ISSN 2406-1085

Ознака: АПР

  • Преглед нових решења из Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у Регистар

    Закон о изменама и допунама Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у Регистар објављен је у „Службеном гласнику РС” бр. 31/2019 од 29. 4. 2019, а ступио је на снагу 30. 4. 2019. године.                                  

    ПРОМЕНА НАЗИВА ЗАКОНА

    Промењен је назив поменутог закона, па се од сада зове Закон о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у Регистар.

    ПРЕЦИЗИРАЊЕ САДРЖИНЕ УГОВОРА

    Прецизира се садржина уговора о залози тако што мора да садржи и опис предмета заложног права.

    СТИЦАЊЕ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА – ПРАВО ПРВЕНСТВА

    Закон сада омогућава да заложни поверилац који је стекао заложно право предајом покретних ствари у државину (ручна, државинска залога) или на други легитиман начин, у односу на заложног повериоца који на истој ствари има заложно право које је стечено уписом у Регистар залоге (бездржавинска – регистрована залога) може да стекне првенствени ред у намирењу свог потраживања уписом у Регистар залоге.

    ПОКРЕТНЕ СТВАРИ КОЈЕ СУ  ПРЕДМЕТ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА

    Прецизира се члан 9. став 3. Закона (нпр. може да се заложи и инвентар) и додаје нов став 4, којим се прописује да се заложно право по самом закону проширује на све покретне ствари које постану део збира покретних ствари после заснивања залоге, ако су у својини залогодавца. Ова ситуација до сада се претпостављала (правило облигационог права).

    Додаје се члан 9а, којим је прописано да предмет заложног права могу да буду средства на посебном банковном рачуну залогодавца.

    За настанак заложног права на потраживању више није потребно да дужник заложног потраживања пре уписа заложног права у Регистар залоге буде обавештен о залагању потраживања.

    Поред тога, прописано је да предмет заложног права могу да буду и удели.

    ОДРЕЂИВАЊЕ ОВЛАШЋЕНОГ ЛИЦА

    Прецизније се уређује положај лица из члана 16. Закона и степен његових овлашћења, а врши се и усклађивање са општим нормама Закона о облигационим односима којима се уређује пуномоћје и обим овлашћења пуномоћника, према којима пуномоћник не може да се одрекне неког права без накнаде. За губитак права потребно је мало више овлашћења него за стицање.

    ТЕРМИНОЛОШКО УСКЛАЂИВАЊЕ СА ЗАКОНОМ О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА

    Измењен је члан 27. став 3. Закона ради терминолошког усклађивања са законом који уређује привредна друштва и друге облике организовања – уместо „предузеће” и „ималац радње” користе се термини „привредно друштво” и „предузетник”.

    РЕД ПРВЕНСТВА РАЗЛИЧИТИХ ЗАЛОЖНИХ ПРАВА

    Прецизно се одређује моменат продаје, односно стицања предмета заложног права.

    Заложни поверилац који је стекао заложно право предајом покретних ствари у државину (државинска залога) у односу на заложног повериоца који на истој ствари има заложно право које је стечено уписом у Регистар залоге (бездржавинска (регистрована) залога) може да има првенствени ред у намирењу свог потраживања само ако је уписано у Регистар залоге. Последично, брисан је члан 32. Закона ради усклађивања са одредбом члана 31. Закона.

    Измена члана 34. Закона прописује начин утврђивања реда првенства законског заложног права државе за потраживања по основу јавних прихода или других потраживања, тако што би се одређивање права приоритета државе, уместо за време уписа, везало за време пријема захтева за упис у Агенцији за привредне регистре. Предложеном изменом омогућио би се исти третман државе и осталих поверилаца који су своје потраживање обезбедили регистрованом залогом, што је прописано одредбама члана 30. Закона.

