Стручна оцена понуда

Приликом стручне оцене понуда, комисија за јавне набавке пролази кроз различите фазе, утврђујући све релевантне чињенице од значаја за доношење исправне мериторне одлуке којом се окончава поступак јавне набавке

Стручна оцена понуда обухвата период од отварања понуде до доношења одлуке којом се окончава поступак јавне набавке. Посматран од дана отварања понуда, рок за доношење износи максимално 25 дана, при чему у нарочито оправданим случајевима, као што је обимност или сложеност понуда, односно сложеност методологије доделе пондера, тај рок може бити 40 дана од дана отварања понуда. Наручилац ће „оправдањеˮ за продужење основног рока од 25 дана имати и у случајевима када му је у фази стручне оцене понуда неопходно да захтева додатна појашњења од понуђача, да тражи званична тумачења и појашњења од организација које се баве лиценцирањем, сертификацијом, стандардизацијом, усаглашавањем и сл. У поступку јавне набавке мале вредности овај рок износи 10 дана.

Стручна оцена понуда искључиво је у рукама комисије за јавну набавку (у даљем тексту: Комисија за ЈН) и то се, без изузетка, мора применити у свакој јавној набавци, нарочито имајући у виду и одредбу члана 54. ст. 11. Закона о јавним набавкама (у даљем тексту: ЗЈН) која установљава одговорност комисије за јавну набвку за законитост поступка. Имајући то у виду, неопходно је да сви чланови комисије, а у зависности од обимности документације, и њихови заменици, буду активно укључени у процес стручне оцене понуда.

Приликом стручне оцене понуда, Комисија за ЈН пролази кроз различите фазе, утврђујући све релевантне чињенице од значаја за доношење исправне мериторне одлуке којом се окончава поступак јавне набавке, а то су:

(1) анализа процесних претпоставки;

(2) утврђивање комплетности понуде (да ли постоје битни недостаци);

(3) утврђивање да ли је понуда одговарајућа;

(4) утврђивање прихватљивости понуде;

(5) утврђивање прихватљивости понуђача (негативна референца);

(6) прелиминарно рангирање понуда;

(7) евентуална примена специфичних института;

(8) коначно рангирање понуда;

(9) састављање извештаја о стручној оцени понуда.

(1) Пре свега, потребно је утврдити да ли је понуда благовремена. Благовремена понуда је понуда која је примљена од стране наручиоца у року одређеном у позиву за подношење понуда. Дакле, да би понуда била благовремена она мора стићи код наручиоца до истека рока за подношење понуда, што значи да је понуда послата у року, па макар то било и неколико дана пре истека рока за подношење понуда, неблаговремена – уколико не стигне код наручиоца у прописаном року. У записнику са отварања понуда констатује се да ли има понуда које су неблаговремене, али се може десити и да након отварања понуда наручиоцу пристигне понуда за предметну јавну набавку што се свакако евидентира. Неблаговремену понуду, Комисија за ЈН неотворену враћа понуђачу, уз назнаку да се ради о неблаговременој понуди. Сем тога, понуда се некада не може разматрати и из других разлога који су на страни понуђача. На пример, понуда је отворена пре поступка отварања јер наручилац на коверти није уопште назначио да је реч о понуди или је навео да се ради о понуди за неку другу набавку, па је иста отворена у том поступку.

(2) Као битне недостатке понуде, ЗЈН предвиђа: недоказивање испуњености обавезних и додатних услова за учешће, недостављање траженог/их средст(а)ва обезбеђења, навођење рока важења понуде краћег од прописаног и постојање других недостатака у понуди због којих није могуће утврдити њену стварну садржину или је није могуће упоредити са другим понудама у предметном поступку.

Комисија, најпре, разматра да ли је понуђач доказао да испуњава обавезне услове за учешће у поступку, односно услове регистрације, неосуђиваности, финансијске – пореске дисциплине и посебног одобрења. Све наведене услове мора да испуњава понуђач (осим услова регистрације када је понуђач физичко лице), а услов неосуђиваности мора да испуни и законски заступник понуђача.

