Кад сагледамо број и вредност активних пројеката ЈПП-а, не можемо се отети утиску да смо далеко од жељеног циља. Још увек су присутне бројне недоумице и отворена питања, па овај текст представља покушај да кроз понуђене одговоре допринесемо отклањању нејасноћа и пружимо подстицај субјектима који у овим пројектима виде шансу да својим учешћем остваре сопствени интерес, али и прилику да допринесу општем напретку
Пројекти ЈПП-а и даље представљају незаобилазну тему у круговима који се баве привредним развојем или имају обавезу да, као носиоци јавних овлашћења, раде на задовољавању потреба грађана и то проналажењем нових решења за финансирање и изградњу инфраструктурних објеката или ефикаснијe обављање делатности од јавног значаја. Ове активности се уобичајено своде на разматрање могућности и најаве нових инвестиција. Ипак, кад сагледамо број и вредност активних пројеката ЈПП-а, не можемо се отети утиску да смо далеко од жељеног циља. И даље су присутне бројне недоумице и отворена питања, па овај текст представља покушај да кроз понуђене одговоре допринесемо отклањању нејасноћа и пружимо подстицај субјектима који у пројектима ЈПП-а виде шансу да својим учешћем остваре сопствени интерес, али и да допринесу општем напретку кроз повећање улагања у сектор који је, до сада, био искључиво у домену јавне власти.
ОПШТА ПИТАЊА
#1 Како се остварује утицај јавне власти у пројектима ЈПП-а и које су опште користи?
Jавна власт се у већој или мањој мери може одлучити за развој пројеката на традиционалан начин или по моделу ЈПП-а, а често је руковођена прагматичним разлозима који су у вези са стањем у буџету, подршком или отпором јавности или чак тежњом да сопствене слабости ублажи поделом одговорности с приватним партнером. У том смислу, а без жеље да понављамо разлоге који се најчешће наводе, истичемо неке аргументе који могу определити јавну власт да решавање нагомиланих проблема потражи у пројектима ЈПП-а, који доноси очигледне предности у односу на традиционалан начин. Подсећамо, традиционалан начин подразумева пуну контролу процеса од стране јавне власти – монополистички положај, а приватни сектор се, у том случају, појављује само као понуђач у поступцима јавних набавки или евентуално у процесима приватизације. У пројектима ЈПП-а, приватни сектор преузима одговорност и део ризика, а јавна власт задржава право надзора.
У пројектима ЈПП-а, а у зависности од конкретних околности, његових облика и модела, јавни сектор у одређеној мери остаје носилац неких функција које, макар и кроз право надзора, гарантују контролу и утицај јавне власти на приватног партнера и то у погледу поштовања свих елемената јавног уговора: утврђени стандарди, политика цена, ниво услуге и др., под претњом превременог раскида јавног уговора у складу са одредбама члана 54. Закона о јавно-приватном партнерству и концесијама („Сл. гласник РС”, бр. 88/11, у даљем тексту: ЗЈППиК).
За разлику од, на пример, процеса приватизације, у којем приватни партнер преузима сва имовинска и друга права, у пројектима ЈПП-а јавна власт преноси приватном партнеру, на одређено време, иако је реч о дугорочним уговорима, права утврђена јавним уговором (везана за финансирање, изградњу и др. инфраструктурних и других објеката од јавног значаја или пружање услуга), али то не чини у потпуности, већ уз надзор и ограничења за приватног партнера.
Опредељење државе да одустане од монополистичког положаја у делатностима које су традиционално у надлежности јавне власти отвара простор за веће ангажовање приватног сектора.
Питање престанка монопола може имати посебан значај, јер је утицај државе и даље доминантан и опредељујући, без обзира на оцене да већ постоји приватна иницијатива у неким значајним делатностима. Веће учешће приватних партнера, у областима у којима је традиционално неприкосновен јавни сектор, може помоћи повећању конкурентности и ефикасности, што у крајњој линији иде у прилог бржем и бољем решавању важних питања од интереса за грађане.
#2 Који су појединачни ефекти унапређења сарадње с приватним сектором?
