Карактеристике радног ангажовања по основу уговора о допунском раду размотрене су у овом тексту како са аспекта Закона о раду тако и са аспекта посебних закона.
ДОПУНСКИ РАД СА АСПЕКТА ЗАКОНА О РАДУ
Закон о раду представља системски закон (општи пропис) који садржи одредбе којима се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, које се односе на све запослене и послодавце на територији Републике Србије, ако посебним законом није другачије одређено. Одредбе овог закона примењују се и на запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није друкчије одређено. Дакле, ако је законом који уређује радне односе у јавном сектору допунски рад уређен на другачији начин, примењиваће се одредбе посебног закона.
Обављање послова по основу уговора о допунском раду регулисано је у члану 202. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење) на следећи начин:
„Запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да закључи уговор о допунском раду са другим послодавцем, а највише до једне трећине пуног радног времена.
Уговором о допунском раду утврђује се право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу рада.
Уговор из става 1. овог члана закључује се у писаном облику.”
Сагласно наведеном:
– допунски рад представља рад ван радног односа, тако да се на лице које обавља послове на основу уговора о допунском раду не примењују одредбе Закона о раду којима се уређују права, обавезе и одговорности из радног односа (одредбе које се односе на минималну цену рада, годишњи одмор, накнаду трошкова и сл.), али нема сметњи да се самим уговором о допунском раду уговори да ће послодавац ангажованом лицу надокнадити одређене трошкове који настају у вези са обављањем послова, као и нека друга права по основу рада;
– уговор не може да се закључи са запосленим који ради непуно радно време, а не може да се закључи ни за рад код истог послодавца код ког је запослени у радном односу, већ само за рад код другог послодавца;
– уговор је могуће закључити и за послове који су систематизовани и за оне које нису, за послове у и ван делатности послодавца, на одређено и на неодређено време;
– за закључивање уговора о допунском раду није потребна сагласност послодавца код кога је лице које се ангажује запослено са пуним радним временом;
– с обзиром на то да се закључује искључиво са лицима која су у радном односу и која су већ пријављена на осигурање по приоритетном основу, лица која су ангажована по уговору о допунском раду не пријављују се на осигурање.
Скрећемо пажњу на могућност да и директор буде ангажован по основу овог уговора, а не само по основама из члана 48. Закона о раду. Наиме, запослени који ради са пуним радним временом код послодавца може да обавља послове директора (или лица које води послове ако код послодавца нема директора) код другог послодавца највише до једне трећине пуног радног времена, закључивањем уговора о допунском раду и под условом да је актом послодавца предвиђено да послови директора (или другог лица које води послове ако нема директора) могу да се обављају са трећином пуног радног времена. За обављени рад лице ангажовано по основу овог уговора има право на накнаду која нема карактер зараде.
Допунски рад са аспекта Закона о државним службеницима
Чланом 26. Закона о државним службеницима („Сл. гласник РС”, бр. 79/2005, 81/2005 – испр., 83/2005 – испр., 64/2007, 67/2007 – испр., 116/2008, 104/2009, 99/2014, 94/2017 и 95/2018) прописано је следеће:
„Државни службеник може, уз писмену сагласност руководиоца, ван радног времена да ради за другог послодавца ако додатни рад није забрањен посебним законом или другим прописом, ако не ствара могућност сукоба интереса или не утиче на непристрасност рада државног службеника.
Руководилац o давању писане сагласности из става 1. овог члана одлучује у року од три дана од дана достављања захтева државног службеника за добијање сагласности.
Кад државним органом руководи државни службеник, о давању сагласности за његов додатни рад и о забрани додатног рада одлучује државни орган или тело надлежно за његово постављење у року од десет дана од дана достављања захтева државног службеника.
Сагласност руководиоца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима, али је државни службеник дужан да о додатном раду обавести руководиоца наредног радног дана од дана почетка обављања додатног рада.
Руководилац може да забрани рад из става 4. овог члана ако се њиме онемогућава или отежава рад државног службеника, штети угледу државног органа, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристраност рада државног службеника.
Државни орган води евиденцију о додатном раду државних службеника и писаним сагласностима из става 1. овог члана.”
Допунски рад са аспекта Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе
Чланом 40. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 21/2016) прописано је следеће:
„Сагласност за додатни рад службеника даје послодавац.
Сагласност послодавца није потребна за додатни научноистраживачки рад, објављивање ауторских дела и рад у културно-уметничким, хуманитарним, спортским и сличним удружењима.
