Уређујући правни положај привредних друштава, Закон о привредним друштвима уређује и судску заштиту њиховог положаја и статуса
Законом о привредним друштвима („Сл. гласник”, бр. 36/2011, 99/2011), у даљем тексту: ЗПД) уређује се правни положај привредних друштава, а нарочито њихово оснивање, управљање, статусне промене, промене правне форме, престанак и друга питања од значаја за њихов положај, као и правни положај предузетника. Одредбе ЗПД-а примењују се и на облике обављања привредне делатности који су основани и послују у складу с посебним законом, осим ако је тим законом другачије прописано. ЗПД уређује и заштиту права, односа, имовине од стране суда. Овде је реч о заштити правног положаја, статуса, а не о материји облигационог права, односно не о поступцима из уговора у привреди.
Област судске заштите једна је од оних области за коју не важи диспозитивност нити дерегулација. Чланови, заступници, повериоци не могу уговорити заштиту од стране суда, већ се она мора прописати. Надлежност судова (као и њихово оснивање, организација, уређење и састав) уређује се законом (на пример, ништавост оснивачког акта утврђује надлежни суд), а судске одлуке се заснивају на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона. Суд обезбеђује закониту, једнаку и правичну заштиту, а одмах по пријему тужбе оцењује да ли је надлежан (и у ком саставу).
Месна надлежност
Већ у првим одредбама ЗПД-а (члан 7) прописана је и меснанадлежност суда, па тако:„У парничним и ванпарничним поступцима покренутим у случајевима предвиђеним овим законом, као и у споровима који произлазе из овог закона, надлежан је суд одређен законом којим се уређује надлежност судова према седишту привредног друштва или предузетника, односно према месту пословања огранка страног правног лица, осим ако је овим законом предвиђена месна надлежност другог суда.”
Оснивање Агенције за привредне регистре и Регистра привредних субјеката наметнуло је промену раније опције – надлежност према месту регистарског суда (био би надлежан само суд у Београду), с тим да је за спорове који настану поводом уписа у Регистар (и брисања) надлежан и суд према месту уписа у Регистар.
Будући да није прописана искључива месна надлежност, може се уговорити и месна надлежност другог суда.
Предмет заштите
Као спољна заштита и као заштита од стране ауторитативног органа, судска заштита се прописује ради заштите различитих интереса (права) различитих лица (унутар друштва и ван друштва). Из чињенице да је привредно друштво правно лице које обавља делатност у циљу стицања добити произлази да економски интерес, односно интерес за зарадом, заузима кључну позицију на скали заштићених интереса или, тачније, да сваки други интерес почиње и завршава у вези са економским интересом. Привредно друштво може имати више оснивача – чланова, што значи и више интереса, па је и њихове интересе потребно штитити. Овакви интереси су најчешће приватни. Неретко је у предузећу заступник лице које није оснивач – члан, па и такав однос може створити потребу заштите нечијег интереса. Суд ће штитити и интересе трећих лица – лица ван привредног субјекта – већ код оснивања друштва може се појавити потреба за судском заштитом – ако се, на пример, нису поштовале одредбе о називу. Одлука суда тиче се правне ситуације тужиоца, али се у законом прописаним случајевима може односити и на лица која у самом поступку нису учествовала (на пример, спољни акционар). У неким ситуацијама предмет заштите је и јавни интерес.
Осим што прописује надлежност судова, ЗПД садржи и одредбе које се тичу самог судског поступка, тако што поједине институте поступка уређује другачије него основни процесни закони (о парничном, ванпарничном, стечајном поступку). Тако, на пример, прописује посебан рок за доношење одлуке или рок за подношење тужбе или предузимање неке радње у поступку, прописује и спајање поступака под одређеним условима, или примерен рок за отклањање разлога за побијање у поступку по тужби за побијање одлуке о статусној промени.
Судска заштита не искључује могућност решавања спорова на други начин тзв. мирним путем, кад је по природи ствари то могуће.
[signoff]
КРИВИЧНА ДЕЛА, ПРИВРЕДНИ ПРЕСТУПИ И ПРЕКРШАЈИ
Давање изјаве неистинитог садржаја
Законски заступник друштва или члан органа друштва, као и ликвидациони управник, овлашћени судски вештак, ревизор или друго стручно лице које дâ писану изјаву неистинитог садржаја, која је прописана законом као услов за спровођење конкретног поступка, с намером да тај поступак започне и/или се спроведе и/или оконча, или као услов за ступање на снагу или спровођење одлуке друштва, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. Ако је дело извршио у намери да оштети повериоце друштва или чланове друштва, а износ за који су оштећена та лица прелази десет милиона динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година и новчаном казном, а уз казну затвора суд може учиниоцу изрећи забрану обављања функције, односно позива у складу с Кривичним закоником.
Закључење правног посла или предузимање радње у случају постојања личног интереса
Ако лице које има посебну дужност према друштву не пријави друштву правни посао или радњу у којој има лични интерес, односно од тог друштва не прибави одобрење правног посла или радње у случају постојања личног интереса, у намери да то друштво закључи уговор или предузме радњу у којој ће претрпети штету, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Ако је друштво претрпело штету која прелази износ од десет милиона динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном, а уз казну затвора суд може учиниоцу изрећи забрану обављања функције, односно позива у складу с Кривичним закоником.
