Судска пракса привредних судова у вези са комуналним услугама

У наставку дајемо примере нове судске праксе привредних судова у вези са комуналним услугама.

 

ПОВЕРАВАЊЕ ОБАВЉАЊА КОМУНАЛНЕ ДЕЛАТНОСТИ

Вршилац комуналне делатности одређује се у поступку поверавања обављања делатности од стране јединице локалне самоуправе, на начин и под условима који су одређени одредбом члана 9. Закона о комуналној делатности, и то закључењем уговора о поверавању вршења комуналне делатности.

Из образложења:

Првостепени суд је утврдио да не постоји обавеза туженог према тужиоцу на име плаћања цене за извршене комуналне услуге одношења смећа за период 2012–2014. године. Обавеза по основу извршених комуналних услуга настаје започињањем њиховог коришћења у складу са прописом којим се уређује пружање услуга одношења смећа у конкретном случају, сходно члановима 13. став 3. и 4. Закона о комуналној делатности („Сл. гласник РС”, бр. 88/2011).

Правилно је првостепени суд ценио постојање активне легитимације тужиоца за утужење накнаде за пружене комуналне услуге одношења смећа, с обзиром на то да се вршилац комуналне делатности одређује у поступку поверавања обављања делатности од стране јединице локалне самоуправе, на начин и под условима који су одређени одредбом члана 9. Закона о комуналној делатности, и то закључењем уговора о поверавању вршења комуналне делатности. По извршеном поверавању вршилац комуналне делатности одговоран је за њено уредно испуњавање, уз обавезу да се стара и о наплати извршених услуга, у складу са обимом поверених овлашћења, према ценама које се односе на одношење смећа, одређених чланом 26. Закона о комуналним делатностима. На такав начин однос између вршиоца и корисника комуналне делатности настаје и уређује се претходно наведеним одредбама, па се у овом случају право да се захтева плаћање накнаде на име извршених комуналних услуга, не налази у уговору или било каквом другом правном послу.

У конкретном случају је вршење комуналне делатности на територији Општине Мало Црниће, где се иначе налази седиште туженог, поверено привредном друштву *** д. о. о., те је правилно првостепени суд оценио да је оно једино овлашћено да захтева плаћање накнаде у вези са извршеним комуналним услугама. Уколико наведено предузеће, као вршилац комуналне делатности на територији наведене општине, повери вршење услуге одношења смећа тужиоцу, такав уговор може имати само ограничено дејство и то у њиховом међусобном односу.

Првостепени суд је правилно тумачио одредбе уговора о пословно-техничкој сарадњи од 1. 10. 2012. године, који је био закључен између парничних странака, с обзиром на то да се њиме тужилац обавезује на вршење одређених комуналних делатности у односу на наведено привредно друштво *** д. о. о., а које се обавезало да му по том основу исплати  половину наплаћене накнаде од корисника комуналних услуга. У том погледу овакав уговор по својој правној природи не представља ни уговор о уступању уговора које је наведено треће лице закључило са Општином Мало Црниће, у смислу одредбе члана 145. Закона о облигационим односима, нити се њиме врши поверавање послова у наплати комуналних услуга, које би припало привредном друштву *** д. о. о. као њиховом овлашћеном вршиоцу, у складу са одлуком јединице локалне самоуправе.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 455/16 од 14. 12. 2016, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 924/17 од 8. 3. 2017)

 

ЗАКОН О КОМУНАЛНИМ ДЕЛАТНОСТИМА, ЧЛАН 13.

Питање:

Од када тече право јавног комуналног предузећа као тужиоца да, по основу сваког неплаћеног појединачног рачуна за извршену комуналну услугу (главни дуг), потражује и законску затезну камату у ситуацији када туженој страни као кориснику у спорном периоду нису достављане месечне фактуре, већ је тужилац своје потраживање засновао на ИОС-у, а сама доспелост рачуна за дате услуге одређена је одлуком јединице локалне самоуправе, на чијој територији тужилац пружа комуналне услуге? Да ли у том случају законска затезна камата тече од означене доспелости у фактури и по одлуци или од дана утужења, јер туженик фактуре није примио, те није обавештен о висини своје доспеле месечне обавезе?

