Држава је учинила преседан када је своје овлашћење пренела на једну приватну професију која у име државе спроводи поступак који је раније био у искључивој надлежности судова. Остаје да извршитељи у пракси оправдају улогу која им је поверена и да својим радом допринесу брзој и квалитетној заштити права грађана и њихове имовине, што је апсолутни идеал коме тежи и наш Закон о извршењу и обезбеђењу
Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 31/2011 и 99/2011, у даљем тексту: Закон) увео је извршитеље као самосталну правничку професију у правни систем Републике Србије. Извршитељ је физичко лице које именује министар надлежан за послове правосуђа да у статусу службеног лица спроводи извршење у границама решења о извршењу и да вршидруга јавна овлашћења која су му поверена законом.
Извршитељ је самосталан у обављању својих овлашћења и дужности. Дужан је да чува самосталност и поступа с личним и професионалним интегритетом, не руководећи се другим интересима и ауторитетима, осим интересом клијента и дужностима прописаним законом, општим актима и другим прописима.
Извршитељ је првенствено задужен за спровођење извршења, али у неким ситуацијама он постаје једини орган извршног поступка. Извршитељ је првенствено одговоран министру правде, а суду само у незнатној мери.
Комора извршитеља је професионално, непрофитно удружење извршитеља које води рачуна о обезбеђивању услова неопходних за тачно, успешно и независно спровођење извршења, о заштити интегритета извршења и поверених јавних овлашћења, о успостављању предуслова за осигурање извршитеља у случају штете, о одабиру најповољнијег даваоца осигурања, о сарадњи са органима унутрашњих послова у циљу заштите извршитеља и о обезбеђивању предуслова за вођење и чување евиденције Коморе, нарочито трајне архивске грађе. Комора извршитеља није сасвим аутономно тело, већ је под јаким надзором министра правде.
Именовање извршитеља
За извршитеља се може именовати лице које испуњава следеће услове:
1) да је држављанин Републике Србије;
2) да је пословно способно;
3) да је стекло диплому правног факултета;
4) да има најмање две године радног искуства на пословима извршења, односно три године радног искуства на правним пословима;
5) да је достојно да обавља послове извршитеља;
6) да је положило испит за извршитеља;
7) да се над ортачким друштвом чији је он ортак не води стечајни поступак, и
8) да се против њега не води истрага за кривично дело, односно да није осуђивано за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним за обављање послова извршитеља.
Достојност за обављање послова извршитеља утврђује се у складу са општеприхваћеним моралним нормама и кодексом професионалне етике извршитеља.
Испит за извршитеља спроводи комисија коју именује министар. Програм испита за извршитеља и начин спровођења испита, као и састав и начин рада комисије за спровођење испита, уређују се актом министра.
Са обављањем послова извршитеља неспојиво је вршење јавне функције, управне или надзорне функције у привредним друштвима, обављање послова обезбеђења, адвоката и других правосудних професија, као и обављање других послова који су неспојиви са обављањем послова извршитеља.
[signoff]
Ступање на дужност
Извршитељ ступа на дужност даном полагања заклетве пред министром. Текст заклетве гласи: „Заклињем се да ћу поштовати Устав, законе и друге прописе Републике Србије и да ћу дужности извршитеља обављати савесно, поштено и непристрасно.”. Сматра се да извршитељ није именован ако без оправданих разлога не ступи на дужност у року од два месеца од дана пријема решења о именовању.
[/signoff]
Ово ограничење (које важи од дана ступања на дужност) односи се на:
1) извршитеље;
2) заменике извршитеља, и
3) привремене заменике.
Дакле, оно се не односи на помоћнике извршитеља.
Тиме није обухваћено обављање научних, стручних, уметничких и образовних активности, као и обављање активности у Комори и међународним научним удружењима извршитеља. Поред послова неспојивих с послом извршитеља, утврђених одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу, актом Коморе могу се предвидети и додатне инкомпатибилне активности. Извршитељ је дужан да приликом именовања и једном годишње поднесе Комори извештај о својој имовини. Комора врши проверу података из извештаја о имовини.
Од кандидата за извршитеља не тражи се поседовање пословних вештина и способности, односно да приложи пословни план, какав је случај у енглеском и холандском праву.
