Намера предлагача овог закона била је да се на једном месту систематски уреде функционисање инспекција, инспекцијски поступак и правни акти, радње и мере инспекције и сва друга питања од значаја за инспекцијски надзор, уз незаобилазну рационализацију коришћења ресурса инспекција
У марту месецу 2015. године, у скупштинској процедури нашао се предлог дуго очекиваног и дуго припреманог Закона о инспекцијском надзору, који је у најави још од 2011. године, а прошао је разне фазе пре свог коначног усвајања 15. 3. 2015. године.
Наиме, доношење посебног закона о инспекцијском надзору било је предвиђено још пре десет година, кад је усвојен Закон о државној управи, а припреме конкретног акта који је усвојен у Скупштини званично су најављиване још у јулу 2013. године. Доношење овог изузетно важног прописа, који би унапредио постојећи правни оквир који регулише врло широку и разнолику област звану инспекцијски надзор, према очекивањима предлагача умногоме ће уредити поменуту област.
Имајући у виду да Закон обједињује рад 36 инспекција у 12 министарстава, 23 покрајинске инспекције и 11 инспекција на локалном нивоу, те да је материја појединачних области инспекцијског надзора предмет великог броја закона и подзаконских аката, који су често неусаглашени, доношење једног/обједињеног закона велики је напредак.
У данашњим околностима инспекцијски надзор представља облик остваривања контролно-надзорне делатности органа државне управе и интегрални је део управне делатности, на свим нивоима друштвене заједнице. Начела инспекцијског надзора опредељују одређене принципе који су заједнички и исти за све врсте инспекцијских послова, односно служби, и ова начела треба да сажму и стандардизују суштину и поступке и основа су за усмеравање рада.
Основна обележја инспекција огледају се у концентрацији инспекцијских послова на нивоу државе, као државних послова, и њиховој централизацији, ресорној организацији, техничкој дислокацији, организационој самосталности, ауторитативности и специјализацији. Полазећи од свега наведеног, предлагач – Министарство државне управе и локалне самоуправе врло је студиозно приступило изради предлога закона.
Намера предлагача била је да се на једном месту систематски уреди функционисање инспекција, инспекцијски поступак и правни акти, радње и мере инспекције и сва друга питања од значаја за инспекцијски надзор. Како је наведено у образложењу, интенција предлагача је да овим законом уреди методологију поступања, овлашћења и обавезе учесника инспекцијског надзора, координацију рада и рационално коришћење ресурса инспекција.
Према образложењу предлагача, циљеви који се овим системским законом желе постићи, јесу следећи:
– остваривање већег нивоа усклађености пословања и поступања надзираних субјеката са законом и другим прописом;
– делотворније управљање јавним ризицима и боља заштита законом и другим прописом заштићених добара, права и интереса;
– елиминација или битно умањење неуједначености, самовоље, коруптивности и других могућих злоупотреба у покретању и спровођењу инспекцијског надзора, неоправдане учесталости и трајања инспекцијског надзора код једних привредних субјеката и изостанка овог надзора код других, односно потреба јединственог поступања инспекција и јединствених стандарда за све инспекције;
– пружање подршке одрживом пословању и развоју привредних субјеката у складу с прописима и ширење круга привредних субјеката чије је пословање усклађено с прописима, као и да се јасно пропишу општа овлашћења инспектора, укључујући и овлашћења према нерегистрованим (привредним) субјектима;
– смањење административног терета привреде и успостављање одрживости тог стања;
– унапређење слободне тржишне утакмице и заштите конкуренције;
– већа правна предвидивост, сигурност и извесност;
– боља алокација ресурса инспекција;
– унапређење пословног окружења и инвестиционе климе.