Одговор:

Износ накнаде за све комуналне услуге за претходни месец, корисник комуналних услуга дужан је да плати најкасније до краја текућег месеца пружаоцу комуналних услуга, према одлукама скупштина јединица локалне самоуправе о начину плаћања комуналних услуга, које су чланом 13. Закона о комуналним делатностима овлашћене да својим одлукама прописују начин плаћања цене комуналне услуге на својим територијама.

Корисника комуналних услуга који уплатницу не добије до 15. у текућем месецу за претходни месец, дужан је да уплатницу сам прибави од комуналног предузећа, како је то прописано одлукама о начину плаћања комуналних услуга скупштина јединица локалне самоуправе, рецимо чланом 15. Одлуке о начину плаћања комуналних услуга на територији Града Београда.

Овде је реч о законској доспелости, па самим тим и о законској доцњи. Корисник услуге, тужени у спору по тужби којом се тражи исплата дуга по основу накнаде за извршену услугу, не може основано током поступка истицати да му рачуни пре утужења нису достављени, те у вези са тим основано оспоравати доспелост утужених рачуна. Из тог разлога рачуни којима је фактурисана накнада за извршену комуналну услугу, доспевају закључно са датумом који је назначен у њима. За новчане обавезе које не изврши у року доспелости, тужени је, заједно са осталим задужењем, дужан да плати затезну камату на износ задужења од дана доспелости до исплате по стопи утврђеној законом.

(Одговори на питања привредних судова, утврђени на седници Одељења за привредне спорове Привредног апелационог суда, 7. 11. 2016. и 8. 11. 2016, и на седници Одељења за привредне преступе, одржаној 10. 11. 2016)

 

ОБАВЕЗЕ КОРИСНИКА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА

Право пружаоца комуналне услуге одвожења смећа, није условљено постојањем уговора са корисником, већ произлази из императивне норме којом је прописано да су сви корисници те услуге дужни да плаћају његове услуге и то без обзира да ли поседују типску посуду за одлагање смећа или не.

Из образложења:

Право пружаоца комуналне услуге одвожења смећа, није условљено постојањем уговора са корисником, већ произлази из императивне норме којом је прописано да су сви корисници те услуге дужни да плаћају његове услуге и то без обзира да ли поседују типску посуду за одлагање смећа или не.

Постојање посуде за одлагање смећа испред пословних просторија корисника није нужност, посебно не испред објеката у коме ради правно лице, али то није сметња да се смеће одвезе у најближе контејнере или да се одложи у пластичне вреће и изнесе на тротоар испред објекта, на место са кога би вреће биле одвожене.

Ово произлази из одредбе члана 99. Одлуке о комуналном уређењу градског и сеоског насеља у Општини Смедерево, која у четвртом ставу обавезује кориснике ове услуге да поседују прописану врсту врећа и да их уредно везују и пакују, како би до одвожења смећа од стране пружаоца услуге биле обезбеђене од паса и мачака луталица, као и од расипања садржаја.

Одредбом члана 13. став 1. Закона о комуналној делатности, прописано је да скупштина јединице локалне самоуправе одлукама прописује начин обављања комуналне делатности, као и општа и посебна права и обавезе вршиоца комуналне делатности и корисника услуга на својој територији, укључујући и начин плаћања цене комуналних услуга, начин вршења контроле и наплате комуналних услуга, као и овлашћења вршиоца комуналне делатности у вршењу контроле и мере које су контролори овлашћени да предузимају, док је ставом 4. прописано да обавезе корисника комуналне услуге, укључујући плаћање цене комуналне услуге, настају започињањем коришћења комуналне услуге, односно почетком пружања комуналне услуге и када се она користи супротно прописима којима се уређује та комунална делатност.

Корисник комуналне услуге је у обавези да користи комуналну услугу тако да не омета друге кориснике и не угрожава животну средину, као ни објекте и опрему који су у функцији обављања одређене комуналне делатности, а све у смислу одредбе члана 18. поменутог закона.

