Јавна предузећа, агенције, дирекције и фондови основани од стране скупштине општине или града за обављање послова из њихове надлежности који немају карактер делатности од општег интереса од 1. децембра текуће године нису више у могућности да свој рад и постојање финансирају средствима буџета у статусу индиректних буџетских корисника
Доношењем Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему („Сл. гласник РСˮ, бр. 103/15), који је ступио на снагу 15. децембра 2015. године, промењена је дефиниција индиректних корисника буџетских средстава. Ова измена је усвојена тако да су из дефиниције индиректних корисника буџетских средстава избрисана јавна предузећа, фондови и дирекције основане од стране локалне власти, а који се финансирају из јавних прихода. То су, пре свега, дирекције за изградњу, агенције или фондови који су у пракси функционисали као индиректни корисници буџетских средстава, односно финансирали су се из буџета јединице локалне самоуправе.
Према члану 2. тач. 8) Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09 , 73/10 , 101/10 , 101/11 , 93/12 , 62/13 , 63/13 – исправка, 108/13 , 142/14 , 68/15 – др. закон, 103/15), дефиниција индиректних корисника гласи: „ Индиректни корисници буџетских средстава јесу: правосудни органи, буџетски фондови; месне заједнице; установе основане од стране Републике Србије, односно локалне власти, над којима оснивач, преко директних корисника буџетских средстава, врши законом утврђена права у погледу управљања и финансирања”.
Према цитираној дефиницији, јасно је да јавна предузећа, агенције, дирекције и фондови основани од стране јединице локалне самоуправе за обављање послова из њихове надлежности који немају карактер делатности од општег интереса нису више у могућности да свој рад и постојање финансирају средствима буџета у статусу индиректних буџетских корисника.
Поставља се питање зашто су јавна предузећа, дирекције и агенције који су основани као индиректни корисници буџетских средстава брисани из ове дефиниције, односно зашто престају да буду корисници буџетских средстава, те се више не могу финансирати на тај начин.
Јасно је да јавно предузеће, према члану 4. Закона о јавним предузећима („Сл. гласник РСˮ, бр. 15/16), између осталог набројаног у овом члану, има за циљ да стиче добит. Јавно предузеће – индиректни корисник буџетских средстава није стицало добит, с обзиром на то да се финансирало из буџетских средстава, тако да су сва јавна предузећа – индиректни буџетски корисници крајем године могли да имају само неутрошена средства која су им остала неутрошена из пренетих средстава из буџета, а не и стечену добит. Тај вишак средстава морала су да врате у буџет као неутрошена буџетска средства, иако у Закону о буџету Републике Србије који се доноси за сваку фискалну годину постоји одредба да: „Јавна предузећа и други облици организовања чији је оснивач Република Србија, дужни су да најкасније до 30. новембра текуће буџетске године део од најмање 50% добити, а јавне агенције 100% добити, односно вишка прихода над расходима по завршном рачуну уплате у буџет Републике Србије, према динамици коју одреди министарство надлежно за послове финансијаˮ.
Осим тога, јавна предузећа – индиректни корисници водили су књиговодство у складу са Уредбом о буџетском рачуноводству и подносили извештаје о пословању и финансијске извештаје директном кориснику који је у смислу Закона о буџетском систему одговоран за рад индиректног корисника, а извештаји се нису подносили Агенцији за привредне регистре (АПР-у), како су то чинила остала јавна предузећа која нису основана као индиректни корисници.
Дакле, јавна предузећа, агенције, дирекције и фондови основани од стране скупштине општине или града за обављање послова из њихове надлежности који немају карактер делатности од општег интереса од 1. децембра текуће године нису више у могућности да свој рад и постојање финансирају средствима буџета у статусу индиректних буџетских корисника.
Дирекције основане као јавна предузећа – индиректни корисници буџетских средстава
Дирекције као јавна предузећа која су индиректни корисници буџетских средстава проистекле су из некадашњих фондова за грађевинско земљиште и путеве.
Кад је реч о делатностима које обављају дирекције, оне су углавном истоветне или сличне у свим јединицама локалне самоуправе. Дирекције обављају послове који се односе на коришћење и уређење грађевинског земљишта, урбанистичко планирање (осим у јединицама локалне самоуправе, где је основано посебно јавно предузеће за послове урбанизма), одржавање путева, одржавање и изградњу комуналних објекта, надзор над радовима изградње и реконструкције.