Поред и даље неоспорне ауторитативне димензије, модеран приступ инспекцијском надзору подразумева формирање другачијих односа инспекцијских органа и субјеката који су предмет надзора у испуњавању јавних интереса. Инспекцијски органи би требало да правним лицима и грађанима пружају све релевантне информације од значаја за поштовање прописа и кроз уочене неправилности спречавају њихово понављање. Неопходно је истаћи да инспекцијски надзор до сада није имао саветодавни карактер, већ искључиво репресивни, с обзиром на то да се инспекцијски надзор вршио ex post, тј. утврђивањем затеченог стања.
Новину у овом закону представља околност да се напушта досадашњи концепт инспекцијског надзора и акценат се ставља на превентивно деловање. Наравно, приоритетни посао инспекцијског надзора и даље је праћење поштовања регулативе, али увођењем појма процене ризика инспекцијски надзор добија нови квалитет и ширину.
Инспекцијски надзор, који као и до сада може бити редован, ванредан, контролни и допунски и који се може обављати и на терену и у канцеларији, добија још једну значајну функцију, а то је прикупљање података, праћење и анализирање стања у области надзора која је у делокругу сваке појединачне инспекције. „Ти послови укључују прикупљање и анализу података добијених помоћу контролних листи, вођењем анкета и истраживања јавног мњења и другим непосредним прикупљањем података, података прибављених од државних органа, органа аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и других ималаца јавних овлашћења, статистичких и других података, прикупљање и анализу инспекцијске, управне, судске и пословне праксе из одговарајуће области инспекцијског надзора и друге сродне пословеˮ (члан 8. ст. 2. Закона).
План инспекцијског надзора
На основу утврђеног стања и процене ризика, инспекција припрема план инспекцијског надзора, иницира доношење, измене и допуне закона и других прописа, уједначава и објављује инспекцијску праксу, предузима превентивне активности и предлаже органима државне управе, органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе и другим имаоцима јавних овлашћења предузимање активности и мера на које су овлашћени (члан 8. ст. 3. Закона).
Инспекција која је извршила препознавање ризика на основу контролних листа, анкета, истраживања јавног мњења, прикупила податке из свог делокруга, врши анализу ризика. Разлагањем на чиниоце ризика и утврђивањем њиховог значаја и међусобних утицаја, инспекција врши процену ризика. Процена ризика, пре свега, значи процену њихове учесталости и обима. Ризик може бити незнатан, низак, средњи, висок и критичан. Инспекција није дужна да врши инспекцијски надзор једино када је процењени ризик незнатан.
У духу новог закона, ризик се процењује у току припреме плана инспекцијског надзора, као и пре и у току инспекцијског надзора. У току припреме плана инспекцијског надзора идентификују се ризици који могу настати из пословања или поступања надзираног субјекта и према одговарајућим критеријумима процењује се тежина штетних последица. Посебне елементе процене ризика и учесталост вршења инспекцијског надзора на основу процене ризика прописује министар надлежан за област инспекцијског надзора. За сваки критеријум за процену тежине штетних последица и вероватноће њиховог настанка даје се одређени број бодова, у распону од најмањег до највећег утврђеног броја бодова, и додељује пондер утврђен у складу са значајем критеријума, тако да се за сваки критеријум добије нумеричка вредност исказана у бодовима. На тај начин установљава се систем непристрасне оцене ризика.
План инспекцијског надзора, који инспекција припрема и који садржи годишњи план редовног инспекцијског надзора, садржи учесталост вршења инспекцијског надзора по областима и нивоу ризика. Имајући у виду да ће план садржати и планиране мере за спречавање обављања делатности нерегистрованих субјеката, начин функционисања инспекција добија потпуно нову димензију.
Инспекција је дужна да сачини стратешки (вишегодишњи) и годишњи план инспекцијског надзора. Годишњи планови инспекцијског надзора спроводе се кроз оперативне (полугодишње, тромесечне и месечне) планове.