Потреба за унапређењем одређених делатности или изградњом инфраструктурних објеката и питање њихове експлоатације, представљају опредељујуће факторе при доношењу одлуке о сарадњи с приватним партнерима. Услед немогућности да самостално реши питање финансирања, изградње или адекватне експлоатације, јавни сектор одлаже решавање нагомиланих проблема. Ослањањем само на традиционални начин реализације инфраструктурних пројеката или обављање делатности које су у надлежности јавне власти, заправо се у великом броју случајева опредељујемо да их уопште не буде.
Модел ЈПП-а отвара простор за преношење одређених ризика (којима јавни партнер не може да управља) на приватног партнера. Потреба за новим пројектима у делатностима које су у надлежности јавне власти постоји и то буди интересовање обе стране. Приватни сектор налази ново поље деловања, слободно за пласман капитала уз повољне услове, у ситуацији кад јавни нема могућности за реализацију нових пројеката или унапређење делатности, ослањањем на сопствене снаге и на традиционалан начин.
Шта то доноси ЈПП:
– већи број пројеката;
– брже и ефикасније решавање захтева за побољшањем услуга из надлежности јавне власти;
– пренос дела ризика на приватног партнера.
Пуно ангажовање и јачање капацитета јавне власти, уз коришћење свих опција које потпомажу развој, па и унапређење сарадње с приватним сектором, може помоћи да се у већој мери остварују захтеви и задовољавају потребе грађана и то све више постаје главно мерило успешности јавне власти. Више квалитетних пројеката означава успешнију власт.
#3 Како организовати и оспособити јавно тело за припрему и управљање пројектима ЈПП-а?
Ако у изгледу има пројекте који се могу реализовати по моделу ЈПП-а, препорука за јавног партнера јесте да предузме све у циљу подизања нивоа компетентности својих стручних служби и достизања жељеног нивоа знања, имајући у виду природу и трајање јавног уговора. Посебно треба нагласити да, макар до сада, унапређење стручних знања и вештина неопходних за пројекте ЈПП-а, није било део редовних радних активности запослених у јавном сектору.
На који начин јавни партнер може одговорити овом изазову у погледу сопствене стручне оспособљености и припремљености да у том надметању и проналажењу правог пута до успешног пројекта ЈПП-а оствари постављени циљ? Јачање позиција јавног сектора постиже се организованим приступом и, по нашем мишљењу, подразумева следеће мере и активности:
– јачање капацитета надлежног органа, јавног тела и др. (едукација, стручно усавршавање);
– формирање сталног стручног тима, а не само за одређени пројекат (сарадници из правне и економске области, из техничке струке и из области заштите животне средине);
– претходно истраживање тржишта, дефинисање циљева пројекта и испитивање услова за реализацију пројекта;
– стручна оспособљеност за вршење надзора над реализацијом пројекта;
– формулисање прецизних задатака за стручне сараднике и екстерне консултанте.
Тек кад се јавно тело на прави начин припреми за ЈПП, има оправдања да се разматра ангажовање екстерних експерата.
#4 Који је значај начела и која је њихова практична примена у остваривању пројеката ЈПП-а?
ЗЈППиК, у члану 5, одређује начела на којима се заснива уређивање услова, начин и поступак закључивања јавних уговора. Начела се користе и за тумачење одредаба овог закона.
Начела транспарентности (у оглашавању), једнаког и правичног третмана (у виду забране дискриминације по било ком основу) и слободне тржишне утакмице (у смислу забране ограничавања) опредељују однос према потенцијалним приватним партнерима, али и јасно дефинишу обавезе јавног партнера да пројекат припреми и води уз поштовање правила, јасну процедуру и отвореност поступка. Као целина, она подразумевају да учесници у поступку имају потпуне, тачне и подједнако доступне информације, и од великог су значаја за привлачење приватних партнера, као и за њихову одлуку да узму учешће у поступку.
Помињање ових начела није пука форма, већ суштински утиче на могућност да се пројекат реализује и то под најповољнијим условима за јавну власт. Овакав приступ доприноси повећању конкурентности и увећава изгледе да се поступак успешно оконча.
Уколико свима не пружимо подједнаке изгледе, на крају ћемо имати знатно мањи број заинтересованих лица, а посебно од страних партнера.
Начело заштите животне средине, у сваком појединачном случају, захтева пуну конкретизацију, а неиспуњење прописаних услова може узроковати негативно мишљење и неодобравање пројекта од надлежног органа.
