Док се први део ове серије текстова о стамбеном односно станарском праву бавио правом чланова домаћинства носилаца станарског права
да наставе са коришћењем стана након откупа и преласка стана у режим приватне својине, као и правом унука и пасторака да наставе
са коришћењем стана у друштвеној или државној својини након смрти ранијег носиоца станарског права, односно закупца на неодређено
време, предмет другог дела анализе је право чланова породичног домаћинства и чланова породица носилаца станарског права да наставе
да користе стан у приватној својини после 29. 7. 1973. године, кроз анализу и преглед судске праксе. Као што ће се видети, у вези са овим питањем постоји различита судска пракса, и то како у погледу процене одлучних чињеница тако и у погледу временског важења закона који се баве стамбеним односима, а примењују се на конкретан случај.
[pdfjs-viewer url=“https://www.legeartis.rs/wp-content/uploads/2020/05/1149.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
56
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
Станарско право на становима у
приватној својини
Док се први део ове серије текстова о стамбеном односно станарском
праву бавио правом чланова домаћинства носилаца станарског права
да наставе са коришћењем стана након откупа и преласка стана у
режим приватне својине, као и правом унука и пасторака да наставе
са коришћењем стана у друштвеној или државној својини након смрти
ранијег носиоца станарског права, односно закупца на неодређено
време, предмет другог дела анализе је право чланова породичног
домаћинства и чланова породица носилаца станарског права да наставе
да користе стан у приватној својини после 29. 7. 1973. године, кроз
анализу и преглед судске праксе. Као што ће се видети, у вези са овим
питањем постоји различита судска пракса, и то како у погледу процене
одлучних чињеница тако и у погледу временског важења закона који се
баве стамбеним односима, а примењују се на конкретан случај.
Oд дана ступања на снагу Закона о стам-
беним односима из 1973. године („Сл.
гласник СРС”, бр. 29/73 и 30/80 – ступио на
снагу 29. 7. 1973. године) станарско право, од-
носно право трајног коришћења стана могло
је да буде стечено само на стану у друштвеној,
касније државној својини. Носилац станар-
ског права на стану у својини грађана који је
то право стекао до 29. 7. 1973. године, што је
дан ступања на снагу наведеног закона, имао
је сва права и обавезе као и други носиоци
станарског права на становима у друштвеној
својини. Дакле, наведеним законом преста-
ла је могућност заснивања станарског права,
односно стицање права коришћења на стану
у приватној својини после 29. 7. 1973. године.
Самим тим, одредбом чл. 2. Закона о
стамбеним односима („Сл. гласник СРС” бр.
29/73) уведено је правно правило у домаћем
законодавству да станарско право после 29.
7. 1973. године (када је поменути закон сту-
пио на снагу) убудуће може да се стекне само
Драгана Марчетић,
судија Вишег суда у Београду
Весна Филиповић,
судија Апелационог суда у Београду
на стану у друштвеној својини, а не и на ста-
ну у приватној својини.
Овај закон је за убудуће у члану 2. устано-
вио разлику између станарског права, које је
право коришћења стана у друштвеној сво-
јини, и права на коришћење стана у својини
грађана по основу уговора о закупу. У члану
80. став 1. исти закон заштитио је лица која
су до дана ступања на снагу поменутог зако-
на стекла станарско право на стану у своји-
ни грађана тако што им је признао сва права
која иначе признаје носиоцима станарског
права на стану у друштвеној својини. Ка-
сније донети Закон о стамбеним односима
– пречишћен текст („Сл. гласник СРС” број
8/81) у члану 85. став 1. предвиђа да носилац
станарског права који је то право стекао на
стану у својини грађана до 29. 7. 1973. године,
што је дан ступања на снагу Закона о стамбе-
ним односима („Сл. гласник СРС” број 29/73),
има сва права као и носилац станарског права
на стану у друштвеној својини, али уколико
тим законом није другачије одређено. Једно
од Законом признатих права садржано је у
члану 18. став 1, по коме, када умре носилац
станарског права, а у стану није остао брачни
друг као носилац станарског права, чланови
породичног домаћинства могу споразумно да
57
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
одреде ко ће од њих бити носилац станарског
права. Очито је да је нови закон рестриктив-
нији од претходног јер уводи датум 29. јул
1973. године као битан, односно битан је ста-
тус носиоца станарског права на стану у сво-
јини грађана и чланова његовог породичног
домаћинства у том моменту, а такође је уста-
новљен и редослед стицања станарског права,
са приоритетом у корист брачног друга.
Закон о стамбеним односима („Сл. гла-
сник СРС” број 9/85 – пречишћен текст 18/85
и 11/88) наставља са сужавањем могућности
стицања станарског права на стану у својини
грађана јер у члану 93. став 1. говори о но-
сиоцу станарског права на стану у својини
грађана који је то право већ стекао до 29. јула
1973. године. Коначно, Закон о стамбеним
односима („Сл. гласник СРС”, број 12/90,
47/90 и 55/90 и „Сл. гласник СРС”, број 3/90,
7/90) у члану 35. предвиђа да се на стану у сво-
јини грађана не може стећи станарско право,
при чему носилац станарског права који је то
право стекао пре ступања на снагу поменутог
закона има сва права и обавезе носиоца ста-
нарског права на стану у друштвеној својини,
с тим што је члан 15. задржао редослед стица-
ња станарског права за случај смрти носиоца
станарског права по коме је брачни друг први.
Касније важећи Закон о становању („Сл. гла-
сник РС” број 50/92… 99/11) у члану 40. став
1. говори о носиоцима станарског права на
својини грађана који то право већ имају.
Такође треба напоменути да право трајног
закупа на стану није имовинско право и исто
не може бити предмет наслеђивања.
Услови за стицање станарског права цене
се по прописима који су важили у тренутку
смрти правног претходника – лица које је
имало право коришћења, односно право
трајног закупа на стану.
ПРАКСА СУДОВА У ПОГЛЕДУ
МОМЕНТА УСЕЉЕЊА И ПРАВА ДА СЕ
ТРАЈНО КОРИСТИ СТАН У ПРИВАТНОЈ
СВОЈИНИ
Право супружника
У већем броју поступака по тужбама које
су за предмет имале утврђење да су, након
смрти ранијег носиоца станарског права или
члана његовог домаћинства, супружници
ових лица стекли право трајног закупа на
неодређено време на становима у приватној
својини, судови су заузели став да се овакви
односи не могу успостављати након 29. 7.
1973. године, односно да ова лица, уколико
такво право нису стекла или се у стан нису
уселила пре наведеног датума, не могу имати
право да наставе са коришћењем стана било
као закупци било као чланови домаћинства.
Такође, а следећи наведене разлоге, усвајани
су тужбени захтеви власника станова за исе-
љење поменутих лица. Треба нагласити да је
судска пракса била готово једногласна у при-
хватању овог става од ступања на снагу по-
менутог закона 1973. године до пре неколико
година, када су изнети и другачији ставови.
О овом питању у више одлука изјаснио се
и Врховни касациони суд, позивајући се на
усаглашену судску праксу и правне ставове
у погледу примене одредаба чл. 2. и 80. став
1. Закона о стамбеним односима („Сл. гла-
сник СРС”, бр. 29/73 и 30/80 – ступио на снагу
29. 7. 1973. године). Наиме, од дана ступања
на снагу Закона о стамбеним односима из
1973. године станарско право, односно пра-
во трајног коришћења стана могло је да буде
стечено само на стану у друштвеној својини.
Носилац станарског права на стану у својини
грађана, који је то право стекао до 29. 7. 1973.
године, што је дан ступања на снагу наведе-
ног закона, имао је сва права и обавезе као
и други носиоци станарског права на стану
у друштвеној својини. Ту постоје различите
чињеничне ситуације, у зависности од тога у
односу на које лице се утврђује право да ко-
ристи стан у приватној својини, односно да
ли је неко лице закључило брак са носиоцем
станарског права или чланом породичног
домаћинства.
Када је у питању лице које је засновало
брак са носиоцем станарског права или чла-
ном његовог породичног домаћинства и као
супружник се уселило у стан који је предмет
спора након 29. 7. 1973. године, судови су
заузели готово идентично становиште да у
описаној ситуацији, након престанка права
носиоца станарског права или члана њего-
вог породичног домаћинства, такво лице
нема право да настави да користи стан. По-
58
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
сле ступања на снагу наведеног закона поме-
нуто лице није могло да стекне својство члана
породичног домаћинства и право трајног ко-
ришћења стана на стану у приватној својини
трећег лица. Овде ваља нагласити да се наве-
дени став заснива на тумачењу и примени чл.
30–40. Закона о становању („Сл. гласник РС”,
бр. 50/92…). Носиоци станарског права, од-
носно закупци станова на неодређено време,
који то право имају на стану у својини грађа-
на, настављају са коришћењем стана у складу
са наведеним одредбама Закона, а супружник
који се уселио након 29. 7. 1973. године то пра-
во нема. Власник стана има исте обавезе као
носилац права располагања, осим обавезе да
кориснику стана омогући откуп.
