Почетак обавезне примене Новог компјутеризованог транзитног система на страни увозника, извозника, царинских посредника, возара и складиштара отвара нове дилеме о начину даље организације досадашњег начина пословања, а поготово уколико су користили неке о од поједностављених царинских поступака. У овом тексту, кроз препознатљиву форму кратких питања и сасвим прецизних одговора, разрешићемо најважније међу њима
Ступањем на снагу Уредбе о изменама и допунама Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом („Сл. гласник РСˮ, бр. 145/2014) и почетком обавезне примене Новог компјутеризованог транзитног система увозници, извозници, царински посредници, возари и складиштари поново су приморани да битно мењају организацију свог пословања, поготово уколико су користили неке од поједностављених царинских поступака. Разумевање разлога због којих се новине уводе и познавање динамике њиховог увођења учиниће период прилагођавања краћим и безболнијим.
#1 Зашто је од 25. јануара 2015. године уведена обавезна примена Новог компјутеризованог транзитног система?
У настојању да поједностави граничне царинске процедуре, да усагласи прописе и начине поступања са онима у ЕУ и да повећа буџетске приходе који се убиру од путарина и других за транспорт везаних делатности, Влада Републике Србије донела је Уредбу о изменама и допунама Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом и тиме створила правни оквир и обавезу да се од 25. јануара 2015. године започне с применом Новог компјутеризованог транзитног система, скраћено НЦТС (енгл. New Computerised Transit System).
Иако се у овом тренутку НЦТС примењује само на националном нивоу, јер транзитни поступак започиње и завршава се у местима која се налазе у оквиру царинске територије Републике Србије, очекује се да ће до краја текуће године Република Србија приступити Конвенцији о заједничком транзитном поступку, што ће омогућити да се за робу која се у ЕУ отпрема из Републике Србије, одмах након завршеног извозног царињења, креира транзитни документ који ће робу пратити преко граничног прелаза Републике Србије и граничног прелаза ЕУ, све до места одредишта у ЕУ или некој другој држави или територији чланици Конвенције (на пример, земље ЕФТА и Турска). Иста процедура би се примењивала и у увозном смеру. На овај начин се избегавају задржавања на граничним прелазима ради израде националних транзитних докумената, а самим тим и трошкови њихове израде.
С друге стране, НЦТС омогућава бољу царинску контролу над робом и онемогућава накнадне измене података у пратећим документима или замену докумената, смањује могућност неовлашћеног руковања робом и отежава друге видове преварног понашања.
Након приступања Конвенцији, очекује се да ће се на годишњем нивоу за неколико десетина хиљада повећати број теретних возила која ће саобраћати на релацији Турска–ЕУ, прелазећи преко територије Републике Србије. Самим тим би се створили услови за развој услужних делатности које прате друмски саобраћај и које са собом повлаче отварање нових радних места и веће буџетске приходе од акциза и пореза.
Напослетку, мора се истаћи и да је успостављање заједничког транзитног поступка са ЕУ један од услова за приступање овој заједници.
#2 Да ли у овом тренутку постоји обавеза да се сви видови транзитних поступака спроводе искључиво применом НЦТС-а?
Примена НЦТС-а обавезна је у оквиру националног царинског транзитног поступка којим се страна роба од граничног прелаза допрема до места у унутрашњости Републике Србије, односно отпрема између два места у унутрашњости.
Транзит стране робе која се након завршетка поступка привременог увоза или активног оплемењивања отпрема у иностранство из неког места у унутрашњости Републике Србије до даљњег ће се (највероватније до краја марта месеца текуће године) спроводити као и до сада, коришћењем Јединствене царинске исправе (ЈЦИ) и евидентирањем кроз Информациони систем царинске службе (ИСЦС).
Страном робом сматра се роба добијена или произведена у иностранству која је намењена увозу у Републику Србију, а на коју нису наплаћене увозне и друге дажбине које се наплаћују у увозном царинском поступку, као и роба која је иступом из царинског подручја Републике Србије изгубила статус домаће робе.
При извозу и привременом извозу домаће робе и даље ће се користити „стариˮ транзитни систем, осим уколико се ова роба у иностранство не отпрема применом ТИР карнета, АТА карнета и збирним транспортом, као и применом поједностављених поступака железницом, речним и ваздушним саобраћајем, цевоводима и електричним водовима. Од тренутка када Република Србија приступи Конвенцији о заједничком транзитном поступку, пословна заједница ће имати интереса да и домаћу робу намењену извозу у ЕУ, земље ЕФТА и Турску отпрема кроз НЦТС у оквиру заједничког царинског транзитног поступка, што ће убрзати отпрему робе и снизити транспортне трошкове.
