ISSN 2406-1085

Ознака: Инспекција

  • Контролна листа за инспекцијски надзор у области безбедности и здравља на раду

    Инспекција рада у поступку инспекцијског надзора примењује више контролних листа. У прошлом броју чланак је посвећен контролној листи која се тиче области радних односа, док је у овом броју тема она контролна листа која се односи на област безбедности и здравља на раду.

     

    Чланом 61. Закона о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС”, бр. 101/2005, 91/2015 и 113/2017 – др. закон – даље: Закон) прописано је да надзор над применом прописа из области безбедности и здравља на раду врши министарство надлежно за рад преко инспектора рада.

    Члан 63. Закона прописује радње које инспектор рада има право и дужност да предузме у поступку контроле безбедности и здравља на раду, тј. има право да:

    1) прегледа опште и појединачне акте, евиденције и другу документацију;

    2) саслуша и узима изјаве од одговорних и заинтересованих лица;

    3) прегледа пословне просторије, објекте, постројења, уређаје, средства и опрему за личну заштиту, предмете, робу и сл.;

    4) узима узорке ради анализе, експертиза и сл.;

    5) наређује мерења која обавља друга стручна организација кад послодавац самостално или преко одређене стручне организације врши мерења у одговарајућим областима, а резултати извршеног мерења пружају основ за то;

    6) послодавцима, запосленим, њиховим представницима и синдикату даје обавештења и савете у области безбедности и здравља на раду, као и о мерама чијом применом се обезбеђује извршавање овог закона на најефикаснији начин;

    7) у складу са поднетим захтевом, послодавца и запосленог или представника запослених обавести о извршеном инспекцијском надзору и утврђеном стању;

    8) предузима друге радње за које је овлашћен другим прописом.

    Чланом 14. Закона о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС”, бр. 36/15) сачињене су контролне листе инспекције рада, које наведена инспекција примењује у поступку редовног инспекцијског надзора, а доступне су на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

    У поступку инспекцијског надзора највише се користи контролна листа у области радних односа. Поред ње, заступљена је и контролна листа из области безбедности и здравља на раду.

     

    Инспектори рада имају обичај да спроведу тзв. интегрисани надзор, када истовремено контролишу и област радних односа и област безбедности и здравља на раду. Препорука је да, уколико је инспектор рада најавио редован инспекцијски надзор из области радних односа, послодавац буде спреман и за надзор из области безбедности и здравља на раду.

     

    Контролна листа се састоји од 85 питања, која су подељена на 12 рубрика.

     

    РУБРИКА 1: ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОСЛОВА ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

     

    Члан 37. Закона налаже послодавцу да послове за безбедност и здравље на раду организује у складу са њим. Ово значи да послове безбедности и здравља на раду може да обавља само лице које има положен стручни испит.

    Питање број 2 из ове рубрике повезано је са евентуалном могућношћу да послодавац сам обавља послове безбедности и здравља на раду. У овој варијанти послодавац мора да обавља једну од следећих делатности: трговина на мало, услуга смештаја и исхране, информисања и комуникација, финансије и осигурања, пословања некретнинама, стручне, научне, иновационе, административне и помоћне услужне делатности, обавезно социјално осигурање, образовање, уметност, забава и рекреација или нека од осталих услужних делатности, као и да има до 20 запослених. Уколико испуњава ове услове, послодавац није дужан да има лице са положеним стручни испитом.

    Уколико је послодавац одредио једног или више својих запослених са положеним испитом за обављање послова безбедности и здравља на раду, потребно је припремити њихове лиценце, издате решењем од стране министарства, као доказ да су у питању лица са положеним стручним испитом.

    Уколико је послодавац ангажовао правно лице или предузетника са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду, потребно је приложити његову лиценцу као доказ испуњености.

    На крају, како год да је послодавац решио ово питање (одређивањем свог запосленог или преко другог правног лица), потребно је да је интерним актом у писменој форми одређено лице за обављање наведених послова. Неопходно је припремити овај акт (најчешће је то одлука) и приложити га приликом надзора. Уз овај акт упутно би било и приложити интерни акт којим су запослени обавештени о томе ко обавља дате послове у њиховој компанији, као и начин на који су обавештени (огласна табла, дељени фолдер, циркуларни мејл и сл.). Обавештење би требало да садржи, осим података о идентитету лица које обавља послове безбедности и здравља на раду, и начине на које се може ступити у контакт са њим (бројеви телефона и електронска пошта).