Супротан правни став заузет је ревизиј-
ском одлуком Врховног касационог суда од
25. 1. 2018. године, којом је одбијена реви-
зија тужиоца и потврђена другостепена пре-
суда Привредног апелационог суда, којом је
преиначена првостепена пресуда и одбијен,
као неоснован, тужбени захтев да се тужена
са свим лицима и стварима исели из једно-
собног стана, као и да наведени стан празан
преда тужиоцима, као власницима предмет-
ног стана. Према чињеничном стању тужи-
оци су сувласници спорног стана, уписани
у јавним књигама од 2007. године. Тужена
у предметном стану станује од 1978. годи-
не, када се у исти доселила, а претходно се
удала за сина претходног носиоца станар-
ског права. Претходни носилац станарског
права (отац супруга тужене) преминуо је
1978. године, а супруг тужене наставио је да
користи стан као члан његовог породичног
домаћинства, при чему је преминуо 1989. го-
дине, с тим што је станарско право стекао
1956. године. У време смрти свекра и супруга
тужене предметни стан је по основу решења
о конфискацији из 1948. године делом био
друштвена својина, са уделом од 5/64 дела
1/2 непокретности.
Првостепени суд је у датој ситуацији зау-
зео став да тужена нема право да настави да
користи предметни стан јер се у исти уселила
након 29. 7. 1973. године, односно након сту-
пања на снагу Закона о стамбеним односима,
који је прописао да се надаље станарско пра-
во, односно право на трајно коришћење стана
може стећи само на стану у друштвеној своји-
ни. Стога је првостепени суд усвојио тужбени
захтев за исељење тужене.
Супротно становишту првостепеног суда,
другостепени суд је закључио да се не ради
о стану у својини грађана. Чињеница је да је
претходнику тужене дато станарско право на
целој непокретности, која садржи и удео дру-
штвене својине. Стога, по становишту друго-
степеног суда, тужена има право да настави
да користи тај стан, са позивом на чланове 2.
и 8. ст. 1. Закона о стамбеним односима, одно-
сно чланове 30–40. Закона о становању.
Ревизијски суд је у својој одлуци прихва-
тио становиште и правни став другостепеног
суда. У одлуци је наведено да је одредбом чла-
на 2. Закона о стамбеним односима („Сл. гла-
сник СРС” бр. 29/73), који је ступио на снагу
29. 7. 1973. године, регулисано да станарско
право, односно право на трајно коришћење
стана може да се стекне само на стану у дру-
штвеној својини, а не и на стану у својини гра-
ђана. Члан 8. ст. 1. истог закона прописивао је
да носилац станарског права који је то право
стекао на стану у својини грађана до ступања
на снагу овог закона има сва права и обавезе
која се поменутим законом прописују за но-
сиоца станарског права на стану у друштвеној
својини. На исти начин ово питање регулише
члан 2. односно 93. ст. 1. Закона о стамбеним
односима („Сл. гласник СРС” 9/85). Закон о
становању прописује да носилац станарског
права, односно закупац на неодређено време,
који то право има на стану у својини грађана,
од ступања на снагу овог закона наставља са
коришћењем стана у складу са одредбама чл.
30–39. овог закона.
Носилац станарског права на предметном
стану, који није у целости у својини грађана,
био је свекар, а затим супруг тужене. Истима
то право није оспорено, без обзира на виси-
ну учешћа друштвене својине у спорној непо-
кретности. Тужена се у спорни стан легално
уселила удајом за тадашњег, у уговору упи-
саног, корисника стана. Самим тим, тужена
своје право црпи из права и правног положаја
ранијих носилаца станарског права (свекра и
супруга) и чињенице да је у време њеног усе-
љења у стан исти био делом у друштвеном
власништву.
59
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
Тужена је у спорном стану од 1978. године.
Није доказано да на други начин има решено
стамбено питање или да на други начин може
да реши стамбено питање, а покренула је и
поступак за доношење решења које замењује
уговор о закупу предметног стана. Све наве-
дено указује на трајне и чврсте везе тужене
са спорним станом. Због тога исти може да
се сматра њеним домом у смислу члана 8. ст.
1. Европске конвенције за заштиту људских
права и основних слобода, чије се одредбе не-
посредно примењују на основу члана 16. ст. 2.
Устава РС.
Европска конвенција у члану 8. ст. 1. про-
писује да свако има право на поштовање при-
ватног породичног живота, дома и преписке.
Став 2. истог члана под одређеним условима
допушта мешање државе у остваривање ових
права. Такво мешање мора да буде у складу са
законом, да има легитиман циљ и да је неоп-
ходно у демократском друштву.
Врховни касациони суд је нашао да је ту-
женој основано пружена заштита од исеље-
ња из спорног стана. За тужену је, с обзиром
на године старости (71) и године коришћења
стана (непуних 30), останак у стану од егзи-
стенцијалне важности. Том интересу тужене
супротставља се интерес тужилаца да оства-
ре своје право на мирно уживање имовине,
као сувласници спорног стана, при чему су,
поред њега, у њиховом сувласништву и други
делови објеката на истој адреси и истој ката-
старској парцели. Спорни стан је једнособан,
па би исељењем тужене тужиоци остварили
сувласничко право на релативно малој ква-
дратури. Насупрот томе, исељење тужене за
њу би значило статус бескућника, с обзиром
на то да на други начин нема решено стам-
бено питање. У погледу ова два супротста-
вљена правна интереса Врховни касациони
суд је становишта да право тужене на дом у
конкретном случају мора да ужива правну
заштиту.
Наведена одлука свакако је специфична
зато што се не ради о стану који је у целости у
приватној својини. Међутим, имајући у виду
да је удео државне својине у стану толико
мали, ова одлука с правом може да се сматра
прецендентном и заслужује посебну пажњу
и коментар.
Право потомака
Став да потомци (деца, унуци, праунуци)
закупаца или чланова породичног домаћин-
ства који су рођени после 29. 7. 1973. године
немају право да, по смрти чланова домаћин-
ства или закупаца, наставе са коришћењем
станова у приватној својини већински је за-
ступљен у судској пракси, о чему говори ре-
визијска одлука Врховног касационог суда
од 1. 2. 2017. године.
Према утврђеном чињеничном стању ту-
жиоци су власници стана који је, као носилац
станарског права, користио сада пок. прадеда
туженог, са члановима свог породичног дома-
ћинства, супругом и унуком, мајком тужио-
ца. Прадеда је у спорном стану живео од 1927.
године, а 1956. године са претходним власни-
ком стана закључио је уговор о коришћењу
стана, у коме је означен као корисник стана,
који ће користити са члановима свог дома-
ћинства, супругом и унуком, сагласно члано-
вима 4, 5. и 31. Одлуке о издавању станова.
Прадеда је до своје смрти 17. 6. 1991. године
био носилац станарског права на овом стану,
у коме је становао са члановима свог дома-
ћинства. Унука овог лица, сада пок. мајка ту-
женог, након удаје родила је двоје деце, најпре
ћерку, а онда и овде туженог и наставила да
са децом живи у том стану. Тужени и његова
сестра, која је сада покојна, све време су живе-
ли у спорном стану са прадедом, прабабом и
мајком, а од 1991. године, када им је преминуо
прадеда (прабаба је преминула раније), наста-
вили су да живе у стану са својом мајком, која
је преминула 1998. године. Сестра туженог
преминула је 2011. године.
Првостепеном пресудом одбијен је ту-
жбени захтев тужилаца за исељење туженог,
а усвојен је његов противтужбени захтев ко-
јим је тражио да се утврди да има право да
користи предметни стан као преостали члан
породичног домаћинства ранијег носиоца
станарског права, сада. пок. прадеде.
Другостепени суд је након одржане главне
расправе преиначио првостепену пресуду у
односу на туженог, обавезао га да се са свим
лицима и стварима исели из предметног ста-
на, одбијајући као неоснован његов против-
тужбени захтев којим је тражио да се утврди
да има право да користи предметни стан као
60
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
преостали члан породичног домаћинства ра-
нијег носиоца станарског права.
Врховни касациони суд у својој одлуци на-
води да је одредбом члана 2. Закона о стамбе-
ним односима („Сл. гласник СРС”, број 29/73,
30/80), који је ступио на снагу 29. 7. 1973. го-
дине, било прописано да станарско право,
односно право на трајно коришћење стана
може да се стекне само на стану у друштве-
ној својини. Чланом 80. став 1. истог закона
било је предвиђено да носилац станарског
права који је то право стекао на породичној
стамбеној згради и стану у својини грађана
до ступања на снагу поменутог закона има
сва права и обавезе које се истим законом
прописују за носиоце станарског права на
стану у друштвеној својини. На исти начин
ово питање регулисао је и члан 35. Закона о
стамбеним односима („Сл. гласник СРС” број
12/70), који је важио у моменту смрти носио-
ца станарског права, прадеде туженог, преми-
нулог 1991. године. Закон о становању („Сл.
гласник РС” број 50/92), који је важио у време
смрти мајке туженог, преминуле 1998. године,
у члану 40. прописује да носилац станарског
права, односно закупац стана на неодређено
време, који то право има на дан ступања на
снагу овог закона, наставља са коришћењем
поменутог стана у складу са одредбама чла-
нова 30–39. овог закона.
Врховни касациони суд је нашао да у вре-
ме када је већ био у примени Закон о стамбе-
ним односим, који није омогућавао стицање
станарског права на стану у својини грађана,
тужени је, као члан породичног домаћинства
своје мајке, имао право да користи предметни
стан све до њене смрти 1998. године, када је
право на коришћење предметног стана, као
носиоца станарског права, стекла сада пок.
сестра туженог, која је рођена пре ступања на
снагу наведеног закона из 1973. године. Сам
тужени, рођен након 1973. године, није могао
да стекне право коришћења стана као прео-
стали члан породичног домаћинства мајке,
носиоца станарског права.
