На темељу различитог тумачења законских прописа, за исте кривичноправне догађаје постоје различите судске одлуке, па је у појединим одлукама марихуана опојна дрога само ако у себи садржи преко 0,3 процента тетрахидроканабинола и обрнуто
Законом о производњи и промету опојних дрога („Сл. лист СРЈ”, бр. 46/1996, „Сл. гласник РС”, бр. 37/02 и 108/05) у члану 2. ст. 1 регулисано је да се под опојним дрогама, у смислу овог Закона, сматрају супстанце природног или синтетичког порекла чијом се употребом могу створити стања зависности која могу да изазову оштећења здравља или да на други начин угрозе људски интегритет у физичком, психичком или социјалном смислу, а у ст. 2. наведено је да се опојним дрогама сматрају и психотропне супстанце. У ст. 3. наведено је да опојне дроге утврђује надлежни савезни орган решењем које се објављује у „Службеном листу СРЈ”.
На основу одредбе члана 2. ст. 3. Закона о производњи и промету опојних дрога, Савезни секретаријат за рад, здравство и социјално старање донео је Решење о утврђивању опојних дрога („Сл. лист СРЈ”, бр. 44/2002).
У овом решењу, а под бројем 82. наведено је да је опојна дрога канабис (индијска конопља), а у делу хемијског назива и састава наведено је да је то канабис биљка, смола канабиса, екстракти и тинктуре канабиса.
У истом решењу, а под бројем 201, наведено је да је опојна дрога тетрахидроканабинол, а у делу хемијског назива наведени су изометри и њихове стереохемијске варијанте.
Потом је у „Сл. гласнику РС”, бр. 24 из 2005. године објављено ново Решење о утврђивању опојних дрога.
У том решењу под бројем 47 наведена је опојна дрога канабис (индијска конопља), а у делу хемијског назива дати су исти елементи као и у претходном Решењу, док је под бројем 100 наведена опојна дрога тетрахидроканабинол, с тим да је у делу хемијског назива или описа наведен већи број изомера и њихових стереохемијских варијанти него у претходном Решењу.
Законом о психоактивним контролисаним супстанцама („Сл. гласник РС”, бр. 99/2010), којим је престао да важи Закон о производњи и промету опојних дрога, у члану 1. регулисано је да се тим Законом уређују, поред осталог, услови за производњу и промет психоактивних контролисаних супстанци, услови и поступак за издавање дозволе, услови за гајење, прераду и промет биљака.
У члану 2. ст. 1 регулисано је да су психоактивне контролисане супстанце оне супстанце које се налазе на Списку психоактивних контролисаних супстанци (у даљем тексту: Списак).
У ст. 2. истог члана наведено је да су психоактивне контролисане супстанце из ст. 1. опојне дроге, односно наркотици, психотропне супстанце, производи биолошког порекла који имају психоактивно дејство и друге психоактивне супстанце.
У члану 3, под „Значење израза”, под тач. 1) наведено је, између осталог, да је опојна дрога свака супстанца биолошког, односно синтетичког порекла која се налази на Списку, а под тач. 6) да је конопља цветни или плодни врх биљке рода канабис, односно део биљке рода канабис који је изнад земље укључујући и врх, док је под тач. 8) наведено да је гајење биљке: сетва, садња, гајење и жетва, односно берба биљке или делова биљке из које се може добити психоактивна контролисана супстанца.
У члану 8. истог закона наведено је да министар надлежан за послове здравља утврђује Списак психоактивних контролисаних супстанци, који се објављује у „Службеном гласнику Републике Србије”.
У члану 58, у ст. 1. наведено је да је забрањено гајење биљака из којих се могу добити психоактивне контролисане супстанце, а у ст. 2. да је забрањено гајење врста и варијетета конопље (род канабис) који могу садржати више од 0,3 процента супстанци из групе тетрахидроканабинола.
На основу члана 8. поменутог Закона, министар здравља Републике Србије донео је Правилник о утврђивању Списка психоактивних контролисаних супстанци („Сл. гласник РС”, бр. 28/13) којим је престало да важи Решење о утврђивању опојних дрога и психотропних супстанци („Сл. гласник РС”, бр. 24/05).