Надлежност извршитеља
Према општем правилу, извршитељ је надлежан за спровођење извршења, изузев ако је за спровођење извршења у одређеним стварима искључиво надлежан суд. Надлежност извршитеља искључена је код извршења одлука у породичним стварима и враћања запосленог на рад, али и код изрицања новчаних казни и спровођења поступка за добијање изјаве о имовини извршног дужника.
Извршитељ је, изузетно, надлежан и да закључком одреди извршење у случајевима које закон изричито прописује: код посебног поступка за намирење потраживања по основу комуналних и сличних услуга и у случају наплате трошкова поступка насталих пред извршитељем.
У погледу месне надлежности, извршитељ поступа на оном подручју за које је именован, с тим да одређене радње може да предузима и на другом подручју, лично или преко извршитеља с тог подручја.
Извршитељ има статус изабраног лица које се бира и разрешава по процедури утврђеној Законом, те именује за подручје основног и том подручју одговарајућег привредног суда. Број извршитеља оквирно је прописан Законом, тако да је одређен један извршитељ за сваких 25.000 становника. Министар правде, у зависности од потреба или на образложен предлог Коморе, може одступити од овог правила. Упражњена места извршитеља попуњавају се на основу јавног конкурса који расписује министар правде. Министар именује и комисију која спроводи конкурс.
Важно је подвући да, за разлику од судског извршитеља, извршитељ није помоћни орган суда, већ субјект који самостално одлучује у спровођењу извршења за које је надлежан, у границама решења о извршењу и овлашћења извршног повериоца.
У складу са одредбама Правилника о садржини и начину вођења именика извршитеља и заменика и именика ортачких друштава извршитеља („Сл. гласник РС”, бр. 18/2012), министарство надлежно за послове правосуђа води именик извршитеља и заменика извршитеља, као и именик ортачких друштава извршитеља.
Облици организовања извршитеља
Правни оквир релевантан за организовање извршитеља чине: Закон о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 31/2011 и 99/2011), Закон о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011 и 99/2011), Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 99/2011), Правилник о неспојивости послова са обављањем послова извршитеља и остали акти које доноси Комора извршитеља.
Извршитељ обавља делатност као предузетник или као члан ортачког друштва чији чланови могу бити искључиво извршитељи. Иако је Закон о извршењу и обезбеђењу saedes materiae у области извршења, па самим тим и када је реч о статусним питањима која се тичу извршитеља, на форме обављања извршитељске делатности се, mutatis mutandis, примењују релевантне одредбе Закона о привредним друштвима.
[signoff]
Број извршитеља према подручјима
Према подацима из Именика извршитеља и заменика извршитеља, број извршитеља према подручјима судова је следећи:
– подручје Првог основног суда у Београду и Привредног суда у Београду (57);
– подручје Другог основног суда у Београду и Привредног суда у Београду (3);
– подручје Основног суда у Врању и Привредног суда у Лесковцу (2);
– подручје Основног суда у Зајечару и Привредног суда у Зајечару (1);
– подручје Основног суда у Зрењанину и Привредног суда у Зрењанину (1);
– подручје Основног суда у Јагодини и Привредног суда у Крагујевцу (1);
– подручје Основног суда у Крагујевцу и Привредног суда у Крагујевцу (6);
– подручје Основног суда у Краљеву и Привредног суда у Краљеву (4);
– подручје Основног суда у Лесковцу и Привредног суда у Лесковцу (1);
– подручје Основног суда у Лозници и Привредног суда у Ваљеву (2);
– подручје Основног суда у Неготину и Привредног суда у Зајечару (1);
– подручје Основног суда у Нишу и Привредног суда у Нишу (4);
– подручје Основног суда у Новом Саду и Привредног суда у Новом Саду (15);
– подручје Основног суда у Панчеву и Привредног суда у Панчеву (2);
– подручје Основног суда у Пријепољу и Привредног суда у Ужицу (1);
– подручје Основног суда у Смедереву и Привредног суда у Пожаревцу (1);
– подручје Основног суда у Сомбору и Привредног суда у Сомбору (1);
– подручје Основног суда у Сремској Митровици и Привредног суда у Сремској Митровици (3);
– подручје Основног суда у Суботици и Привредног суда у Суботици (1);
– подручје Основног суда у Шапцу и Привредног суда у Ваљеву (2).