#3 Који документи обично прате робу декларисану у НЦТС-у?
Основни документи који су у употреби у НЦТС-у и који прате робу јесу Транзитни пратећи документ (скраћено ТПД, енгл. ТAD) и Транзитни пратећи сигурносни документ (скраћено ТПСД, енгл. ТSAD).
ТПД и ТПСД су документи који имају унапред прописану форму и који се штампају на основу података из транзитне декларације која се налази у царинском информационом систему. Транзитне декларације се подносе царинарници у електронском облику, а свој штампани, папирни облик добијају тек по завршетку царинске процедуре у отпремној царинској испостави/реферату, када их у зависности од врсте поступка штампа царински орган или за то овлашћено лице (принципал).
ТПД садржи само сет података из електронски поднете транзитне декларације, док ТПСД, поред ових података, садржи и сет података из улазне или излазне сажете декларације. Када се у транзитни поступак ставља више врста робе, уз ТПД или ТПСД се прилаже и списак наименовања.
Свака уредно поднета транзитна декларација у НЦТС-у добија свој референтни МРН број (енгл. Movement Reference Number) који је одштампан уз баркод на ТПД/ТПСД и путем којег се робна пошиљка даље идентификује.
У случају да услед недоступности царинског или рачунарског система принципала није могуће поднети или обрадити електронску транзитну декларацију, принципал попуњава писану транзитну декларацију и подноси је царинском органу, након што робу допреми на место које је одобрила царинарница. Овај поступак се назива резервни поступак.
У случајевима када се користи резервни поступак, робну пошиљку прате:
а) Јединствена царинска исправа штампана на стандардном обрасцу ЈЦИ или на чистом папиру, или
б) ТПД/ТПСД који на себи немају баркод и који су означени отиском печата за НЦТС резервни поступак.
Свака недоступност рачунарског система не води ка аутоматској примени резервног поступка јер сваку употребу овог поступка мора да одобри Национални хелп деск након што процени да ли за то постоји оправданост. Битно је нагласити да уколико је у оквиру НЦТС-а транзитни поступак започео коришћењем резервног поступка, у том поступку се мора и окончати. Спровођење резервног поступка треба да представља изузетак, а не правило, јер он повећава могућност злоупотреба и знатно успорава спровођење транзитног поступка, што свакако није у интересу принципала.
#4 Ко је принципал и да ли он мора сâм да подноси транзитне декларације или може да ангажује заступника?
Принципал је лице које подноси транзитну декларацију, односно лице које учествује у транзитном поступку или у чије се име подноси транзитна декларације и које сноси одговорност уколико се транзитни поступак не спроведе у складу с прописима.
То значи да је принципал, пре свега, одговоран да у складу с прописима који уређују транзитни поступак, одредишној царинарници у прописаном року преда робу у непромењеном стању уз придржавање мера које је одредио царински орган у сврху обезбеђивања истоветности робе. У случају да роба у непромењеном стању не буде о року предата одредишној царинарници, одговорност ће поред принципала сносити и превозник или лице које је примило робу на превоз, уколико то није исто лице.
Железнички превозник је принципал за пошиљке које преузме да превози, а у случају транспорта робе цевоводима и електричним водовима, принципал је лице које је одговорно за ове инсталације.
Принципал је дужан да положи обезбеђење за плаћање царинског дуга или других дажбина које би могле настати у вези с робом, осим уколико Царинским законом и пратећим прописима није другачије одређено. Царински закон предвиђа да се обезбеђење не полаже за робу која се у оквиру транзитног поступка превози железницом, ваздушним путем, цевоводима и електричним водовима. Обезбеђење се не полаже ни у случајевима када је принципал државни орган (републички, покрајински или локални).
Обезбеђење може бити појединачно (за један транзитни поступак) или заједничко. На захтев принципала, царински орган може одобрити коришћење заједничког обезбеђења у умањеном износу или одобрити изузимање од обавезе полагања обезбеђења до висине референтног износа. Обезбеђење које полаже принципал важи на целом царинском подручју Републике Србије.
Принципал може ангажовати царинског заступника који ће подносити транзитне декларације, о чему обавештава царинарницу навођењем потребних података о заступницима у захтев за издавање одобрења за електронску комуникацију у транзитном поступку.
#5 Да ли након измене прописа и даље постоје поједностављења транзитног поступка и ко их може користити?