У Правилнику, у Листи 1, под тач. 47) наведено је да је канабис опојна дрога која се користи у терапијске и научно-истраживачке сврхе, а у делу хемијског назива или описа стоји да је то надземни део биљке канабис и њених генетских модификација (где смола није екстрахована), а у Листи 2, под тач. 9) наведено је да је канабис опојна дрога која може проузроковати оштећење здравља људи, а хемијски назив или опис исти је као код тач. 47) у Листи 1.
У истом Правилнику, у Листи 5, под тач. 5) наведено је да је тетрахидроканабинол психотропна супстанца која се користи у ограничене терапијске и научно-истраживачке сврхе.
У претходном делу текста наведени су нужни делови оба Закона и оба подзаконска акта, ради лакшег праћења и разумевања суштине овог текста: која марихуана има својство опојне дроге или прецизније – да ли у оба Закона и оба подзаконска акта канабис (индијска конопља која у себи садржи тетрахидроканабинол) јесте опојна дрога ако садржи више од 0,3 процента тетрахидроканабинола?
Имајући у виду цитиране одредбе Закона о производњи и промету опојних дрога, Решења о Списку опојних дрога, Закона о психоактивним контролисаним супстанцама, Правилника о утврђивању Списка психоактивних контролисаних супстанци, као и осталих делова оба Закона и оба подзаконска акта, налазимо да нигде није регулисано да мора постојати тачно одређени проценат тетрахидроканабинола у саставу индијске конопље – канабиса да би она тада била опојна дрога.
Претходно поменута решења у законима и подзаконским актима су, дакле, јасна, па се стога поставља питање шта је овде уопште спорно.
Спорно је тумачење прописа, што већ дужи низ година представља „рак рану” правосуђа у њиховој примени.
Управо на темељу различитог тумачења истих кривичноправних догађаја постоје различите судске одлуке, односно постоје судске одлуке по којима је марихуана – индијска конопља – канабис опојна дрога само ако у себи садржи преко 0,3 процента тетрахидроканабинола и обрнуто.
СЛУЧАЈЕВИ ИЗ СУДСКЕ ПРАКСЕ
Најпре дајемо приказ 3 случаја из којих се види да су судови правилно поступали.
Случај #1
Окружни суд у Чачку је својом пресудом, К 48/99 од 27. 12. 1999, окривљеног огласио кривим због кривичног дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 245. ст. 1. КЗЈ-а.
Бранилац окривљеног је у жалби, између осталог, навео:
– Законом о производњи и промету опојних дрога забрањена је производња приправака од канабиса чији приправак мора имати одређени квалитет и квантитет да би изазвао психоактивно дејство на људски организам. Стога у саставу ове биљке једини елеменат који има психоактивно дејство јесте тетрахидроканабинол који мора бити одређеног квалитета и квантитета и то према фармакологији преко 0,30 процената у односу на остале елементе, да би се сматрала дрогом, што у налазу вештака није утврђено.
Претходно поменуту пресуду Окружног суда у Чачку потврдио је Врховни суд Србије, својом пресудом, Кж 487/00 од 22. 6. 2000. године, тако што је као неосновану одбио жалбу браниоца окривљеног, а у образложењу је наведено да се у целости прихватају сви разлози који су као врло исцрпни и уверљиви дати у образложењу првостепене пресуде.
Случај #2
Врховни суд Србије је својом пресудом, Кж 2462/06, као неосновану одбио жалбу браниоца окривљеног и потврдио је пресуду Окружног суда у Нишу, К 84/05, којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 246. ст. 1. КЗ-а.
У образложењу пресуде другостепеног суда, између осталог, наведено је:
– првостепени суд је на поуздан начин, на основу физичко-хемијског вештачења које је извршио Национални криминалистичко-технички центар у Београду, утврдио да предметне супстанце биљног порекла садрже прихоактивну компоненту тетрахидроканабинол, те да биљни узорци стога представљају материју познату под називом марихуана, јер се наведена психотропна супстанца налази на листи опојних дрога;
– поред тога, одредбом члана 2. ст. 2. Закона о производњи и промету опојних дрога предвиђено је да се опојним дрогама сматрају и психотропне супстанце, а што је неспорно тетрахидроканабинол, која је пронађена у предметној биљци, при чему наведени Закон не прописује колико је процената психотропне супстанце нужно да постоји у одређеној биљци да би она имала својство опојне дроге.
Случај #3
Апелациони суд у Београду је својим Решењем, Кж 2536/12 од 28. 6. 2012, укинуо пресуду првостепеног суда којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 246. ст. 1. КЗ-а.