Оцењујући наводе ревизије туженог, који-
ма се указује на праксу Уставног суда и Европ-
ског суда за људска права у вези са чланом
8. Европске конвенције за заштиту људских
права и основних слобода, Врховни касаци-
они суд је нашао да побијаном пресудом није
повређено право на поштовање породичног
дома и да је изражени став у погледу права
на коришћење предметног стана од стране
туженог у складу са дугогодишњом праксом
судова у Републици Србији, који су пружали
заштиту свим носиоцима станарског пра-
ва који су то право на становима у својини
грађана стекли до 29. јула 1973. године, исто-
времено тежећи легитимном циљу – заштити
својинских права власника станова оптереће-
них станарским правом, што је и била наме-
ра законодавца доношењем законске одредбе
која ограничава право стицања станарског
права на становима у приватном власништву
до одређеног датума када је Закон ступио на
снагу. ВКС је нагласио да би другачијим тума-
чењем наведене законске одредбе, на чему се
инсистира у ревизији, тужиоци, као власни-
ци стана, били лишени могућности да распо-
лажу и да користе сопствени стан, с обзиром
на то да се тужени оженио 2003. године, у ком
браку је добио дете и са својом породицом на-
ставио да живи у том стану.
Супротно овом ставу, који је свакако
преовлађујући у дугогодишњој пракси,
2016. године донета је ревизијска одлука ко-
јом се стало на становиште да син (у предмету
тужилац) има право да настави са коришће-
њем стана у својству закупца стана на неодре-
ђено време, као преостали члан породичног
домаћинства претходног носиоца станарског
права, сада пок. мајке, иако је то право стекао
после 1973. године, а тужени, као власник ста-
на, обавезан је да му то призна и трпи. Оваква
одлука је специфична јер је суд, као одлучну
чињеницу за овакву одлуку, ценио околност
да је тужилац унет као члан породичног дома-
ћинства своје мајке, која је, као носилац ста-
нарског права, закључила уговор са туженим
као власником стана. Према томе, заузето је
становиште да је закључењем уговора о кори-
шћењу стана, у коме је тужилац унет као члан
породичног домаћинства носиоца станарског
права, тужени – власник стана признао такав
стамбени статус тужиоца.
Према чињеничном утврђењу, на стану
који је у власништву туженог носилац ста-
нарског права била је тужиочева мајка, сада
покојна, на основу правоснажног решења
61
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
суда донетог у ванпарничном поступку 1990.
године, после развода брака са претходним
(су)носиоцем станарског права. Тужени, као
власник и давалац стана на коришћење, са
мајком тужиоца, као носиоцем станарског
права, закључио је 1990. године уговор о кори-
шћењу стана. У уговору су у својству чланова
породичног домаћинства носиоца станарског
права уписани њени синови, тужилац и његов
брат. Тужиочев брат се из стана иселио 1992.
године, а тужилац је од рођења непрекидно
становао у спорном стану као члан породич-
ног домаћинства своје мајке, до њене смрти
2011. године, а након тога је без прекида на-
ставио да стан користи за своје потребе до да-
нас и да редовно плаћа закупнину. Стамбену
потребу није на други начин решио. Покренуо
је ванпарнични поступак ради доношења ре-
шења које замењује уговор о закупу стана на
неодређено време. Тужени је поднео тужбу
суду са захтевом за исељење тужиоца, па је
ванпарнични поступак прекинут до право-
снажног окончања те парнице. У тој парници
је и тужилац истакао противтужбени захтев
за утврђење права закупа стана на неодређено
време. Парнични поступак по тужби и про-
тивтужби је раздвојен, тако да је поступак по
тужби за исељење прекинут до правоснажног
окончања овог поступка (по прејудицијел-
ној противтужби), у којем се решава спорно
претходно правно питање о правном основу и
праву тужиоца на коришћење стана у својству
закупца на неодређено време.
Врхови касациони суд је стао на станови-
ште да, без обзира на то што се ради о станар-
ском праву на стану у својини грађана, дакле
приватној својини, као и без обзира на то што
је тужилац рођен након ступања на снагу За-
кона о стамбеним односима из 1973. године,
за оцену стамбеног статуса тужиоца на спор-
ном стану у својини туженог према конкрет-
но утврђеном чињеничном стању меродавно
право представља одредба члана 34. став 1. у
вези са чланом 40. Закона о становању („Сл.
гласник РС”, бр. 50/92 са изменама и допу-
нама), повезано са одредбом члана 3. став 1.
Закона о основама својинскоправних односа.
Одредбом члана 34. Закона о становању
прописано је да, у случају смрти закупца
стана, закупац на том стану постаје члан по-
родичног домаћинства који је наставио да ко-
ристи стан по утврђеном редоследу (брачни
друг, дете рођено у браку, ван брака, усвојено
и пасторче). Статус члана породичног дома-
ћинства закупца стана на неодређено време,
од којег зависи касније стицање наведеног
права на стану, процењује се према одредбама
стамбеног закона важећег у моменту смрти
закупца, када настаје спорни однос између
носиоца права располагања, односно власни-
ка стана и лица које претендује на стицање
права закупа на стану. Носилац станарског
права, односно закупац стана на неодређено
време, који то право има на стану у својини
грађана, од дана ступања на снагу Закона о
становању (2. 8. 1992. године) наставља са
коришћењем стана у складу са одредбама чл.
30–39. овог закона, а власник стана чији се
стан користи под тим условима има права и
обавезе носиоца права располагања у складу
са одредбама овог закона (члан 40).
У конкретном случају мајка тужиоца је,
као носилац станарског права на стану у сво-
јини туженог, који јој је то право признао за-
кључењем уговора о коришћењу стана, стекла
право закупа стана на неодређено време и
спорни стан је користила у том својству до
своје смрти 2011. године. Тужилац је од ро-
ђења непрекидно живео у спорном стану у
заједничком породичном домаћинству са ро-
дитељима, а после њиховог развода са мајком,
као носиоцем станарског права, односно за-
купцем стана на неодређено време и наставио
је непрекидно да стан користи и после њене
смрти за своје стамбене потребе, уз плаћање
закупнине власнику стана, при чему нема на
други начин решену стамбену потребу. Суд
је нашао да тужилац није био само фактички
корисник стана и члан породичног домаћин-
ства своје мајке, већ законити уговорни кори-
сник стана и члан породичног домаћинства
носиоца станарског права по уговору о кори-
шћењу стана који је закључен са туженом, као
власником и носиоцем права располагања
на стану. Закључењем уговора о коришћењу
стана са тужиочевом мајком, као носиоцем
станарског права, у којем је као корисник ста-
на и члан породичног домаћинства означен
тужилац, тужени је признао такав тужиочев
стамбени статус.
62
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
Врховни касациони суд сматра да, с обзи-
ром на статус уговорног члана породичног
домаћинства носиоца станарског права на
стану у приватној својини, признат од вла-
сника стана, као и на чињеницу непрекидног
фактичког коришћења стана у домаћинству
мајке од рођења до смрти мајке, као носиоца
станарског права, а и у каснијем периоду не-
прекидно, тужилац поседује законити прав-
ни основ и право да, као преостали и једини
члан породичног домаћинства преминулог
закупца стана, настави да користи стан у
својству закупца стана на неодређено време
на основу члана 34. став 1. у вези са чланом 40.
Закона о становању.
ВКС своју одлуку образлаже тако што на-
води да је један од атрибута права својине и
право располагања својом ствари у грани-
цама одређеним Законом (члан 3. став 1. За-
кона о основама својинскоправних односа).
Право располагања даје могућност власни-
ку стана да закључује уговоре о коришћењу,
закупу или продаји стана. Закључењем уго-
вора о коришћењу односно закупу стана вла-
сник стана, не отуђујући га, оптерећује своје
право својине правом другог лица у статусу
носиоца станарског права или закупца на
том стану, у складу са важећим принудним
прописима којима се регулише област имо-
винскоправних односа и право својине на не-
покретностима и стамбена област. Тужени је,
у својству власника стана, закључењем уго-
вора о коришћењу стана признао тужиоче-
вој мајци статус носиоца станарског права, а
тужиоцу статус члана породичног домаћин-
ства носиоца станарског права и корисни-
ка стана, па овакав стамбеноправни статус
тужиоца, као уговорног члана породичног
домаћинства носиоца станарског права и
корисника стана у приватној својини, настао
вољом сопственика стана, закључењем уго-
вора о коришћењу стана, није у супротности
са принудноправним одредбама раније важе-
ћег Закона о стамбеним односима, а ни Зако-
на о становању, којима се регулише стицање
станарског права на стану у својини грађана,
односно права закупа на том стану на нео-
дређено време. Уговор о коришћењу стана
произвео је правно дејство и дао тужиоцу за-
конити правни основ за стицање права заку-
па стана на неодређено време, који не може
да престане на основу накнадне једностране
изјаве воље власника стана.
У сваком случају, из наведене праксе може
да се изведе закључак да Врховни касациони
суд приликом одлучивања о праву потомка
да настави са коришћењем стана води рачу-
на о томе да ли је власник стана у односу на
неко лице закључио уговор о коришћењу од-
носно закупу стана, тј. да ли је то лице унето
у уговор као члан породичног домаћинства
иако је са коришћењем стана започело након
29. 7. 1973. године. Уколико овакав уговор
постоји, дете односно унук ранијег носиоца
станарског права имао би право да користи
стан, без обзира на то што је рођен после 29.
7. 1973. године. Уколико оваквог уговора нема
или потомак у тај уговор није унет као члан
породичног домаћинства, на основу досада-
шње бројне праксе може да се закључи да пра-
во на мирно уживање имовине претеже над
правом на дом, па потомци ранијег носиоца
станарског права немају право да наставе са
коришћењем и становањем у стану по смрти
ранијег носиоца станарског права ако су ро-
ђени после 29. 7. 1973. године.