На захтев принципала или примаоца, царински орган може одобрити неко од следећих поједностављења транзитног поступка:
а) употребу заједничког обезбеђења или ослобођење од полагања обезбеђења;
б) статус овлашћеног примаоца (у националном транзиту, у заједничком транзиту, на основу ЦИМ у националном транзиту, на основу ЦИМ у заједничком транзиту или на основу карнета ТИР-а у националном транзиту);
в) статус овлашћеног пошиљаоца (у националном транзиту или у заједничком транзиту);
г) употребу посебне врсте пломби;
д) изузеће од обавезе коришћења прописаног путног правца;
ђ) примену поједностављених поступака специфичних роба која се превози железницом, ваздухопловом, рекама, цевоводима и електричним водовима.
#6 Коме се може одобрити поједностављено поступање у транзитном поступку и шта су предности оваквог поступања?
Поједностављења транзитног поступка могу се одобрити лицима која имају седиште на територији Републике Србије, која нису извршила озбиљан прекршај царинских или пореских прописа или нису учестало кршила те прописе и која редовно користе транзитне поступке или за које царински орган располаже сазнањима да могу испунити за то прописане обавезе или која редовно примају робу која је стављена у транзитни поступак коришћењем железничког, ваздушног и речног саобраћаја, цевоводима и електричним водовима.
Носиоци статуса овлашћеног примаоца имају право да робу упућену с граничног прелаза или из неког места у унутрашњости, приме у просторима или просторијама по свом избору и да ту спроведу све радње потребне за окончање започетог транзитног поступка, без обавезе да превозно средство претходно упуте на царински терминал или други простор у оквиру којег царински орган редовно врши контролу.
Носиоци статуса овлашћеног пошиљаоца имају право да све радње неопходне за отпочињање транзитног поступка изврше у оквиру простора или просторија које сами изаберу и да одатле пошиљку директно упуте на гранични прелаз или друго место у унутрашњости Републике Србије, при чему немају обавезу да подносе папирну транзитну декларацију полазној царинској испостави.
Употреба посебне врсте пломби омогућава принципалу да у складу са одобрењем царинског органа, уместо стандардних царинских пломби, користи властите пломбе које могу имати посебне функције. Обично је у ове пломбе уграђен уређај који омогућава принципалу да лоцира положај возила и тако прати кретање пошиљке или уређај који омогућава возилу да без заустављања и контроле пролази контролне пунктове у просторима принципала или у неком другом објекту.
Овлашћење за изузеће од обавезе коришћења прописаног путног правца омогућава принципалу да по потреби промени путни правац који је при започињању транзитног поступка одредио царински орган. Промена путног правца отежава криминалним групама пресретање и отимање пошиљке. Ово овлашћење најчешће користе принципали који у транзитни поступак стављају цигарете, дуван, племените метале и другу робу код које постоји ризик да ће пошиљка бити предмет криминалних активности.
#7 Како носиоци статуса овлашћеног примаоца поступају ради спровођења радњи прописаних за транзитни поступак?
Пошиљка која је с граничног прелаза или из неког места у унутрашњости упућена овлашћеном примаоцу директно се допрема у простор или просторије овлашћеног примаоца, а не у царински терминал, као што би то било обавезно у редовном поступку. По приспећу, возило се поставља на место које је за то унапред одређено одобрењем царинарнице. Након што утврди да су царинска обележја (пломбе) која су постављена на превозно средство недирнута и неоштећена, овлашћени прималац електронском поруком „Обавештење о приспећуˮ обавештава надлежну царинску испоставу/реферат да је пошиљка стигла и да је постављена на за то предвиђеном месту. Након истека рока одређеног у одобрењу царинарнице, царинска испостава или шаље повратну поруку „Дозвола за истоварˮ или врши контролу робе и документације. Након добијене дозволе, носилац одобрења скида царинске пломбе и истовара робу. Истовар се мора извршити у року одређеном у одобрењу царинарнице, а по окончању истовара овлашћени прималац електронском поруком „Напомене при истоваруˮ обавештава поступајућу царинску испоставу да ли су утврђена неслагања у односу на податке декларисане у транзитној декларацији. Истовар није обавезан ако је могуће проверити све податке декларисане у транзитној исправи без вршења истовара. Уколико нису утврђене неправилности, царинска испостава електронском поруком „Обавештење о пуштеној робиˮ дозвољава овлашћеном примаоцу да робу стави у неки други царински дозвољени поступак (транзит, складиштење, стављање у слободан промет, привремени увоз, активно оплемењивање, итд.). Од тренутка окончања транзитног поступка до тренутка окончања наредног захтеваног царинског поступка, истоварена роба се налази у привременом смештају. Простор у који се роба привремено смешта може бити регистровано царинско складиште или неки други отворени или затворени простор који је наведен у одобрењу царинарнице.