Поред обавезних елемената који чине садржину годишњег плана рада органа државне управе, план инспекцијског надзора обавезно садржи и:
– учесталост и обухват вршења инспекцијског надзора по областима и сваком од степена ризика;
– преглед надзираних субјеката код којих ће се вршити инспекцијски надзор, односно делатности или активности које ће се надзирати;
– територијално подручје на ком ће се вршити инспекцијски надзор;
– процењени ризик за надзиране субјекте;
– период у ком ће се вршити инспекцијски надзор;
– информације о облицима инспекцијског надзора који ће се вршити;
– податке о ресурсима инспекције који ће бити опредељени за вршење инспекцијског надзора;
– планиране мере и активности превентивног деловања инспекције и планиране мере и активности за спречавање обављања делатности и вршења активности нерегистрованих субјеката;
– очекивани обим ванредних инспекцијских надзора у периоду у коме ће се вршити редован инспекцијски надзор, са одговарајућим образложењима, и
– друге елементе од значаја за планирање и вршење инспекцијског надзора.
Министар надлежан за одговарајућу област инспекцијског надзора, који врши инспекцијски надзор у одређеној области, прописује посебне елементе плана одређеног инспекцијског надзора.
Чланом 10. Закона предвиђено је да инспекција, зависно од организационог положаја у систему органа државне управе, припрема, односно утврђује предлог плана инспекцијског надзора у вези с којим прибавља мишљење надлежних органа државне управе, односно органа државне управе с чијим делокругом су повезана питања из плана инспекцијског надзора, и мишљење, односно смернице и упутства Координационе комисије. Инспекција доставља Координационој комисији предлог годишњег плана инспекцијског надзора за наредну годину, који је усаглашен с мишљењима надлежних органа државне управе, најкасније до 15. октобра текуће године. По прибављеном мишљењу, односно смерницама и упутствима Координационе комисије, годишњи план инспекцијског надзора се усваја.
Велика новина која се односи на транспарентност рада инспекцијског надзора огледа се у томе да инспекција објављује план инспекцијског надзора на својој интернет страници.
Координација инспекцијског надзора
Не би ли се избегло преклапање и непотребно понављање, а зарад усклађенијег, обухватнијег и делотворнијег надзора, Влада ће формирати Координациону комисију. Њен најважнији посао биће да прати достигнути ниво координације инспекција, иницира мере, утврђује смернице и даје упутства у циљу унапређења координације инспекција и делотворности инспекцијског надзора, и прати њихову реализацију, а нарочито:
(1) за усклађивање планова инспекцијског надзора и рада инспекција;
(2) за размену информација у вршењу инспекцијског надзора;
(3) за унапређење инспекцијског надзора на основу информација из годишњег извештаја о раду инспекција,
(4) за развој функционалног јединственог информационог система у циљу ефикасног вршења инспекцијског надзора.
Координациона комисија ће имати значајну улогу и у усклађивању јединственог информационог система за потребе инспекција, јер је једна од базичних улога тог тела управо да поспешује системе размене документација и информација између инспекција.
Нови приступи вршењу инспекцијског надзора
Потпуно нови приступ вршењу инспекцијског надзора огледа се у превентивном деловању. Превентивно деловање инспекције, које би требало да буде приоритетно, у односу на репресивно, нови Закон покушава да оствари јавношћу рада, а нарочито:
– објављивањем важећих прописа, планова инспекцијског надзора и контролних листа;
– обавештавањем јавности о сазнањима инспекције о постојању озбиљног ризика по живот и здравље људи, имовину веће вредности, права и интересе запослених и радно ангажованих лица, привреду, животну средину, биљни и животињски свет, јавне приходе, несметан рад органа и организација, комунални ред и безбедност и предузетим мерама и радњама како би се тај ризик отклонио или умањио;
– пружањем стручне и саветодавне подршке надзираном субјекту или лицу које остварује одређена права у надзираном субјекту или у вези с надзираним субјектом, укључујући и издавање аката о примени прописа и службене саветодавне посете;
– предузимањем превентивних инспекцијских надзора и других активности усмерених ка подстицању и подржавању законитости и безбедности пословања и поступања и спречавању настанка штетних последица по законом и другим прописом заштићена добра, права и интересе, нарочито када се утврди да постоје рани знаци вероватноће њиховог настанка.