Одредбом члана 91. Одлуке о комуналном уређењу градског и сеоског насеља у Општини Смедерево, прописано је да су сви власници и корисници стамбеног или пословног простора, грађани, правна лица, предузетници, организације и установе са територије градског насеља, дужни да сакупљају и одлажу смеће у посуде за одлагање смећа и подлежу обавези организованог изношења смећа, уз плаћање новчане накнаде за извршене услуге, без обзира на то да ли поседују типску посуду за одлагање смећа или не.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 777/14 од 6. 2. 2015, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 779/15 од 1. 2. 2017)

 

ЗАСНИВАЊЕ УГОВОРНОГ ОДНОСА ЗА ПРУЖАЊЕ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА

Уколико одлуком скупштине јединице локалне самоуправе о обављању комуналне делатности није предвиђено закључење појединачних уговора између вршиоца и корисника комуналних услуга, сматра се да је уговорни однос за пружање комуналних услуга настао започињањем коришћења комуналне услуге.

Из образложења:

Одредбом члана 13. став 3. и 4. Закона о комуналним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 88/11), прописано је да се, уколико одлуком скупштине јединице локалне самоуправе о обављању комуналне делатности није предвиђено закључење појединачних уговора између вршиоца и корисника комуналних услуга, сматра да је уговорни однос за пружање комуналних услуга настао започињањем коришћења комуналне услуге, односно почетком пружања комуналне услуге, у складу са прописима којима се ближе уређује обављање те комуналне делатности.

Обавеза корисника комуналне услуге, укључујући плаћање цене комуналне услуге, настаје започињањем коришћења комуналне услуге, односно почетком пружања комуналне услуге и када се она користи супротно прописима којима се уређује та комунална делатност.

Одредбом члана 34. Одлуке о комуналном уређењу („Сл. гласник Града Пожаревца”, бр. 12/10, 6/11, 2/12, 3/14), прописано је да су сви корисници услуга обавезни да писаним путем даваоцу услуга пријаве све промене које се односе на пребивалиште, седиште, као и евентуалне промене података који се односе на обавезу плаћања накнаде за извршену услугу изношења смећа.

У конкретном случају је тужени као закупац складишног простора који се налази на адреси у улици М… бр… , у Пожаревцу, од испостављања предметних рачуна уредно плаћао тужиоцу услуге изношења смећа, а сами рачуни су и гласили на туженог. Након отказа уговора о закупу складишног простора, отказом извршеним од стране закупца 28. 12. 2013. године, са престанком важења уговора закључно са даном 31. 11. 2013. године, тужени је био у обавези да о наведеној промени обавести овде тужиоца у складу са чланом 34. Одлуке о комуналном уређењу, а како би тужилац након извршене промене накнаду за изношење смећа фактурисао на новог корисника, односно власника складишног простора. О наведеној промени тужилац је обавештен тек дописом од 5. 3. 2014. године, када је тужени извршио повраћај рачуна број 2738 од 28. 2. 2014. године.

Из наведеног произлази да је све до пријема наведеног обавештења тужени био у обавези према тужиоцу по основу плаћања накнаде за изношење смећа, те је правилно првостепени суд обавезао туженог да тужиоцу плати накнаду за пружену комуналну услугу изношења смећа за услуге извршене у месецу јануару и фебруару 2014. године, у утуженом износу од 5.086,40 динара, са каматом по стопи прописаној Законом о затезној камати.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 612/14 од 27. 11. 2014, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 48/15 од 29. 9. 2016)

 

ОСНОВ ПОТРАЖИВАЊА НАКНАДЕ ЗА ПРУЖЕНУ КОМУНАЛНУ УСЛУГУ

Чињеница да корисник са испоручиоцем није закључио уговор којим би стекао својство тарифног купца топлотне енергије, у смислу члана 2. став 1. тачка 5. Одлуке, не ослобађа корисника обавезе да испоручиоцу за спорни период плати накнаду за испоручену топлотну енергију.

Из образложења:

Одредба члана 2. став 1. Одлуке о снабдевању топлотном енергијом Града Београда, прописује да је тарифни купац топлотне енергије правно или физичко лице чији је објекат прикључен на топловодну мрежу и који на основу закљученог уговора купује енергију за сопствене потребе, по прописаном тарифном систему. Чланом 30. став 1. предметне одлуке, предвиђено је да пре прикључења кућних грејних инсталација на систем даљинског грејања, а по доношењу коначног решења о одобрењу за прикључење кућних грејних инсталација, комунално предузеће и тарифни купац закључују Уговор о продаји топлотне енергије. Наведена одредба прописује да се исти закључује у писаној форми, а такође прописује и шта такав уговор треба да садржи.