    ПОЧЕТАК НАМИРЕЊА ПОТРАЖИВАЊА

    Измењен је и члан 36. Закона, који уређује почетак намирења потраживања. Досадашње решење подразумева обавезу повериоца да залогодавца (и евентуално дужника када залогодавац даје залогу за треће лице – дужника, као и треће лице код кога се предмет залоге налази) обавести о намери да своје доспело потраживање намири. Обавештење се доставља препорученим писмом, а поступак намирења почиње када заложни поверилац обавештење пошаље дужнику, залогодавцу, као и трећем лицу код кога се заложена ствар налази, на адресу уписану у Регистру залоге. Поверилац и даље има обавезу доставе обавештења, али се уводи рок од 30 дана, по чијем истеку би се, независно од тога да ли је обавештење уручено, поступак намирења сматрао започетим. Истовремено би била уписана и забележба намирења (не тражи се више упис поступка намирења, већ упис обавештења). Последично је брисан члан 37. Закона и измењени су чланови 39. (став 1) и 40. Закона – прописивањем да поверилац стиче право на преузимање предмета у државину по истеку рока од 30 дана од објављивања обавештења о намирењу, као и члан 42. став 1. Закона.

    ПОСЕБАН ПОСТУПАК ЗА СТИЦАЊЕ ДРЖАВИНЕ НА ПРЕДМЕТУ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА У СЛУЧАЈУ ВАНСУДСКОГ НАМИРЕЊА

    Допуњен је наслов члана 41. Закона тако што се изричито прописује да се посебан поступак за стицање државине на предмету заложног права односи на вансудско намирење. Наиме, досадашња формулација доводи до различитог тумачења и неуједначене праксе судова који спроводе извршење, што води правној несигурности и непотребном одуговлачењу поступка намирења. Закон даје могућност повериоцу да се определи за вансудско намирење или намирење преко суда. У формулацији одредаба које уређују поступак намирења јасно је да примена одредаба члана 41. има смисла само у ситуацији када у поступку вансудског намирења залогодавац одбија да испуни Законом прописану обавезу предаје предмета залоге заложном повериоцу. У том случају заложни поверилац може да тражи од суда одузимање предмета залоге, након чега би, у складу са одредбама о вансудском намирењу, могао да приступи продаји или да предмет задржи за себе, ако је та могућност уговорена. У случају да се определи за судско намирење, извршење се спроводи у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу, који изводу из Регистра такође признаје својство извршне исправе, а у складу са поднетим предлогом за извршење, пописом, проценом, продајом и намирењем повериоца из продајне цене.

    Одредба става 2. овог члана допуњена је тако што се прописује да поступак за стицање државине на предмету заложног права може да се спроведе само уколико је претходно уписана забележба намирења. Упис забележбе намирења спроводи се и у циљу обавештавања јавности о намери повериоца да отпочне намирење доспелог потраживања, а допуном ове одредбе прави се јасна разлика између извода из Регистра залоге, којим се потврђује да је одређено заложно право регистровано, и извода са уписаном забележбом намирења, који има третман извршне исправе.

    Измена и допуна члана 43. Закона: Право повериоца да се обрати суду ради намирења везује се за истек рока од 30 дана од дана објављивања обавештења, чиме се одредба става 1. овог члана усклађује са предложеном изменом члана 36. став 2. Закона. Изричито се прописује да се извршење спроводи у складу са законом који уређује поступак извршења и обезбеђења, а додаје се став 3, којим се прописује да се, уз предлог за извршење, достављају и извод из Регистра залоге са уписаном забележбом намирења и уговор о залози.

    НАЧИН НАМИРЕЊА

    Мења се и допуњује члан 44. Закона – врши се усклађивање са изменом члана 36. став 2. Закона. Додавањем новог става после става 1. прописано је да извод из регистра са уписаном забележбом намирења даје овлашћење повериоцу да у име и за рачун власника заложене ствари закључи уговор о продаји предмета заложног права у поступку вансудског намирења. Брисан је члан 45. Закона ради усклађивања са изменом члана 44. Закона.

    Мења се члан 48. Закона тако што се прописује да се обавештење о вансудској продаји објављује на интернет страници Регистра залоге најмање 15 дана пре одржавања вансудске продаје.

    Уређује се стицање права својине на вансудској јавној продаји јер су правила о стицању својине на судској јавној продаји прописана законом којим се уређује поступак извршења и обезбеђења.

    ПРЕСТАНАК ЗАЛОЖНОГ ПРАВА

    Допуна члана 55. обављена је изричитим прописивањем да брисање заложног права може да се изврши и на основу другог документа из којег проистиче да је заложно право престало. Отклањају се дилеме да заложно право може да се брише само на основу писане изјаве заложног повериоца да пристаје на брисање или судске одлуке. Правни основ брисања могу да буду и неки други документи, као што су записник о тоталној штети на предмету залоге, потврда банке о исплати последње рате кредита и измирењу обавеза.