Плаћање закупнине и право да се
настави са коришћењем стана по
престанку права коришћења ранијег
носиоца трајног закупа на стану у
приватној својини
У судској пракси појавило се питање оцене
разлога за отказ уговора о коришћењу стана
у приватној својини, односно исељење лица,
које би иначе по закону могло да настави са
коришћењем стана, у случају неплаћања за-
купнине власнику. Дакле, овде се ради о ли-
цима која, према важећој судској пракси и
законима који регулишу област стамбеног
права, имају право да наставе трајно кори-
шћење станова у приватној својини након
смрти или исељења ранијег носиоца права
трајног коришћења, односно закупа. Овде
ваља нагласити да је неплаћање закупнине
општи разлог за раскид уговора о трајном
закупу стана, без обзира на режим својине у
ком се стан налази, тј. да ли се ради о стано-
вима у приватној или државној, раније дру-
штвеној својини.
63
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
Према одредби члана 35. Закона о стано-
вању прописано је, између осталог, и да за-
куподавац може да дâ отказ уговора о закупу
стана ако закупац и после опомене не плати
закупнину за најмање два месеца узастопно.
О томе говори једна новија одлука, наведена
у наставку:
Према чињеничном утврђењу покојни
отац туженог је 1956. године са тадашњим
власником закључио уговор о коришћењу
стана. У том уговору су, као корисници, на-
ведени чланови домаћинства, супруга и троје
деце, од којих је једно овде тужени. Након оче-
ве смрти носилац станарског права постала је
мајка туженог, која се из стана иселила 1980.
године. Након мајчиног исељења у стану је
остао да живи тужени као члан домаћинства
бившег носиоца станарског права. Тужиља је
у јавним књигама уписана као власник стана,
а исти је стекла путем Уговора о доживотном
издржавању из 1997. године, док се као вла-
сник на стану укњижила 2009. године. Туже-
ни од рођења станује у спорном стану и из
истог се није исељавао. Након што је постала
власник, тужиља је више пута писмено пози-
вала туженог ради закључења уговора о заку-
пу, али је тужени одбио било какав договор о
склапању уговора и одбио је да прими пошту
коју му је тужиља слала. Тужиља је туженом
достављала рачуне за плаћање закупнине,
које тужени није измиривао и није платио
ниједну закупнину почев од 1980. године.
На основу овако утврђеног чињеничног
стања првостепени суд је одбио захтев тужи-
ље за исељење туженог, наводећи да је туже-
ни, као преостали члан домаћинства ранијег
носиоца станарског права, законито наста-
вио са коришћењем стана по члану 17. Закона
о стамбеним односима („Сл. гласник РС” бр.
29/73 и 30/80), који је важио у време када се
мајка туженог иселила из њега. Суд је нашао
да је тужиља, као власник стана, на основу
члана 43. наведеног закона могла да предузме
радње ради заштите свог права, утврђивањем
станарине за спорни стан, што није учинила
јер у ванпарничном поступку није тражила
доношење решења које замењује уговор о за-
купу стана и утврђивање висине закупнине,
па због тога тужиља не може да тражи исеље-
ње туженог због неплаћања закупнине, чиме
нису испуњени услови из члана 35. Закона о
становању за усвајање тужбеног захтева.
Другостепени суд је оценио да тужени не
може да се ослободи обавезе плаћања закуп-
нине само због тога што тужиља, као нови
власник, није тражила доношење новог ре-
шења о закупу у ванпарничном поступку јер,
према члану 43. Закона о стамбеним односи-
ма, није обавеза само тужиље као власника,
већ свих заинтересованих страна, а свакако
и туженог да тражи да се утврди закупнина
и закључи уговор о коришћењу стана. Због
тога је другостепени суд преиначио пресуду
и усвојио тужбени захтев за исељење туженог
због неплаћања закупнине.
Врховни касациони је потврдио друго-
степену пресуду, прихватајући становиште
другостепеног суда, посебно имајући у виду
да је тужиља, када је постала власник стана,
у више наврата позивала туженог писменим
путем ради закључења уговора о закупу и
достављала му рачуне за закупнину, које ту-
жени није измиривао и није исплатио нијед-
ну закупнину још од 1980. године. Овај суд
позвао се на одредбу члана 32. став 3. Закона
о становању („Сл. гласник СРС” број 50/92,
са каснијим изменама), којим је прописан
начин на који се обрачунава закупнина на
становима у својини грађана, док је ставом 3.
прописано да утврђивање, обрачун и напла-
ту закупнина врши власник стана, односно
носилац права располагања или предузеће за
стамбене услуге или друго правно лице коме
су поверени послови.
ВКС је навео да је тужени, као преостали
члан домаћинства иза своје мајке, која је била
носилац станарског права на предметном
стану, могао законито да настави коришће-
ње стана као нови носилац станарског права
према Закону о стамбеним односима који је
важио у време када је његова мајка напустила
стан. Тужени је у наведеном својству и кори-
стио стан, односно у њему становао, али није
плаћао закупнину ни након више опомена
које је добио од стране тужиље, као новог вла-
сника. Врховни касациони суд је нашао да је
подношење тужбе такође опомена туженом
за плаћање закупнине, али он ни након под-
ношења тужбе закупнину није плаћао, па су
се, применом члана 35. став 1. тачка 2) Зако-
64
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
на о становању, стекли услови да закуподавац
са успехом може да откаже уговор о закупу
стана због неплаћања закупнине и да тражи
исељење туженог.
У новијој одлуци Апелационог суда у Бео-
граду заузето је још рестриктивније стано-
виште и изражен став да је околност да је
тужени, након покретања парнице за отказ
уговора о закупу због неплаћања закуп-
нине, понудио исплату дугованих износа
закупнине власнику стана ирелевантна за
право тужиоца, као власника, да захтева
отказ уговора о закупу у смислу чл. 35. став
1. тачка 2) Закона о становању, због непла-
ћања закупнине.
Пресуда Апелационог суда у Београду,
којом је потврђена првостепена пресуда од
27. 10. 2011. године, свеобухватно образлаже
и изражава став за који се оправдано може
рећи да је преовлађујући у погледу права на
трајни закуп стана у приватној својини на-
кон 1973. године, као и у случају неплаћања
закупнине.
Према чињеницама у предмету тужилац је
власник стана по основу уговора о купопрода-
ји закљученог са претходним власником. Стан
је купио као неусељив јер су у њему живели
заштићени станари Р. А. и Р. М., чији брак је
касније разведен, а син Р. С. (овде тужени) на-
кон развода родитеља поверен је мајци Р. А., са
којом је наставио да живи у предметном ста-
ну. Власник стана био је дужан да са Р. А. за-
кључи уговор о коришћењу предметног стана,
али до закључења таквог уговора није дошло,
па је власник у међувремену продао стан ту-
жиоцу, о чему је тужени обавештен. Тужилац
је потом, као нови власник, упозоравао туже-
ног да плати доспелу закупнину, уз упозорење
да ће у супротном бити поднет захтев суду за
његово исељење. Како тужени до доношења
пресуде није платио ниједан износ закупнине
тужиоцу, као власнику стана, суд је усвојио
тужбени захтев којим је тужени обавезан да
се због неплаћања закупнине са свим лицима
и стварима исели из предметног стана и исти
преда на слободно коришћење тужиоцу, при
чему је одбио и противтужбени захтев туже-
ног – противтужиоца којим је тражио да се
утврди да је носилац права трајног закупа на
неодређено време на предметном стану.
Неплаћање закупнине јесте основ за отказ
уговора о закупу и исељење закупца сагласно
члану 35. став 1. тачка 2) Закона о станова-
њу, који се на основу члана 40. истог закона
примењује и на станове, односно закуп ста-
нова у својини грађана. Како тужени одбија
да напусти стан добровољно, а налази се у
његовој државини, то тужилац, као власник
стана, има право да захтева његово исељење,
а писмена упућена туженом могу се сматрати
отказом уговора о закупу.
Како је тужени рођен 1976. године, сагла-
сно члану 2. Закона о стамбеним односима
(„Сл. гласник СРС” бр. 29/73), који је ступио
на снагу 29. 7. 1973. године, није могао да стек-
не право на трајно коришћење стана у сво-
јини грађана, односно после тог датума није
могло да се стекне својство носиоца станар-
ског права, па ни као члан породичног дома-
ћинства последњег носиоца станарског права
– своје мајке, сада покојне Р. А., тако да је суд
одбио његов тужбени захтев за утврђење да
је стекао право трајног закупа на предметном
стану.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Као што се из изложеног може видети, су-
штина спорова у вези са станарским правом,
односно правом трајног закупа на становима
у приватној својини заправо је конкуренција
два права прописаних Уставом и Европском
конвенцијом о заштити људских права и
основих слобода и протоколима уз Конвен-
цију, и то права на дом и права на мирно ужи-
вање имовине. Којем од ових права ће бити
дата превага зависи од околности конкретног
случаја, али ипак може да се запази извесна
недoследност судске праксе у примени ових
норми када је стамбена материја у питању.
У сваком случају ради се о реликту ранијег
социјалистичког режима, који је и даље вео-
ма актуелан у нашој судској пракси. Иако је
све мање судских предмета који расправља-
ју о захтевима за исељење, престанак права
трајног закупа или утврђење таквог права
према закону који регулише стамбену про-
блематику, број судских предмета који је још
увек присутан пред домаћим судовима, као и
важност права које је предмет судске зашти-
65
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
те (становање, право својине на непокретно-
сти), указује на потребу уједначавања судске
праксе у овој материји, како ради правне си-
гурности тако и због права на једнак приступ
правди грађана. Управо из наведених разлога
наставак овог рада бавиће се односом изме-
ђу права на дом и права на мирно уживање
имовине применом Европске конвенције
о заштити људских права када је стамбена
област у питању, као и правом трајног закупа
након доношења одлука којима је утврђена
ништавост аката и уговора о коришћењу и
откупу стана у друштвеној односно државној
својини.