[/signoff]
Извршитељ као предузетник
Према одредбама Закона о привредним друштвима, предузетник је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са законом о регистрацији. Такође, прописано је да ће се физичко лице уписано у посебан регистар, које обавља делатност слободне професије, уређену посебним прописом, сматрати предузетником ако је тим прописом то одређено.
Конгентном нормом предвиђено је да предузетник за све обавезе настале у вези са обављањем своје делатности одговара целокупном својом имовином и у ту имовину улази и имовина коју стиче у вези са обављањем делатности. На недвосмислен начин предвиђено је да овако прописана одговорност за обавезе не престаје брисањем предузетника из регистра.
Извршитељ је целокупном својом имовином одговоран за штету која током поступка извршења настане његовом кривицом.
Извршитељ је у обавези да код пословне банке отвори најмање један текући рачун на који се искључиво уплаћују новчана средства остварена у поступку извршења, односно обезбеђења. Извршитељ је дужан да без одлагања средства уплаћена на овај начин пренесе на рачун извршног повериоца.
Извршитељ поседује и посебан рачун за награду и накнаду трошкова.
Извршитељ је дужан да закључи уговор о осигурању за штету коју би могао да причини трећем лицу обављањем делатности, као и о осигурању просторија и предмета примљених у депозит у случају њиховог оштећења, уништења или нестанка.
Извршитељу функција може престати двоврсно:
1) разрешењем, и
2) добровољним престанком обављања делатности.
Извршитељ се разрешава дужности:
1) ако се утврди да више не испуњава услове за обављање делатности извршитеља;
2) ако прихвати било коју јавну функцију, управну или надзорну функцију у привредним друштвима или обавља послове јавног бележника и адвоката, односно друге послове који су неспојиви с пословима извршитеља;
3) ако се утврди знатна несагласност података из извештаја о имовини са стварним стањем имовине извршитеља;
4) ако му буде изречена дисциплинска мера трајне забране обављања делатности извршитеља;
5) ако буде правноснажно осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини недостојним за обављање делатности извршитеља, и
6) ако не испуњава обавезу стручног усавршавања у складу са актом Коморе.
Када је реч о добровољном престанку обављања делатности, извршитељ може поднети захтев за брисање из именика извршитеља. Извршитељ је дужан да обавља послове извршења док министар не донесе одлуку о именовању новог извршитеља, а најдуже 60 дана од дана подношења захтева. У случају одласка у пензију извршитеља, до именовања новог извршитеља, послове извршитеља преузима заменик извршитеља, а ако извршитељ нема заменика, председник Коморе одређује привременог заменика.
Извршитељ као члан ортачког друштва
Извршитељ може обављати делатност као члан ортачког друштва извршитеља. Ортачко друштво је друштво два или више ортака који су неограничено солидарно одговорни целокупном својом имовином за обавезе друштва. Ако уговор о оснивању друштва или други уговор између ортака садржи одредбу о ограничењу одговорности ортака према трећим лицима, та одредба нема правно дејство.
Наглашавамо да, с обзиром на природу делатности, као и услове за обављање ове делатности, чланови ортачког друштва могу бити искључиво извршитељи.
Уговор о оснивању ортачког друштва садржи нарочито:
1) име, јединствени матични број и пребивалиште ортака који је домаће физичко лице, односно име, број пасоша или други идентификациони број и пребивалиште ортака који је страно физичко лице, односно пословно име, матични број и седиште ортака који је домаће правно лице, односно пословно име, број регистрације или други идентификациони број и седиште ортака који је страно правно лице;
2) пословно име и седиште друштва;
3) претежну делатност друштва, и
4) означење врсте и вредности улога сваког ортака.
Уговор о оснивању може да садржи и друге елементе од значаја за друштво и ортаке.
Ортаци у друштво уносе улоге једнаке вредности, ако уговором о оснивању није другачије одређено. Изузетно, неновчани улог ортака може бити и у раду и услугама. Ортаци стичу уделе у друштву сразмерне својим улозима у друштво, ако уговором о оснивању није другачије одређено. Вредност неновчаног улога ортаци процењују сами, споразумно, али се може ангажовати и овлашћени проценитељ или судски вештак.
