутног запосленог, најдуже две године од дана заснивања радног односа у установи.
Одредбама члана 123. ст. 8. и 9. Закона прописано је да приправник који савлада програм увођења у посао наставника, васпитача и стручног сарадника има право на полагање испита за лиценцу после навршених годину дана рада, а да приправнику у радном односу на неодређено време, који у року од две године од дана заснивања радног односа не положи испит за лиценцу – престаје радни однос. Приправнику у радном односу на одређено време својство приправника престаје након положеног испита за лиценцу, а радни однос истеком времена на које је примљен у радни однос.
Правилником о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника („Сл. гласник РС”, бр. 22/2005 и 51/2008, у даљем тексту: Правилник) уређује се, између осталог, начин стицања лиценце за наставника, васпитача и стручних сарадника.
Према одредбама наведеног Правилника, испит за лиценцу полаже се у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (даље: Министарство), пред комисијом коју образује министар (члан 14. ст. 1. Правилника).
Установа подноси захтев Министарству за одобравање полагања испита за лиценцу после истека приправничког стажа и савладаног програма, уз сагласност приправника (члан 15. ст. 1. Правилника).
Ако кандидат испуњава услове за полагање испита за лиценцу, Министарство доставља установи обавештење о полагању испита за лиценцу – времену, месту, разреду, васпитној групи, предмету, односно области и то најкасније 15 дана пре дана одређеног за полагање испита (члан 15. ст. 4. Правилника).
Сходно наведеном, имајући у виду чињеницу да одредбама Закона и Правилника није прописано поступање установе у ситуацији када је установа благовремено поднела захтев Министарству за одобравање полагања испита за лиценцу за приправника, а исти је после четири године позван да пред комисијом Министарства полаже испит за лиценцу, мишљења смо да је приправник могао да обавља послове наставника, васпитача и стручног сарадника без лиценце најдуже две године од дана заснивања радног односа у установи, односно приправнику у радном односу на неодређено време, који у року од две године од дана заснивања радног односа није положио испит за лиценцу – требало је да престане радни однос у установи.
С обзиром на то да конкретном приправнику није престао радни однос у Законом прописаном року, мишљења смо да би истом требало омогућити да пред комисијом Министарства обави полагање испита за лиценцу.