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
Станарско право на становима у
приватној својини
Док се први део ове серије текстова о стамбеном односно станарском
праву бавио правом чланова домаћинства носилаца станарског права
да наставе са коришћењем стана након откупа и преласка стана у
режим приватне својине, као и правом унука и пасторака да наставе
са коришћењем стана у друштвеној или државној својини након смрти
ранијег носиоца станарског права, односно закупца на неодређено
време, предмет другог дела анализе је право чланова породичног
домаћинства и чланова породица носилаца станарског права да наставе
да користе стан у приватној својини после 29. 7. 1973. године, кроз
анализу и преглед судске праксе. Као што ће се видети, у вези са овим
питањем постоји различита судска пракса, и то како у погледу процене
одлучних чињеница тако и у погледу временског важења закона који се
баве стамбеним односима, а примењују се на конкретан случај.
Oд дана ступања на снагу Закона о стам-
беним односима из 1973. године („Сл.
гласник СРС”, бр. 29/73 и 30/80 – ступио на
снагу 29. 7. 1973. године) станарско право, од-
носно право трајног коришћења стана могло
је да буде стечено само на стану у друштвеној,
касније државној својини. Носилац станар-
ског права на стану у својини грађана који је
то право стекао до 29. 7. 1973. године, што је
дан ступања на снагу наведеног закона, имао
је сва права и обавезе као и други носиоци
станарског права на становима у друштвеној
својини. Дакле, наведеним законом преста-
ла је могућност заснивања станарског права,
односно стицање права коришћења на стану
у приватној својини после 29. 7. 1973. године.
Самим тим, одредбом чл. 2. Закона о
стамбеним односима („Сл. гласник СРС” бр.
29/73) уведено је правно правило у домаћем
законодавству да станарско право после 29.
7. 1973. године (када је поменути закон сту-
пио на снагу) убудуће може да се стекне само
Драгана Марчетић,
судија Вишег суда у Београду
Весна Филиповић,
судија Апелационог суда у Београду
на стану у друштвеној својини, а не и на ста-
ну у приватној својини.
Овај закон је за убудуће у члану 2. устано-
вио разлику између станарског права, које је
право коришћења стана у друштвеној сво-
јини, и права на коришћење стана у својини
грађана по основу уговора о закупу. У члану
80. став 1. исти закон заштитио је лица која
су до дана ступања на снагу поменутог зако-
на стекла станарско право на стану у своји-
ни грађана тако што им је признао сва права
која иначе признаје носиоцима станарског
права на стану у друштвеној својини. Ка-
сније донети Закон о стамбеним односима
– пречишћен текст („Сл. гласник СРС” број
8/81) у члану 85. став 1. предвиђа да носилац
станарског права који је то право стекао на
стану у својини грађана до 29. 7. 1973. године,
што је дан ступања на снагу Закона о стамбе-
ним односима („Сл. гласник СРС” број 29/73),
има сва права као и носилац станарског права
на стану у друштвеној својини, али уколико
тим законом није другачије одређено. Једно
од Законом признатих права садржано је у
члану 18. став 1, по коме, када умре носилац
станарског права, а у стану није остао брачни
друг као носилац станарског права, чланови
породичног домаћинства могу споразумно да
57
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
одреде ко ће од њих бити носилац станарског
права. Очито је да је нови закон рестриктив-
нији од претходног јер уводи датум 29. јул
1973. године као битан, односно битан је ста-
тус носиоца станарског права на стану у сво-
јини грађана и чланова његовог породичног
домаћинства у том моменту, а такође је уста-
новљен и редослед стицања станарског права,
са приоритетом у корист брачног друга.
Закон о стамбеним односима („Сл. гла-
сник СРС” број 9/85 – пречишћен текст 18/85
и 11/88) наставља са сужавањем могућности
стицања станарског права на стану у својини
грађана јер у члану 93. став 1. говори о но-
сиоцу станарског права на стану у својини
грађана који је то право већ стекао до 29. јула
1973. године. Коначно, Закон о стамбеним
односима („Сл. гласник СРС”, број 12/90,
47/90 и 55/90 и „Сл. гласник СРС”, број 3/90,
7/90) у члану 35. предвиђа да се на стану у сво-
јини грађана не може стећи станарско право,
при чему носилац станарског права који је то
право стекао пре ступања на снагу поменутог
закона има сва права и обавезе носиоца ста-
нарског права на стану у друштвеној својини,
с тим што је члан 15. задржао редослед стица-
ња станарског права за случај смрти носиоца
станарског права по коме је брачни друг први.
Касније важећи Закон о становању („Сл. гла-
сник РС” број 50/92… 99/11) у члану 40. став
1. говори о носиоцима станарског права на
својини грађана који то право већ имају.
Такође треба напоменути да право трајног
закупа на стану није имовинско право и исто
не може бити предмет наслеђивања.
Услови за стицање станарског права цене
се по прописима који су важили у тренутку
смрти правног претходника – лица које је
имало право коришћења, односно право
трајног закупа на стану.
ПРАКСА СУДОВА У ПОГЛЕДУ
МОМЕНТА УСЕЉЕЊА И ПРАВА ДА СЕ
ТРАЈНО КОРИСТИ СТАН У ПРИВАТНОЈ
СВОЈИНИ
Право супружника
У већем броју поступака по тужбама које
су за предмет имале утврђење да су, након
смрти ранијег носиоца станарског права или
члана његовог домаћинства, супружници
ових лица стекли право трајног закупа на
неодређено време на становима у приватној
својини, судови су заузели став да се овакви
односи не могу успостављати након 29. 7.
1973. године, односно да ова лица, уколико
такво право нису стекла или се у стан нису
уселила пре наведеног датума, не могу имати
право да наставе са коришћењем стана било
као закупци било као чланови домаћинства.
Такође, а следећи наведене разлоге, усвајани
су тужбени захтеви власника станова за исе-
љење поменутих лица. Треба нагласити да је
судска пракса била готово једногласна у при-
хватању овог става од ступања на снагу по-
менутог закона 1973. године до пре неколико
година, када су изнети и другачији ставови.
О овом питању у више одлука изјаснио се
и Врховни касациони суд, позивајући се на
усаглашену судску праксу и правне ставове
у погледу примене одредаба чл. 2. и 80. став
1. Закона о стамбеним односима („Сл. гла-
сник СРС”, бр. 29/73 и 30/80 – ступио на снагу
29. 7. 1973. године). Наиме, од дана ступања
на снагу Закона о стамбеним односима из
1973. године станарско право, односно пра-
во трајног коришћења стана могло је да буде
стечено само на стану у друштвеној својини.
Носилац станарског права на стану у својини
грађана, који је то право стекао до 29. 7. 1973.
године, што је дан ступања на снагу наведе-
ног закона, имао је сва права и обавезе као
и други носиоци станарског права на стану
у друштвеној својини. Ту постоје различите
чињеничне ситуације, у зависности од тога у
односу на које лице се утврђује право да ко-
ристи стан у приватној својини, односно да
ли је неко лице закључило брак са носиоцем
станарског права или чланом породичног
домаћинства.
Када је у питању лице које је засновало
брак са носиоцем станарског права или чла-
ном његовог породичног домаћинства и као
супружник се уселило у стан који је предмет
спора након 29. 7. 1973. године, судови су
заузели готово идентично становиште да у
описаној ситуацији, након престанка права
носиоца станарског права или члана њего-
вог породичног домаћинства, такво лице
нема право да настави да користи стан. По-
58
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
сле ступања на снагу наведеног закона поме-
нуто лице није могло да стекне својство члана
породичног домаћинства и право трајног ко-
ришћења стана на стану у приватној својини
трећег лица. Овде ваља нагласити да се наве-
дени став заснива на тумачењу и примени чл.
30–40. Закона о становању („Сл. гласник РС”,
бр. 50/92…). Носиоци станарског права, од-
носно закупци станова на неодређено време,
који то право имају на стану у својини грађа-
на, настављају са коришћењем стана у складу
са наведеним одредбама Закона, а супружник
који се уселио након 29. 7. 1973. године то пра-
во нема. Власник стана има исте обавезе као
носилац права располагања, осим обавезе да
кориснику стана омогући откуп.
Супротан правни став заузет је ревизиј-
ском одлуком Врховног касационог суда од
25. 1. 2018. године, којом је одбијена реви-
зија тужиоца и потврђена другостепена пре-
суда Привредног апелационог суда, којом је
преиначена првостепена пресуда и одбијен,
као неоснован, тужбени захтев да се тужена
са свим лицима и стварима исели из једно-
собног стана, као и да наведени стан празан
преда тужиоцима, као власницима предмет-
ног стана. Према чињеничном стању тужи-
оци су сувласници спорног стана, уписани
у јавним књигама од 2007. године. Тужена
у предметном стану станује од 1978. годи-
не, када се у исти доселила, а претходно се
удала за сина претходног носиоца станар-
ског права. Претходни носилац станарског
права (отац супруга тужене) преминуо је
1978. године, а супруг тужене наставио је да
користи стан као члан његовог породичног
домаћинства, при чему је преминуо 1989. го-
дине, с тим што је станарско право стекао
1956. године. У време смрти свекра и супруга
тужене предметни стан је по основу решења
о конфискацији из 1948. године делом био
друштвена својина, са уделом од 5/64 дела
1/2 непокретности.