Удео се преноси:
1) писаним уговором закљученим између преносиоца и стицаоца, или
2) на други начин прописан законом.
Када је реч о преносу удела између ортака, он је слободан, ако уговором о оснивању није другачије одређено. Када је реч о преносу удела трећим лицима – удео извршитеља могао би се пренети искључиво другом извршитељу.
Ако уговором о оснивању није другачије одређено, ортак не може без сагласности осталих ортака:
1) пренети свој удео трећем лицу, што обухвата и унос тог удела као неновчаног улога у друго привредно друштво, и
2) дати свој удео у залогу трећем лицу.
Ако ортаци не дају сагласност на пренос удела трећем лицу, ортак коме је сагласност за пренос удела ускраћена може иступити из друштва.
Посматрано из аспекта одговорности према самом друштву код преноса удела, преносилац удела и стицалац удела одговарају неограничено солидарно за све обавезе преносиоца удела према друштву на дан регистрације преноса удела у складу са законом о регистрацији, осим ако се сви ортаци не споразумеју другачије. Захтев друштва застарева у року од три године од дана регистрације преноса удела.
Лице које после оснивања друштва стекне својство ортака одговара за обавезе друштва као и постојећи ортаци, укључујући и обавезе настале пре његовог приступања друштву. Одредбе уговора о оснивању које су у супротности са овом одредбом немају правно дејство према трећим лицима.
Права ортака су следећа:
(1) право на накнаду трошкова – ортак има право да од друштва оствари накнаду свих трошкова које је имао у вези с пословањем ортачког друштва, а који су с обзиром на околности случаја били неопходни;
(2) расподела добити – добит друштва се расподељује између ортака на једнаке делове, ако уговором о оснивању није другачије одређено, и
(3) право на информисање – ортак овлашћен за пословођење обавезан је да:
(а) обавештава све друге ортаке о пословању друштва;
(б) на захтев другог ортака друштва пружи информације о пословању друштва, и
(в) преда финансијске извештаје и другу документацију на увид свим ортацима.
Ортак има право да се лично информише о стању и пословању друштва, као и на приступ и копирање пословних књига и друге документације друштва, о свом трошку.
Ортаци одлуке доносе једногласно, ако уговором о оснивању није другачије одређено. Ако је уговором о оснивању одређено да се неке или све одлуке доносе већином гласова, сваки ортак има један глас. За доношење одлуке о питањима која су изван редовне делатности друштва (такве су, на пример, одлуке о промени правне форме, о престанку ортачког друштва, повећању капитала и сл.), као и одлуке о пријему новог ортака у друштво, неопходна је сагласност свих ортака.
Заступање ортачког друштва може бити самостално и заједничко. Сваки ортак је овлашћен да самостално заступа друштво, ако уговором о оснивању није другачије одређено. Ако су два или више ортака овлашћени да заступају друштво заједно, консеквентно они могу да овласте једног или више ортака да заступају друштво у одређеним пословима или одређеној врсти послова, а изјава воље трећих лица учињена било ком од ортака овлашћених да заступају друштво заједно сматраће се да је учињена друштву.
Својство ортака у ортачком друштву престаје у случају:
1) смрти ортака;
2) иступања ортака;
3) искључења ортака, и
4) у другим случајевима одређеним уговором о оснивању.
У случају смрти ортака, удео ортака се не наслеђује већ се распоређује сразмерно на преостале ортаке, ако уговором о оснивању није одређено да друштво наставља да послује с наследницима преминулог ортака. Из природе ортачког друштва произлази ограничење да наследник може постати члан ортачког друштва само ако је и сâм извршитељ.
Ортак може да иступи из друштва подношењем писаног обавештења о иступању осталим ортацима. Писано обавештење подноси се најмање шест месеци пре истека пословне године, ако уговором о оснивању није другачије одређено. Ортак који поднесе писано обавештење о иступању, иступа из друштва истеком пословне године у којој је обавештење дато. Право ортака на иступање не може се ограничити нити искључити.