Начела заштите јавног интереса, ефикасности и пропорционалности јесу предуслов да пројекат заживи и налажу поступање органа јавне власти у њиховој заштити и проверу испуњености услова за реализацију пројекта на предложени начин, како у погледу избора модела, тако и услова предвиђених јавним уговором.
Дакле, сврху начела не можемо свести само на потребу за тумачењем одредаба закона, већ је њихов значај и у успостављању пословних стандарда прилагођених прописима и захтевима ЕУ и повећању конкурентности. А коначан резултат њихове доследне примене треба да буде већи број пројеката остварених под што повољнијим условима.
ПРИПРЕМНЕ РАДЊЕ И ПОСТУПАК
#5 Које фазе постоје у пројекту ЈПП-а?
Пут од идеје до реализације пројекта ЈПП-а изузетно је сложен и дуготрајан и захтева пуно ангажовање и висок степен стручних знања. Из аспекта планирања процеса неопходних за пуну имплементацију пројекта, значајно је унапред сагледати шта је све потребно за успешан развој пројекта, почев од потпуног сагледавања потребног начина организовања или приступа процесима, планирања финансијских средстава, па све до потребе за ангажовањем сопствених стручних кадрова или екстерних експерата.
Према Методологији за анализу добијене вредности у односу на уложена средства (value-for-money) у ЈПП-у и концесијама, а коју је донела Комисија за јавно-приватно партнерство 18. јула 2013. (у даљем тексту: ЈПП Комисија), активности око пројекта ЈПП-а могу се поделити у 3 фазе:
Прва фаза – анализа оправданости обухвата активности од почетне идеје, па до тренутка јавног оглашавања. Сâм почетак прве фазе тешко је тачно временски одредити (а није ни потребно), јер се углавном своди на постојање иницијативе или формирање идејног решења и почетног опредељења да се одређени пројекат развија по моделу ЈПП-а.
У овој фази, припремљен предлог пројекта јавно тело подноси органу за одобравање пројеката из члана 26. ЗЈППиК-а и ЈПП Комисији ради давања мишљења и оцене да ли се конкретни пројекат може реализовати у форми ЈПП-а.
Прва фаза се завршава доношењем одлуке надлежног органа из члана 26. ЗЈППиК-а, односно одобравањем пројекта ЈПП-а, након чега се стичу услови за припрему тендерске документације и прелазак у фазу уступања радова.
Друга фаза – уступање радова почиње објављивањем јавног позива у складу са чланом 22. ЗЈППиК-а. Поступак давања концесије уређен је посебним одредбама ЗЈППиК-а.
Успешно окончање друге фазе подразумева избор приватног партнера и достављање коначног нацрта јавног уговора, укључујући и прилоге, органу из чл. 26. и 29. ЗЈППиК-а, ради давања сагласности. Након давања сагласности следи потписивање јавног уговора.
Трећа фаза – управљање уговором почиње тако што приватни партнер, након потписивања, стиче право и преузима обавезе предвиђене јавним уговором. У овој фази приватни партнер предузима активности на реализацији конкретних послова, на пример, пројектовање и изградња објекта, на начин предвиђен јавним уговором, а јавни партнер почиње да остварује функцију надзора. Начини престанка, односно окончања јавног уговора уређени су чланом 53. ЗЈППиК-а.
#6 Колико је значајна улога саветника у пројектима ЈПП-а?
Улога саветника у пројектима ЈПП-а остварује се у томе да својим стручним знањима и искуством пруже помоћ у остварењу очекиваних предности и избегавању негативних ефеката. Како се онда носити с приватним партнером који на располагању има знатна финансијска средства, реномирани стручни тим с дугогодишњим искуством на сличним пројектима, знања и искуство, а на страни јавног партнера често имамо некомпетентан тим, чији се чланови по први пут сусрећу са овим моделом сарадње јавног и приватног сектора?
По дефиницији, саветник је једно или више правних, односно физичких лица која поседују специјалистичка знања неопходна за припрему, уговарање и реализацију пројеката ЈПП-а (члан 4. тач. 18) ЗЈППиК-а).