Услов регистрације испуњен је доказом о регистрацији понуђача код надлежног органа. Регистрацију правних лица могу вршити Агенција за привредне регистре, надлежни суд и други надлежни органи и институције, те се изводи из ових регистара (у зависности од правног статуса понуђача) сматрају доказима испуњавања предметног услова. ЗЈН није одредио колико „стар“ може бити извод из регистра. То значи да не постоји ограничење, осим ограничења материјалне истине, односно да понуђач не може достављати извод из регистра уколико у моменту подношења понуде није регистрован, односно не може подносити доказ који не одговара стварном стању ствари. Даље, да понуда не би била одбијена, понуђач мора доказати да он (као правно лице) и његов законски заступник нису осуђивани: за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, за групу кривичних дела против привреде и животне средине, кривична дела примања мита, давања мита и преваре. Испуњење услова пореско-финансијске дисциплине доказује се кумулативно: уверењем Пореске управе Министарства финансија да је понуђач измирио доспеле порезе и доприносе, као и уверењем надлежне управе локалне самоуправе да је понуђач измирио обавезе по основу изворних локалних јавних прихода.

Лице уписано у регистар понуђача није дужно да приликом подношења понуде, односно пријаве доказује испуњеност наведених обавезних услова. Он ће чињеницу уписа у регистар понуђача навести у својој понуди, а чак уколико то ни не учини, сагласно Начелном правном ставу Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, комисија је дужна да провери да ли су та лица уписана у регистар понуђача, те уколико јесу, неће се сматрати да понуђач није доказао испуњеност обавезних услова.

Обавезан услов за учешће уз поступку јавне набавке јесте и услов посебног одобрења, односно поседовање важеће дозволе надлежног органа за обављање делатности која је предмет јавне набавке. Наручилац ће ову дозволу захтевати само у случају да је таква дозвола предвиђена посебним прописом. Уколико понуђач нема дозволу која је тражена од стране наручиоца, Комисија за ЈН његову понуду не мора нужно одбити као неприхватљиву у том делу, али кумулативно морају бити испуњени следећи услови:

а) понуђач наступа са подизвођачем;

б) подизвођач располаже захтеваном дозволом;

в) део посла за који се захтева поседовање дозволе извршиће подизвођач;

г) вредност посла за који је неопходно поседовање дозволе не прелази 10% укупне вредности предметне јавне набавке.

Поред наведених услова, понуђач мора доставити изјаву дату под пуном материјалном и кривичном одговорношћу да је при састављању својих понуда поштовао обавезе које произлазе из важећих прописа о заштити на раду, запошљавању и условима рада, заштити животне средине, као и да нема забрану обављања делатности која је на снази у време подношења понуде. Недостављање ове изјаве битан је недостатак понуде због којег исту треба одбити.

Наручилац мора водити рачуна о томе да је он тај који је пре свега дужан да поступа законито, односно да је терет познавања и примене ЗЈН-а и других прописа када спроводи поступак јавне набавке превасходно на њему. То не значи да понуђачи могу поступати мимо позитивних прописа, али не могу сносити негативне последице уколико им наручилац није (пре свега, кроз акте које у поступку доноси) указао на који начин су, у складу са одредбама ЗЈН-а и другим прописима, понуђачи дужни да поступају. Дакле, уколико наручилац у конкурсној документацији није на јасан начин навео на који начин се доказује испуњеност обавезних услова, понуду понуђача који није доказао испуњеност ових услова неће због тога одбити, али ће у фази стручне оцене понуда дефинисати прецизан захтев према том понуђачу како да докаже испуњеност тих услова и оставити му примерен рок да овај то и учини. То значи да понуђач не може трпети штетне последице због кривице наручиоца, али ни позитивни прописи не могу бити суспендовани, односно не може се као прихватљива оценити она понуда у којој испуњеност обавезних услова за учешће, које су законска категорија, није доказана.

