Управа царина је већ започела конкретне активности које се састоје у увођењу електронског пословања у одређене сегменте царинских поступака, а истовремено планира и предузима потребне прелиминарне мере за ширу примену система електронског пословања
Неопходност стратешког планирања и прилагођавања пословне политике није и не може бити искључива одлика приватног сектора. Даљим развојем тржишног привређивања, слободом кретања капитала и релокацијом, пре свега, производних погона у земље с дефинисаним и одрживим условима пословања, ова премиса све више добија на актуелности и значају. У том контексту, целокупна јавна администрација, а у склопу ње и царинска администрација, чији начин пословања може бити добар показатељ спремности домаће власти да напорно ради на стварању квалитетних и конкурентних услова пословања, мора континуирано да планира и одговарајућом брзином уводи савремена решења. И управо из наведених разлога, Управа царина је већ започела конкретне активности које се састоје у увођењу електронског пословања у одређене сегменте царинских поступака, а истовремено планира и предузима потребне прелиминарне мере за ширу примену система електронског пословања. У том смислу, оријентација ка електронском пословању представља самосталан избор Управе царина којим она на одговарајући начин жели да:
– одговори на хитне потребе свих учесника у царинском поступку у Републици Србији, без обзира на то да ли се они појављују у улози увозника или извозника робе, или се баве њеним транзитом;
– прилагоди царинске поступке принципима рационалности, једноставности, брзине, на темељу чега и смањењу трошкова пословања учесника у поступку;
– замени сопствену застарелу и превазиђену технолошку базу модерним, опште прихватљивим информатичким алатима, али и да тиме, у позитивном смислу, „натера” пословну заједницу да своју инфраструктуру осавремени информатичким иновацијама;
– подигне капацитете у области знања и унапреди људске ресурсе и да, опет, кроз интензивну интерактивну сарадњу, размену информација и едукативне семинаре, помогне привреди да учини помак у правцу унапређења знања учесника у привредним активностима;
– поједностави пословање проверених и бонитетних привредних субјеката, степен њихове контроле сведе на ниво који је у таквим случајевима стандардан и да, истовремено, селекцијом и управљањем ризиком, већу пажњу усмери на остале учеснике у царинском поступку.
Основни појмови који се користе у систему електронског пословања
Систем електронског пословања (е-царина) у савременим и развијеним царинским администрацијама почива на одређеним појмовима који су углавном стандардизовани и који, иако немају строго формални карактер, често доносе веома битну суштину.
У том смислу, електронско царинско пословање, чије је увођење у Републици Србији већ отпочело у одређеном царинском поступању и о чему ће бити више речи у наставку текста, подразумева спровођење царинских поступака у електронском окружењу путем електронске размене порука између одређеног привредног субјекта, који је за то од стране те царинске администрације ауторизован, и саме царинске службе. Наведена размена података одвија се уз примену електронског потписа и употребом информатичке опреме, сигурних телекомуникационих канала рачунарских мрежа, апликативних система и других алата електронског пословања.
Електронска размена података подразумева пренос података између два рачунарска система електронским путем, у складу са стандардима које одређује или прихвата царинска администрација једне земље.
Корисником система електронске размене података и електронског пословања с царинском администрацијом, сматра се лице које је у складу с царинским прописима овлашћено да предузима одређене радње у поступцима које иначе спроводи царинска администрација и које при том користи систем електронске размене с том администрацијом.
Корисником система електронског пословања сматра се, такође, и лице које је овлашћено за послове заступања у царински дозвољеним поступањима или употреби с робом и које користи систем електронске размене података с царинском администрацијом.
Основни принципи система електронског пословања
У највећем броју земаља, употреба система електронског пословања заснована је на прописима из области царинског и пореског система, на прописима из области трговине и прописима из области службене статистике и евиденције.