Неодрживост тренутног стања огледа се у чињеници да се у оснивачким актима дирекција, као претежне делатности наводе архитектонска делатност, просторно планирање и уређење, изградња осталих непоменутих грађевина, а у једној дирекцији је као претежна делатност коју она обавља наведено: „остале стручне, научне и техничке делатностиˮ. У дирекцијама као претежна делатност није наведена делатност од општег интереса, односно комунална делатност, иако су им поверени послови одржавања улица и путева, јавног осветљења или одржавања зелених површина, што су све комуналне делатности. Како се јавно предузеће оснива искључиво за обављање делатности од општег интереса, у оснивачким актима предузећа у случају опције реорганизације садашњих дирекција морала би као претежна делатност да буде наведена делатност од општег интереса, односно комунална делатност.
Осим тога, један од проблема у вези са делатностима које су поверене дирекцијама јесте и успостављена пракса да дирекције заправо уопште не обављају те делатности, већ искључиво спроводе јавне набавке услуга које би требало саме да пружају, те сходно томе остварују сопствене приходе или су сопствени приходи занемарљиви. Дакле, због чињенице да се делатности дирекције у пракси скоро искључиво финансирају из буџета општине или града, неписано је правило да се приликом усвајања одлуке о буџету јединице локалне самоуправе истовремено усваја и финансијски план дирекције, јер често усвојени амандмани поднети на одлуку о буџету имају непосредне последице на финансијски план дирекције. Дирекцијама се највише средстава обезбеђивало и распоређивало за инвестиције у комуналну инфраструктуру и друге инвестиције од јавног значаја.
Јавно предузеће морало би да обавља делатност од општег интереса, а то значи да када јединица локалне самоуправе оснује јавно предузеће, оно би требало, у складу са чланом 7. Закона о јавним предузећима, да отпочне са обављањем делатности од општег интереса када надлежни државни орган, као ималац јавних овлашћења, утврди да су испуњени услови за обављање делатности у делу техничке и кадровске опремљености, безбедности на раду и заштите на раду и других услова прописаних законом.
Јавна набавка у јавном предузећу спроводи се за потребе обављања делатности због којих је и основано јавно предузеће, односно ако је јавно предузеће, на пример, основано да обавља делатност јавног осветљења, оно по Закону мора имати кадровску и техничку опремљеност да самостално обавља ту делатност, а јавна набавка би се спроводила за материјал за осветљење, односно набавку самих сијалица, што најчешће није био случај са дирекцијама које су основале јединице локалне самоуправе. Уколико би такво јавно предузеће расписивало јавну набавку за избор субјекта који би водио комплетну бригу о јавном осветљењу на територији општине, то би представљало поверавање обављања комуналне делатности, а што је у надлежности органа јединице локалне самоуправе. Међутим, у дирекцији су се јавне набавке спроводиле за послове за које је сама дирекција надлежна, а поверене послове нису обављали запослени у овим предузећима, већ се у пракси дешавало да дирекције обављају само јавне набавке.
Кадровска структура у дирекцијама је квалитетна. Изузетно је висок проценат запослених са високом стручном спремом, највише је дипломираних инжењера архитектуре, дипломираних грађевинских инжењера, дипломираних економиста и дипломираних правника. Зараде запослених у дирекцијама, у овом тренутку, док дирекције имају статус индиректног буџетског корисника, исплаћују се из буџета општине. Те зараде су, по правилу, веће од зарада запослених у органима општина и градова и установама, а којима се зарада такође исплаћује из буџета општине. Разлог за то је чињеница да се за запослене у дирекцији примењују коефицијенти и правила о раду утврђени за запослене у комуналним делатностима.
Кад је реч о дирекцијама, из свега наведеног, очигледно је да није проблем само у томе што ће од 1. децембра ове године оне изгубити статус индиректних буџетских корисника, већ и само организовање дирекција у форми јавних предузећа.