Информације о сазнањима инспекције о озбиљном ризику по живот или здравље људи, животну средину или биљни или животињски свет јесу информације од јавног значаја, у складу са законом којим се уређују информације од јавног значаја, и не могу представљати пословну тајну.
Још једна значајна новина коју доноси овај Закон јесте појам службене саветодавне посете. Изузетно је важно истаћи да се на службене саветодавне посете не примењују одредбе Закона о вршењу инспекцијског надзора, али се сачињава службена белешка у коју се уносе све битне чињенице и околности посете. Уколико се у службеној саветодавној посети уочи пропуст, недостатак или неправилност у пословању и поступању субјекта код кога се посета врши, инспекција у року од осам дана након посете сачињава и доставља овом субјекту допис који садржи препоруке о томе како да се тај пропуст, односно недостатак или неправилност исправи и обезбеди законито и безбедно пословање и поступање, и у ком року то треба да учини. Допис с препорукама има правну природу акта о примени прописа. Непоступање по овим препорукама, као и необавештавање инспекције од овог субјекта о поступању по овим препорукама може, у складу с проценом ризика, представљати разлог за покретање инспекцијског надзора. Ако је, међутим, уочени пропуст, недостатак или неправилност такве природе да је неопходно да се, сагласно делокругу инспекције, предузму хитне мере ради спречавања или отклањања непосредне опасности по живот или здравље људи, имовину, права и интересе запослених и радно ангажованих лица, привреду, животну средину, биљни или животињски свет, јавне приходе, несметан рад органа и организација, комунални ред или безбедност, као и када се процени висок или критичан ризик, инспекција покреће и води поступак ванредног инспекцијског надзора, са овлашћењима и дужностима у складу са законом, о чему без одлагања обавештава надзираног субјекта.
Инспекцијски надзор
Инспекцијски надзор има свој ток и своје фазе.
(1) Контролне листе
Инспекција је дужна да сачини контролне листе из своје области инспекцијског надзора, објави их на својој интернет страници и примењује у поступку редовног инспекцијског надзора. Увођење контролних листи као обавезног саставног дела инспекцијског надзора, има ефекат на инспекције у смислу обавезе да их припрема, сачињава и објављује. То ће захтевати континуиран рад на њиховом усавршавању и прилагођавању стању у области, али ће, с друге стране, утицати на ефикасност у раду инспекција, јер ће инспектори трошити мање времена у обављању надзора, а субјекти у надзору ће имати јасан увид у то која ће сфера њиховог пословања бити под надзором.
(2) Налог за инспекцијски надзор
Руководилац инспекције издаје писани налог за инспекцијски надзор. Налог за инспекцијски надзор садржи:
– податке о инспекцији;
– податке о инспектору или инспекторима који врше инспекцијски надзор с бројевима службених легитимација;
– податке о инспектору или инспекторима који их замењују у случају спречености;
– податке о надзираном субјекту ако су познати, а ако ти подаци нису познати – одговарајуће познате информације од значаја за одређење субјекта, односно субјеката код којих ће се вршити надзор;
– правни основ инспекцијског надзора;
– кратко објашњење врсте и облика инспекцијског надзора;
– процењени ризик;
– прецизан и јасан опис предмета инспекцијског надзора;
– планирано трајање инспекцијског надзора (дан почетка и окончања надзора);
– број, време и место издавања; потпис издаваоца налога; печат.
У вршењу инспекцијског надзора инспектор је везан садржином налога, односно утврђеним предметом инспекцијског надзора.