Потом, Комисија за ЈН испитује испуњеност додатних услова, уколико их је поставила у конкурсној документацији. Приликом оцене испуњености додатних услова испитује се да ли је понуђач доставио тражени доказ. Чак иако се из датог доказа, који је достављен у свему у складу са захтевима конкурсне документације, не може са сигурношћу закључити да испуњава захтевани услов, понуђач не може због тога сносити негативне последице, јер је у том случају грешка на страни наручиоца, који је одредио предметни доказ. Међутим, ако је сâм доказ као такав одговарајући, али у конкретном случају садржајно није уредан или због грешке понуђача или грешке издаваоца доказа, важно је утврдити значај и природу неподударности, те у складу са тим донети адекватну одлуку, при чему ће се такав доказ прихватити, без обзира на обим неподударања, уколико се и из њега може неспорно утврдити да је испуњен предметни услов. То би био случај са достављањем Извештаја о бонитету у којем недостаје једна страница, али се и из осталог дела извештаја може утврдити да је понуђач остварио тражени минимални приход. Ако је рецимо надлежни суд у својој потврди о некажњавању изоставио једно кривично дело, било би целисходно обратити се овој установи и проверити да ли је понуђач некажњаван и када је реч о изостављеном кривичном делу. Дакле, начело материјалне истине требало би да буде изнад формалних недостатака, нарочито у ситуацији када су пропусти строго формалне природе, односно када нису на страни понуђача.

С друге стране, ако би се као услов кадровског капацитета захтевало поседовање важеће лиценце Инжењерске коморе, број 410, а понуђач достави лиценцу 400, без обзира на то што, рецимо, Комисија за ЈН већ има сазнања да тај понуђач има запосленог инжењера са лиценцом 410, па чак располаже и копијом те лиценце из недавно спроведеног поступка у којем је учествовао тај понуђач, понуда са таквим недостатком мора бити одбијена, а накнадно достављање тражене лиценце представљало би допуну понуде, недозвољену чланом 93. ст. 3. ЗЈН-а. Дакле, у зависности од конкретне ситуације, Комисија за ЈН може понуду са одређеним недостатком, ипак прихватити, разрешити недоумицу применом члана 93. ст. 1. ЗЈН-а или одбити понуду.

Такође, уколико је наручилац у конкурсној документацији навео да се испуњеност свих или појединих обавезних услова (осим услова из члана 75. ст. 1. тач. 5) ЗЈН-а) доказује достављањем изјаве којом понуђач под пуном материјалном и кривичном одговорношћу потврђује да испуњава услове, онда је већ само достављање ове изјаве претпоставка испуњености тих услова. У том случају, Комисија за ЈН је у обавези да се, пре него што одговорном лицу наручиоца буде поднета на потпис одлука о додели уговора, обрати понуђачу чија је понуда оцењена као најповољнија захтевом за достављање копије захтеваних доказа о испуњености услова, а може и да затражи на увид оригинал или оверену копију свих или појединих доказа, при чему то исто може из оправданих разлога да затражи и од других понуђача, на пример, у случају постојања основане сумње да прворангирани понуђач не испуњава услове супротно наведеном у изјави или како би, ради одређених недоумица и дилема упоредио доказе два или више понуђача.

Комисија за ЈН нема обавезу да од понуђача захтева достављање доказа које већ поседује из других поступака јавних набавки које је спровео тај наручилац. Постоје докази којима протек времена не може да одузме снагу доказа истоветну снази коју су имали у време достављања. На пример, потврда о изведеним радовима понуђача коју наручилац већ има у свом поседу из неке претходне јавне набавке може се искористи и у актуелној јавној набавци јер протек времена не може никада да измени чињеницу да су радови изведени. Слично је и са достављеним финансијским извештајима или доказом о регистрацији правног лица. Дозвола надлежног органа, као и свака дозвола (лиценца) која није трајног карактера, достављаће се уколико је истекао период важења на дозволи која се налази у некој од претходних понуда.