У образложењу другостепеног решења, између осталог, наводи се:
– по налажењу другостепеног суда, нејасни су разлози које првостепени суд у образложењу своје пресуде даје, указујући да окривљени нису имали намеру да предметну дрогу коју су држали даље продају, те у вези с тим нејасно је због чега првостепени суд налази да окривљени нису успоставили фактичку власт над предметном дрогом у смислу радњи извршења неовлашћеног држања опојне дроге, а такође је нејасно зашто првостепени суд полемише око квалитета предметне дроге, будући да из Записника о вештачењу МУП-а Србије проистиче да у листи опојних дрога и психотропних супстанци нигде не фигурира проценат психоактивног тетрахидроканабинола испод ког се биљка не може сматрати опојном дрогом и имати психоактивно дејство на човека.
У наведеним случајевима јасно је указано и уочљиво да су судови правилно применили закон. Дакле, од окривљених је одузета биљна материја марихуана, за коју је вештачењем МУП-а Србије – Националног криминалистичко-техничког центра утврђено да се ради о индијској конопљи – канабис, која је на листи опојних дрога и која хемијском анализом садржи тетрахидроканабинол, а који је као психоактивна супстанца, такође, на листи опојних дрога.
Правилност примене закона, на коју смо претходно указали, огледа се у томе што вештачењем – хемијском анализом није утврђивана висина процента присутног тетрахидроканабинола у индијској конопљи, јер ниједан закон нити подзаконски акт, који су у овом раду цитирани не предвиђа нужност постојања и присуства количине преко 0,3 процента тетрахидроканабинола или пак неке друге количине, да би марихуана, односно канабис – конопља били опојна дрога у конкретном случају.
Следи приказ неколико случајева из којих се види „лутање” судова у истој кривичноправној ситуацији.
Случај #4
Пресудом Вишег суда у Чачку, К 114/10 од 12. 7. 2011, окривљени је оглашен кривим због кривичног дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 246. ст. 1. КЗ-а.
Иста пресуда је укинута Решењем Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 3809/11 од 19. 10. 2011.
У образложењу другостепеног решења, између осталог, је наведено:
– напомињемо да објекат радње кривичног дела из члана 246. КЗ-а јесу супстанце и препарати који су проглашени за опојне дроге, а шта се сматра опојним дрогама регулисано је Законом о психоактивним контролисаним супстанцама („Сл. гласник РС”, бр. 99/10 од 27. 12. 2010) који је ступио на снагу 3. 1. 2011. тако да је даном ступања на снагу овог Закона престао да важи Закон о производњи и промету опојних дрога („Сл. лист СРЈ”, бр. 46/96, „Сл. гласник РС”, бр. 37/02 и 108/05);
– одредбом члана 58. поменутог Закона прописано је да је забрањено гајење биљака из којих се могу добити психоактивне контролисане супстанце, као и њихов промет и поседовање, осим под условима прописаним овим законом и прописима донетим у спровођењу овог Закона, те да је забрањено гајење врста и варијетета конопље – канабис који могу садржати више од 0,3 процента супстанци из групе тетрахидроканабинола;
– с обзиром на то да је изреком првостепене пресуде утврђено да је окривљени неовлашћено у два наврата продао супстанцу која је проглашена за опојну дрогу канабис – марихуану, а да претходно није утврђено да ли се ради о врсти и варијетету конопље која садржи више од 0,3 процента супстанци из групе третрахидроканабинола, те да о овој одлучној чињеници нису дати разлози у образложењу првостепене пресуде, и будући да вештачење биљног материјала који је одузет од окривљеног није извршено на ову околност.
У поновљеном поступку, пред Вишим судом у Чачку, прибављен је допунски налаз Националног криминалистичко-техничког центра Београд, од 10. 4. 2012. у ком је наведено:
– у оба испитивана узорка марихуане одузете од окривљеног проценат психоактивног тетрахидроканабинола већи је од 0,3 и представљају материју познату под називом марихуана коју чине осушени делови биљке конопље – канабис (индијска конопља);
– биљка канабис и психоактивна компонента тетрахидроканабинол налазе се на листи опојних дрога и психотропних супстанци објављеној у „Сл. гласнику РС”, бр. 24 од 15. 3. 2005.