(3) Обавештење о предстојећем инспекцијском надзору
Инспектор у писаном облику обавештава надзираног субјекта о предстојећем инспекцијском надзору, најкасније три радна дана пре почетка надзора. Обавештење садржи и податке о интернет страници на којој је доступна контролна листа. Тим поступком генеришу се ефекти предвидивости на страни субјеката у надзору и могућност да прилагоде своје пословање очекиваној контроли, како у погледу отклањања потенцијалних неправилности, тако и у погледу ангажовања интерних ресурса у циљу задовољења административних захтева услед инспекцијске контроле.
(4) Покретање поступка и време обављања инспекцијског надзора
Поступак инспекцијског надзора покреће се и води по службеној дужности или поводом захтева надзираног субјекта за вршење инспекцијског надзора, као и поводом захтева другог лица коме је посебним законом признато својство странке у поступку. Код оцене о постојању разлога за покретање поступка по службеној дужности инспектор узима у обзир представке.
Представке имају дејство иницијативе за покретање поступка. Инспектор ће по добијању представке, а пре покретања поступка, по службеној дужности извршити процену ризика. Ако је ризик незнатан или је посреди злоупотреба права, инспектор неће покренути поступак.
Инспекцијски надзор почиње кад инспектор надзираном субјекту, односно присутном лицу уручи налог за инспекцијски надзор. Инспекцијски надзор врши се у радно време субјекта. На тај начин се доприноси смањењу екстерних трошкова које сносе субјекти у надзору. Наравно, инспекцијски надзор ће у појединим случајевима захтевати и поступке ван радног времена, али се на овај начин смањује могућност да инспектори плански врше надзор ван радног времена (отклања се могућност злоупотребе).
(5) Права и дужности надзираног субјекта
Члан 20. Закона предвиђа једнакост у поступању инспектора према субјектима по истим или сличним ситуацијама, као и начин на који ће субјекти бити у обавези да сарађују са инспектором. На тај начин се, небитно од врсте инспекције, стандардизују поступци, чиме се значајно доприноси правној сигурности и предвидивости субјеката у надзору.
Надзирани субјекат у поступку инспекцијског надзора има право:
– да буде упознат с предметом и трајањем поступка, налогом за инспекцијски надзор и другим актима донетим у поступку;
– да будe упознат с правима и дужностима које има у вези са инспекцијским надзором;
– да се изјасни о чињеницама битним за потпуно и правилно утврђивање чињеничног стања и понуђеним доказима;
– да учествује у извођењу доказа, поставља питања сведоцима и вештацима, износи чињенице које су од значаја за инспекцијски надзор;
– да предлаже доказе и износи правне тврдње;
– да захтева превентивно деловање;
– да упозори инспектора на тајност информација које му чини доступним;
– да укаже на незаконитости у поступку и да захтева да се оне отклоне;
– да захтева накнаду штете која му је проузрокована незаконитим инспекцијским надзором.
(6) Овлашћења инспектора ради утврђивања чињеница
Инспектор је овлашћен да ради утврђивања чињеница:
– изврши увид у јавне исправе и податке из регистара и евиденција које воде надлежни државни органи;
– изврши увид у личну или другу јавну исправу са фотографијом која је подобна да се идентификују овлашћена лица у надзираном субјекту;
– узима писане и усмене изјаве надзираних субјеката – физичких лица и заступника, односно овлашћених лица у надзираном субјекту – правном лицу и других запослених или радно ангажованих лица;
– наложи да му се у одређеном року ставе на увид пословне књиге, општи и појединачни акти, евиденције, уговори и друга документација надзираног субјекта од значаја за инспекцијски надзор;
– врши увиђај, односно прегледа и проверава локацију, земљиште, објекте, пословни и други нестамбени простор, постројења, уређаје, опрему од значаја за инспекцијски надзор;
– узме потребне узорке ради њиховог испитивања и утврђивања чињеничног стања;
– фотографише и сними простор у ком се врши инспекцијски надзор и друге ствари које су предмет надзора;
– предузме друге радње ради утврђивања чињеничног стања према овом и посебном закону.