У свим до сада уведеним системима електронског пословања, царинска администрација била је та која је у циљу правилне примене система овог пословања утврдила правила за замену својеручног потписа и печата, као и идентификацију царинске администрације и корисника овог система. У том смислу, реално је очекивати да ће Управа царина на одговарајући и стандардан начин утврдити ова правила.
Систем електронског пословања могу користити искључиво ауторизовани и регистровани корисници одобрења за електронску размену података, што би требало да осигура немогућност нарушавања система, упаде у систем, а тиме и обезбеди максималну сигурност.
Одговорности и обавезе царинске администрације у систему електронског пословања
Као носилац активности усмерених ка иницирању, изради планова и стратегија, увођењу, развоју, одржавању и унапређењу система електронског пословања, царинска администрација има одређене одговорности и обавезе.
Основна одговорност и обавеза царинске администрације јесте да осигура јавност и доступност овог система под једнаким условима. Из тог разлога, Управа царина одређује начин и услове употребе самог система, чиме задржава право његове евентуалне измене и допуне.
У свим до сада уведеним системима, електронско пословање користи се сагласно корисничким упутствима, техничкој документацији и спецификацијама које доноси и/или одобрава царинска администрација, због чега су они обавезујућег карактера.
У пракси се показала веома корисном одлука да се корисничка упутства, техничка документација и спецификација за примену и коришћење система електронског пословања јавно објављују на интернет страницама царинске администрације, или на сличним свима доступним изворима потребних и корисних информација.
У изворном, електронском облику царинска администрација архивира и чува све електронске записе настале током спровођења царинских поступања употребом система електронске размене података и ти се подаци сматрају веродостојним.
Издавање одобрења за електронско царинско пословање
Основна претпоставка електронске комуникације и размене података између привредног субјекта и царинске администрације јесте претходно одобрење (ауторизација) које издаје сама администрација. Ово одобрење није ништа друго до потврда да тај и такав привредни субјект испуњава одређене услове у датом тренутку, означавајући при том и обавезу носиоца одобрења да континуирано (све док постоји његов пословни интерес) одржава и унапређује своје пословне перформансе.
У највећем броју земаља с већ устаљеном праксом спровођења система електронског пословања, поступак регистрације (издавање одобрења) спроводи царинска администрација на основу захтева који се обично подноси у писаном облику у виду штампаног веб обрасца и који садржи све потребне податке о датом привредном субјекту, као и податке о администратору (лицу које у оквиру привредног субјекта обавља послове обухваћене царинским прописима).
Подносилац захтева за издавање одобрења за електронску размену података с царинском администрацијом дужан је да у поднетом захтеву наведе све чињенице и околности, те да поднесе и све исправе и друге доказе који су потребни за доношење одобрења.
Након што царинска администрација донесе одговарајуће одобрење, корисник одобрења дужан је обавестити ову администрацију о свим чињеницама које настану по његовом доношењу, а које утичу или могу утицати на његов садржај, ваљаност и услове даљег коришћења система електронског пословања. Ово обавештење корисник одобрења даје у електронском облику попуњавањем одговарајућих веб образаца.
Осим тога, корисник одобрења система електронског пословања дужан је оспособити и царинској администрацији пријавити овлашћеног заступника за коришћење електронске размене података (уколико на такав начин обавља царинске поступке), као и осигурати његово законито и правилно поступање.
И на крају, корисник овог система дужан је да на примерен начин упозори овлашћене царинске заступнике на последице неовлашћеног коришћења и сваке друге злоупотребе или неправилности у вези с коришћењем система електронског пословања.
Основне одговорности и обавезе корисника система електронског пословања
Спровођење царинских поступака у електронском окружењу путем електронске размене порука између привредног субјекта и царинске администрације, као двосмерна електронска комуникација, намеће одређене одговорности и обавезе и то не само на страни царинске администрације, већ и за привредног субјекта који је за овакво пословање и ауторизован.