С друге стране, докази које ће понуђач морати да доставља у свакој или скоро свакој јавној набавци су, на пример, докази из члана 75. ст. 1. тач. 2) и 4) који су ограничени на кратак временски рок пре објављивања позива за подношење понуда, затим докази поседовања техничког капацитета (нове пописне листе основних средстава), докази испуњености услова кадровског капацитета (М обрасци, уговори о раду, делу и сл.).

Када захтева достављање доказа, Комисија за ЈН мора водити рачуна о року у којем се ти докази могу прибавити. Сходно ЗЈН-у, тај рок мора бити примерен, а никако не може бити краћи од пет дана. Веома је важно да у самој конкурсној документацији буде наведено који ће се докази захтевати за поједине услове, како би сваки понуђач унапред знао шта ће морати касније да прибави. Пошто већ након отварања понуда постоји одређена извесност о најповољнијем понуђачу, он би на тај начин и пре формалног захтевања за достављање, могао прибављати тражене доказе. У сваком случају, Комисија за ЈН мора водити рачуна о врсти захтеваних доказа и потребном времену за њихово прибављање, како не би поставила нереално кратак рок за њихово достављање, имајући у виду да је последица недостављања тих доказа одбијање понуде као неприхватљиве.

Као и за остале доказе приликом подношења понуде, и код накнадног достављања доказа (када је испуњеност услова „гарантованаˮ изјавом) понуђач уместо достављања може да наведе интернет страницу надлежног органа на којој се испуњеност услова може неспорно утврдити, те у том случају недостављање „опипљивогˮ доказа не може бити разлог одбијања понуде.

У поступку јавне набавке мале вредности и преговарачког поступка из члана 36. ст. 1. тач. 2) и 3) ЗЈН-а процењене вредности испод 5.000.000 динара, Комисија за ЈН нема обавезу да затражи достављање доказа од прворангираног понуђача.

Даље, Комисија за ЈН установаљава да ли је понуђач доставио захтевано средство обезбеђења, а недостатак у понуди није само недостављено средство обезбеђења већ и писмо о намерама пословне банке да ће издати средство обезбеђења у случају каснијег закључења уговора. Такође, како се, сагласно чл. 47. и 47а. Закона о платном промету, принудна наплата по основу доспелих меница које је дужник дао својој банци и свом повериоцу може вршити на основу меница само ако су оне евидентиране у Регистру меница и овлашћења који води Народна банка Србије, чињеница нерегистровања менице (иако је она физички достављена), а што се може утврдити или достављањем потврде о регистрацији или провером на интернет страници НБС, представља битан недостатак понуде.

Комисија за ЈН ће одбити понуду понуђача са роком важења краћим од прописаног рока. Под прописаним роком сматра се рок прописан од стране наручиоца, а не минимални законски рок. Свакако да наручилац као минималан рок важења понуде не може да предвиди рок краћи од законског (30 дана), али може да предвиди дужи (на пример, 60 дана) и у том случају понуђачи морају испоштовати тај минималан рок.

Коначно, Комисија за ЈН утврђује да ли понуда има недостатака услед којих се она не може упоредити са другим понудама или се не може утврдити њена стварна садржина. Иако је ЗЈН направио значајан искорак таксативно набрајајући недостатке понуде који се сматрају битним и као таквим представљају основ одбијања понуда, те одступио од великог формализма који је у овом делу предвиђао претходни Закон о јавним набавкама, у пракси се и даље јављају велики проблеми са којима се наручиоци сусрећу приликом стручне оцене понуда када треба у ситуацијама које нису „чистеˮ да донесу одлуку да ли понуда има или нема недостатке због којих није могуће утврдити њену стварну садржину или је упоредити са другим понудама. Као примери таквих, мањкавих понуда, могу се навести случајеви када је понуђач понудио различите цене у понуди (рецимо, једну у обрасцу понуде, другу у моделу уговора), када је као укупну цену понудио „нула динараˮ, доставио нечитко попуњену понуду, нејасно навео предмет набавке који нуди, понудио рок извршења услуге: „одмахˮ, доставио противречне доказе.