Повреда дужности избегавања сукоба интереса
Ако лице које има посебну дужност према друштву, повреди дужност избегавања сукоба интереса, у намери прибављања за себе или другога имовинске користи, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Ако је друштво претрпело штету која прелази износ од десет милиона динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном, а уз казну затвора суд може учиниоцу изрећи забрану обављања функције, односно позива у складу с Кривичним закоником.
Повреда дужности заступника да поступа у складу са ограничењима овлашћења за заступање
Ако заступник друштва повреди дужност поступања у складу са ограничењима својих овлашћења, која су утврђена актима друштва или одлукама надлежних органа друштва из члана 33. ст. 1. ЗПД-а, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. Ако је друштво претрпело штету која прелази износ од десет милиона динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном, а уз казну затвора суд може учиниоцу изрећи забрану обављања функције, односно позива у складу с Кривичним закоником.
Привредни преступи привредног друштва и одговорног лица
Новчаном казном казниће се за привредни преступ привредно друштво (и одговорно лице у друштву) ако:
1) обавља делатност без претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа, ако је исто као услов за обављање те делатности прописано посебним законом (члан 4. ст. 2. ЗПД-а);
2) у пословању пословно име и друге обавезне податке не употребљава у складу са чланом 25. ЗПД-а или послује под пословним именом под којим крши ограничења из члана 27. ст. 1. ЗПД-а;
3) пружа финансијску подршку за стицање својих удела или акција (члан 154. ст. 1. и члан 279. ЗПД-а);
4) врши плаћања члановима супротно одредбама о ограничењу плаћања (чл. 184. и 275. ЗПД-а);
5) ако не отуђи, поништи или расподели сопствене акције у складу са обавезом отуђења сопствених акција (члан 287. ЗПД-а);
6) не држи и не чува акта и документа у складу овим законом (члан 240, члан 348. ст. 7. и члан 464. ЗПД-а);
7) смањење капитала врши супротно одредбама о заштити поверилаца (члан 319. ЗПД-а);
8) приликом статусне промене повреди забрану стварања привидног капитала (члан 503. ЗПД-а);
9) за време ликвидације предузима нове послове или члановима исплаћује дивиденде или расподељује имовину (члан 531. и члан 535. ст. 3. ЗПД-а);
10) не састави документа која након исплате поверилаца треба да састави у складу са чланом 540. ЗПД-а;
11) као контролисано друштво исплати, односно као контролно друштво прими накнаду по основу уговора о контроли и управљању, ако је контролисано друштво пословало с губитком (члан 561. ЗПД-а);
12) не пружи одговарајућу заштиту повериоцу контролисаног друштва, пошто му је престало својство контролног друштва, у складу са чланом 566. ЗПД-а;
13) се не усклади са одредбама закона или се не усклади у прописаном року у складу са законом.
Привредни преступи привредног друштва које је јавно акционарско друштво и одговорног лица
Новчаном казном казниће се за привредни преступ привредно друштво које је јавно акционарско друштво (и одговорно лице у друштву) ако:
1) наступе измењене околности а друштво не изврши нову процену вредности неновчаног улога;
2) одреди емисиону цену акција или попуст на ту цену у супротности са чланом 260. ЗПД-а;
3) одреди емисиону цену заменљивих обвезница у супротности са чланом 263. ЗПД-а;
4) са акционарима који су га основали, у периоду од две године од дана регистрације оснивања, закључи уговор у супротности са чланом 268. ЗПД-а;
5) акционару дивиденду исплаћује у супротности са чланом 272. ЗПД-а;
6) акционару исплаћује привремену дивиденду у супротности са чланом 273. ЗПД-а;
7) ако не врати уплаћени, односно унети улог најкасније у року од 15 дана од истека рока за упис акција, у случају неуспелог повећања капитала (члан 298. ст. 5. ЗПД-а);
8) ако не омогући давање пуномоћја за гласање електронским путем у складу са чланом 344. ст. 9. ЗПД-а;
9) ако не учини доступним акционарима резултате гласања у складу са чланом 356. ЗПД-а.
Прекршаји физичких лица
Новчаном казном казниће се за прекршај физичко лице ако у својству члана друштва злоупотреби право на информисање и приступ актима и документима друштва и исте објави или саопшти трећим лицима; понуди или дâ новчану накнаду или другу користакционару јавног акционарског друштва у циљу прибављања пуномоћја за гласање на скупштини тог друштва или за то да неко на скупштини јавног акционарског друштва гласа или не гласа на одређен начин, ако обавља делатност а то не чини кроз прописане облике обављања привредне делатности, укључујући и привредно друштво и предузетника.
Прекршаји предузетника
Новчаном казном (одузеће се и имовинска корист остварена извршењем прекршаја, а може се изрећи и мера забране обављања делатности у трајању од шест месеци до годину дана) казниће се за прекршај предузетник ако он или лице која запошљава не испуњавају услове утврђене прописом којим се уређује заштита становништва од заразних болести; обавља делатност из места које није регистровано у складу са законом о регистрацији; не истакне своје пословно име у свом седишту, као и на другом месту обављања делатности; обавља делатност из места које не испуњава услове утврђене прописом који уређује услове за обављање те делатности; обавља делатност преко пословође који није регистрован у складу са законом о регистрацији или који не испуњава посебне услове који су прописани у погледу личних квалификација предузетника; користи рад лица која нису код њега у радном односу (супротно члану 89. ст. 9. и 10. ЗПД-а).
[/signoff]