(7) Мере управљене према надзираном субјекту
у току или по обављеном инспекцијском надзору, инспектор надзираном субјекту може изрећи управну меру, и то превентивну меру, меру за отклањање незаконитости, посебну меру наредбе, забране или заплене или меру за заштиту права трећих лица.
Превентивне мере су мере усмерене ка спречавању настанка незаконитости и штетних последица, као што су упозорења, указивања на могућност наступања штетних последица, налагање предузимања или уздржавања од одређених радњи.
Мере за отклањање незаконитости јесу мере које инспектор налаже или предлаже уколико је открио незаконитост у пословању или поступању надзираног субјекта. Инспектор оставља примерен рок за отклањање незаконитости и штетних последица и испуњавање прописаних обавеза. Надзирани субјекат дужан је да писано обавести инспектора о томе да ли је у остављеном року предузео мере које су му наложене, односно предложене, отклонио незаконитост и штетне последице и испунио прописане обавезе, на основу приложене документације, и ако јесте, инспектор окончава поступак. Ако надзирани субјекат у остављеном року не предузме мере које су му наложене, односно предложене, не отклони незаконитост и штетне последице и не испуни прописане обавезе, инспектор доноси решење којим изриче мере за отклањање незаконитости и штетних последица и испуњавање прописаних обавеза.
Посебне мере наредбе, забране и заплене инспектор изриче у случају ако надзирани субјекат не отклони незаконитост у остављеном року, којом се, до отклањања незаконитости, надзираном субјекту забрањује обављање делатности или вршење активности или заплењује документација, роба и други предмети који су надзираном субјекту послужили за повреду прописа.
Мере за заштиту права трећих лица инспектор изриче уколико је надзирани субјекат, повређујући закон или други пропис, омео остваривање, односно повредио права или правне интересе трећих лица.
(8) Записник о инспекцијском надзору
Инспектор сачињава записник о инспекцијском надзору. Општи образац записника о инспекцијском надзору прописује министар надлежан за послове државне управе. У записник се уносе све релевантне чињенице за извршени инспекцијски надзор. Записник се доставља надзираном субјекту у року од осам радних дана од завршетка инспекцијског надзора. Имајући у виду да су области у којима се врше инспекције изузетно различите, велика је непознаница како ће изгледати и шта ће садржати прописани општи образац записника о инспекцијском надзору.
По пријему записника, надзирани субјекат има право да на њега стави примедбе у писаном облику, у року од 5 дана од дана пријема записника. Инспектор оцењује примедбе и уколико су у њима изнете нове чињенице и нови докази, инспектор може да изврши допунски инспекцијски надзор или да сачини допуну записника.
(9) Решење
Решењем инспектор одлучује о мерама управљеним према надзираном субјекту. Решење се доноси искључиво уколико се у вршењу инспекцијског надзора утврди незаконитост, неправилност или недостатак. Уколико код надзираног субјекта није утврђена незаконитост, неправилност или недостатак у пословању, поступак инспекцијског надзора се завршава достављањем записника о извршеном надзору.
Против решења инспектора може се изјавити жалба у року од 15 дана од дана доставе писаног решења. Жалба одлаже извршење решења.
Контролисани субјекат може изјавити жалбу другостепеном органу. Одлука другостепеног органа по жалби је коначна и против ње се може покренути управни спор у складу са законом којим се уређују управни спорови.
Инспектор је дужан да прати извршење решења које је донео и врши канцеларијски или теренски контролни инспекцијски надзор да би утврдио да ли су мере које су изречене решењем извршене и о стању извршења подноси редован месечни извештај руководиоцу инспекције.