С тим у вези, корисник система електронског пословања има следеће обавезе:
– мора прилагодити своје апликативне системе, односно формат, величину и структуру датотека које се користе за спровођење царинских поступања употребом система електронске размене података, и истовремено осигурати континуирано испуњење јавно објављених корисничких, техничких и других предуслова потребних за правилно и једнообразно спровођење царинских поступака;
– дужан је да у изворном, електронском облику који садржи електронски потпис, чува електронске записе и податке који се односе на спровођење царинских поступања употребом система електронске размене података у роковима одређеним за чување исправа;
– да у складу с царинским прописима који су на снази чува и царинској администрацији омогући увид у исправе које се прилажу уз царинску декларацију и које су потребне за примену прописа у вези с царинским поступком за који је роба декларисана, а које се не подносе у електронском облику.
Употреба електронског потписа у систему електронског пословања
Као основни информатички алат који примењује за потписивање података и порука које се размењују у оквиру система електронског пословања, регистровани носилац одобрења за електронску размену података користи искључиво квалификовани електронски потпис. Коришћење квалификованог електронског потписа представља могућност коју, такође, одређује царинска администрација која је дала и одговарајуће одобрење. Носилац одобрења користи овај потпис искључиво у складу с прописима који уређују област електронског пословања.
У том смислу, царинска администрација је у обавези да прихвата само оне квалификоване електронске сертификате који су издати од сертификованих тела регистрованих у датој земљи за издавање електронског сертификата.
У спровођењу царински дозвољених поступања употребом система електронског пословања, царинска администрација, такође, користи електронски потпис који замењује својеручни потпис и отисак печата царинског органа.
Конкретне активности Управе царина на увођењу електронског пословања у царински систем Републике Србије
Као што је већ назначено, Управа царина је отпочела одређене активности које би у наредном периоду требало да доведу до увођења система електронског пословања у три основна царинска поступка (увоз, извоз и транзит робе), али и на функционалном и технолошком повезивању оваквог обављања царинских поступака са осталим елементима и институтима који чине неопходну подршку самом процесу.
У склопу текста представљамо шематски приказ целокупног система електронског пословања у једном развијеном царинском систему, заједно с пратећим елементима који истовремено чине функционалну целину. У шеми приказаној на Слици 1, ради лакшег сналажења и упознавања с циљном стратегијом развоја савремене царинске администрације, појаснићемо значење само одређених скраћеница и коришћених израза:
– у средишњем делу (правоугаонику) налазе се скраћенице које означавају називе аутоматизованих основних царинских поступака, па тако скраћенице AIS и ICS, с леве стране, подразумевају „Аутоматизовани увозни систем” и „Увозни контролни систем ”, а скраћенице AES и ECS, с десне стране, подразумевају „Аутоматизовани извозни систем” и „Извозни контролни систем”;
– у самом средишту овог дела шеме налазе се, и то не без разлога, скраћенице NCTS, NCTS-TIR и EMCS, у значењу: „Новокомпјутеризовани транзитни систем”, „Новокомпјутеризовани транзитни систем – ТИР” и „Контрола кретања акцизне робе”;
– преостале скраћенице и појмови, који се налазе као подлога овом средишњем делу шеме, бочно их подржавају или чине његову кровну конструкцију, у ствари су царински институти и алати који су међусобно повезани, али у још већој мери чине фундаменталну подршку централном делу, односно аутоматизованим царинским поступцима, односно аутоматизованом систему царинског пословања једне савремене и развијене царинске администрације.
Почетак увођења Новокомпјутеризованог транзитног система у Републици Србији (NCTS)
И по локацији на приказаној шеми, али и по својој суштини, Новокомпјутеризовани транзитни систем представља средиште и базичну категорију у стварном систему царинског пословања. Одговорне царинске администрације, управо из тог разлога, у почетку модернизације свог пословања и крећу да развијају систем електронске размене података у поступку транзита робе са учесницима у царинском поступку. С друге стране, увођење Новокомпјутеризованог транзитног система, представља неопходан предуслов за пуноправно чланство једне земље у Европској унији, што практично значи да, уз испуњење свих осталих потребних услова, земља кандидат не може постати пуноправни члан Уније све док на квалитетан и одржив начин не уведе овај транзитни поступак.