Међутим, по налажењу другостепеног суда чињеница да тужени са тужиоцем није закључио уговор којим би стекао својство тарифног купца топлотне енергије, у смислу члана 2. став 1. тачка 5. Одлуке, не ослобађа туженог да тужиоцу за спорни период плати накнаду за испоручену топлотну енергију.

Услове и начин организовања послова у вршењу комуналних делатности, коришћење комуналних услуга, затим права и обавезе јавног предузећа, односно привредног друштва или предузетника коме је поверено обављање комуналне услуге и корисника комуналних услуга, као и начин наплате цене за коришћење комуналних услуга, Закон о комуналним делатностима поверава јединицама локалне самоуправе које наведена питања уређују својим актом. Обавеза закључења уговора између вршиоца и корисника комуналне услуге предвиђена је чланом 2. Одлуке о снабдевању топлотном енергијом Града Београда, акта јединице локалне самоуправе.

Међутим, по налажењу другостепеног суда иста не може дерогирати Закон о комуналним делатностима као правни акт више правне снаге, зато што Закон о комуналним делатностима у члану 13. став 4. прописује да обавезе корисника комуналне услуге, укључујући и плаћање цене комуналне услуге, настају започињањем коришћења комуналне услуге, односно почетком пружања комуналне услуге и када се она користи супротно прописима којима се уређује та комунална услуга.

(Пресуда Привредног апелационог суда, Пж. 5191/15 од 3. 2. 2016)

 

ОБАВЕЗА ПЛАЋАЊА КОМУНАЛНИХ УСЛУГА

Комуналне услуге се врше у ширем интересу заједнице и обавези плаћања подлежу сва права лица и предузетници, без обзира на чињеницу закључења уговора са комуналним предузећем.

Из образложења:

Првостепени суд је извео закључак да је тужбени захтев делимично основан у погледу потраживања тужиоца коме је поверено обављање комуналне делатности на територији Града Смедерева, за износ главног дуга, а по основу пружених комуналних услуга изношења смећа. Суд констатује да се тужени не може ослободити обавезе плаћања пружене услуге на основу навода да делатност обавља у једној просторији у кући у којој живи, јер је обавеза плаћања комуналних услуга предвиђена за сва правна лица и предузетнике. Такође, како правилно налази првостепени суд, нису од значаја ни наводи туженог да нема закључени уговор о изношењу смећа са тужиоцем. Околност да тужени није закључио уговор само значи да није испунио обавезе предвиђене Одлуком о измени одлуке о комуналном уређењу. Оно што представља правни основ за настанак обавезе туженог према тужиоцу јесте Закон о комуналним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 88/11) и пратеће одлуке локалне самоуправе којима се уређује пружање комуналних услуга.

Привредни апелациони суд у својој одлуци наводи да се становиште првостепеног суда за сада не може прихватити јер пропушта да разјасни у наведеном смислу јасне чињенично-правне закључке да ли тужени уопште користи простор по основу кога су испостављени предметни рачуни или тај простор користи друго лице, имајући у виду да је означена адреса туженог на другој локацији. Стога остаје неразјашњено да ли је тужени пасивно легитимисан по основу услуга које је извршио тужилац и на које се односе предметне фактуре.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 324/14 од 18. 7. 2014, укинута Решењем Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 6300/14 од 30. 6. 2016)

 

УГОВОР О ПРУЖАЊУ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА

Јединица локалне самоуправе својом одлуком регулише питање обавезности закључења уговора између вршиоца и корисника комуналних услуга.

Из образложења:

Одредбом члана 13. Закона о комуналним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 88/11), којом се уређују међусобни односи вршилаца комуналне делатности и корисника услуга, у ставу 3. је прописано да, уколико одлуком скупштине јединице локалне самоуправе о обављању комуналне делатности није предвиђено закључење појединачних уговора између вршиоца и корисника комуналних услуга, сматра се да је уговорни однос о пружању комуналне услуге настао започињањем коришћења комуналне услуге, односно почетком пружања комуналне услуге, у складу са прописима којима се ближе уређује обављање те комуналне делатности.

