Имајући у виду чињеницу да је поступак оцењивања веома сложен и да има значајну улогу у развоју личности ученика основне и средње школе, у овом тексту покушали смо да одговоримо на нека специфична питања која се најчешће постављају у пракси у основној и средњој школи, а у вези су с применом бројних законских одредаба којима је уређено оцењивање ученика
#1 Уколико ученик средње стручне школе не изађе на разредни испит који је пријавио, да ли у том случају ученик остаје неоцењен или се констатује јединица? И како попунити записник о полагању разредног испита, дневник рада и матичну књигу и водити евиденцију у случају да ученик понавља разред?
Правилником о оцењивању ученика у средњој школи („Сл. гласник РС”, бр. 33/99 и 108/2003), одредбама члана 4. прописано је да се успех ученика у учењу изражава оценом: одличан (5), врло добар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1).
Према одредбама члана 20. ст. 1. наведеног Правилника, оцена се уноси у књигу евиденције о образовно-васпитном раду (даље: Дневник рада) само целим бројевима.
Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013), одредбама члана 107. ст. 7. прописује, између осталог, да је закључна оцена из предмета бројчана.
Средња школа води евиденцију о полагању испита, односно води записник о полагању разредног и поправног испита, на обрасцу који је прописан одредбама члана 4. ст. 4. Правилника о евиденцији у средњој школи („Сл. гласник РС”, бр. 31/2006, 51/2006 и 44/2013).
Сходно наведеном, у конкретној ситуацији, упућивање ученика на полагање разредног испита евидентира одељенски старешина, односно уписује се у Дневник рада, у записник са седнице Одељенског већа.
Када ученик на крају другог полугодишта не приступи полагању разредног испита, сматра се да није положио разредни испит, односно да је добио закључну бројчану оцену (из одређеног предмета) недовољан (1).
Податак да ученик није приступио полагању разредног испита, као и закључна бројчана оцена (из одређеног предмета) недовољан (1), уноси се у записник о полагању разредног испита.
Подаци из записника, односно бројчана закључна оцена (из одређеног предмета) недовољан (1), уноси се у Дневник рада, у рубрику „оцене ученика” (у засенчени део) и у матичну књигу – унутрашњи лист за ученика.
Према одредбама члана 56. ст. 1. Закона о средњем образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013) и члана 108. ст. 5. Закона о основама система образовања и васпитања, поправни испит полаже ученик који на крају другог полугодишта или на разредном испиту има до две недовољне оцене из обавезних предмета и изборних предмета који се оцењују бројчано, односно има до две недовољне закључне бројчане оцене.
На основу члана 108. ст. 7. Закона о основама система образовања и васпитања ученик средњег образовања понавља разред, ако на крају другог полугодишта има више од две недовољне закључне бројчане оцене или не положи поправни испит.
Када ученик понавља разред, у матичну књигу – унутрашњи лист за ученика, у рубрику „Општи успех и просечна оцена” уписује се: „није завршио”.
Наведени податак из матичне књиге, односно унутрашњег листа, да ученик није завршио разред, уноси се и у ђачку књижицу која се таквом ученику издаје на крају другог полугодишта, на основу Правилника о јавним исправама које издаје средња школа („Сл. гласник РС”, бр. 31/2006, 51/2006 и 44/2013), према којем се ђачка књижица попуњава на крају другог полугодишта, између осталог, само за ученике који понављају разред.
#2 Да ли ученик средње школе који је као ванредни ученик положио (неположени) поправни испит, може да настави школовање као редован ученик?
Одредбама члана 41. ст. 3. Закона о средњем образовању и васпитању и члана 108. ст. 8. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је право редовног ученика средњег образовања који није положио поправни испит да може, изузетно, да заврши започети разред у истој школи, наредне школске године, у својству ванредног ученика, поновним полагањем неположеног испита, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа. Када заврши разред, ванредни ученик има право да се у истој школској години упише у наредни разред, у истом својству.
Сходно наведеном, ученик који заврши разред поновним полагањем неположеног поправног испита, има право да се у наредни разред, у истој школској години, упише искључиво као ванредни ученик.
#3 Како се оцењује успех ученика на матурском испиту у гимназији?
Правилником о наставном плану и програму за гимназију („Сл. гласник СРС – Просветни гласник”, бр. 5/90 и „Сл. гласник РС – Просветни гласник”, бр. 3/91, 3/92, 17/93, 2/94, 2/95, 8/95, 23/97, 2/2002, 5/2003, 10/2003, 11/2004, 18/2004, 24/2004, 3/2005, 11/2005, 2/2006, 6/2006, 12/2006, 17/2006, 1/2008, 8/2008, 1/2009, 3/2009, 10/2009, 5/2010, 7/2011, 4/2013, 14/2013, 17/2013 и 18/2013) прописано је оцењивање ученика на матурском испиту.
Успех ученика на матурском испиту оцењује се бројчано, просечном оценом.
Општи успех на матурском испиту исказује се једном оценом као средња аритметичка вредност оцена добијених за поједине предмете, који су полагани на матурском испиту и оцене из матурског рада.
Оцена из матурског рада изводи се (средња аритметичка вредност) на основу оцена добијених на матурском раду и одбрани тог рада.
Оцене појединих предмета утврђује испитна комисија на предлог предметног испитивача, а оцену општег успеха испитни одбор на основу извештаја испитних комисија. Ако испитна комисија не може да утврди појединачне оцене једногласно, или, ако је један оцењивач дао позитивну оцену, а други негативну, или је разлика између позитивних оцена две и више, испитни одбор утврђује коначну оцену.
Ученик који је на матурском испиту добио једну или две недовољне оцене полаже поправни испит. Уколико га не положи у августовском испитном року, поново га полаже из предмета из којег није положио испит, као ванредни ученик, у роковима утврђеним општим актом школе.
Ученик који је на матурском испиту добио недовољну оцену из једног од делова тог испита (заједничког или изборног) полаже поправни испит само из оног дела матурског испита из ког је добио недовољну оцену.
Ученик је положио матурски испит ако је из заједничког и изборног дела испита добио позитивну оцену.
Ученик на матурском испиту може бити и неоцењен или оцењен недовољном оценом, без полагања испита.
Неоцењен остаје ученик који прекине испит из оправданих разлога и ученик који је због кршења испитних правила удаљен са испита.
Недовољном оценом оцењује се ученик који прекине испит без оправданих разлога, ученик који није предао писмени задатак, ученик који је напустио просторију у којој се полаже испит, без дозволе дежурног наставника.
Недовољном оценом оцењује се и ученик за кога се недвосмислено докаже да је у току испита или после испита користио недозвољена средства или да је преписивао.