Ангажовање саветника од стране јавног партнера, нарочито у пројектима веће вредности, неопходно је због сложености правног посла, али и недостатка специјалистичких знања у јавном сектору. Оно је могуће у свим фазама развоја пројекта, почев од припреме, па до фазе управљања уговором. Избор саветника јавно тело врши поступком јавне набавке, сходно члану 20. тач. 5) ЗЈППиК-а.
Захтевани профил стручног експертског тима обухвата знања, пре свега, из области финансијске, правне и техничке струке, али и познавање пореских прописа, осигурања и рачуноводства. Посебне вештине, неопходне за успешно вођење пројеката ЈПП-а, односе се на организацију и управљање пројектом, вођење преговора у складу с прописима и др.
Екстерни консултанти доносе неопходан квалитет и практично искуство, али се прави ефекат може остварити једино заједничким ангажовањем на пројекту.
Чак и код представљања пројекта потенцијалним приватним партнерима, учешће референтних стручњака доприноси повећању конкурентности и добија на тежини, а посебно је то случај пред страним партнерима са искуством, који препознају такав озбиљан приступ у припреми и представљању пројекта.
#7 На који начин приватни партнер може самостално покренути иницијативу за реализацију неког пројекта за који је заинтересован (самоиницијативни предлог)?
Самоиницијативни предлог представља предлог надлежном јавном телу за спровођење пројекта ЈПП-а од стране заинтересованог лица (свако физичко или правно лице, домаће или страно, са домаћим или страним учешћем или без њега, или конзорцијум једног или више таквих лица, сходно члану 4. ст. 1. тач. 10) ЗЈППиК-а). Такав предлог се може поднети уколико се он не односи на пројекат за који је покренут поступак доделе јавног уговора или објављен јавни позив (поступак доделе јавног уговора покреће се по одобравању предлога пројекта, доношењем писане одлуке о покретању поступка сходно члану 53. Закона о јавним набавкама).
Обавеза јавног тела је да у року од 90 дана утврди постојање јавног интереса у погледу поднетог предлога (о чему обавештава предлагача) и да размотри поднети самоиницијативни предлог. Потом предлог пројекта може упутити надлежном органу из члана 26. ЗЈППиК-а.
Садржина самоиницијативног предлога није прецизно одређена, па заинтересовано лице може поднети предлог са одређеним нивоом разраде, уз додавање елемента из члана 27. ЗЈППиК-а, али и свеобухватни предлог. За овакав обим разраде неопходно је располагати битним параметрима и подацима о пројекту. По нашем мишљењу, прописи о доступности података од јавног значаја oмогућују увид у потребне податке.
Уз самоиницијативни предлог подноси се и обавештење о вредности израђене документације, коју ће јавно тело, односно треће лице, уколико предлагачу не буде додељен уговор, бити дужно да надокнади. Овом одредбом штите се минимални интереси приватног партнера, који је у припрему документације уложио стручна знања и средства. ЗЈППиК се не бави питањем могуће несагласности предлагача и јавног тела о вредности документације. Свакако је могуће да приватни партнер одустане од поднетог предлога, у ком случају задржава сва права на припремљеној документацији.
У случају да јавно тело достави предлог пројекта надлежном органу из члана 26. ЗЈППиК-а, поступак се наставља сходно одредбама ЗЈППиК-а, као да је покренут на основу предлога јавног тела.
Предлагач има право да учествује у поступку доделе уговора, ако његово учешће у припреми предлога пројекта не нарушава конкуренцију.
#8 Како се остварује заштита права у поступку доделе јавног уговора?
Заштита права у поступку доделе јавног уговора обезбеђује се у складу са законом којим се уређују јавне набавке (члан 58. ЗЈППиК-а).
Захтев за заштиту права може поднети свако лице заинтересовано за учешће или које учествује у поступку доделе јавног уговора. Према одредбама ЗЈН-а, заинтересовано лице је свако лице које има интерес да закључи конкретан уговор о јавној набавци (јавни уговор у поступку ЈПП-а). Сматрамо да круг заинтересованих лица обухвата и подносиоца самоиницијативног предлога (члан 19. ЗЈППиК-а). Према одредбама ЗЈН-а, захтев за заштиту права могу поднети и Државна ревизорска институција и јавни правобранилац, свакако, у циљу заштите јавног интереса.