Правилно је првостепени суд утврдио да тужени није благовремено известио вршиоца комуналних услуга да је дошло до промене у односу на његов статус корисника комуналних услуга, а да је неспорно да је пре утуженог периода тужени био евидентиран као корисник услуга које су пружене за наведене станове, те да је без утицаја чињеница да су станови за које је услуга пружена, продати трећим лицима.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 187/16 од 12. 5. 2016, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 4764/16 од 13. 7. 2016)

 

ИЗМИРЕЊЕ ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ПРУЖЕНИХ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА

Корисник комуналних услуга је дужан да благовремено извести вршиоца услуга о свим променама које се тичу статуса корисника услуга, па и о чињеници отуђења непокретности за коју се вршила обавеза плаћања услуга.

Из образложења:

Одредбом члана 13. Закона о комуналним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 88/11), којом се уређују међусобни односи вршилаца комуналне делатности и корисника услуга, у ставу 3. је прописано да уколико одлуком скупштине јединице локалне самоуправе о обављању комуналне делатности није предвиђено закључење појединачних уговора између вршиоца и корисника комуналних услуга, сматра се да је уговорни однос о пружању комуналне услуге настао започињањем коришћења комуналне услуге, односно почетком пружања комуналне услуге, у складу са прописима којима се ближе уређује обављање те комуналне делатности.

Правилно је првостепени суд утврдио да тужени није благовремено известио вршиоца комуналних услуга да је дошло до промене у односу на његов статус корисника комуналних услуга, а да је неспорно да је пре утуженог периода тужени био евидентиран као корисник услуга које су пружене за наведене станове, те да је без утицаја чињеница да су станови за које је услуга пружена, продати трећим лицима.

Тужилац је евидентирао неизмирене обавезе туженог, доспеле за наплату за период од октобра месеца 2014. године до октобра месеца 2015. године, и то за стан број 17 и стан број 19 у Београду, у улици К… број 3…, у укупном износу од 203.646,00 динара, по основу ког су и издати утужени рачуни. Како тужени није измирио наведену обавезу, а евидентиран је у пословним књигама тужиоца као корисник комуналних услуга, дужан је да исте рачуне плати, те је првостепени суд правилно, применом одредбе члана 262. став 1, члана 277. став 1. и члана 324. став 1. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93), тужбени захтев усвојио у целости.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 187/16 од 12. 5. 2016, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 4764/16 од 13. 7. 2016)

 

ПЛАЋАЊЕ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА

Постоји обавеза корисника комуналних услуга да учињене услуге плати, имајући у виду да се наведене услуге врше по основу јавних овлашћења.

Из образложења:

Тужилац је комунално јавно предузеће које је у периоду од фебруара 2007. године, закључно са новембром 2014. године, вршило услуге изношења смећа које је фактурисало туженом, те тужени није измирио укупно 2 фактуре из 2007. године, једну фактуру из 2009. године, 5 фактура из 2013. године и 8 фактура из 2014. године, све у укупном износу од 17.224,95 динара. Нема доказа да је тужени рекламирао тужиоцу вршење услуга. Обрачуната камата на наведени главни дуг до дана утужења, тј. до 24. 12. 2014. године, износи 3.577,84 динара.

Правилно је првостепени суд применио одредбе чл. 9. и 13. Закона о комуналним делатностима („Сл. гласник РС”, бр. 88/11), те је правилно нашао да је тужилац овлашћен за пружање комуналних услуга од стране Града Смедерева као јединице локалне самоуправе, односно да је правни следбеник бившег ЈКП „К…” Смедерево, од кога су преузета и потраживања по подели тог правног лица на више комуналних предузећа. Правилно је првостепени суд применио одредбе наведеног закона које прописују обавезу корисника комуналних услуга да учињене услуге плати. У описаној ситуацији је тужени дужан да, као корисник комуналне услуге, плати насталу обавезу по основу вршења те услуге, уз правилан закључак првостепеног суда да претпоставка вршења услуге постоји, а да није оборена од стране туженог, односно да тужени није својим доказима оборио претпоставку да је тужилац вршио своје јавно овлашћење.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 166/15 од 9. 6. 2015, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 5549/15 од 12. 5. 2016)

 

ЗАСТАРЕЛОСТ ПОТРАЖИВАЊА ПО ОСНОВУ ПРУЖЕНИХ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА ПРЕДУЗЕТНИЦИМА

Потраживање по основу пружених комуналних услуга изношења смећа предузетнику, застарева у застарном року од 10 година.