Могућности статусних промена јавног предузећа као индиректног буџетског корисника јединице локалне самоуправе
Статусном променом се друштво преносилац реорганизује тако што на друго друштво – друштво стицаоца, преноси имовину и обавезе, док његови чланови у том друштву стичу уделе, односно акције. У статусној промени могу учествовати једно или више друштава исте или различите правне форме. У статусној промени не може учествовати друштво које је у ликвидацији или у стечају, осим ако се статусна промена спроводи као мера реорганизације у складу са законом којим се уређује стечај.
Чланом 485. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/11, 99/11, 83/14 – др. закон и 5/15) прописане су врсте статусних промена, а то су:
1) припајање – статусна промена која се спроводи када се једно или више друштава може припојити другом друштву преношењем на то друштво целокупне имовине и обавеза, чиме друштво које се припаја престаје да постоји без спровођења поступка ликвидације;
2) спајање – представљала универзалну сукцесију којом се два или више јавних предузећа (преносиоци) могу спојити оснивањем новог јавног предузећа (стицалац) преношењем на ново јавно предузеће целокупне имовине и обавеза, чиме јавна предузећа која се спајају престају да постоје без спровођења поступка ликвидације;
3) подела – подела се може извршити тако што ће истовремено пренети целокупну имовину и обавезе на:
(а) два или више новооснованих предузећа, или
(б) два или више постојећих предузећа, или
(в) једно или више новооснованих предузећа и једно или више постојећих друштава;
4) издвајање – може да буде као:
(а) издвајање уз оснивање (једног или више новооснованих предузећа),
(б) издвајање уз припајање (једног или више постојећих предузећа), или
(в) мешовито издвајање (једно или више новооснованих предузећа и једно или више постојећих предузећа).
Статусне промене могуће је спровести још у виду реорганизације или ликвидације (добровољна ликвидација према Закону о привредним друштвима или путем стечаја по Закону о стечају).
Одлуку о престанку јавног предузећа ликвидацијом доноси надлежни орган оснивача јавног предузећа, односно доношење одлуке може да иницира орган управљања јавног предузећа, али може да буде донета и у одсуству иницијативе надлежног органа јавног предузећа.
Претходну сагласност на статусне промене јавног предузећа као што су реорганизација или спајање, односно припајање, у складу са одредбама члана 69. ст. 1. тач. 7) Закона о јавним предузећима, доноси скупштина општине или града, како би се тиме обезбедила заштита јавног интереса. Ове одредбе закона обавезују Надзорни одбор да о евентуалној одлуци о статусној промени прибави претходну сагласност скупштине општине или града.
Редовни поступак за спровођење статусне промене подразумева следеће кораке:
1) доношење одлуке о врсти статусне промене (припајање или спајање) и сходно томе доношење одлуке о покретању поступка статусне промене;
2) сачињавање уговора о статусној промени, са свим елементима предвиђеним Законом о привредним друштвима, уз обавезно навођење датума када престају пословне активности дирекције;
3) спровођење осталих радњи које подразумева статусна промена: објављивање и регистрација одлука, обавештавање поверилаца и друго;
4) доношење или измена других аката јединице локалне самоуправе које су комплементарне са поступком статусне промене: одлука о буџету, одлука о максималном броју запослених, одлука о поверавању обављања поједине комуналне делатности;
5) измена аката предузећа стицаоца после завршетка поступка статусне промене (статут, акт о систематизацији радних места, измене и допуне плана рада и финансијског плана јавног предузећа за 2016. годину, усаглашавање осталих аката).
Надзорни одбор јавног предузећа одлучује о статусним променама јавног предузећа (члан 22. Закона о јавним предузећима), оснивању других правних субјеката и улагању капитала, али пре извршавања тих надлежности неопходно је да се прибави претходна сагласност скупштине општине или града.
Статусна промена до које је дошло на основу претходно прибављене сагласности скупштине општине, региструје се код Агенције за привредне регистре, а уз пријаву се подноси следећа документација:
1) одлука надзорног одбора јавног предузећа о статусној промени, уз акт о претходној сагласности скупштине јединице локалне самоуправе;
2) нацрт уговора о статусној промени, уз обавезу да се уз нацрт уговора поднесе документација предвиђена чланом 491. ст. 3. Закона о привредним друштвима а то је:
– предлог одлуке о изменама и допунама оснивачких аката јавног предузећа на које прелазе права и обавезе дирекције (припајање), односно предлог новог оснивачког акта ако се формира ново јавно предузеће (спајање),
– деобни биланс друштва преносиоца, у случају статусне промене поделе или издвајања,
– списак запослених у дирекцији који радни однос настављају у јавном предузећу које је сукцесор дирекције,
– финансијски извештај са мишљењем ревизора, са стањем на дан који претходи дану доношења одлуке о статусној промени највише шест месеци;
3) могу се поднети и извештај ревизора о извршеној ревизији статусне промене и извештај директора о статусној промени, који нису неопходни ако се надзорни одбор јавног предузећа, који учествују у статусној промени, сагласи да се ти извештаји не сачињавају.