Захтев се подноси Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки (у даљем тексту: Републичка комисија) и то против одлука јавног тела у поступку доделе јавног уговора. Републичка комисија је самосталан и независан орган Републике Србије, који обезбеђује заштиту права и у поступцима ЈПП-а и има статус правног лица.
Рокови за подношење захтева за заштиту права прописани су ЗЈН-ом, у зависности од врсте поступка који се спроводи. Захтев за заштиту права може се поднети у току целог поступка доделе јавног уговора и против сваке радње јавног тела, осим ако законом није другачије одређено.
Одлуку по поднетом захтеву доноси Републичка комисија, а дејство поднетог захтева може бити обустављање поступка до доношења одлуке; или, ако је захтев за заштиту права поднет након закључења јавног уговора, такав уговор се не може извршити до доношења одлуке Републичке комисије.
Према ЗЈН-у, против одлука Републичке комисије не може се изјавити жалба, али се у року од 30 дана од дана пријема одлуке може покренути управни спор, који не одлаже извршење одлуке.
Упозоравамо на могуће последице поступања јавног тела противно одредбама закона, које се огледају у ништавости уговора (члан 168. ЗЈН-а) и праву на накнаду штете лицима оштећеним незаконитим одлукама јавног тела (члан 59. ЗЈППиК-а). Поступак за накнаду штете воде надлежни судови Републике Србије на основу општих прописа.
ЗАВРШНЕ АКТИВНОСТИ И РЕАЛИЗАЦИЈА ЈАВНОГ УГОВОРА
#9 На који начин се врши поступак закључења јавног уговора?
Поступак доделе јавног уговора најповољнијем понуђачу окончава се тако што јавно тело, у складу са чланом 47. ЗЈППиК-а, доставља коначни нацрт јавног уговора, с прилозима, надлежном органу из чл. 26. и 29. ЗЈППиК-а ради давања сагласности. Нацрт јавног уговора мора бити сачињен у складу с конкурсном документацијом, подацима из јавног позива, изабраном понудом и одлуком о избору најповољније понуде. Надлежни орган је дужан да дâ сагласност уколико је нацрт јавног уговора усаглашен са ЗЈППиК-ом и с конкурсном документацијом, у року од 30 дана од дана достављања нацрта јавног уговора, али напомињемо да не постоји аутоматизам у поступању приликом давања оцене о усаглашености. За такву оцену усаглашености потребно је да надлежни органи из члана 26. ЗЈППиК-а имају капацитет и стручне сараднике оспособљене за тај посао. У случају да изостане оцена о усаглашености, нема ни сагласности и на јавном телу је да предузме мере да отклони недостатке и да надлежном органу достави нацрт који ће бити усаглашен.
По добијању сагласности, јавни уговор потписују овлашћена лица јавног партнера и одабраног најповољнијег понуђача. Ако се уговором предвиђа располагање непокретностима, односно располагање уделима у заједничком привредном друштву, уговор се обавезно оверава. Рок на који се закључује јавни уговор (не краћи од 5 година ни дужи од 50) тече од дана потписивања јавног уговора (члан 18. ЗЈППиК-а). На овај начин јавни уговор ступа на снагу и производи правно дејство у смислу преузимања предвиђених обавеза. Тако приватни партнер потписивањем стиче права и преузима обавезе из јавног уговора.
Одредбе члана 74. ЗЈППиК-а прописују обавезу евидентирања јавних уговора у Регистру јавних уговора, који води министарство финансија као јединствену електронску базу података на порталу јавних набавки – потпортал и јавно тело стога има обавезу достављања закљученог јавног уговора овом министарству.
#10 Да ли се јавни уговор може примењивати одмах по потписивању и како се врши надзор над његовим извршењем?