Првостепени суд је у датој ситуацији зау-
зео став да тужена нема право да настави да
користи предметни стан јер се у исти уселила
након 29. 7. 1973. године, односно након сту-
пања на снагу Закона о стамбеним односима,
који је прописао да се надаље станарско пра-
во, односно право на трајно коришћење стана
може стећи само на стану у друштвеној своји-
ни. Стога је првостепени суд усвојио тужбени
захтев за исељење тужене.
Супротно становишту првостепеног суда,
другостепени суд је закључио да се не ради
о стану у својини грађана. Чињеница је да је
претходнику тужене дато станарско право на
целој непокретности, која садржи и удео дру-
штвене својине. Стога, по становишту друго-
степеног суда, тужена има право да настави
да користи тај стан, са позивом на чланове 2.
и 8. ст. 1. Закона о стамбеним односима, одно-
сно чланове 30–40. Закона о становању.
Ревизијски суд је у својој одлуци прихва-
тио становиште и правни став другостепеног
суда. У одлуци је наведено да је одредбом чла-
на 2. Закона о стамбеним односима („Сл. гла-
сник СРС” бр. 29/73), који је ступио на снагу
29. 7. 1973. године, регулисано да станарско
право, односно право на трајно коришћење
стана може да се стекне само на стану у дру-
штвеној својини, а не и на стану у својини гра-
ђана. Члан 8. ст. 1. истог закона прописивао је
да носилац станарског права који је то право
стекао на стану у својини грађана до ступања
на снагу овог закона има сва права и обавезе
која се поменутим законом прописују за но-
сиоца станарског права на стану у друштвеној
својини. На исти начин ово питање регулише
члан 2. односно 93. ст. 1. Закона о стамбеним
односима („Сл. гласник СРС” 9/85). Закон о
становању прописује да носилац станарског
права, односно закупац на неодређено време,
који то право има на стану у својини грађана,
од ступања на снагу овог закона наставља са
коришћењем стана у складу са одредбама чл.
30–39. овог закона.
Носилац станарског права на предметном
стану, који није у целости у својини грађана,
био је свекар, а затим супруг тужене. Истима
то право није оспорено, без обзира на виси-
ну учешћа друштвене својине у спорној непо-
кретности. Тужена се у спорни стан легално
уселила удајом за тадашњег, у уговору упи-
саног, корисника стана. Самим тим, тужена
своје право црпи из права и правног положаја
ранијих носилаца станарског права (свекра и
супруга) и чињенице да је у време њеног усе-
љења у стан исти био делом у друштвеном
власништву.
59
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
Тужена је у спорном стану од 1978. године.
Није доказано да на други начин има решено
стамбено питање или да на други начин може
да реши стамбено питање, а покренула је и
поступак за доношење решења које замењује
уговор о закупу предметног стана. Све наве-
дено указује на трајне и чврсте везе тужене
са спорним станом. Због тога исти може да
се сматра њеним домом у смислу члана 8. ст.
1. Европске конвенције за заштиту људских
права и основних слобода, чије се одредбе не-
посредно примењују на основу члана 16. ст. 2.
Устава РС.
Европска конвенција у члану 8. ст. 1. про-
писује да свако има право на поштовање при-
ватног породичног живота, дома и преписке.
Став 2. истог члана под одређеним условима
допушта мешање државе у остваривање ових
права. Такво мешање мора да буде у складу са
законом, да има легитиман циљ и да је неоп-
ходно у демократском друштву.
Врховни касациони суд је нашао да је ту-
женој основано пружена заштита од исеље-
ња из спорног стана. За тужену је, с обзиром
на године старости (71) и године коришћења
стана (непуних 30), останак у стану од егзи-
стенцијалне важности. Том интересу тужене
супротставља се интерес тужилаца да оства-
ре своје право на мирно уживање имовине,
као сувласници спорног стана, при чему су,
поред њега, у њиховом сувласништву и други
делови објеката на истој адреси и истој ката-
старској парцели. Спорни стан је једнособан,
па би исељењем тужене тужиоци остварили
сувласничко право на релативно малој ква-
дратури. Насупрот томе, исељење тужене за
њу би значило статус бескућника, с обзиром
на то да на други начин нема решено стам-
бено питање. У погледу ова два супротста-
вљена правна интереса Врховни касациони
суд је становишта да право тужене на дом у
конкретном случају мора да ужива правну
заштиту.
Наведена одлука свакако је специфична
зато што се не ради о стану који је у целости у
приватној својини. Међутим, имајући у виду
да је удео државне својине у стану толико
мали, ова одлука с правом може да се сматра
прецендентном и заслужује посебну пажњу
и коментар.
Право потомака
Став да потомци (деца, унуци, праунуци)
закупаца или чланова породичног домаћин-
ства који су рођени после 29. 7. 1973. године
немају право да, по смрти чланова домаћин-
ства или закупаца, наставе са коришћењем
станова у приватној својини већински је за-
ступљен у судској пракси, о чему говори ре-
визијска одлука Врховног касационог суда
од 1. 2. 2017. године.
Према утврђеном чињеничном стању ту-
жиоци су власници стана који је, као носилац
станарског права, користио сада пок. прадеда
туженог, са члановима свог породичног дома-
ћинства, супругом и унуком, мајком тужио-
ца. Прадеда је у спорном стану живео од 1927.
године, а 1956. године са претходним власни-
ком стана закључио је уговор о коришћењу
стана, у коме је означен као корисник стана,
који ће користити са члановима свог дома-
ћинства, супругом и унуком, сагласно члано-
вима 4, 5. и 31. Одлуке о издавању станова.
Прадеда је до своје смрти 17. 6. 1991. године
био носилац станарског права на овом стану,
у коме је становао са члановима свог дома-
ћинства. Унука овог лица, сада пок. мајка ту-
женог, након удаје родила је двоје деце, најпре
ћерку, а онда и овде туженог и наставила да
са децом живи у том стану. Тужени и његова
сестра, која је сада покојна, све време су живе-
ли у спорном стану са прадедом, прабабом и
мајком, а од 1991. године, када им је преминуо
прадеда (прабаба је преминула раније), наста-
вили су да живе у стану са својом мајком, која
је преминула 1998. године. Сестра туженог
преминула је 2011. године.
Првостепеном пресудом одбијен је ту-
жбени захтев тужилаца за исељење туженог,
а усвојен је његов противтужбени захтев ко-
јим је тражио да се утврди да има право да
користи предметни стан као преостали члан
породичног домаћинства ранијег носиоца
станарског права, сада. пок. прадеде.
Другостепени суд је након одржане главне
расправе преиначио првостепену пресуду у
односу на туженог, обавезао га да се са свим
лицима и стварима исели из предметног ста-
на, одбијајући као неоснован његов против-
тужбени захтев којим је тражио да се утврди
да има право да користи предметни стан као
60
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
преостали члан породичног домаћинства ра-
нијег носиоца станарског права.
Врховни касациони суд у својој одлуци на-
води да је одредбом члана 2. Закона о стамбе-
ним односима („Сл. гласник СРС”, број 29/73,
30/80), који је ступио на снагу 29. 7. 1973. го-
дине, било прописано да станарско право,
односно право на трајно коришћење стана
може да се стекне само на стану у друштве-
ној својини. Чланом 80. став 1. истог закона
било је предвиђено да носилац станарског
права који је то право стекао на породичној
стамбеној згради и стану у својини грађана
до ступања на снагу поменутог закона има
сва права и обавезе које се истим законом
прописују за носиоце станарског права на
стану у друштвеној својини. На исти начин
ово питање регулисао је и члан 35. Закона о
стамбеним односима („Сл. гласник СРС” број
12/70), који је важио у моменту смрти носио-
ца станарског права, прадеде туженог, преми-
нулог 1991. године. Закон о становању („Сл.
гласник РС” број 50/92), који је важио у време
смрти мајке туженог, преминуле 1998. године,
у члану 40. прописује да носилац станарског
права, односно закупац стана на неодређено
време, који то право има на дан ступања на
снагу овог закона, наставља са коришћењем
поменутог стана у складу са одредбама чла-
нова 30–39. овог закона.
Врховни касациони суд је нашао да у вре-
ме када је већ био у примени Закон о стамбе-
ним односим, који није омогућавао стицање
станарског права на стану у својини грађана,
тужени је, као члан породичног домаћинства
своје мајке, имао право да користи предметни
стан све до њене смрти 1998. године, када је
право на коришћење предметног стана, као
носиоца станарског права, стекла сада пок.
сестра туженог, која је рођена пре ступања на
снагу наведеног закона из 1973. године. Сам
тужени, рођен након 1973. године, није могао
да стекне право коришћења стана као прео-
стали члан породичног домаћинства мајке,
носиоца станарског права.
Оцењујући наводе ревизије туженог, који-
ма се указује на праксу Уставног суда и Европ-
ског суда за људска права у вези са чланом
8. Европске конвенције за заштиту људских
права и основних слобода, Врховни касаци-
они суд је нашао да побијаном пресудом није
повређено право на поштовање породичног
дома и да је изражени став у погледу права
на коришћење предметног стана од стране
туженог у складу са дугогодишњом праксом
судова у Републици Србији, који су пружали
заштиту свим носиоцима станарског пра-
ва који су то право на становима у својини
грађана стекли до 29. јула 1973. године, исто-
времено тежећи легитимном циљу – заштити
својинских права власника станова оптереће-
них станарским правом, што је и била наме-
ра законодавца доношењем законске одредбе
која ограничава право стицања станарског
права на становима у приватном власништву
до одређеног датума када је Закон ступио на
снагу. ВКС је нагласио да би другачијим тума-
чењем наведене законске одредбе, на чему се
инсистира у ревизији, тужиоци, као власни-
ци стана, били лишени могућности да распо-
лажу и да користе сопствени стан, с обзиром
на то да се тужени оженио 2003. године, у ком
браку је добио дете и са својом породицом на-
ставио да живи у том стану.