Уговор о статусној промени се сачињава у случајевима када у поступку статусне промене учествују два или више јавних предузећа, односно ако се врши припајање једног предузећа другом, односно спајање два или више јавних предузећа.
Уговор је правни основ за одговарајуће промене у регистрима (на пример, у АПР-у), а основ је и за пренос имовине на јавно предузеће (стицаоца). Он производи облигационоправна и статусноправна дејства. Сачињава се у форми јавне исправе, што подразумева да се потписи уговарача обавезно оверавају.
Пре доношења одлуке о статусној промени, дирекција је обавезна да објави нацрт уговора о статусној промени на свом сајту и да га достави регистру привредних субјеката месец дана пред доношења одлуке о статусној промени. После доношења одлуке о статусној промени, обавеза је да се она објави у року од најмање 60 дана од дана одржавања седнице надзорног одбора на којој је донета одлука о статусној промени. Одлука се објављује на интернет страници суда и у регистру привредних субјеката.
У поступку статусне промене неопходно је омогућити свим заинтересованим лицима да могу без накнаде извршити увид у нацрте докумената. Зато се мора јавно истаћи и објавити информација о месту и времену где је тај увид могуће извршити.
Постоји и обавеза личног обавештавања поверилаца, што подразумева да је неопходно да се сви познати повериоци, који имају више од 2.000.000,00 динара потраживања на дан објаве нацрта докумената о статусној промени, обавесте писаним путем, после доношења одлуке о статусној промени, у року од 30 дана од дана одржавање седнице надзорног одбора. У обавештењу се наводи опис статусне промене, као и елементи уговора.
Регистрација статусне промене врши се у складу са Законом о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре и Правилником о садржини регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију.
Уз пријаву статусне промене треба приложити следећа документа:
1) одлуке надзорних одбора јавног предузећа која учествују у статусној промени и сагласност скупштине јединице локалне самоуправе;
2) уговор о статусној промени, оверен од стране надлежног органа;
3) оснивачки акт и статут јавног предузећа које настаје статусном променом (спајање) или измене и допуне оснивачког акта и статута у случају припајања дирекције другом јавном предузећу;
4) документација која се доставља за регистрацију оснивања јавног предузећа, ако статусном променом настаје ново јавно предузеће;
5) финансијски извештај јавних предузећа која учествују у статусној промени са мишљењем ревизора, извештај ревизора о извршеној статусној промени, извештај директора о извршеној статусној промени;
6) регистрациона пријава да дирекција престаје да постоји (статусна промена – припајање) или да и дирекција и јавно предузеће који се спајају престају да постоје самостално и да ће пословати након спајања, што представља статусну промену – спајање.
Реорганизацијом дирекције, односно изменом њеног оснивачког акта, омогућава се правни континуитет пословања садашњих дирекција, уз пословање реорганизованог јавног предузећа у складу са одредбама Закона о јавним предузећима.
Усаглашавање оснивачког аката јавног предузаћа, које је индиректни буџетски корисник, у случају реоганизације
Усаглашавање оснивачког аката јавног предузаћа у случају реоганизације – индиректног буџетског корисника са одредбама Закона о јавним предузећима и Закона о комуналним делатностима мора се извршити кроз следеће кораке:
– јавно предузеће наставља да послује као јавно предузеће, али са променом назива пословног имена и као јавно предузеће коме је претежна делатност једна од 14 комуналних делатности од општег интереса – пословно име предузећа се мења у том правцу да у њему не би било речи „Дирекција”,
– избор нове претежне делатности јавног предузећа која би морала да буде одређена као комунална делатност од општег интереса; ова делатност од општег интереса би се обављала кроз фактурисање услуга по ценовнику на који сагласност даје надлежни орган локалне самоуправе,
– изабрале би се и друге делатности од општег интереса како би се обезбедила финансијска стабилност и одрживост будућег јавног предузећа,
– преузимање одређених послова у градску или општинску управу, као и одређен број запослених на основу интерног конкурса.