Закључењем јавног уговора не стичу се увек сви услови за његову пуну примену и реализацију пројекта ЈПП-а. У неким случајевима неопходно је и закључење споредних и повезаних уговора, а његова примена може зависити од, на пример, испуњења предуслова везаних за финансирање пројекта. Члан 49. ЗЈППиК-а одређује да приватни партнер може финансирати јавни уговор кроз комбинацију директних улагања у капитал или путем задужења, укључујући без ограничења структурирано или пројектно финансирање и сл., обезбеђено од стране међународних финансијера. У овом контексту, јавни партнер може прихватити да пружи одређена обезбеђења и да закључи посебан директан уговор с приватним партнером и финансијером. Поступак закључења овог директног уговора је такав да јавно тело има обавезу да поново прибави сагласност органа из чл. 26. и 29. ЗЈППиК-а. У овом случају се тек након потписивања директног уговора о финансирању стичу услови за примену и извршење јавног уговора, што подразумева предузимање мера оба партнера на извршавању преузетих обавеза. Обавеза је приватног партнера, пре свега, у поступању у смислу обезбеђивања финансирања, изградње, реконструкције, управљања или одржавања инфраструктурних и других објеката и пружање услуга од јавног значаја, у облику ЈПП-а који је утврђен јавним уговором (уговорно или институционално уз, на пример, оснивање друштва за посебне намене).
На овај начин се отвара питање извршења јавног уговора и у том делу је од посебног значаја примена одредаба Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93 и „Сл. лист СЦГ”, бр. 1/03 – Уставна повеља) којима су уређени правни односи између јавног и приватног партнера у погледу извршења предмета јавног уговора, правних средстава којима се може утицати на испуњење обавезе, накнаде штете и др.
У току реализације пројекта ЈПП-а, а у складу са одредбама члана 63. ЗЈППиК-а, јавни партнер је дужан да континуирано прати рад приватног партнера и извршавање његових обавеза из јавног уговора, уз напомену да надзор над реализацијом јавног уговора уређује Влада РС посебним актом у смислу члана 61. ЗЈППиК-а. Влада РС је донела Уредбу о надзору над реализацијом јавних уговора о јавно-приватном партнерству, којом се утврђују права и обавезе јавног и приватног сектора у поступку надзора над реализацијом јавних уговора.
#11 Шта је то друштво за посебне намене и које су предности његовог оснивања?
Друштво за посебне намене (ДПН) као носилац пројекта ЈПП-а, с јавним и приватним партнером као оснивачима, односно члановима заједничког привредног друштва, има за сврху остварење циљева који се тичу закључења јавног уговора и реализације пројекта ЈПП-а. Основ за организовање ДПН-а јесте у одредбама ЗЈППиК-а о институционалном партнерству. Овакав однос се може заснивати на оснивачким улозима у новооснованом привредном друштву или на стицању власничког удела, односно докапитализацији постојећег привредног друштва.
Према одредбама члана 9. ст. 2. ЗЈППиК-а, оснивачка и управљачка права уређују се слободно између чланова ДПН-а у складу са Законом о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон и 5/15, у даљем тексту: ЗПД).
Ново привредно друштво се креира уговором о оснивању између јавног тела и одабраног приватног партнера, након спроведеног поступка избора приватног партнера. ДПН се оснива са јасно утврђеном намером, пословним планом и деловањем, што искључује пословне активности које на било који начин могу пореметити реализацију пројекта ЈПП-а, умањити или искључити ризике пословања постојећег привредног друштва и онемогућити негативно „преливање” ризика из обављања других пословних делатности на пројекат ЈПП-а.
Чланом 46. ЗЈППиК-а одређени су обавезни елементи јавног уговора, а између осталог, и питања у вези са ДПН-ом (тачка 6) у погледу правне форме, оснивања, минималног капитала и минималних других средстава или људских ресурса, структуре акционара, организационе структуре и пословних просторија, као и пословних активности ДПН-а.
ЗПД одређује да оснивачи могу бити физичка и правна лица. У вези с том одредбом, напомињемо да учесник у поступку доделе јавног уговора може бити и група привредних субјеката која не мора имати одређену правну форму како би учествовала у поступку, али се по додели јавног уговора од групе ипак захтева одређена правна форма.
Престанак ДПН-а уређен је чланом 56. ЗЈППиК-а тако што ДПН престаје истеком рока на који је основано, ако законом или јавним уговором није другачије предвиђено, а такође и раскидом јавног уговора, на пример, због јавног интереса, као и споразумним или једностраним раскидом. Објекти, уређаји, постројења и друга средства из оквира предмета ЈПП-а предају се јавном партнеру.
#12 Који ризици постоје за партнере уколико током радова буду пронађени археолошки предмети и које су могуће последице?