Супротно овом ставу, који је свакако
преовлађујући у дугогодишњој пракси,
2016. године донета је ревизијска одлука ко-
јом се стало на становиште да син (у предмету
тужилац) има право да настави са коришће-
њем стана у својству закупца стана на неодре-
ђено време, као преостали члан породичног
домаћинства претходног носиоца станарског
права, сада пок. мајке, иако је то право стекао
после 1973. године, а тужени, као власник ста-
на, обавезан је да му то призна и трпи. Оваква
одлука је специфична јер је суд, као одлучну
чињеницу за овакву одлуку, ценио околност
да је тужилац унет као члан породичног дома-
ћинства своје мајке, која је, као носилац ста-
нарског права, закључила уговор са туженим
као власником стана. Према томе, заузето је
становиште да је закључењем уговора о кори-
шћењу стана, у коме је тужилац унет као члан
породичног домаћинства носиоца станарског
права, тужени – власник стана признао такав
стамбени статус тужиоца.
Према чињеничном утврђењу, на стану
који је у власништву туженог носилац ста-
нарског права била је тужиочева мајка, сада
покојна, на основу правоснажног решења
61
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
суда донетог у ванпарничном поступку 1990.
године, после развода брака са претходним
(су)носиоцем станарског права. Тужени, као
власник и давалац стана на коришћење, са
мајком тужиоца, као носиоцем станарског
права, закључио је 1990. године уговор о кори-
шћењу стана. У уговору су у својству чланова
породичног домаћинства носиоца станарског
права уписани њени синови, тужилац и његов
брат. Тужиочев брат се из стана иселио 1992.
године, а тужилац је од рођења непрекидно
становао у спорном стану као члан породич-
ног домаћинства своје мајке, до њене смрти
2011. године, а након тога је без прекида на-
ставио да стан користи за своје потребе до да-
нас и да редовно плаћа закупнину. Стамбену
потребу није на други начин решио. Покренуо
је ванпарнични поступак ради доношења ре-
шења које замењује уговор о закупу стана на
неодређено време. Тужени је поднео тужбу
суду са захтевом за исељење тужиоца, па је
ванпарнични поступак прекинут до право-
снажног окончања те парнице. У тој парници
је и тужилац истакао противтужбени захтев
за утврђење права закупа стана на неодређено
време. Парнични поступак по тужби и про-
тивтужби је раздвојен, тако да је поступак по
тужби за исељење прекинут до правоснажног
окончања овог поступка (по прејудицијел-
ној противтужби), у којем се решава спорно
претходно правно питање о правном основу и
праву тужиоца на коришћење стана у својству
закупца на неодређено време.
Врхови касациони суд је стао на станови-
ште да, без обзира на то што се ради о станар-
ском праву на стану у својини грађана, дакле
приватној својини, као и без обзира на то што
је тужилац рођен након ступања на снагу За-
кона о стамбеним односима из 1973. године,
за оцену стамбеног статуса тужиоца на спор-
ном стану у својини туженог према конкрет-
но утврђеном чињеничном стању меродавно
право представља одредба члана 34. став 1. у
вези са чланом 40. Закона о становању („Сл.
гласник РС”, бр. 50/92 са изменама и допу-
нама), повезано са одредбом члана 3. став 1.
Закона о основама својинскоправних односа.
Одредбом члана 34. Закона о становању
прописано је да, у случају смрти закупца
стана, закупац на том стану постаје члан по-
родичног домаћинства који је наставио да ко-
ристи стан по утврђеном редоследу (брачни
друг, дете рођено у браку, ван брака, усвојено
и пасторче). Статус члана породичног дома-
ћинства закупца стана на неодређено време,
од којег зависи касније стицање наведеног
права на стану, процењује се према одредбама
стамбеног закона важећег у моменту смрти
закупца, када настаје спорни однос између
носиоца права располагања, односно власни-
ка стана и лица које претендује на стицање
права закупа на стану. Носилац станарског
права, односно закупац стана на неодређено
време, који то право има на стану у својини
грађана, од дана ступања на снагу Закона о
становању (2. 8. 1992. године) наставља са
коришћењем стана у складу са одредбама чл.
30–39. овог закона, а власник стана чији се
стан користи под тим условима има права и
обавезе носиоца права располагања у складу
са одредбама овог закона (члан 40).
У конкретном случају мајка тужиоца је,
као носилац станарског права на стану у сво-
јини туженог, који јој је то право признао за-
кључењем уговора о коришћењу стана, стекла
право закупа стана на неодређено време и
спорни стан је користила у том својству до
своје смрти 2011. године. Тужилац је од ро-
ђења непрекидно живео у спорном стану у
заједничком породичном домаћинству са ро-
дитељима, а после њиховог развода са мајком,
као носиоцем станарског права, односно за-
купцем стана на неодређено време и наставио
је непрекидно да стан користи и после њене
смрти за своје стамбене потребе, уз плаћање
закупнине власнику стана, при чему нема на
други начин решену стамбену потребу. Суд
је нашао да тужилац није био само фактички
корисник стана и члан породичног домаћин-
ства своје мајке, већ законити уговорни кори-
сник стана и члан породичног домаћинства
носиоца станарског права по уговору о кори-
шћењу стана који је закључен са туженом, као
власником и носиоцем права располагања
на стану. Закључењем уговора о коришћењу
стана са тужиочевом мајком, као носиоцем
станарског права, у којем је као корисник ста-
на и члан породичног домаћинства означен
тужилац, тужени је признао такав тужиочев
стамбени статус.
62
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
Врховни касациони суд сматра да, с обзи-
ром на статус уговорног члана породичног
домаћинства носиоца станарског права на
стану у приватној својини, признат од вла-
сника стана, као и на чињеницу непрекидног
фактичког коришћења стана у домаћинству
мајке од рођења до смрти мајке, као носиоца
станарског права, а и у каснијем периоду не-
прекидно, тужилац поседује законити прав-
ни основ и право да, као преостали и једини
члан породичног домаћинства преминулог
закупца стана, настави да користи стан у
својству закупца стана на неодређено време
на основу члана 34. став 1. у вези са чланом 40.
Закона о становању.
ВКС своју одлуку образлаже тако што на-
води да је један од атрибута права својине и
право располагања својом ствари у грани-
цама одређеним Законом (члан 3. став 1. За-
кона о основама својинскоправних односа).
Право располагања даје могућност власни-
ку стана да закључује уговоре о коришћењу,
закупу или продаји стана. Закључењем уго-
вора о коришћењу односно закупу стана вла-
сник стана, не отуђујући га, оптерећује своје
право својине правом другог лица у статусу
носиоца станарског права или закупца на
том стану, у складу са важећим принудним
прописима којима се регулише област имо-
винскоправних односа и право својине на не-
покретностима и стамбена област. Тужени је,
у својству власника стана, закључењем уго-
вора о коришћењу стана признао тужиоче-
вој мајци статус носиоца станарског права, а
тужиоцу статус члана породичног домаћин-
ства носиоца станарског права и корисни-
ка стана, па овакав стамбеноправни статус
тужиоца, као уговорног члана породичног
домаћинства носиоца станарског права и
корисника стана у приватној својини, настао
вољом сопственика стана, закључењем уго-
вора о коришћењу стана, није у супротности
са принудноправним одредбама раније важе-
ћег Закона о стамбеним односима, а ни Зако-
на о становању, којима се регулише стицање
станарског права на стану у својини грађана,
односно права закупа на том стану на нео-
дређено време. Уговор о коришћењу стана
произвео је правно дејство и дао тужиоцу за-
конити правни основ за стицање права заку-
па стана на неодређено време, који не може
да престане на основу накнадне једностране
изјаве воље власника стана.
У сваком случају, из наведене праксе може
да се изведе закључак да Врховни касациони
суд приликом одлучивања о праву потомка
да настави са коришћењем стана води рачу-
на о томе да ли је власник стана у односу на
неко лице закључио уговор о коришћењу од-
носно закупу стана, тј. да ли је то лице унето
у уговор као члан породичног домаћинства
иако је са коришћењем стана започело након
29. 7. 1973. године. Уколико овакав уговор
постоји, дете односно унук ранијег носиоца
станарског права имао би право да користи
стан, без обзира на то што је рођен после 29.
7. 1973. године. Уколико оваквог уговора нема
или потомак у тај уговор није унет као члан
породичног домаћинства, на основу досада-
шње бројне праксе може да се закључи да пра-
во на мирно уживање имовине претеже над
правом на дом, па потомци ранијег носиоца
станарског права немају право да наставе са
коришћењем и становањем у стану по смрти
ранијег носиоца станарског права ако су ро-
ђени после 29. 7. 1973. године.