Насупрот томе, неуписивање на полеђини коверте контакт особа, неоверавање печатом неког обрасца у понуди, грешке у понуди које су без утицаја за утврђивање испуњености услова, односно без утицаја на сâм предмет набавке и елементе критеријума за доделу уговора, поједина ставка у спецификацији „нула динараˮ, недостављање било ког доказа који је јавно доступан (укључујући и дозволу надлежног органа), непаковање и невезивање понуде на предвиђен начин, нису по правилу недостаци услед којих се понуда има одбити. Овде је важно указати и на Начелни правни став Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки у којем је наведено да уколико поједини саставни делови понуде не садрже неки од података које је понуђач био дужан да наведе у понуди у складу са захтевима наручиоца из конкурсне документације, наручилац не може да одбије такву понуду због битних недостатака уколико је тражени податак понуђач навео у неком другом делу понуде на основу чије садржине је наручилац у могућности да утврди стварну садржину понуде у смислу одредбе члана 106. ст. 1. тач. 5) ЗЈН-а.

Понуда се може одбити и због других недостатака, али они морају бити везани за кршење одређених норми како ЗЈН-а, тако и других прописа и морају бити наведени у конкурсној документацији. Осим тога, како је саставни део заједничке понуде споразум којим се понуђачи из групе међусобно и према наручиоцу обавезују на извршење јавне набавке, недостављање овог споразума или достављање споразума који не садржи обавезне податке из члана 81. ст. 4. ЗЈН-а представљало би основ одбијања понуде.

(3) Одговарајућа понуда је понуда која је благовремена и за коју је утврђено да потпуно испуњава све техничке спецификације. Кроз техничке спецификације наручилац своје потребе квалификује (и квантификује) на начин да с једне стране добра, услуге или радове које набавља опише на начин који је објективан и који одговара потребама наручиоца, а с друге стране, да те потребе буду јасне свима, а превасходно потенцијалним понуђачима. Важна улога техничких спецификација јесте у томе да кроз своју прецизност, с једне стране, али и оптималност, с друге стране, смање вероватноћу добијањa неодговорајућих понуда. Техничке документације морају бити јасне и прецизне како би понуђачи могли да приликом састављања понуде, с једне стране, понуде одговарајући предмет набавке, али, с друге стране, на прави начин формирају своју понуду (цена, рок, текући трошкови, пост-продајно сервисирање и техничка помоћ…).

Када врши оцену да ли је понуда одговарајућа или не, Комисија за ЈН мора водити рачуна о томе да ли понуђач заиста нуди оно што је дефинисани предмет набавке.

Да ли је понуда одговарајућа или не зависи од начина како је утврђена техничка спецификација. Уколико је, на пример, дефинисано да се набавља рачунар који има минимално: капацитет хард диска 1000 GB, графичку картицу од 2 GB, напајање од 500 W и монитор 17 инча, одговарајућа је и понуда у којој се нуди капацитет хард диска од 2000 GB са монитором од 19 инча. Међутим, уколико су предмет набавке кревети за децу коју поручује предшколска установа, а захтев је да ти кревети (сагласно позитивним прописима) буду димензија 140 x 55, онда је неодговарајућа понуда понуђача који нуди, на пример, кревет димензија 160 x 55.

4) Прихватљива понуда је понуда која је:

а) благовремена,

б) која није одбијена због битних недостатака,

в) која је одговарајућа,

г) која не ограничава, нити условљава права наручиоца или обавезе понуђача,

д) која не прелази износ процењене вредности јавне набавке (наручилац може доделити уговор понуђачу чија понуда садржи понуђену цену већу од процењене вредности јавне набавке ако није већа од упоредиве тржишне цене и ако су понуђене цене у свим одговарајућим понудама веће од процењене вредности јавне набавке).