(10) Кривична пријава, пријава за привредни преступ, захтев за покретање прекршајног поступка, прекршајни налог и друге радње и мере на које је инспектор овлашћен
Ако код надзираног субјекта открије незаконитост која је кажњива према закону или другом пропису, инспектор надлежном правосудном органу подноси кривичну пријаву, пријаву за привредни преступ или захтев за покретање прекршајног поступка, односно издаје прекршајни налог.
Правосудни орган коме је инспекција поднела захтев за покретање прекршајног поступка, пријаву за привредни преступ или кривичну пријаву, по службеној дужности обавештава инспекцију о исходу поступања.
(11) Евиденције и извештаји о раду
За потребе праћења стања у одређеној области и потребе праћења рада, сваки инспектор води евиденцију о инспекцијском надзору. Евиденција садржи све релевантне податке о инспектору који је вршио инспекцијски надзор, о налозима за инспекцијски надзор, току самог надзора, о предузетим радњама и наложеним мерама, као и податке о поднетим пријавама надлежним органима (кривичним, за привредни преступ и захтевима за покретање прекршајног поступка). Евиденција о инспекцијском надзору води се у електронској форми у оквиру функционалног јединственог информационог система у циљу ефикасног вршења инспекцијског надзора, након његовог успостављања.
Свака инспекција објављује годишњи извештај о раду на својој интернет страници, најкасније до 31. јануара наредне године за претходну годину. Обавезним елементима годишњих извештаја, уједначавају се критеријуми за оцену делотворности инспекцијског надзора. На основу анализе објављених годишњих извештаја инспекција, Координациона комисија иницира мере за унапређење инспекцијског надзора и објављује их на интернет страници.
Службена лица овлашћена за вршење инспекцијског надзора
Послове инспекцијског надзора надлежна инспекција врши преко инспектора. Инспектор је самосталан у раду у границама овлашћења утврђених законом и другим прописом и за свој рад лично је одговоран. Инспектор има службену легитимацију којом доказује своје службено својство и идентитет.
Поред других случајева одговорности за повреду радне дужности утврђених прописима о државним службеницима, инспектор је посебно одговоран:
1) ако у вршењу инспекцијског надзора не предузме, не предложи или не одреди мере или радње за које је овлашћен;
2) ако у вршењу инспекцијског надзора не предложи или не покрене поступак утврђен одредбама овог закона, а био је дужан да то учини;
3) ако у вршењу инспекцијског надзора прекорачи границе свог овлашћења;
4) ако обавља привредне или друге делатности и послове за себе или другог послодавца из области у којој врши инспекцијски надзор, учествује у раду стручних радних група или тела надзираних субјеката, или ако обавља друге послове и поступке који су у супротности с положајем и улогом инспектора и штете његовој самосталности у вршењу посла.
Радом инспекције може руководити лице које, поред услова утврђених овим законом за рад на радном месту инспектора, има и најмање пет година радног искуства на пословима инспекцијског надзора. Руководилац инспекције има положај, овлашћења, дужности и одговорности инспектора.
Надзор
Инспекцијски надзор над применом одредаба овог закона којима се уређују планови инспекцијског надзора, поступак инспекцијског надзора и службена лица овлашћена за вршење инспекцијског надзора, као и над применом смерница и упутстава Координационе комисије – врши управна инспекција.
Казнене одредбе
Казненим одредбама овог закона обухваћени су прекршаји које је учинио надзирани субјекат, нерегистровани субјекат, руководилац инспекције, инспектор, као и одговорно лице у надлежном државном органу.
Оно што је на овом месту важно нагласити јесте чињеница да овај закон уводи јединствене казнене одредбе за прекршаје који настају у процесу инспекцијског надзора, а односе се на сарадњу субјекта у надзору са инспектором. У том смислу, субјекти у надзору, невезано за тим/врсту инспекције, знају цену коју морају да плате у случају недавања неопходних информација или друге врсте непоступања.