Питање поступања с нађеним предметима, које на први поглед може деловати као елемент од другоразредног значаја, заслужује пуну пажњу имајући у виду значајне последице које неодговарајуће или недовољно бављење овом темом може произвести.
Члан 73. ЗЈППиК-а намеће обавезу приватном партнеру да, без накнаде, преда јавном партнеру предмете нађене у земљишту, а који представљају историјске, културне или природне вредности. Наведена одредба имплицира преузимање одговорности, али и трошкова, и за приватног и за јавног партнера, до коначне предаје предмета надлежном државном органу. Посебно значајна, одредба члана 73. ст. 2. ЗЈППиК-а обавезује приватног партнера да обустави радове уколико би они могли угрозити целину, односно вредност нађеног предмета и о томе обавести надлежни државни орган. Закон о културним добрима („Сл. гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 – др. закони и 99/11 – др. закон) прописује надлежност Завода за заштиту споменика културе за поступање у смислу заштите, као и начин поступања и казнене одредбе за кршење законом прописаних услова.
Став 3. члана 73. ЗЈППиК-а одређује да се јавним уговором уређују међусобна права и обавезе приватног и јавног партнера у случају из ст. 2. овог члана.
Одредба о поступању с нађеним предметима није обавезни елемент јавног уговора, у смислу члана 46. ЗЈППиК-а, али уколико дато питање није добро регулисано уговором, а приликом реализације пројекта, односно изградње објекта дође до проналажења предмета који се сматрају културним добром, то може довести до великог неслагања уговорних страна по питању одговорности, преузимања ризика и сношења могућих последица, па и обустављања пројекта, посебно имајући у виду недостатак искуства у оваквим пројектима.
САВЕТ АУТОРА #1
Стратегија развоја представља основ за планирање пројеката ЈПП-а и активности на њиховој припреми. Правилно опредељени стратешки циљеви и плански задаци могу само додатно поспешити развој и повећати интересовање приватног сектора за улагања у делатности од јавног значаја.
Сагледавајући припремне активности, које су неопходне да се сачини предлог пројекта ЈПП-а, наглашавамо значај истраживања тржишта у смислу правилне оцене потреба за одређеним пројектом и интересовања потенцијалних приватних партнера за улагања у ту област.
САВЕТ АУТОРА #2
Оспособљеност стручних сарадника, запослених у јавним телима и органима јавне власти, неопходан је предуслов за успех и гаранција исправности процеса који се одвијају. Одговорност се не може пренети.
Ангажовање екстерних стручњака не искључује одговорност јавног тела нити лица с посебним овлашћењима.
САВЕТ АУТОРА #3
У припреми јавног позива за објављивање значајно је опредељење у погледу избора поступка набавке, одређивања критеријума за избор најповољније понуде, израде нацрта уговора и др. Члан 31. Закона о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12 и 14/15, у даљем тексту: ЗЈН), предвиђа: отворени, рестриктивни, преговарачки поступак и конкурентни дијалог (који су највише заступљени) и др. и прописује услове њихове примене. Сматрамо да отворени поступак захтева највиши ниво разраде јер, наравно, не омогућава дијалог између наручиоца и понуђача, за разлику од конкурентног дијалога (најмање примењеног у пракси у Србији, насупрот пракси у свету).
САВЕТ АУТОРА #4
По нашем мишљењу, чланове конкурсне комисије треба бирати у односу на одабрани поступак, будући да, на пример, поступак конкурентног дијалога захтева посебна стручна знања, искуство и вештину за вођење преговора на законит начин.
Није исто прописивати услове за традиционалне јавне набавке (и трошење буџетских средстава) и услове за избор приватног партнера (кога треба заинтересовати да уложи свој новац).
САВЕТ АУТОРА #5
Избор саветника и правилно формулисан и постављен задатак од посебног су значаја за успех пројекта. У противном, резултат може бити такав да саветници одраде свој део посла, али да пројекат ипак доживи неуспех, односно да не буде реализован.
САВЕТ АУТОРА #6
Обустава радова, која је неопходна са становишта заштите културних добара, може знатно увећати трошкове изградње, па чак и угрозити реализацију и, стога, треба пажљиво приступити сагледавању потенцијалних ризика, али и предвидети начин решавања овог питања.