    РЕГИСТАР ЗАЛОГЕ

    Допуњује се члан 56. Закона тако што се у ставу 1. прецизира да је Регистар залоге јавни регистар заложног права на стварима, али и правима физичких и правних лица, с обзиром на то да Закон у делу одредаба којима уређује шта може бити предмет залоге наводи и право потраживања и друга имовинска права, а не само покретне ствари.

    После става 1. додаје се још један став, којим се проширује надлежност Регистра залоге и на уговоре о продаји покретних ствари са задржавањем права својине ради обезбеђења продавчевог потраживања до исплате цене у потпуности (уређен Законом о облигационим односима).

    Допуњују се одредбе члана 59. Закона, које уређују јавност података, тако што се додаје став 5, који прописује да је документација на основу које је извршена регистрација података доступна у складу са прописима који уређују заштиту података о личности и пословну тајну. На овај начин отклања се дилема и могуће погрешно тумачење начела јавности, прописаног одредбама члана 3. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 99/11 и 83/14), а прави се и разлика у погледу јавне доступности документације статусних и уговорних регистара јасним прописивањем ограничења доступности података који подлежу заштити по прописима који уређују заштиту података о личности и пословној тајни.

    Извршена је измена и допуна одредаба члана 62. Закона, које уређују садржину Регистра залоге, и то става 1. тако што се тачка 1) терминолошки усклађује са изменама члана 16. Закона, док се изменом тачке 3) истог става прецизирају подаци о потраживању који су предмет регистрације.

    Мења се члан 64. Закона о упису забележби, односно мења се назив изнад члана, а измењеном одредбом прописују се подаци који се региструју у форми забележбе. Прописан је и поступак брисања забележбе из Регистра залоге.

    Измена члана 65. Закона прописује рок чувања документације од пет година од правоснажности решења којим је заложно право брисано из Регистра залоге.

    И коначно, прописан је и рок за усклађивање подзаконских аката за примену закона, као и ступање на снагу Закона и почетак примене појединих чланова.

  • Шта доносе треће по реду измене Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре

    Закон о изменама и допунама Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре објављен je у „Службеном гласнику РС” бр. 31/2019 од 29. 4. 2019, а ступио је на снагу 7. 5. 2019. године.

    УСКЛАЂИВАЊЕ СА ЗАКОНОМ О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА И ЗАКОНОМ О ОПШТЕМ УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

    Измене овог закона у првом реду прате измене основног, односно материјалног закона – Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 44/18 и 95/18). Тако се у погледу лица које је овлашћено да поднесе регистрациону пријаву изричито прописује да је лице овлашћено за подношење пријаве:

    1) лице овлашћено за заступање правног лица,

    2) Законом овлашћено лице за регистрацију података прописаних Законом,

    3) оснивач у поступку оснивања привредног друштва,

    4) физичко лице које се региструје или је регистровано као предузетник;

    а изузетно од наведених (за одређене случајеве) и:

    1) за регистрацију преноса удела у привредном друштву и стицалац, односно преносилац удела;

    2) за регистрацију оставке лица овлашћеног за заступање и лице које даје оставку.

     

    И примена новог Закона о општем управном поступку из 2016. године захтевала је решавање одређених проблема, тачније речено одређено прецизирање. Заменом речи „сходна” речју „супсидијарна” уређена је хијерархија између закона којим је уређен општи управни поступак и овог закона којим је уређен један специфичан управни поступак – поступак регистрације, па ће се ЗУП применити тек када одређена правна ситуација није уопште регулисана законом којим се уређује поступак регистрације – не упуштајући се у коментар о разликовању термина „сходна” и „супсидијарна”, овде само напомињемо да и сам ЗУП користи оба термина – сходна и супсидијарна примена (видети члан 26. ЗУП-а).

    ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОДЛУКА КОЈИМА СЕ ПОНИШТАВАЈУ КОНАЧНЕ, ОДНОСНО ПРАВОСНАЖНЕ ОДЛУКЕ РЕГИСТРАТОРА

    У члану 4. додаје се став 2, којим се прописују правне последице одлука којима се поништавају коначне, односно правоснажне одлуке регистратора – не уклањају се правне последице које је одлука произвела. Заправо, изједначавају се правне последице поништених и укинутих одлука – за разлику од Закона о општем управном поступку који познаје и ништење свих последица одлука (видети члан 187. ЗУП-а – Правне последице поништавања и укидања решења).