Новом пресудом Вишег суда у Чачку, К 71/11 од 8. 5. 2012, окривљени је оглашен кривим због кривичног дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 246. ст. 1. КЗ-а, а иста је потврђена пресудом Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 2967/12 од 20. 7. 2012. тако што је одбијена као неоснована жалба браниоца окривљеног.
Случај #5
Апелациони суд у Новом Саду је својом пресудом, Кж 1037/12 од 6. 9. 2012, одбио као неосновану жалбу браниоца окривљеног и потврдио пресуду првостепеног суда којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 246. ст. 1. КЗ-а у неподобном покушају из члана 31. КЗ-а.
У образложењу пресуде другостепеног суда, између осталог, наведено је:
– неосновано се жалбама Вишег јавног тужилаштва и окривљеног побија првостепена пресуда због повреде закона, а у жалби окривљеног наводи да се у његовим радњама не стичу елементи наведеног кривичног дела јер количина психоактивне супстанце код конопље није прешла граничну вредност преко које важи забрана гајења, 0,3 процента тетрахидроканабинола, услед чега се није могла злоупотребити као опојна дрога;
– Виши суд је оптуженог огласио кривим јер налази да је радњама, тиме што је са умишљајем набрао листове и цветове марихуане, а затим их однео својој кући, осушио, уситнио и припремио за употребу, а за коју се касније испоставило да у себи садржи вредност тетрахидроканабинола испод 0,3 процента услед чега се није могла злоупотребити као опојна дрога, покушао да изврши кривично дело из члана 246. ст. 1. у вези са чланом 31. КЗ-а;
– наводе првостепене пресуде да се ради о неподобном покушају у смислу члана 31. КЗ-а прихвата и Апелациони суд с обзиром на неподобно средство извршења, јер је окривљени умишљајно предузео радњу извршења кривичног дела, желео је наступање последице, али последица није уопште могла да наступи, јер предметна марихуана није могла да произведе онакво психотропно дејство какво опојна дрога иначе производи, нити код окривљеног, нити код лица коме је предао марихуану, није могла настати никаква опасност по живот и тело, Апелациони суд је потврдио првостепену пресуду Вишег суда због кривичног дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 246. ст. 1. КЗ-а у покушају, у смислу члана 31. КЗ-а, где је првостепени суд окривљеног огласио кривим, али га је ослободио од казне у смислу члана 58. КЗ-а.
Случај #6
Пресудом Вишег суда у Чачку, К 3/13 од 25. 6. 2013, окривљени је ослобођен од оптужбе применом члана 355. тач. 1) ЗКП-а да је извршио кривично дело неовлашћеног држањаопојних дрога из члана 246а ст. 1. КЗ-а.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 2903/13 од 24. 9. 2013, одбијена је као неоснована жалба Вишег јавног тужиоца, а потврђује се пресуда Вишег суда у Чачку, К 3/13 од 25. 3. 2013.
У образложењу пресуде другостепеног суда, између осталог, наводи се:
– јавни тужилац је изјавио жалбу у односу на ослобађајући део пресуде, дајући своје тумачење у вези са одредбама Закона о психоактивним контролисаним супстанцама, те да је за постојање кривичног дела из члана 246. КЗ-а довољно да супстанца која је пронађена код окривљеног представља опојну дрогу марихуану и да код себе садржи тетрахидроканабинол;
– Апелациони суд налази да је чињенично стање правилно утврђено, и то како у погледу радње, тако и у погледу предмета извршења кривичног дела које се оптужним актом окривљеном ставља на терет; правилном оценом изведених доказа првостепени суд је извео правилан закључак када је нашао да биљна материја зелене боје која је пронађена код окривљеног не представља опојну дрогу марихуану јер она код себе не садржи преко 0,3 процента тетрахидроканабинола супстанце, па је правилном применом члана 355. тач. 1) ЗКП-а истог ослободио од оптужбе за кривично дело неовлашћеног држања опојних дрога из члана 246а ст. 1. КЗ-а.
Поводом овог случаја аутор овог рада се „спремио” да напише иницијативу за подизање захтева за заштиту законитости против првостепене и другостепене пресуде јер је повређен Закон у корист окривљеног. Том приликом би фактички, готово преписао жалбу коју је написао против пресуде првостепеног суда, а која је одбијена као неоснована. Суштина је у томе да, као прво, не постоји ограничење у погледу висине процента тетрахидроканабинола у одузетој марихуани – канабис да би она била опојна дрога, а као друго, проценат од 0,3 супстанце тетрахидроканабинола који се наводи у члану 58. Закона о психоактивним контролисаним супстанцама односи се на узгајање мака или психоактивне конопље, а што би представљало елемент кривичног дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 246. ст. 2. КЗ-а.
