Стрес тест као фактор стабилизације банкарског система

Иако стрес тестови не пружају апсолутну сигурност да неће доћи до слома банкарског система, они представљају корективно средство и за претежни циљ имају да благовремено лоцирају проблеме финансијског система како би се обезбедила правовремена реакција надлежних институција

Стрес тест представља анализу која се спроводи увођењем пројектованих негативних сценарија у редовне финансијске токове банке, те се може дефинисати као механизам који за циљ има да се утврди да ли банка има довољно капитала да се одржи и настави пословање у неповољном развоју догађаја, без утицаја на макроекономско тржиште.

Стрес тест може као интерни тест спровести сама банка, као део менаџмента управљања ризицима, али и централна банка – као меру надзора над банкарским сектором. Овакви тестови имају за циљ да у раној фази дијагностификују слабе стране банкарског система, како би се благовремено могле предузети корективне мере унутар банке, док је крајњи циљ стрес тестова евалуација отпорности банака у екстремним тржишним условима.

Приликом стрес тестирања, као фактори ризика узимају се поремећаји на тржишту попут екстремног пада БДП-а, пада вредности имовине, флуктуације валута, као и раст стопе незапослености. Потом се помоћу симулација рачунају губици банака на посматраном трогодишњем нивоу, чиме се проверава да ли су банке довољно капитализоване да издрже удар дуготрајне кризе. Дакле, суштина стрес тестова је да се конципира мало вероватан, али реалан сценарио кретања главних макроекономских и финансијских параметара, након чега се детерминишу односи између тих параметара и појединих ставки биланса посматране банке, те се из тако утврђених односа изведу очекивани учинци на капитал, што у крајњој инстанци доводи до закључка да ли је капитал банке довољан да поднесе критичне промене на тржишту.

Стрес тест је користан будући да омогућава процену одрживости банака у стресним условима, чиме се повећава ефикасност банкарског система, али се подржава и превентивно, правовремено корективно деловање банака, уколико процене да потенцијално неће задовољити критеријуме стрес теста.

Стрес тестом су обухваћени кључни ризици у банкарском пословању – кредитни ризик, тржишни ризик и ризик ликвидности. Стрес тестови су изазвали највише пажње током 2009. године, када се осетио први удар светске економске кризе, што је довело до поткапитализације великог броја банака. Све до 2007. године, банке су тек интерно спроводиле стрес тестове, али су глобални финансијски поремећаји изазвали повећано интересовање централних, како националних тако и глобалних банака за овакав начин тестирања ликвидности и одрживости банака.

Први стрес тест у модерној ери банкарства спроведен је 2011. године, али он није довео до задовољавајућих резултата, јер су сценарији које је стрес тест требало да третира, према наводима финансијских стручњака, били сувише благи, а начини класификације пласмана и валоризације финансијских инструмената недовољно уједначени. Осим тога, занимљиво је да су многе банке након успешних резултата на стрес тесту показале слабости у ликвидности, што је још један доказ неуспешности предметног стрес теста.

Улога Европског надзорног тела за банкарство (ЕБА) у стрес тестовима

Европско надзорно тело за банкарство (у даљем тексту: ЕБА) има значајну улогу у спровођењу стрес тестова, имајући у виду да је у надлежности ЕБА да надгледа функционисање и интегритет финансијских тржишта и стабилност финансијског система у Европској унији. У том смислу, ингеренције ЕБА су да надгледа и процењује функционисање тржишта, као и да препознаје потенцијалне ризике који могу довести до негативних финансијских импликација и поремећаја тржишта. Један од основних начина за спровођење овакве анализе јесу стрес тестови који се спроводе на банкарском тржишту Европске уније. Овакви тестови имају за циљ да се изврши процена отпорности банака на негативна кретања на тржишту, као и да се допринесе укупној евалуацији системског ризика у финансијском систему Европске уније.