    ЗАБЕЛЕЖБЕ ОД ЗНАЧАЈА ЗА ПРАВНИ ПРОМЕТ

    У одредбама о забележби од значаја за правни промет, о чијој регистрацији одлучује  регистратор, прецизира се да забележба представља чињеницу од значаја за правни промет, али у вези са предметом регистрације. Ово ограничава регистратора у оцени да ли је нешто што (ни)је од значаја за правни промет у вези са регистрацијом, а условљава и усмерава подносиоца да може да тражи упис забележбе само ако је у вези са предметом регистрације. Многа правна стања од значаја су за правни промет за одређени субјекат, али није свима место у регистрима Агенције за привредне регистре (нпр. чињеница да привредни субјект води парницу за наплату дуга).

    НАЧИН ВРШЕЊА ВАЛИДАЦИЈЕ ЕЛЕКТРОНСКОГ ПОТПИСА НА РЕГИСТРАЦИОНОЈ ПРИЈАВИ

    Такође, било је потребно прописати начин вршења валидације електронског потписа на регистрационој пријави тако што се за пријаву која је снабдевена електронским потписом, али није снабдевена и квалификованим временским жигом, валидација електронских потписа врши према времену пријема пријаве, што је констатовано у потврди о пријему пријаве коју издаје Агенција за привредне регистре. Поред тога, прописује се и начин вршења валидације електронског потписа на електронским документима који се прилажу уз регистрациону пријаву, тако што се валидација тог потписа врши према времену учитавања одређеног документа у корисничку апликацију коју обезбеђује Агенција за привредне регистре. Обавеза Агенције за привредне регистре је да приликом утврђивања валидности електронског потписа, ту чињеницу потврди квалификованим временским жигом.

    ДОДАТНИ УСЛОВ ЗА РЕГИСТРАЦИЈУ

    Као додатни услов за регистрацију (измена члана 14. у целини) прописује се и да пријава мора бити потписана, да приложени прописани документи по садржини и форми морају да буду у складу са законом на основу којег су донети, да чињенице из пријаве морају да буду сагласне и са подацима регистрованим у надлежном регистру који је јавно доступан (циљ је да се онемогући упис података ако подаци не одговарају подацима у другом јавно доступном регистру који је надлежан за регистрацију предметних података, неке одлуке (нпр. суда) својим ауторитетом налажу одређени упис, док увид у регистроване податке приказује другачије стање) и најзад да пријава мора да буде поднета у прописаном року ако је рок услов за регистрацију.

    РОК ЗА РЕШАВАЊЕ ПО ПРИЈАВИ

    Новину представља рок за решавање по пријави, па тако регистратор одлучује о пријави у року од пет радних дана од пријема пријаве, а не као до сада у року од пет дана од дана пријема пријаве. Овакво решење спречава да прописани рок од пет дана истекне до првог радног дана поступајућег органа.

    Осим тога, у вези са чланом 17. Закона прописује се да, ако подносилац пријаве у року од 30 дана од дана објављивања решења из става 2. тог члана поднесе нову регистрациону пријаву, уз позивање на број решења којим је ранија пријава одбачена, и отклони све утврђене недостатке, за вођење поступка регистрације платиће половину прописаног износа накнаде за регистрацију. Ово право на плаћање умањеног износа накнаде подносилац пријаве може да оствари само једном, с обзиром на то да до сада није био прецизиран број пута за подношење уређене пријаве у оквиру рока од 30 дана. Уз пријаву, подносилац пријаве је дужан да приложи само недостајућу, односно уређену документацију ради отклањања недостатака утврђених решењем по основној пријави, али остаје питање да ли ће и од сада моћи да преуреди првобитну пријаву (нпр. основна пријава односи се на упис података, а пријава по приоритету на измену података).

    ЖАЛБА

    У члану 25. Закона мења се став 1. тако да жалбу на одлуку може да поднесе лице које је Законом овлашћено за подношење пријаве. До сада је право на подношење жалбе било резервисано само за подносиоца регистрационе пријаве, односно само за онога који је поднео конкретну регистрациону пријаву, будући да се сматра да је поступак регистрације једностраначки правни посао. У пракси је понекад било потребно да се легитимација призна и неким другим заинтересованим лицима.