С тим у вези, Управа царина је у претходном периоду користила финансијска средства из претприступног фонда IPA 2007 како би реализовала прву припремну фазу, а након тога, крајем прошле године, отпочела је да користећи финансијска средства из фонда IPA 2011 непосредно реализује увођење система Новокомпјутеризованог транзитног система у Републици Србији.
Будући да представља целину за себе, не само по важности већ и по ширини, Новокомпјутеризовани транзитни систем сасвим сигурно захтева засебан целовит осврт, али за потребе основног информисања читалаца, доносимо само његове основне карактеристике:
– новокомпјутеризовани транзитни поступак представља транзитни поступак без подношења декларација у папирној форми;
– ово је царински поступак базиран на електронским процесима и електронском подношењу транзитних декларација, дизајниран да би омогућио боље управљање и контролу транзита робе на царинским подручјима на којима је у примени (у овом тренутку то су земље ЕУ, ЕФТА и Република Турска);
– реч је о компјутеризованом транзитном поступку који се заснива на размени података путем електронских порука; овакве поруке замењују транзитна документа у папирном облику, као и одређене формалности које су обавезне приликом обављања транзитног поступка у тзв. старом транзитном поступку, какав се још увек спроводи на царинском подручју Републике Србије;
– новокомпјутеризовани транзитни поступак је кретање једне пошиљке једним транзитним поступком од отпремне до одредишне царинске испоставе кроз царинска подручја ЕУ, ЕФТА и Републику Турску.
Од почетних корака, крајем прошле године, Управа царина је у сарадњи са страним консултантима ангажованим испред Европске комисије, прешла одређени пут на спровођењу пројекта који треба да доведе до увођења система Новокомпјутеризованог транзитног поступка у нашој земљи и обавила до сада планиране активности. С тим у вези, почетком године сачињен је и након тога формално усвојен Национални пројектни план за увођење овог система, након чега је тај План достављен и Генералном директорату за царине и порезе у Бриселу (DG TAXUD). Формирана је Пословна контакт група сачињена од представника око 100 компанија које послују у Републици Србији и којима се редовно, на више начина, шаљу потребне информације о тренутном статусу увођења овог система, али исто тако и о садашњим и пре свега будућим обавезама свих учесника у царинском поступку, а који ће, као што је већ истакнуто, морати да унапреде своју технолошку базу и људске ресурсе уколико желе да наставе да се баве делатношћу везаном за царинско пословање, односно уколико желе да и у будуће буду део система електронске размене порука са Управом царина. Осим тога, у претходном периоду сачињене су и усвојене одређене функционалне спецификације које ће послужити у циљу израде одговарајућих информатичких решења, односно за израду апликација, док се у овом тренутку приводи крају рад на анализи царинских законских и подзаконских решења у делу транзитног поступка.
У сваком случају, у складу с Националним пројектним планом, Управа царина је себи поставила задатак да почетком 2015. године (тачније 5. јануара 2015. године) у Републици Србији отпочне примена првог система електронског пословања и то Новокомпјутеризованог транзитног поступка.