Стрес тестови ЕБА се изводе применом конзистентних методолошких принципа, сценарија и кључних претпоставки које су развијене у сарадњи са Европским одбором за системски ризик, Европском централном банком (у даљем тексту: ЕЦБ) и Европском комисијом. Тако, у хипотетички креираним условима, уз помоћ стрес теста проверава се ниво капитала, новчаних токова, депозитног и кредитног потенцијала банкарског сектора и дефинише се потребан ниво ликвидности и солвентности финансијских институција у кризним ситуацијама. Анализа банака, по правилу, обухвата релативно симплификоване претпоставке о једној или више финансијских, структурних или економских варијабила.

Стрес тест анализа представља инструмент за процену ризика пословања банкарског сектора у условима светске економске и финансијске кризе. С тим у вези, све већи изазови које доноси глобална економска криза захтевају преиспитивање постојећих, дефинисање и формирање нових модела управљања ризицима. Стрес тест је модел који рано препознаје и указује на могућ колапс банкарског сектора у условима тржишне кризе. Додатно, стрес тест представља механизам симулирања различитих сценарија негативних дешавања на тржишту и процењује способност банака да их издрже и превазиђу без докапитализације.

Спровођење и резултати стрес теста из 2014. године

Резултат стрес теста из 2014. године био је условљен односом основног капитала (Tier 1) и ризика пондерисане активе, односно стопе адекватности основног капитала кроз три године у којима се пројектује сценарио стрес теста (2014–2016. године). Параметри стрес теста били су такви да у основном сценарију стопа адекватности основног капитала не сме да буде нижа од 8%, а у кризном сценарију нижа од 5,5%.

Након извршених стрес тестова, ЕЦБ је у октобру месецу 2014. године саопштила да 25 банака од укупно 123 банке из 21 државе чланице Европске уније и Норвешке није успешно прошло стрес тестове, те да је неопходно да такве банке повећају резерве капитала. Куриозитет је да су резултати тестова били веома транспарентни, а „ризичнеˮ банке су биле јавно и јасно означене као такве, уз захтев да у року од две недеље доставе ЕЦБ-у план за повећање капиталних резерви и додатни рок од девет месеци да такав план и спроведу. С обзиром на повећање репутационог ризика банака у оваквој констелацији, могло се очекивати да ће банке уложити сваки напор да се ослободе оваквог разврставања у ранг проблематичних банака. Европска комисија је саопштила да је стрес тест из 2014. године био „одлучна вежба, и без преседана по обимуˮ.

ЕЦБ је извршила контролу капиталних резерви банака и подвргла банке стрес тесту, који показује како би се нови талас економске кризе одразио на њихове финансије. Циљ тог теста је био јачање банкарског система, како би се повећала стопа кредитирања компанија и потпомогао опоравак европске привреде.

Српске банке и стрес тестови

Народна банка Србије (у даљем тексту: НБС) у вршењу функције централне банке спроводи макропруденцијалне стрес тестове за процену отпорности и рањивости целокупног финансијског система и утицаја макроекономских показатеља на стабилност система, као и на појединачне финансијске институције. Овакви тестови за циљ имају, пре свега, да дефинишу кључне ризике и њихов утицај на капитал и ликвидност банака. Резултати макропруденцијалних стрес тестова објављују се као део годишњег извештаја о стабилности финансијског система.

Према резултатима последњих стрес тестова, како је објављено у септембру 2014. године, процењено је да би чак и при изузетно високим шоковима који подразумевају снажну депрецијацију курса и нагло повлачење депозита, домаћи банкарски систем као целина издржао поремећаје и наставио да буде адекватно капитализован и ликвидан.

Ранији модел тестирања банака подразумевао је спровођење стрес теста од стране централне банке на основу финансијских извештаја које састављају саме банке. Услов за стабилно финансијско тржиште, међутим, јесте објективизација стрес тестова, па је уведен још један фактор у процени ризика – стрес тестови ће се убудуће спроводити у сарадњи са ревизорским кућама и независним проценитељима. Очекује се да одабир екстерних ревизора буде заснован на јасним и унапред прописаним критеријумима, како би за потребе спровођења стрес тестова над банкама биле ангажоване компетентне ревизорске куће. Најновијим тестирањима ће бити испитиван квалитет потраживања банака, а она ће бити обављана према Међународним стандардима финансијског извештавања, као и међународним стандардима у поступку процене непокретности, али свакако у контексту прописа Републике Србије и уз уважавање специфичности српског тржишта.