Послодавац може да забрани рад из става 2. овог члана ако се њиме онемогућава или отежава рад службеника, штети угледу послодавца, односно ствара могућност сукоба интереса или утиче на непристрасност рада службеника.
О додатном раду службеника на положају одлучује орган надлежан за његово постављење.”
Допунски рад у образовању – уговор о извођењу наставе
Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017, 27/2018 – др. закон, 27/2018 – др. закон и 10/2019) у члану 158. регулише уговор о извођењу наставе, који по својим карактеристикама представља уговор о допунском раду. С тим у складу прописано је следеће:
„Директор школе може да закључи уговор о извођењу наставе или за полагање испита, за највише 30% од пуног радног времена са лицем запосленим у другој установи или код другог послодавца, у случајевима и под условима прописаним за лица из члана 155. став 3. овог закона.
Директор школе пре закључења уговора о извођењу наставе прибавља сагласност друге установе.
Лице ангажовано по основу уговора из става 1. овог члана не заснива радни однос у школи.
Право на накнаду за обављени рад стиче на основу извештаја о обављеном раду.
Лице из става 1. овог члана учествује у раду стручних органа школе без права одлучивања, осим у раду одељењског већа, у складу са законом.”
Овај члан упућује на одредбе члана 155. став 3. Закона, којима су регулисани случајеви када установа без конкурса може да прими лице у радни однос на одређено време.
Допунски рад у здравству
Допунски рад у делатности здравства уређен је чланом 60. Закона о здравственој заштити („Сл. гласник РС”, бр. 25/2019) на следећи начин:
„Здравствени радник, здравствени сарадник, односно друго лице запослено у здравственој установи, односно приватној пракси, који ради пуно радно време, може да обавља одређене послове из своје струке код свог послодавца код кога је запослен са пуним радним временом, односно код другог послодавца, ван редовног радног времена, закључивањем уговора о допунском раду са својим послодавцем, односно највише три уговора о допунском раду са другим послодавцем, у укупном трајању до једне трећине пуног радног времена.
Сагласност за обављање допунског рада здравственог радника, односно здравственог сарадника, директор здравствене установе, односно оснивач приватне праксе у којој је запослен са пуним радним временом, даје у року од пет радних дана од подношења захтева за давање сагласности, под условом да је подносилац захтева у календарској години која претходи подношењу захтева остварио прописане мере извршења.
Здравствени радник, односно здравствени сарадник може да закључи уговор о допунском раду уз претходну сагласност директора здравствене установе, односно оснивача приватне праксе, у којој је запослен са пуним радним временом.
Сагласност из става 2. овог члана даје се на период од годину дана.
У случају да послодавац, здравствени, односно фармацеутски инспектор утврди да здравствени радник, односно здравствени сарадник обавља допунски рад без сагласности из става 2. овог члана, сагласност за допунски рад том здравственом раднику, односно здравственом сараднику не може бити дата у периоду од две године од дана утврђивања те чињенице.
О закључењу уговора о допунском раду са другим послодавцем, здравствени радник, односно здравствени сарадник дужан је да у року од пет радних дана од дана закључења уговора, писмено обавести директора здравствене установе, руководиоца другог правног лица, односно оснивача приватне праксе, где је запослен са пуним радним временом.
Здравствени радник, односно здравствени сарадник који ради са непуним радним временом код једног послодавца, а код једног или више послодаваца до пуног радног времена, дужан је да обезбеди сагласност из става 2. овог члана, од свих послодаваца код којих ради са непуним радним временом.
Здравствена установа, односно приватна пракса, дужна је да чува примерак сагласности дате здравственом раднику, односно здравственом сараднику за допунски рад, као и уговоре о допунском раду које су закључили.
Један примерак оригинала уговора о допунском раду, у року од пет радних дана од дана закључења уговора здравствена установа, односно приватна пракса која је закључила уговор о допунском раду доставља надлежном регистру, у складу са законом.
Здравствени радник, односно здравствени сарадник који обавља послове по основу уговора о допунском раду у складу са овим законом, остварује права из обавезног социјалног осигурања, у складу са законом.
Начин, поступак, ближе услове, као и друга питања од значаја за организовање и обављање допунског рада здравствених радника, здравствених сарадника, односно других лица запослених у здравственој установи, прописује министар.”
Дакле, очекује се подзаконски акт који ће ближе регулисати ову област.