Остале конкретне активности Управе царина на увођењу система електронског пословања
Поред одлуке о интензивном започињању процеса увођења система електронског пословања у домену транзитног поступка кроз Републику Србију, о чијем значају за нас као изразито транзитној земљи нећемо трошити додатне речи, Управа царина одлучила је и да предузме иницијалне кораке ка увођењу електронског пословања и у остала два основна царинска поступка, а то су увоз и извоз робе. С тим у вези, читаоцима још једном скрећемо пажњу на приказану шему, и то на њен средишњи део с леве и десне стране од транзита у коме су наведени аутоматизовани системи увоза и извоза робе. Ради лакшег праћења, наводимо краће описе и дефиниције елемената ова два система:
– АIS означава „Аутоматизовани увозни систем”, као систем који омогућује увознику робе да поднесе царинску декларацију и плати царинске дажбине према седишту своје компаније, а (евентуална) контрола пошиљке обавља се на другом месту, најчешће приликом уласка робе на царинско подручје;
– ICS означава „Увозни контролни систем”, као обавезу увозника робе да у законски прописаном року пре уласка робе на царинско подручје електронски поднесе податке царинским органима ради спровођења анализе ризика у погледу сигурности и безбедности те пошиљке;
– АЕS означава „Аутоматизовани извозни систем”, као систем који омогућује да извозник робе поднесе извозну царинску декларацију према седишту своје компаније, а (евентуална) контрола пошиљке обавља се на другом месту, најчешће приликом напуштања царинског подручја;
– ЕCS означава „Извозни контролни систем ”, као систем који обавезује извозника да у законски прописаном року пре изласка робе с царинског подручја електронски поднесе податке царинским органима ради спровођења анализе ризика у погледу сигурности и безбедности те пошиљке.
Како би осигурала благовремену припрему за увођење ових система електронског пословања, Управа царина је у претходном периоду аплицирала за средства из претприступног фонда IPA 2013, и у овом тренутку (иако још увек нема званичне потврде) све указује на то да ће Европска комисија одговорити позитивно на упућену молбу. Уколико средства буду одобрена, а у складу с Пројектном идејом коју је сачинила Управа царина у сарадњи са страним експертима, овим Пројектом реализовала би се прва фаза, која подразумева унапређење капацитета у области људских ресурса и знања из области аутоматизације увоза и извоза робе, како би се након тога приступило аплицирању за средства која би се користила за непосредно увођење и ових аутоматизованих система.
Слика 1: Шематски приказ целокупног система електронског пословања у једном развијеном царинском систему
[signoff]
Посебне обавезе корисника система електронског пословања
Носилац одобрења за електронску комуникацију и размену података има и неколико посебних обавеза током обављања царинских поступака, а то су:
– да континуирано прати и примењује сва стручна објашњења, упутства и смернице које повремено и у складу са указаном потребом објављује царинска администрација, или које су део информационог система и/или припадајућих апликација;
– да одговорно и савесно, односно с посебном пажњом води рачуна о поверљивости и непреносивости додељених корисничких имена и лозинки;
– да осигура комплетну заштиту података и система од неовлашћеног приступа, губитка, измене или уништења исправа, података и информација;
– да се системски стара за истинитост и поузданост исправа, података и информација које доставља, а нарочито података о царинским заступницима који су овлашћени за предузимање радњи у поступцима које спроводи царинска администрација;
– да се стара за одговорно, професионално и етичко коришћење система електронске размене података, као и за све остале обавезе које проистичу из општих начела електронског пословања, правила струке и добрих обичаја.
[/signoff]
[signoff]
Општи циљеви и предности увођења електронског пословања у царински систем
Уз већ јасно истакнуте циљеве и очекивану корист од увођења система електронског пословања у царински систем Републике Србије, још једном истичемо стратешку важност увођења ових система, као и могуће резултате:
– поједностављење транзитних, увозних и извозних царинских поступака;
– скраћење времена задржавања и смањење трошкова пословања компанија приликом обављања царинских поступака и процедура;
– координација општег приступа контроли робе, превозних средстава и царинских складишта;
– омогућавање правилне и брзе наплате царинских и других дажбина;
– омогућавање одговарајућег пружања и примања информација о роби у међународном ланцу снабдевања;
– омогућавање несметане размене података између:
1) администрацијâ увозних, извозних и транзитних земаља; и
2) царинске администрације и привредних субјеката – учесника у царинском поступку.
[/signoff]