Иницијативу за подизање захтева за заштиту законитости у овом случају је Републичком јавном тужилаштву поднео заменик Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, који је дао мишљење да има места прихватању жалбе Вишег јавног тужиоца у Чачку, која је изјављена против Пресуде Вишег суда у Чачку, К. бр. 3/13 од 25. 6. 2013. Републички јавни тужилац је дописом обавестио Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, КТЗ. 1136/13 од 3. 12. 2013, да је правилан њихов правни став изнет у иницијативи да марихуана која садржи тетрахидроканабинол у мањем проценту од 0,3 јесте опојна дрога, али да се у овом предмету неће подизати захтев за заштиту законитости, будући да је о истој правној ситуацији већ одлучио Врховни касациони суд својом пресудом КЗЗ. бр. 63/13.
Случај #7
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду, Кж 3884/12 од 22. 11. 2012, одбијена је као неоснована жалба Основног јавног тужиоца у Новом Саду, а потврђује се Пресуда Основног суда у Новом Саду, К 25456/10 од 11. 9. 2012, којом је окривљени применом члана 355. тач. 1) ЗКП-а ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело неовлашћеног држања опојних дрога из члана 246а ст. 1. КЗ-а,.
Пресудом Врховног касационог суда Кзз 63/13 од 26. 6. 2013. уважен је захтев за заштиту законитости Републичког тужиоца Ктз 167/13 од 3. 6. 2013. као основан и утврђује се да је правноснажним пресудама Основног суда у Новом Саду, К 25456/10 од 11. 9. 2012, и Апелационог суда у Крагујевцу, Кж 3884/12 од 22. 11. 2012, повређен закон – члан 368. ст. 1. тач. 11) и члан 369. тач. 1) ЗКП-а у корист окривљеног.
У образложењу пресуде највише судске инстанце у Републици Србији, између осталог, наведено је:
– Републички јавни тужилац у захтеву истиче да су првостепени и другостепени суд означеним пресудама повредили закон и то одредбу члана 369. тач. 1) ЗКП-а када су нашли да у радњама окривљеног нема обележја кривичног дела неовлашћеног држања опојних дрога из члана 246а ст. 1. КЗ-а због тога што се биљка рода канабис с процентом тетрахидроканабинола мањим од 0,3 не може сматрати опојном дрогом, погрешно тумачећи одредбу члана 58. ст. 2. тач. 1) Закона о психоактивним контролисаним супстанцама, да се процентуална садржина од 0,3 процента тетрахидроканабинола у биљци конопље односи и на случајеве њеног неовлашћеног поседовања или стављања у промет, а не само њеног узгајања;
– по налажењу Врховног касационог суда, погрешан је правни закључак и првостепеног и другостепеног суда да у конкретном случају у радњама окривљеног нема обележја бића кривичног дела неовлашћеног држања опојних дрога из члана 246а ст. 1. КЗ-а само зато што је вештачењем утврђено присуство психоактивног тетрахидроканабинола у спорној биљној материји у проценту од 0,018, односно испод доње границе прописане одредбом члана 58. ст. 2. тач. 1) Закона о психоактивним контролисаним супстанцама;
– сходно наведеном, по ставу Врховног касационог суда, првостепени суд доношењем ослобађајуће пресуде на основу одредбе члана 355. тач. 1) ЗКП-а и другостепени суд, прихватајући закључак првостепеног суда да се спорна биљна материја с процентом тетрахидроканабинола мањим од 0,3 не може сматрати опојном дрогом, па самим тим није забрањена ни њена производња ни стављање у промет, ни држање такве биљне материје, повредили су закон у корист окривљеног – члан 369. тач. 1) ЗКП-а, а такође су своје пресуде донели уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. ст. 1. тач. 11) ЗКП-а, јер су разлози суда о одлучним чињеницама нејасни и противречни у погледу одлучне чињенице зашто предметна биљна материја није опојна дрога и због чега у радњама окривљеног нема обележја бића кривичног дела неовлашћеног држања опојних дрога из члана 246а ст. 1. КЗ-а.
Разматрани случајеви (4–7) захтевају одређену анализу.