    У члан 29. Закона додаје се став 3, којим се прописује да се одлука о жалби доставља регистратору, при чему је исти дужан да поменуту одлуку достави странци у року од осам дана од дана пријема.

     

    БРИСАЊЕ РЕГИСТРАЦИЈЕ ОСНИВАЊА И ПРОМЕНЕ РЕГИСТРОВАНИХ ПОДАТАКА НА ОСНОВУ ОДЛУКЕ ДРУГОСТЕПЕНОГ ОРГАНА О ПОНИШТАВАЊУ, ОДНОСНО УКИДАЊУ КОНАЧНЕ ОДЛУКЕ НАДЛЕЖНОГ РЕГИСТРАТОРА

     

    После члана 34. додат је назив члана и члан 34а, који регулише брисање регистрације оснивања и промене регистрованих података на основу одлуке другостепеног органа о поништавању, односно укидању коначне одлуке надлежног регистратора у ситуацији кад подносилац пријаве у поновном поступку не уреди пријаву, односно не отклони недостатке на које му укаже надлежни регистратор. С друге стране, ако такве недостатке није могуће отклонити, надлежни регистратор ће по службеној дужности регистровати забележбу коначног управног акта другостепеног органа и покренути поступак принудне ликвидације привредног друштва, односно брисати предузетника чије је оснивање поништено, односно, у случају промене података, надлежни регистратор ће по службеној дужности регистровати забележбу коначног управног акта другостепеног органа и успоставити претходно регистровано стање, осим ако на основу касније поднете регистрационе пријаве није регистрована промена истог податка.

  • Поступак регистрације огранака – процедура, услови, надлежни органи

    Изменама Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018) промењене су одредбе које се тичу регистрације огранака домаћег правног лица. Закон је ступио на снагу дан након објављивања, дакле 9. 6. 2018. године. Домаћа привредна друштва у обавези су да до 8. 6. 2019. године региструју огранке.

    До сада је остављено привредним друштвима на избор да ли ће регистровати огранке у АПР-у или не. Обавезност регистрације била је прописана једино у случајевима из члана 569. Закона о привредним друштвима (у даљем тексту: Закон), уколико је у питању:

    1) огранак домаћег привредног друштва, ако има заступника различитог од заступника друштва или је то прописано посебним законом као услов за обављање делатности;

    2) огранак страног привредног друштва.

    Члан 569. Закона претрпео је измене које су избрисале разлику у регистрацији између домаћег и страног правног лица, па сада гласи:

    Огранак домаћег и страног привредног друштва региструје се у складу са законом о регистрацији. У регистру се региструју промене података и престанак, односно брисање огранка из регистра, у складу са законом о регистрацији.

    На овај начин уведена је обавезност регистрације огранака привредних друштава у року од годину дана од дана почетка примене овог закона (члан 157 (С3)). Закон је ступио на снагу дан након објављивања, дакле 9. 6. 2018. године. Домаћа привредна друштва у обавези су да до 8. 6. 2019. године региструју огранке.

    Приликом регистрације огранака потребно је обратити пажњу на више момената јер само спровођење промене у Агенцији за привредне регистре није и једина радња коју је потребно извршити, иако је најважнија.

    ПОСТУПАК У АГЕНЦИЈИ ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ

    Да би пријава за регистрацију огранака била поднета, прво је потребно да постоји усвојена одлука привредног друштва о образовању истих. Орган који доноси наведену одлуку одређен је интерним актом, односно статутом или одлуком о оснивању. Уколико није одређено у интерном акту, потребно је да одлуку донесе Скупштина привредног друштва, као и да она буде потписана, печатирана и заведена у књизи одлука.

    Овде је потребно упознати се са чланом 568. Закона (поготово став 2), који гласи:

    Огранак се образује одлуком коју доноси Скупштина, односно ортаци или комплементари, ако оснивачким актом, односно статутом није другачије одређено.

    Одлука из става 1. овог члана садржи нарочито:

    1) пословно име и матични број друштва;

    2) адресу огранка;

    3) претежну делатност огранка, која се може разликовати од претежне делатности друштва;

    4) лично име, односно пословно име заступника огранка и обим овлашћења заступника, ако је заступник огранка различит од заступника друштва.

     

    Веома је добро и то што се на сајту АПР-а налазе модели за различите врсте одлука, између осталих, и за образовање огранака, који могу да се искористе.