У случају да због недоступности рачунарског система није могуће разменити предвиђене електронске поруке, овлашћени прималац је у обавези да о томе обавести надлежну царинску испоставу користећи факс поруку или мејл, а изузетно и телефоном. Након тога, царински орган ће овлашћеног примаоца обавестити о даљем поступању. Уколико пристигне пошиљка која је у поступак транзита пуштена коришћењем резервног поступка, овлашћени пошиљалац је обавезан да о томе обавести Национални хелп деск који ће дати потребне инструкције за даље поступање.
#8 Како носиоци статуса овлашћеног пошиљаоца спроводе радње прописане за спровођење транзитног поступка?
Пре утовара робе на возило, овлашћени пошиљалац је обавезан да изврши детаљну контролу товарног простора возила и да утврди истоветност робе и података о њој са онима које ће царинском органу проследити путем електронске транзитне декларације. Након утовара робе, возило се поставља на место у оквиру просторија или простора који су унапред одређени одобрењем царинарнице. Овлашћени пошиљалац на возило поставља царинске пломбе или властите пломбе уколико му је то одобрено, а затим подноси електронску транзитну декларацију. НЦТС овлашћеном пошиљаоцу одмах по пријему електронске транзитне декларације шаље електронску поруку „МРН додељенˮ чиме га обавештава о идентификационом броју транзитне декларације. Од тренутка пријема електронске транзитне декларације почиње да тече рок у оквиру којег царински информациони систем или поступајући царински службеници могу донети одлуку да изврше контролу пријављене робе и припадајуће документације. Уколико се не наложи вршење контроле, истеком рока одређеног одобрењем царинарнице, НЦТС аутоматски овлашћеном пошиљаоцу шаље електронску поруку „Пуштање у транзитˮ, након које је он овлашћен да електронску транзитну декларацију штампа у виду Транзитног пратећег документа (ТПД) или Транзитног пратећег сигурносног документа (ТПСД) и овери га посебним печатом који је предвиђен одобрењем царинарнице. Тек тада возило може да упути ка одредишту.
У случају да због недоступности рачунарског система није могуће разменити предвиђене електронске поруке, овлашћени пошиљалац је обавезан да о томе обавести надлежну царинску испоставу и Национални хелп деск ради добијања одобрења за употребу резервног поступка и добијања МРН броја. Након тога, овлашћени пошиљалац попуњава писану транзитну декларацију у виду ЈЦИ (примерци 1, 4 и 5) или ТПД или ТСПД у два примерка и оверава их печатом предвиђеним за резервни поступак.
#9 Да ли je пломбирање возила постало обавезно и које превозно средство се сматра прикладним за пломбирање?
Пре пуштања робе у транзитни поступак неопходно је обезбедити њену истоветност. Она се обезбеђује постављањем царинских обележја на превозно средство или на паковање (амбалажу). Царинским обележјима се сматрају царинске пломбе, отисци царинског жига или царинског печата и налепнице. Само у изузетним случајевима и уз изричито одобрење царинског органа, пошиљка може бити стављена у поступак транзита без постављања царинских обележја. Овакво поступање је примерено уколико је истоветност робе могуће осигурати на основу описа робе из транзитне декларације или приложених исправа, тј. уколико је на основу наведених података лако могуће утврдити количину и врсту робе. Царинска обележја се обично не постављају на превозна средства у случају вангабаритног транспорта или превоза робе у расутом стању (песак, шљунак, угаљ и сл.) или у танковима под притиском (разни гасови и течности).
Од свих царинских обележја у најчешћој употреби су царинске пломбе, а Уредбом о царински дозвољеном поступању с робом прописане су њихове димензије и изглед. Свака царинска пломба има свој идентификациони број и поставља се или на простор превозног средства у оквиру којег је смештена роба или у изузетним случајевима на пакет у који је роба упакована.
У оквиру транзитног поступка у друмском саобраћају за превоз робе прикладним се сматрају сва друмска возила, приколице, полуприколице или контејнери на које је могуће брзо и једноставно поставити царинска обележја, која су конструисана тако да није могуће додавати или вадити робу без остављања видљивог трага на ознаци или оштећења царинских обележја, у којима нема скривених простора у којима би било могуће сакрити робу и у којима су простори намењени смештају робе лако доступни за царинску контролу.
#10 Која роба се у царинском поступку сматра „осетљивом робомˮ?
Осетљивом робом сматра се роба за коју постоји висок ризик од преваре и која је наведена у Прилогу 43. Уредбе о царински дозвољеном поступању с робом. Посебне мере предвиђене за осетљиву робу примењују се само уколико количина такве робе прелази прописану минималну количину.