Поставља се основно питање: Зашто су код одузете предметне биљне материје марихуана, за коју је вештачењем утврђено да је канабис – индијска конопља и да садржи тетрахидроканабинол, судови заузели правни став да је у питању опојна дрога само ако садржи преко 0,3 процента тетрахидроканабинола?
Одговор је један: Само због неправилног тумачења права, односно норми (које су у овом тексту цитиране), а које регулишу ову материју.
Основ „лутања” је очигледно погрешно тумачење одредбе члана 58. Закона о психоактивним контролисаним супстанцама. Поменути члан има свој наслов „Гајење биљака”, а припада поднаслову Закона који гласи „Гајење биљака из којих се могу добити психоактивне контролисане супстанце”.
У ст. 2. члана 58. изричито је наведено да је забрањено гајење конопље која може садржати више од 0,3 процента супстанце из групе тетрахидроканабинола.
Правилним тумачењем, ову одредбу треба повезати са одредбом члана 1. ст. 1. истог закона у ком је наведено да се овим законом уређују, поред осталог, услови за гајење, прераду и промет биљака.
У ст. 3. члана 58. истог закона стоји да се на забрану из ст. 2. овог члана примењују прописи којима се уређују кривична дела.
Дакле, утврђени проценат тетрахидроканабинола односи се само на гајење конопље (канабис), а не и у смислу да тај проценат одређује својство опојне дроге у одузетој биљној материји.
Цитирани случај број 7, односно пресуда Врховног касационог суда, даје јасан одговор да се проценат од 0,3 присутног тетрахидроканабинола односи само на гајење биљке канабис.
Да је погрешно тумачење одредбе члана 58. цитираног Закона изазвало погрешну примену закона, најбоље указује пример број 5. Иако за овај случај немамо потпун текст првостепене и другостепене пресуде, него само објављену сентенцу са образложењем, интересантно је да се закључак првостепеног и другостепеног суда који се односи на утврђење да биљна материја марихуана садржи вредност психоактивне компоненте тетрахидроканабинола испод 0,3 процента везује за институт неподобног покушаја предвиђеног у члану 31. КЗ-а.
У овом случају, окривљени је оглашен кривим због кривичног дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога из члана 246. ст. 1. КЗ-а, а то значи да су судови утврдили да одузета биљна материја која садржи тетрахидроканабинол (без обзира на то што је проценат мањи од 0,3) јесте опојна дрога. Овај закључак првостепеног суда је правилан, али се поставља питање зашто је исти суд нашао да је поменуто кривично дело извршено у неподобном покушају сходно чл. 31. КЗ-а.
У образложењу сентенце, између осталог, наводи се:
– да предметна марихуана није могла да произведе онакво психотропно дејство какво опојна дрога иначе производи, па није могла настати никаква опасност по животе људи.
Правилним тумачењем, овакав закључак оба суда треба повезати са садржином члана 3. ст. 1. Закона о психоактивним контролисаним супстанцама, у ком је наведено:
– опојна дрога је свака супстанца биолошког, односно синтетичког порекла која се налази на Списку, у складу с Јединственом конвенцијом о опојним дрогама („Сл. лист СФРЈ”, бр. 2/64), односно супстанца која делује примарно на централни нервни систем смањујући осећај бола, изазивајући поспаност или будност, халуцинације, сметње у моторним функцијама, као и друге патолошке или функционалне промене централног нервног система.
Имајући у виду наведено, утврђујемо постојање противречности у закључивању оба суда из датог примера: ако одузета биљна материја нема својство да делује на организам онда нема својство опојне дроге, па тада у физичком смислу и није опојна дрога, што даље значи да нема кривичног дела, а то за последицу има и закључак да не постоје услови за примену института неподобног покушаја предвиђеног у члану 31. КЗ-а.
Уместо закључка
Приказани случајеви намећу потребу да кривично одељење Врховног касационог суда заузме јединствен правни став да биљна материја марихуана, за коју се утврди да је индијска конопља – канабис, а садржи супстанцу тетрахидроканабинол, без обзира на висину процента, јесте опојна дрога, јер приказани случај број 7 решава само конкретну кривичноправну ситуацију у једном судском предмету.
У противном, јавља се исти проблем на који смо указали и у раније објављеним текстовима, а то је: да поједини судови у истој ситуацији заузму правни став да постоји кривично дело, док други судови поступају супротно, што све заједно доводи до неједнакости грађана пред законом и судовима.