Плаћање закупнине и право да се
настави са коришћењем стана по
престанку права коришћења ранијег
носиоца трајног закупа на стану у
приватној својини
У судској пракси појавило се питање оцене
разлога за отказ уговора о коришћењу стана
у приватној својини, односно исељење лица,
које би иначе по закону могло да настави са
коришћењем стана, у случају неплаћања за-
купнине власнику. Дакле, овде се ради о ли-
цима која, према важећој судској пракси и
законима који регулишу област стамбеног
права, имају право да наставе трајно кори-
шћење станова у приватној својини након
смрти или исељења ранијег носиоца права
трајног коришћења, односно закупа. Овде
ваља нагласити да је неплаћање закупнине
општи разлог за раскид уговора о трајном
закупу стана, без обзира на режим својине у
ком се стан налази, тј. да ли се ради о стано-
вима у приватној или државној, раније дру-
штвеној својини.
63
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
Према одредби члана 35. Закона о стано-
вању прописано је, између осталог, и да за-
куподавац може да дâ отказ уговора о закупу
стана ако закупац и после опомене не плати
закупнину за најмање два месеца узастопно.
О томе говори једна новија одлука, наведена
у наставку:
Према чињеничном утврђењу покојни
отац туженог је 1956. године са тадашњим
власником закључио уговор о коришћењу
стана. У том уговору су, као корисници, на-
ведени чланови домаћинства, супруга и троје
деце, од којих је једно овде тужени. Након оче-
ве смрти носилац станарског права постала је
мајка туженог, која се из стана иселила 1980.
године. Након мајчиног исељења у стану је
остао да живи тужени као члан домаћинства
бившег носиоца станарског права. Тужиља је
у јавним књигама уписана као власник стана,
а исти је стекла путем Уговора о доживотном
издржавању из 1997. године, док се као вла-
сник на стану укњижила 2009. године. Туже-
ни од рођења станује у спорном стану и из
истог се није исељавао. Након што је постала
власник, тужиља је више пута писмено пози-
вала туженог ради закључења уговора о заку-
пу, али је тужени одбио било какав договор о
склапању уговора и одбио је да прими пошту
коју му је тужиља слала. Тужиља је туженом
достављала рачуне за плаћање закупнине,
које тужени није измиривао и није платио
ниједну закупнину почев од 1980. године.
На основу овако утврђеног чињеничног
стања првостепени суд је одбио захтев тужи-
ље за исељење туженог, наводећи да је туже-
ни, као преостали члан домаћинства ранијег
носиоца станарског права, законито наста-
вио са коришћењем стана по члану 17. Закона
о стамбеним односима („Сл. гласник РС” бр.
29/73 и 30/80), који је важио у време када се
мајка туженог иселила из њега. Суд је нашао
да је тужиља, као власник стана, на основу
члана 43. наведеног закона могла да предузме
радње ради заштите свог права, утврђивањем
станарине за спорни стан, што није учинила
јер у ванпарничном поступку није тражила
доношење решења које замењује уговор о за-
купу стана и утврђивање висине закупнине,
па због тога тужиља не може да тражи исеље-
ње туженог због неплаћања закупнине, чиме
нису испуњени услови из члана 35. Закона о
становању за усвајање тужбеног захтева.
Другостепени суд је оценио да тужени не
може да се ослободи обавезе плаћања закуп-
нине само због тога што тужиља, као нови
власник, није тражила доношење новог ре-
шења о закупу у ванпарничном поступку јер,
према члану 43. Закона о стамбеним односи-
ма, није обавеза само тужиље као власника,
већ свих заинтересованих страна, а свакако
и туженог да тражи да се утврди закупнина
и закључи уговор о коришћењу стана. Због
тога је другостепени суд преиначио пресуду
и усвојио тужбени захтев за исељење туженог
због неплаћања закупнине.
Врховни касациони је потврдио друго-
степену пресуду, прихватајући становиште
другостепеног суда, посебно имајући у виду
да је тужиља, када је постала власник стана,
у више наврата позивала туженог писменим
путем ради закључења уговора о закупу и
достављала му рачуне за закупнину, које ту-
жени није измиривао и није исплатио нијед-
ну закупнину још од 1980. године. Овај суд
позвао се на одредбу члана 32. став 3. Закона
о становању („Сл. гласник СРС” број 50/92,
са каснијим изменама), којим је прописан
начин на који се обрачунава закупнина на
становима у својини грађана, док је ставом 3.
прописано да утврђивање, обрачун и напла-
ту закупнина врши власник стана, односно
носилац права располагања или предузеће за
стамбене услуге или друго правно лице коме
су поверени послови.
ВКС је навео да је тужени, као преостали
члан домаћинства иза своје мајке, која је била
носилац станарског права на предметном
стану, могао законито да настави коришће-
ње стана као нови носилац станарског права
према Закону о стамбеним односима који је
важио у време када је његова мајка напустила
стан. Тужени је у наведеном својству и кори-
стио стан, односно у њему становао, али није
плаћао закупнину ни након више опомена
које је добио од стране тужиље, као новог вла-
сника. Врховни касациони суд је нашао да је
подношење тужбе такође опомена туженом
за плаћање закупнине, али он ни након под-
ношења тужбе закупнину није плаћао, па су
се, применом члана 35. став 1. тачка 2) Зако-
64
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
на о становању, стекли услови да закуподавац
са успехом може да откаже уговор о закупу
стана због неплаћања закупнине и да тражи
исељење туженог.
У новијој одлуци Апелационог суда у Бео-
граду заузето је још рестриктивније стано-
виште и изражен став да је околност да је
тужени, након покретања парнице за отказ
уговора о закупу због неплаћања закуп-
нине, понудио исплату дугованих износа
закупнине власнику стана ирелевантна за
право тужиоца, као власника, да захтева
отказ уговора о закупу у смислу чл. 35. став
1. тачка 2) Закона о становању, због непла-
ћања закупнине.
Пресуда Апелационог суда у Београду,
којом је потврђена првостепена пресуда од
27. 10. 2011. године, свеобухватно образлаже
и изражава став за који се оправдано може
рећи да је преовлађујући у погледу права на
трајни закуп стана у приватној својини на-
кон 1973. године, као и у случају неплаћања
закупнине.
Према чињеницама у предмету тужилац је
власник стана по основу уговора о купопрода-
ји закљученог са претходним власником. Стан
је купио као неусељив јер су у њему живели
заштићени станари Р. А. и Р. М., чији брак је
касније разведен, а син Р. С. (овде тужени) на-
кон развода родитеља поверен је мајци Р. А., са
којом је наставио да живи у предметном ста-
ну. Власник стана био је дужан да са Р. А. за-
кључи уговор о коришћењу предметног стана,
али до закључења таквог уговора није дошло,
па је власник у међувремену продао стан ту-
жиоцу, о чему је тужени обавештен. Тужилац
је потом, као нови власник, упозоравао туже-
ног да плати доспелу закупнину, уз упозорење
да ће у супротном бити поднет захтев суду за
његово исељење. Како тужени до доношења
пресуде није платио ниједан износ закупнине
тужиоцу, као власнику стана, суд је усвојио
тужбени захтев којим је тужени обавезан да
се због неплаћања закупнине са свим лицима
и стварима исели из предметног стана и исти
преда на слободно коришћење тужиоцу, при
чему је одбио и противтужбени захтев туже-
ног – противтужиоца којим је тражио да се
утврди да је носилац права трајног закупа на
неодређено време на предметном стану.
Неплаћање закупнине јесте основ за отказ
уговора о закупу и исељење закупца сагласно
члану 35. став 1. тачка 2) Закона о станова-
њу, који се на основу члана 40. истог закона
примењује и на станове, односно закуп ста-
нова у својини грађана. Како тужени одбија
да напусти стан добровољно, а налази се у
његовој државини, то тужилац, као власник
стана, има право да захтева његово исељење,
а писмена упућена туженом могу се сматрати
отказом уговора о закупу.
Како је тужени рођен 1976. године, сагла-
сно члану 2. Закона о стамбеним односима
(„Сл. гласник СРС” бр. 29/73), који је ступио
на снагу 29. 7. 1973. године, није могао да стек-
не право на трајно коришћење стана у сво-
јини грађана, односно после тог датума није
могло да се стекне својство носиоца станар-
ског права, па ни као члан породичног дома-
ћинства последњег носиоца станарског права
– своје мајке, сада покојне Р. А., тако да је суд
одбио његов тужбени захтев за утврђење да
је стекао право трајног закупа на предметном
стану.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Као што се из изложеног може видети, су-
штина спорова у вези са станарским правом,
односно правом трајног закупа на становима
у приватној својини заправо је конкуренција
два права прописаних Уставом и Европском
конвенцијом о заштити људских права и
основих слобода и протоколима уз Конвен-
цију, и то права на дом и права на мирно ужи-
вање имовине. Којем од ових права ће бити
дата превага зависи од околности конкретног
случаја, али ипак може да се запази извесна
недoследност судске праксе у примени ових
норми када је стамбена материја у питању.
У сваком случају ради се о реликту ранијег
социјалистичког режима, који је и даље вео-
ма актуелан у нашој судској пракси. Иако је
све мање судских предмета који расправља-
ју о захтевима за исељење, престанак права
трајног закупа или утврђење таквог права
према закону који регулише стамбену про-
блематику, број судских предмета који је још
увек присутан пред домаћим судовима, као и
важност права које је предмет судске зашти-
65
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● МАЈ 2020.
те (становање, право својине на непокретно-
сти), указује на потребу уједначавања судске
праксе у овој материји, како ради правне си-
гурности тако и због права на једнак приступ
правди грађана. Управо из наведених разлога
наставак овог рада бавиће се односом изме-
ђу права на дом и права на мирно уживање
имовине применом Европске конвенције
о заштити људских права када је стамбена
област у питању, као и правом трајног закупа
након доношења одлука којима је утврђена
ништавост аката и уговора о коришћењу и
откупу стана у друштвеној односно државној
својини.