Кад је реч о поверавању послова из области комуналних делатности јасно је да је неопходна и измена одлуке о буџету општине, односно града, тако што ће се смањити позиције у буџету које су биле намењене индиректном буџетском кориснику (плате запослених, материјални и други трошкови и др.), а повећати позиције у буџету са којих се финансирају услуге које би се фактурисале по ценовнику јавног предузећа.
Јавно предузеће би поверене послове обављало на основу посебно закљученог уговора.
Уколико би се за одређене послове преузели радници из дирекције, односно јавног предузећа основаног у складу са одредбама закона о буџетком систему које се трансформише, неопходно је изменити и одлуку о максималном броју запослених по организационим облицима у којима долази до промена у броју запослених.
Кључна заједничка промена коју можемо очекивати код свих опција (посебно изражена код статусне промене или ликвидације) јесте преузимање запослених, као и послова које је обављала дирекција од стране градске или општинске управе, која би за те потребе могла формирати нову организациону јединицу или повећати број извршилаца на појединим радним местима.
Јасно је, дакле, да послови дирекције који се пренесу на управу или повере другом јавном предузећу, морају бити праћени преузимањем запослених из дирекције или чак и других организационих облика основаних у систему локалне самоуправе. Кад је реч о преузимању запослених у јединицу локалне самоуправе, може се користити и законски основ дат у Закону о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору (као и у Уредби о интерном конкурсу) којим се установљава интерно тржиште рада у јединици локалне самоуправе и отвара могућност да се кроз интерни конкурс преузму и попуне упражњена радна места у органима, јавним службама, јавним предузећима и другим организационим облицима у систему локалне самоуправе.
Надаље, имајући у виду чињеницу да су се инвестиције (комунална инфраструктура, путеви и сл.), по правилу, до сада реализовале преко дирекције, значајан део набавки инвестиционих радова ће и у случају реорганизације, односно статусне промене или ликвидације дирекције у будућности бити спроведен преко општинске управе или градске управе, где се општина појављује у својству инвеститора.
Важно је напоменути да свака предложена опција обавезно предвиђа измену одлуке о буџету општине или града за 2016. годину, како због губитка статуса индиректног буџетског корисника за дирекције, тако и због усклађивања одлуке о буџету са једном од опција коју органи општине одаберу у процесу решавања даљег статуса дирекција.
Предстојећи послови локалних самоуправа у промени статуса правних лица која су изгубила статус индиректних корисника буџетских средстава
Општине и градови који су оснивачи правних лица која су изгубила статус индиректних буџетских корисника надлежни су да у законском року (до 1. децембра ове године) донесу одлуке од значаја за будући статус тог правног лица (на пример, дирекције), а скупштина општине, односно града, као највиши орган локалне власти треба да донесе одлуку о статусним променама, а како то налажу одредбе Закона о локалној смаоуправи („Сл. гласник РС”, бр. 129/07 и 83/14 – др. закон).
Познато је да дирекције за изградњу које су до сада биле основане као индиректни корисници буџетских средстава имају веома важну функцију у процесу финансирања изградње и одржавања комуналне инфраструктуре, те смо мишљења да је у наредном периоду неопходно да локалне самоуправе у оквиру Општинске (Градске) управе у Одлукама о буџету одреде главе преко којих ће се наставити инвестирање у јавна добра и да редефинишу статус не само дирекција, агенција и других индиректних буџетских корисника, већ и статус, услове и начин поверавања комуналних делатности постојећим јавним и јавно-комуналним предузећима.
Дакле, неопходно је да јединице локалне самоуправе до 1. децембра 2016. године изврше трансформацију јавног предузећа основаног у својству индиректног буџетског корисника и да усагласе своје одлуке о буџетима за 2016. и 2017. годину са статусним променама и спроведеном трансформацијом јавних предузећа и других индиректних корисника буџетских средстава који су променом Закона о буџетском систему изгубили статус индиректних корисника.