Из образложења:

Тужилац је комунално јавно предузеће које је у периоду од фебруара 2007. године, закључно са новембром 2014. године, вршило услуге изношења смећа које је фактурисало туженом, те тужени није измирио укупно 2 фактуре из 2007. године, једну фактуру из 2009. године, 5 фактура из 2013. године и 8 фактура из 2014. године, све у укупном износу од 17.224,95 динара. Нема доказа да је тужени рекламирао тужиоцу вршење услуга. Обрачуната камата на наведени главни дуг до дана утужења, тј. до 24. 12. 2014. године, износи 3.577,84 динара.

Правилно је првостепени суд применио одредбе о застарелости потраживања, с обзиром на то да најстарија фактура потиче из 2007. године, те да је утужење извршено у децембру месецу 2014. године, тј. застарни рок од 10 година, прописан одредбом члана 371. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 57/89, „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93), није истекао.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 166/15 од 9. 6. 2015, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 5549/15 од 12. 5. 2016)

 

ПАСИВНА ЛЕГИТИМАЦИЈА ЗАКУПЦА ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА ЗА ПЛАЋАЊЕ КОМУНАЛНИХ УСЛУГА

Да би се неко сматрао обвезником плаћања накнаде за испоручену топлотну енергију, тужилац мора да докаже да је то лице власник, закупац или корисник простора по било ком другом основу.

Из образложења:

Тужени је био закупац пословног простора на адреси у Б., у улици Б. број 22, и из истог пословног простора иселио се дана 31. 12. 2011. године, о чему је као доказ доставио решење о раскиду уговора о закупу пословног простора, закљученог између закуподавца и закупца, овде туженог. Такође, тужени је доставио и потврду сервиса из Б. од 6. 1. 2012. године, којом се констатује да је од овде туженог примљен фискални уређај ради дефискализације, због одјаве пословне јединице са адресе у Б., у улици Б. број 22. Спорно је да ли је тужени пасивно легитимисан за плаћање утужене накнаде по основу коришћења комуналних услуга.

Суд је на основу овако утврђеног чињеничног стања, правилном применом материјалног права, одбио као неоснован тужбени захтев. У конкретном случају из решења о раскиду уговора о закупу и потврде сервиса из Б. од 6. 1. 2012. године, произлази да је престанак закупа констатован закључно са даном 31. 12. 2011. године, па је суд правилно закључио да тужени у утуженом периоду није био у пословном односу као закупац са закуподавцем по основу наведеног уговора о закупу, односно није био у поседу простора за који је тужилац извршио обрачун и испоставио фактуре. Основ за фактурисање накнаде не може бити евиденција тужиоца према којој је тужени корисник услуге на наведеној адреси, а на којој је у претходном периоду користио пословни простор као закупац.

Према одредби члана 3. став 1. Закона о комуналним делатностима, прописано је да су комуналне делатности од општег интереса, а према ставу 3. истог члана да комуналне делатности обавља јавно-комунално, односно друго предузеће у складу са Законом и прописима донетим на основу закона. Тужилац према наведеним законским одредбама није у обавези да са власницима и корисницима услуге закључује посебне уговоре. Међутим, да би се неко сматрао обвезником плаћања накнаде за испоручену топлотну енергију, тужилац мора да докаже да је то лице власник, закупац или корисник простора по било ком другом основу. Тужилац до закључења главне расправе није доставио доказе да је тужени био корисник спорног простора у периоду фебруар–септембар 2012. године. Како је тужени користио пословни простор на наведеној адреси закључно са 31. 12. 2011. године и то у својству закупца, обавеза одјаве коришћења пословног простора је и на страни власника пословног простора као лица које је у утуженом периоду корисник комуналних услуга, у смислу одредбе члана 19. став 2. Одлуке о начину плаћања комуналних услуга на територији Града Б. Стога тужени није пасивно легитимисан за плаћање утужене накнаде по основу коришћења комуналне услуге.

(Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, 1. П. 578/15, потврђена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 5630/15 од 2. 3. 2016)