До искључења ортака може доћи:
(1) одлуком скупштине – ова одлука се доноси двотрећинском већином гласова преосталих чланова друштва, осим ако је оснивачким актом одређена друга већина, и
(2) одлуком суда – тужба се подноси уколико члан:
(а) намерно или грубом непажњом проузрокује штету друштву,
(б) не извршава посебне дужности према друштву прописане законом или оснивачким актом, и
(в) својим радњама или пропуштањем, противно оснивачком акту, закону или добрим пословним обичајима, спречава или у знатној мери отежава пословање друштва.
Искључени члан друштва може тужбом против друштва тражити накнаду вредности свог удела. С друге стране, друштво има право да од искљученог члана потражује накнаду штете.
[signoff]
Уговор о обавезном осигурању
Извршитељ закључује уговор о обавезном осигурању са осигуравајућим друштвом које обавља послове давања осигурања у складу са Законом о осигурању. Овај уговор закључује се на период од једне године и продужује се најкасније 30 дана пре истека, или се у истом року закључује нови уговор.
Премија осигурања уплаћује се у целини код закључења, односно продужења уговора о осигурању, осим ако уговором о осигурању није другачије прописано. Минимална осигурана сума уговора о обавезном осигурању извршитеља износи 30.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате.
Министар правде и Комора надзиру закључeње и испуњење уговора о обавезном осигурању. Ради уписа у регистар извршитеља, извршитељ доставља Комори примерак уговора о осигурању, заједно с доказом о уплати премије осигурања, у року од 7 дана од дана закључења или продужења уговора. Примерак уговора о осигурању и доказ о уплати премије осигурања достављају се министру правде у року од 30 дана. У случају престанка важења и раскида уговора о обавезном осигурању, осигуравајуће друштво обавештава Комору о томе писменим путем у року од 3 дана од престанка важења уговора. На захтев заинтересованих лица, извршитељ је дужан да достави уговор о обавезном осигурању и доказ о плаћеној премији.
[/signoff]
Уместо закључка
Према истраживању које су у периоду од 2006. до 2009. године спровела Светска банка и УСАИД, у трговинским судовима Републике Србије стопа наплате новчаних потраживања износила је 5%, за доношење решења о извршењу било је потребно просечно од 10 до 17 дана, просечно трајање предмета од отварања до закључења износило је 526 дана, до првог покушаја пленидбе просечно је пролазило 142 дана, а између два покушаја пленидбе – 120.
Просечан годишњи број нових извршних предмета у највећем трговинском суду у Републици Србији – Трговинском суду у Београду – износио је 34.000 предмета, нових предмета по једном судском извршитељу месечно је било од 200 до 300, док је извршитеља у наведеном суду било укупно 9. У склопу истог истраживања, утврђено је да време потребно за извршење у Републици Србији износи 635 дана.
Циљ Закона о извршењу и обезбеђењу јесте убрзање поступка извршења судских одлука, извршења на основу веродостојних исправа, као и смањење броја предмета, како би наведени недостаци били отклоњени, а поступак извршења учињен делотворним.
Поступајући по представкама физичких и правних лица из различитих земаља, укључујући и Србију, Суд за људска права у Стразбуру се, подсећања ради, у више својих одлука већ изјаснио да је обавеза сваке поједине државе да створи такав систем извршења који ће омогућити да физичка и правна лица из тих земаља у разумном року остваре своје право које им је досуђено извршном исправом и на тај начин истовремено заштите своју имовину, као и друга уставом загарантована права.
Основна је дужност сваке државе да обезбеди извршење свих судских одлука унутар својих граница. Држава мора да створи такав правни систем који ће гарантовати транспарентан, делотворан и фер систем извршења судских одлука, што значи да лице које се обрати суду зато што је његово субјективно грађанско право повређено или угрожено, и добије пресуду о томе, може рачунати на то да ће његова пресуда бити извршена у разумном року. Ово је и conditio sine qua non правне сигурности и демократије у сваком друштву.
Законом о извршењу и обезбеђењу уведена је потпуно нова правосудна професија – извршитељ. Тиме је држава учинила преседан јер је пренела своје овлашћење на једну приватну професију која у име државе спроводи поступак који је раније био у искључивој надлежности судова, а у неким случајевима и одређује извршење. Остаје да извршитељи у пракси оправдају улогу која им је поверена и да својим радом допринесу брзој и квалитетној заштити права грађана и њихове имовине, што је апсолутни идеал коме тежи и наш Закон о извршењу и обезбеђењу.