Уз све евалуиране недостатке понуде, овде се појављује и додатно ограничење: „понуда не сме да ограничава нити условљава права наручиоца или обавезе понуђачаˮ. На пример, недозвољено је да понуђач уз понуђену цену достави напомену да цена важи само уколико наручилац изврши плаћање у року од 8 дана, а установљени рок плаћања у конкурсној документацији износи 30 дана. Такође, Комисија за ЈН би одбила понуду у којој је наведено да, супротно моделу уговора, понуђач задржава право да предмет набавке замени другим или рецимо исти испоручи по другим ценама.

5) Прихватљиви понуђач је понуђач који нема негативну референцу. Наручилац има могућност да одбије понуду понуђача са негативном референцом. Важење негативне референце износи 3 године.

Постоје две врсте негативних референци:

а) због поступања понуђача у поступку јавне набавке,

б) због неиспуњења уговорних обавеза понуђача.

Негативна референца која се стекне због понашања у поступку јавне набавке има могуће негативне импликације по то лице у сваком следећем поступку јавне набавке код тог наручиоца у наредне три године. С друге стране, негативна референца због неиспуњења уговорних обавеза рефлектује се на поступке јавних набавки код истог наручиоца чији је предмет јавне набавке исти као предмет набавке у којем је дошло до неиспуњења уговорних обавеза. О негативним референцама у систему јавних набавки детаљније смо писали у овогодишњем мајском издању нашег часописа.

6) Прихватљиве понуде наручилац рангира применом критеријума за доделу уговора одређеног у позиву за подношење понуде и конкурсној документацији, односно применом методологије за доделу пондера за сваки елемент критеријума. Уколико утврди рачунске грешке у понуди, Комисија даје преимућство јединичним ценама у односу на укупну цену, на шта је потребно да сагласност дâ понуђач, при чему је његово одбијање да се сагласи основ одбијања понуде као неприхватљиве.

7) Након прелиминарног рангирања понуда, комисија за јавну набавку сагледаће да ли се имају применити специфични институти: да ли постоји сумња у неуобичајено ниску цену, односно да ли постоји услов за примену преференцијалних предности.

Неуобичајено ниска цена је законом дефинисана као цена која значајно одступа у односу на тржишно упоредиву цену и изазива сумњу у могућност извршења јавне набавке у складу са понуђеним условима. Не постоји образац неуобичајено ниске цене. Шта више, идентична цена у различитом времену, простору и под различитим околностима може у једном случају бити упоредиво тржишна, а у другом неуобичајено ниска.

Неуобичајено ниска цена има своја два појавна облика: сумња у постојање и процена постојања. Оба ова појавна облика начелно су ствар процене наручиоца. Он је тај који, сумњајући да ће понуђена цена онемогућити успешно и квалитетно извршење будућег предметног уговора о јавној набавци, не доноси одлуку о додели уговора понуђачу који нуди ту цену, већ жели да провери све њене саставне елементе, њену детаљну структуру како би могао донети адекватну мериторну одлуку (теоретски то не мора бити само најповољнији понуђач, могу, на пример, два првопласирана понуђача нудити цене за које наручилац сумња да су неуобичајено ниске).

Дакле, комисија не може одбити понуду понуђача за којег сумња да нуди неуобичајено ниску цену, већ је дужна да од тог понуђача захтева детаљно образложење свих саставних меродавних делова цене, а нарочито: економику начина градње, производње и изабраних техничких решења, оригиналност производа, услуга или радова. Понуђачу се мора оставити примерен рок за одговор, а по добијању одговора неопходно је проверити еве елементе образложења цене коју је доставио понуђач. При том, наручилац опет има дискреционо право да, овај пут дефинитивно, одлучи да ли се понуђена цена сматра неуобичајено ниском, али је његова диспозиција у одлучивању ограничена у смислу његове обавезе провере усклађености саме цене (њеног износа), али у вези са тим и њене структуре и чинилаца који су утицали на њено формирање, са прописима из области заштите на раду, запошљавања и услова рада, заштите животне средине, заштите права интелектуалне својине, али и других позитивних прописа. У циљу доношења правилне одлуке, наручилац од понуђача може тражити достављање одређених доказа.