Ступање на снагу и примена
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у„Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се истеком рока од 12 месеци од дана ступања на снагу, осим одредаба, којима се уређују нерегистровани субјекти и поступање према нерегистрованим субјектима, прописаних чланом 3. тач. 4), чланом 4. ст. 7, чланом 5. ст. 3, чланом 10. ст. 4, чланом 11. ст. 2. и 3, чланом 22, чл. 33. и 34, чланом 41. ст. 3, чланом 44. ст. 2. тач. 5) и чланом 57, које се примењују истеком рока од три месеца од дана ступања на снагу овог закона и чланом 30. ст. 1, 2. и 4, који се примењују истеком рока од пет месеци од дана ступања на снагу овог закона.
Дана 30. јула ове године ступиле су на снагу одредбе овог закона које се односе на нерегистроване субјекте. Овај закон ствара могућност да се по први пут у поступак инспекцијског надзора уврсте и нерегистровани субјекти у погледу свих инспекција. У случају да постоји оправдана сумња и на бази одлуке суда, у том смислу могуће је надзор извршити у стамбеном простору лица за које се сумња да се бави нерегистрованом делатношћу. Простора за злоупотребе инспектора у овим случајевима биће мало и права појединца су загарантована, док с друге стране субјекти у надзору неће имати прилике да скривају незаконитости тако што ће их обављати у стану, а нерегистроване субјекте сврсисходно ће утврдити инспектор.
[signoff]
КОМЕНТАР АУТОРА #1
Подсећања ради, управљање ризицима је вештина, односно наука која предупређује дешавање губитака, односно омогућава да се што лакше савладају њихове економске последице.
У поступку управљања ризицима кораци су:
1) препознавање ризика;
2) анализа ризика;
3) процена ризика;
4) поступање с ризиком и контрола ризика.
Препознавање ризика је изузетно осетљива и сложена фаза у поступку управљања ризицима јер нису све опасности видљиве, нити су ризици очигледни. Управо из тог разлога, стратегија управљања ризиком захтева коришћење више приступа или њиховог споја, који најбоље одговарају датим условима и потребама.
[/signoff]
[signoff]
ЗНАЧАЈНА НОВИНА #1
Први пут, у овом закону појављује се могућност да ради утврђивања чињеница инспекција, уколико намерава да изврши увиђај у стамбеном простору, мора да прибави писану наредбу надлежног суда, осим када се увиђај врши на захтев или уз изричит писани пристанак корисника стамбеног простора.
[/signoff]
[signoff]
ЗНАЧАЈНА НОВИНА #2
Још једна од новина коју доноси овај закон јесте испит за инспектора. Лице које има стечено прописано образовање, радно искуство у струци, положен државни стручни испит и које испуњава друге услове прописане за рад у органима државне управе, да би обављало инспекцијски надзор мора да положи (усмено и писмено) и испит за инспектора. Инспекције су дужне да систематски и континуирано планирају обуке и друге облике стручног усавршавања инспектора. Инспектори и службеници овлашћени за вршење инспекцијског надзора подлежу проверама знања стечених на стручном усавршавању.
[/signoff]
[signoff]
КОМЕНТАР АУТОРА #2
Имајући у виду да се овај закон примењује истеком рока од 12 месеци од дана ступања на снагу, да би се увежбао заједнички рад предвиђен је пилот пројекат у оквиру кога ће бити формиран систем од 4 највеће инспекције: Пореске, Тржишне, Инспекције рада и Управне инспекције која надзире примену закона.
[/signoff]
[signoff]
КОМЕНТАР АУТОРА #3
Морамо истаћи да је главна мањкавост у оним одредбама Закона које се односе на његову примену, његов однос према другим законима и усаглашавање посебних закона, јер се оставља простор да уопште не дође до усаглашавања знатног броја одредаба посебних закона са одредбама овог закона. Конкретно, чланом 4. и чланом 69. Закона оставља се простор да се посебним законом поједина питања уреде на други начин, уколико Влада утврди да је то потребно.
[/signoff]