Објективни стрес тестови требало би да обезбеде благовремено препознавање проблематичних кредитних пласмана и да третирају кредитни ризик као значајан елемент утицаја на пројектовану ликвидност банке, те да обезбеде и транспарентније пословање банака, рано идентификовање потребе за докапитализацијом банке и евентуалном потребом реструктурирања банака.

Општи је утисак да је домаћи банкарски сектор изузетно добро капитализован, са коефицијентом капиталне адекватности од 19,4 одсто на нивоу целог сектора, имајући у виду да је захтев НБС да наведени коефицијент буде најмање 12 одсто, а ЕЦБ осам одсто. Просечни месечни показатељи ликвидности банкарског сектора износе 2,03, а прописани минимум је један. Према подацима НБС, ниједна банка нема коефицијент ликвидности испод прописаног минимума. Ипак, циљ стрес теста који ће бити окончан крајем текућег месеца јесте квалитативна анализа активе банкарског сектора, као и процена вредности колатерала кредитних пласмана. Дијагностичким испитивањем ће бити обухваћено 14 системских банака које послују на домаћем тржишту.

Као значајан недостатак супервизије коју на домаћем тржишту врши НБС, свакако можемо истаћи недостатак транспарентности. Наиме, на нивоу Европске уније, резултати стрес тестова јавно се објављују, укључујући и појединачне податке о свакој тестираној банци, док НБС резултате не објављује због „ризика погрешне интерпретације резултатаˮ. С једне стране, овакав став НБС је разумљив јер би објављивање резултата стрес теста могло да доведе до масовног повлачења депозита из банке која је означена као потенцијално неликвидна, а тиме и до поремећаја на тржишту. Ипак, с друге стране, неспорно је да би и банке трпеле притисак да у што краћем року консолидују финансијске токове и интерно се реформишу, с обзиром на постојање напред наведеног ризика.

Треба имати у виду да се очекује да резултати стрес тестова који ће бити спроведени у Републици Србији буду задовољавајући јер банке које послују у Србији, а припадају страним банкарским групама код којих је уочен недостатак капитала према ЕЦБ стрес тестовима, континуирано остају капитализоване и високо ликвидне. Разлог томе је релативно низак степен зависности домаћих банака од матичних банака, имајући у виду да се оне претежно финансирају путем домаћих депозита. Ипак, неповољни развој догађаја у Грчкој захтевао је активнију улогу НБС у домену супервизије, при чему је констатовано да не постоји негативан утицај грчке кризе на пословање домаћих банака чију су оснивачи грчке банке.

Уместо закључка

Премда у 2015. години на нивоу Европске уније није планирано стрес тестирање банака, најављено је да ће нова рунда тестирања бити обављена у првом кварталу 2016. године, док ће резултати тестирања бити објављени у трећем кварталу исте године. Најављено је да ће методологија стрес теста из 2016. године бити позната крајем текуће године. Очекује се да ће стрес тестови који ће бити спроведени наредне године бити концептуално слични тестовима из 2014. године, уз одређене корективне мере које су условљене мањкавостима раније спроведених тестова.

Свакако, треба имати на уму да стрес тестови не пружају апсолутну сигурност да до слома банкарског система неће доћи. Напротив, они представљају корективно средство и за претежни циљ имају да благовремено лоцирају проблеме финансијског система како би се обезбедила правовремена реакција надлежних институција. Банкарски сектор би требало да спроводи интерне стрес тестове редовно и независно од тестова надзорних институција, у циљу опсервације своје изложености ризицима, као и ради анализе ликвидности. Препорука је да пословне, а затим и централне банке спроводе тестирање отпорности на стрес на месечном, кварталном, полугодишњем нивоу или једном у годину дана.

На крају, треба рећи и то да неуспех банке на стрес тесту не значи да ће банка бити угашена. Напротив, негативне показатеље би требало схватити као мотив за корекцију недостатака и инкорпорисање боље интерне регулативе банке, управо како би се ликвидација банке и избегла.