Кад је реч о преференцијалима, они се манифестују на следећи начин:

(а) Кад су у питању набавке услуга или радова, предност (самим подношењем понуда) остварују домаћи понуђачи. Та предност у случају примене критеријума економски најповољније понуде износи 5 пондера, а у случају примене критеријума најниже понуђене цене 5%. Домаћи понуђач је правно, односно физичко лице резидент. Закон о порезу на добит правних лица дефинише резидента као правно лице које је основано или има место стварне управе и контроле на територији Републике, док Закон о порезу на доходак грађана резидентом сматра физичко лице које: 1) на територији Републике има пребивалиште или центар пословних и животних интереса, или 2) на територији Републике, непрекидно или са прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 месеци који почиње или се завршава у односној пореској години. У случају да је поднета заједничка понуда, група понуђача сматра се домаћим понуђачем само уколико је сваки члан групе понуђача домаћи понуђач, док је за стицање резидентог статуса код понуде са подизвођачем, неопходно и да је подизвођач резидент.

(б) Код јавних набавки добара предност стичу понуђачи који нуде добра домаћег порекла такође у износу од 5 пондера, односно 5%, у зависности од критеријума за доделу уговора. Важно је имати на уму да сва добра која се нуде морају бити домаћег порекла. Дакле, уколико од 10 артикала у спецификацији, понуђач нуди 9 која су домаћег порекла, а једно које није, неће моћи да оствари преференцијалну предност.

Доказ о домаћем пореклу добара издаје Привредна комора Србије на писмени захтев подносиоца, у складу са прописима којима се уређује царински систем. Када понуђач достави доказ да нуди добра домаћег порекла, наручилац ће, пре рангирања понуда, позвати све остале понуђаче чије су понуде оцењене као прихватљиве да се изјасне да ли нуде добра домаћег порекла и да доставе доказ.

8) Коначно рангирање понуда представља завршетак стручне оцене понуде у садржинском смислу. Узете су све околности од значаја за сваку од понуда и извршено је коначно рангирање прихватљивих понуда применом критеријума за доделу уговора.

9) Након што је (сама или уз помоћ појашњења од стране понуђача, те мишљења и друге стручне помоћи надлежних органа и институција) завршила стручну оцену понуда, комисија за јавну набавку саставља извештај о извршеној стручној оцени понуда. У формалном смислу, стручна оцена понуда окончава се сачињавањем извештаја о стручној оцени понуда.

Овај извештај потребно је да садржи: предмет јавне набавке; процењену вредност јавне набавке укупно и посебно за сваку партију; основне податке о понуђачима; понуде које су одбијене, разлоге за њихово одбијање и понуђену цену тих понуда; ако је понуда одбијена због неуобичајено ниске цене, детаљно образложење – начин на који је утврђена та цена; начин примене методологије доделе пондера; назив понуђача коме се додељује уговор, а ако је понуђач навео да ће набавку извршити уз помоћ подизвођача – и назив подизвођача.

Извештај о стручној оцени представља основ за доношење мериторне одлуке којом се окончава поступак, а често наручиоци практикују да исти постане и интегрални део саме одлуке о додели уговора (обуставе поступка). Он мора бити израђен темељно, нарочито у делу којим се одлучује о правима понуђача, детаљним образложењем због чега је понуда одбијена, односно навођењем разлога због чега је понуда која је имала одређене недостатке, ипак прихваћена. У извештају би требало навести и све радње од значаја које су предузимане у поступку стручне оцене понуда, уз хронологију тих поступања. На пример, утврђивање одређених нејасноћа у понуди, дан и начин како се Комисија за ЈН обратила понуђачу, са какавим захтевом, дан и садржај његовог појашњења, анализа и закључак Комисије за ЈН у вези са достављеним појашњењем… Извештај о стручној оцени, као акт у поступку јавне набавке, законски је регулисан, али је интерног карактера, што значи да се не доставља понуђачима.