    Поред одлуке, Агенцији за привредне регистре подноси се и регистрациона пријава промене података и регистрације/објаве докумената субјеката уписаних у Регистар привредних субјеката, заједно са додатком 17 – Упис/брисање огранака, као и са додатком 30 – Ограничења овлашћења за заступање уколико се врши ограничење заступника супотписом. Уз све ово иде и такса за регистрацију огранка која се наплаћује у износу од 2.800,00 динара (износ таксе на дан 6. 3. 2019) по огранку, тако да се овај износ множи са бројем огранака који се региструју и онда уплаћује АПР-у.

    Битно је напоменути праксу Агенције за привредне регистре и како она тумачи одредбе Закона.

    Члан 570. каже:

    Ако је заступник огранка регистрован у складу са законом о регистрацији, то лице сматра се заступником целог привредног друштва и на питања у вези са дејством ограничења овлашћења за заступање према трећим лицима сходно се примењују одредбе члана 33. овог закона.

    Члан 33. каже:

    Заступник је дужан да поступа у складу са ограничењима својих овлашћења која су утврђена актима друштва или одлукама надлежних органа друштва.

    Ограничења овлашћења заступника не могу се истицати према трећим лицима.

    Изузетно од става 2. овог члана, ограничења овлашћења заступника у виду заједничког заступања, односно обавезног супотписа могу се истицати према трећим лицима, ако су регистрована у складу са законом о регистрацији.

    Дакле, уколико се региструје одређено лице за заступника привредног друштва и не постави му се ограничење супотписом, оно може да закључују све уговоре у име и за рачун целокупног привредног друштва, а не само огранка чији је заступник. Потенцијално може да закључи и штетне уговоре по друштво, које иначе не би ни имало право да закључи.

    Овакво решење Закона није баш најсрећније, али се правда заштитом права трећих лица.

    Из тог разлога велики број привредних друштава уноси ограничење супотписом како би се ограничили и контролисали заступници огранака. Ово углавном важи за случај када су заступник огранка и заступник привредног друштва две различите особе.

    Приликом постављања ограничења потребно је обратити пажњу на његову формулацију јер, уколико није формулисано у облику заједничког заступања два или више лица, односно обавезног супотписа, може да се дође у ситуацију да АПР региструје огранке и њихове законске заступнике без уписаног ограничења. Дакле, постојао би несклад између ситуације која је уписана у АПР-у (заступник без ограничења) и онога што је права воља и интенција привредног субјекта (заступник са ограничењем).

    Због тога би упутно било отићи до правне службе АПР-а како би се у директном контакту са правницима разрешиле све дилеме.

    Ово је списак документације која се подноси АПР-у ради регистрације огранака. Након подношења захтева АПР је у обавези да у року од 5 радних дана одлучи о захтеву и изврши упис огранака, заједно са објављивањем на сајту и издавањем решења.

    Било би пожељно да се преконтролишу сви подаци који су уписани јер увек постоји вероватноћа да и АПР нешто прескочи приликом уписа. За разлику од ситуације када је у питању грешка на страни привредног субјекта и када се доноси решење о одбацивању, уз рок од 7 дана да се поднесе исправка са уплатом пола таксе која је првобитно уплаћена, када је у питању грешка у АПР-у, довољно је послати мејл и у јако кратком року службе АПР-а провериће наводе, исправити грешку (нпр. нису уписали ограничење супотписом) и издати решење о исправци грешке.

    Једна од дилема која се јавља у овом тренутку јесте да ли постоји обавеза евидентирања законских заступника огранака и у Регистру понуђача за она привредна друштва која су се регистровала у РП. Одговор је да не постоји обавеза евидентирања законских заступника у наведеном регистру.

    Након регистровања огранака постоји још пар инстанци и радњи које је потребно урадити како би се промене испратиле свуда.

    ПОСТУПАК У ЦРОСО-А

    Прво, сви запослени пријављени су преко једне пријаве и поседују М образац који је идентичан по питању послодавца. Када се региструју огранци, потребно је извршити промену за сваког запосленог који ће радити у пословној јединици, тј. огранку. На самом обрасцу пријаве преко портала ЦРОСО-а постаје активно поље 26, са падајућим менијем из кога је потребно изабрати одговарајући огранак и на тај начин пријавити запосленог.