Осетљивом робом се сматрају:
– месо и јестиви отпаци од живине из тарифног броја 0105 од кокоши врсте Gallus Domesticus, смрзнуто (тарифне ознаке 0207 12 и 0207 14) у количини већој од 3.000 kg;
– шећер од шећерне трске или шећерне репе и хемијски чиста сахароза, у чврстом стању (тарифне ознаке 1701 12, 1701 13, 1701 14, 1701 91 и 1701 99) у количини већој од 7.000 kg;
– ракије, ликери и остала алкохолна пића (тарифне ознаке 2208 20, 2208 30, 2208 40, 2208 50, 2208 60, 2208 70 ex 2208 90) у количини већој од 5 hl;
– цигарете које садрже дуван (тарифне ознаке 2402 20) у количини већој од 35.000 комада;
– дуван за пушење с додатком или без додатка замене дувана у било ком односу (тарифне ознаке 2403 11 и 2403 19) у количини већој од 35 kg.
Уколико се осетљива роба ставља у транзитни поступак, у транзитну декларацију се мора унети њена тарифна ознака, при чему се на свим примерцима декларације црвеном бојом уноси напомена „Осетљива робаˮ у димензији 100 х 10 mm. Примерак овакве декларације мора се вратити полазној царинарници најкасније следећег радног дана у односу на дан када су роба и транзитна документација поднети одредишној царинарници.
#11 Да ли увођење Новог компјутеризованог транзитног система значи укидање права на „кућно увозно/извозно царињењеˮ?
Увођење у обавезну примену НЦТС-а не значи укидање права на спровођење Поједностављеног увозног поступка у простору примаоца и Поједностављеног извозног поступка у простору пошиљаоца (познатији као поступци „кућног царињењаˮ), али њихову примену условљава обавезном применом поступака предвиђених за статус овлашћеног примаоца, а почев од 1. априла 2015. године и овлашћеног пошиљаоца, уколико се страна роба ставља у поступак поновног извоза или у поступак пасивног оплемењивања.
Надлежна царинарница ће аутоматски, без обавезе подношења захтева, свим лицима која већ поседују одобрење за спровођење „кућног царињењаˮ при увозу доделити статус овлашћеног примаоца, односно статус овлашћеног пошиљаоца уколико се ради о одобрењу за „кућно царињењеˮ у извозу.
Сходно изнетом, обавезна примена НЦТС-а условила је знатно повећање броја радњи које привредни субјекти треба да предузму како би у оквиру поступака „кућног царињењаˮ страну робу декларисали за неки од царинских поступака увозног смера или робу отпремили у иностранство.
#12 Да ли трајање појединих фаза поступка које спроводе овлашћени прималац и овлашћени пошиљалац утиче на исплативост „кућног царињењаˮ?
До сада су корисници „кућног царињењаˮ увозног смера транзитни поступак окончавали тако што су број транзитне исправе уносили у рубрику бр. 40. („Претходна исправаˮ) електронски поднете ЈЦИ (Ц4, Ц5, Ц6 или Ц7), при чему је потврду пријема и окончање транзита ИСЦС вршио аутоматски и одмах прихватао уредно поднету увозну ЈЦИ. Увозник је на овај начин у року од 15 минута могао да оконча и транзитни поступак и поступак увозног царињења уколико није био наложен неки вид контроле робе и документације.
Сада се прво приступа спровођењу поступка овлашћеног примаоца, код којег се рок у којем царински орган мора донети одлуку о потреби вршења контроле робе и документације креће у распону од 1 до 300 минута (одређује га царинарница за свако одобрење понаособ), на шта се додаје време потребно за вршење истовара које се креће у распону од 1 до 24 сата (одређује га царинарница за свако одобрење понаособ, а у оправданим случајевима рок може бити и дужи) и време потребно за обавештавање царинског органа о резултатима истовара. Тек након окончаног транзитног поступка се приступа спровођењу „кућног царињењаˮ које траје 15 минута уколико се не спроводи контрола робе и документације.
У извозном смеру се прво спроводе радње предвиђене за „кућно царињењеˮ (обично трају 15 минута), а уколико се ради о страној роби онда се приступа спровођењу радњи предвиђених за овлашћеног пошиљаоца које трају од 1 до 300 минута у зависности од рока датог у одобрењу царинарнице.
Без обзира на продужење времена потребног за окончање транзитног поступка, „кућно царињењеˮ и даље омогућава корисницима да робу не морају да допремају царинарници, да остваре значајне финансијске уштеде, да спроводе царинске поступке нон-стоп (сваког дана од 0 до 24 часа), те да могу да планирају време трајања царинског поступка и тиме омогуће испоруке just in time.