У поступку статусних промена неопходно је да одређене измене аката изврше и скупштине општине или града, а такође и органи јавног предузећа коме се припаја јавно предузеће – индиректни корисник буџетских средстава (уколико се одлучи на припајање).
Променом статуса дирекције, општине и градови треба да промене и остале акте, и то:
– Одлуку о буџету за 2016. годину,
– Одлуку о максималном броју запослених на неодређено време у јединици локалне самоуправе,
– Одлуку о поверавању и обављању комуналне делатности ако је одређена комунална делатност била у дирекцији.
Јавно предузеће – стицалац на својим органима треба да донесе следеће акте:
– Одлуку о измени и допуни акта о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у случају припајања, односно нови акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у случају спајања,
– Измене и допуне плана рада и финансијског плана јавног предузећа за 2016. годину у случају припајања или нови план рада и финансијски план јавног предузећа за 2016. годину у случају спајања.
Усаглашавање буџета општине, односно града са статусним променама јавног предузећа – индиректног корисника
У претходном делу већ смо напоменули да је у зависности од статусних промена дирекције која је била индиректни корисник буџетских средстава неопходно променити и буџет општине или града.
Тако, на пример, уколико би се за одређене послове преузели радници из дирекције, односно јавног предузећа основаног у складу са одредбама Закона о буџетском систему које се трансформише, неопходна је измена одлуке о максималном броју запослених по организационим облицима и надаље корекција износа средстава који се за општинску управу планира на контима 411 и 412, односно за плате запослених у општинској или градској управи.
Уколико се јавно предузеће које је индиректни буџетски корисник трансформише у јавно предузеће које је привредно друштво након извршене трансформације, у току 2016. године у оквиру буџетског пословања треба применити члан 61. ст. 4. Закона о буџетском систему који гласи: „Ако корисник буџетских средстава престане да постоји, а његови задаци нису пренети на другог корисника буџетских средстава, неискоришћена средства се преносе у текућу буџетску резерву и могу се користити за намене за које је предвиђено коришћење текуће буџетске резерве.”
Након тог поступка, из тако формиране текуће буџетске резерве увећавају се позиције за услуге у разделу из којег ће се финансирати услуге и то из дела средстава директног буџетског корисника – општинске управе, а у складу са датим надлежностима општинској управи Законом о локалној самоуправи („Сл. гласник РСˮ, бр. 129/07 и 83/14 – др. закон).
Уколико се не поступи на наведени начин усклађивања одлуке о буџету, могуће је усклађивање са једном од опција коју органи јединице локалне самоуправе одаберу у процесу решавања даљег статуса дирекција, односно општине и градови морају приступити измени и допуни одлуке о буџету за 2016. годину и најпре извршити смањење позиција у буџету које су биле намењене за реализацију дирекцији као индиректном буџетском кориснику и надаље планирати финансирање издатака, пре свега, за инвестиционе радове у објекте у јавној својини, који нису завршени преко дирекције за изградњу до 1. децембра ове године, тако да ће се то финансирање наставити преко општинске, односно градске управе.
Треба напоменути и могућност формирања нове управе за инвестиције, према члану 50. Закона о локалној самоуправи који каже да „Општинска управа образује се као јединствени орган, а могу се образовати и општинске управе за поједине области у општинама са преко 50.000 становникаˮ. У овом случају би се формирала, на пример, Управа за инвестиције у комуналну инфраструктуру.
Ове промене се морају извршити у току фискалне 2016. године, а план расхода и издатака који ће се финансирати из буџета за 2017. годину би се већ приликом израде нацрта одлуке о буџету за 2017. годину припремио тако да се расходи планирају у складу са спроведеним статусним променама дирекције, сагледавајући потребе за расходима и издацима како у инвестирање у комуналну инфраструктуру, тако и за плаћање комуналних услуга које су поверене одређеном јавном комуналном предузећу. Треба напоменути и то да уколико би у општинску управу били преузети неки радници из дирекције, у том случају би се већ приликом израде нацрта билансирала маса за плате за директног корисника – општинска управа, са увећањем за плате преузетих радника.
Дакле, уколико би се посебним уговором између општинске управе и новоформираног јавног предузећа које није индиректни буџетски корисник закључио уговор о обављању одређених послова, подмирење расхода везаних за те послове у 2017. години треба планирати на контној групи на 42 – Коришћење роба и услуга.
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.