    У погледу постојећих запослених најпре је потребна одјава са осигурања под шифром 24 (остали разлози престанка), па да се са следећим даном изврши пријава са одабиром огранка под тачком 26. пријаве.

    Приликом израде пријаве потребно је да се у поље које се односи на пословну јединицу унесу адресни подаци нове пословне јединице. Сваки следећи пут када се израђује пријава на новододату пословну јединицу, иста ће моћи да буде одабрана избором „лупе”. Занимљиво је да адресни подаци старих огранака, који више не постоје, остају у систему, тј. није могуће избрисати их. Уколико постоји већи број огранака, то може да буде помало непрегледно приликом пријаве.

    Препорука је да се ове промене обаве у року од пар дана након добијања решења од стране АПР-а. Не постоји нигде рок за пријаву када је овако специфична ситуација у питању, али је потребно да се уради у најкраћем могуће року.

    Овде је потребно обратити пажњу на то да се приликом одјаве са шифром 24 одјављују и сва осигурана лица (деца, супружници), као и да је потребно и њих пријавити након пријаве осигураника. Проблем који овде може да се јави јесте да портал ЦРОСО-а неће дозволити да се у истом дану пријаве и осигураници и осигурана лица (нпр. уколико се изврши одјава са данашњим даном са шифром 24, пријава осигураника врши се са сутрашњим даном и ту нема проблема). Међутим, када постоји покушај да се на ову пријаву „прикаче” осигурана лица, то неће бити дозвољено, већ ће бити потребно да се сачека сутрашњи дан како би се на активну пријаву, која важи од тог дана, регистровала и осигурана лица.

    Ово је обавеза коју је потребно испунити како би се стање на порталу ЦРОСО-а ускладило са тренутном ситуацијом.

    Исто тако, осим за инспекцију рада, промена и упис огранка на М обрасцу битни су и уколико се учествује у неким програмима у вези са којима се аплицира као пословна јединица (нпр. програм стручне праксе НСЗ захтева да, уколико се аплицира као пословна јединица, приликом достављања креденцијала за ментора исти мора бити пријављен на пословну јединицу).

    УГОВОР О РАДУ

    Са радноправне стране потребно је да се са заступницима огранка закључи анекс уговора о раду који ће да обухвати и све обавезе законског заступника. Дакле, треба да се формалноправно покрије и рад запосленог као законског заступника огранка.

    ПОСТУПАК У ФИЛИЈАЛИ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ

    Постоји и одређена обавеза обавештавања надлежне филијале Пореске управе о образовању огранака привредног друштва. Како је процедура различита од филијале до филијале, није на одмет да се контактира надлежна филијала и затражи списак документације коју јој је потребно доставити.

    Углавном се документација своди на одлуку о образовању огранака, решење АПР-а и евентуално нови извод из АПР-а. Све ово достављало би се надлежној филијали према седишту привредног друштва, праћено дописом на меморандуму.

    ПРОМЕНЕ ПРИЛИКОМ УЧЕСТВОВАЊА У ПОСТУПЦИМА ЈАВНИХ НАБАВКИ

    Потребно је обратити пажњу и на члан 75. Закона о јавним набавкама, који каже:

    Понуђач у поступку јавне набавке мора доказати:

    1) да је регистрован код надлежног органа, односно уписан у одговарајући регистар;

    2) да он и његов законски заступник није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита, кривично дело преваре;

    3) (брисана)

    4) да је измирио доспеле порезе, доприносе и друге јавне дажбине у складу са прописима Републике Србије или стране државе када има седиште на њеној територији;

    5) да има важећу дозволу надлежног органа за обављање делатности која је предмет јавне набавке, ако је таква дозвола предвиђена посебним прописом.

     

    Наручилац је дужан да од понуђача или кандидата захтева да при састављању својих понуда изричито наведу да су поштовали обавезе које произлазе из важећих прописа о заштити на раду, запошљавању и условима рада, заштити животне средине, као и да немају забрану обављања делатности која је на снази у време подношења понуде.

    У овој ситуацији наручилац ће тражити потврде о измиреним порезима, доприносима и другим јавним дажбинама и од свих локалних филијала пореских управа где се налазе огранци привредног друштва.

    Ово је један од сегмената који веома лако може да се превиди приликом регистрације огранака и првог учествовања у поступцима јавних набавки одмах након промене.

    Као што се види из изложеног, потребно је сагледати поступак са свих страна и извршити промене пред свим органима.