    Последње питање односи се на све послове којима се лице за безбедност и здравље на раду бави. Члан 40. Закона набраја 13 задатака. Уколико лице не обавља све послове из овог члана, требало би то нагласити, на пример, уколико лице не спроводи поступак процене ризика јер није довољно упућено у то, па саму процену врши друго правно лице.

     

    РУБРИКА 2: ПРАВА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

     

    Овај сегмент одговара на питање како је послодавац уредио област безбедности и здравља на раду – да ли путем колективног уговора, правилника о раду, правилника о безбедности и здрављу на раду или путем уговора о раду. Како год да је уређена област, потребно је приложити доказ којим се потврђује начин уређивања наведене области.

     

    РУБРИКА 3: ПРОЦЕНА РИЗИКА

     

    Питања из ове области контролишу сам акт о процени ризика, тј. да ли је послодавац донео исти у складу са Законом и да ли га је ажурирао у складу са свим променама током година.

    Потребно је да се приликом надзора припреми акт на увид, као и сва пропратна документација: одлука о покретању поступка процене ризика, план спровођења поступка процене ризика и закључак. Углавном, након увида у стање акта, инспектори траже копију првих пет и последњих пет страна истог. Тиме обухватају сва радна места која су обухваћена актом и набројана на првим странама акта, као и закључак који се налази на крају истог.

    Последњим питањем из ове области одговара се на све ово, односно потврђује се (или не) да је акт израђен у складу са Правилником о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини.

     

    РУБРИКА 4: ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕДИ ЗАПОСЛЕНИХ

     

    Радна места са повећаним ризиком и њихово устројство овде су на провери. Уколико су код послодавца актом о процени ризика установљена радна места са повећаним ризиком, биће потребно да се на увид ставе сви претходни лекарски прегледи за све запослене који су на рад ступили у периоду од једне године пре дана надзора.

    За све запослене на радним местима са повећаним ризиком који су запослени у периоду дужем од годину дана пре надзора биће потребно ставити на увид све периодичне лекарске прегледе.

    Уколико је послодавац у обавези да запосленима обезбеди лекарске прегледе у складу са прописима о безбедности и здравља на раду, неопходно је и да се ови прегледи ставе на увид приликом надзора. Овде се пре свега мисли на периодичне офталмолошке прегледе за све запослене који проводе пред монитором више од шест сати сваког дана. За њих постоји обавезан преглед на сваке три године. Постоје и други обавезни законски прегледи, а ово је један од најчешћих.

     

    РУБРИКА 5: ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД

     

    Ова рубрика се односи на проверу да ли је послодавца извршио обавезу да све запослене обучи за здрав и безбедан рад.

    У складу са тим потребно је ставити на увид програм оспособљавања запослених за безбедан и здрав рад. Исто тако, на увид је потребно ставити и све обрасце 6 којима се потврђује да су сви запослени прошли обуку за безбедан и здрав рад.

    Сваки запослени који је одређен да обавља послове на два или више радних места мора да је обучен за свако од тих места. Потребно је приложити обрасце 6 за свако од споменутих места.

    Уколико постоје запослени који обављају послове на радним местима са повећаним ризиком, треба водити рачуна да се код њих врши и периодична провера оспособљености најкасније у року од једне године од дана претходне провере.

    Код осталих запослених периодична провера оспособљености за безбедан и здрав рад врши се најкасније у року од четири године од дана претходне провере. Ово су све рокови који могу бити подложни провери приликом вршења надзора и потребно је проверити све обрасце 6 и евентуално извршити обуке у складу са Законом.

    Приликом провере инспекције постоји тзв. свето тројство: акт о процени ризика – уговор о раду – образац 6. Ова три акта морају да се поклапају са описом посла и проценом ризика. Уколико постоји разлика, до чега може доћи нпр. приликом промене описа посла која није испраћена кроз акт о процени ризика, јавиће се несклад између ова три акта, као и могућност да се приликом надзора изрекне мера усклађивања свих аката.

    Исто тако, уколико код послодавца на основу уговора, споразума или по било ком другом основу рад обављају запослени другог послодавца, потребно је да и они буду обучени за безбедан и здрав рад код послодавца. Закон у члану 4. дефинише запосленог као домаће или страно физичко лице које је у радном односу код послодавца, као и лице које по било ком основу обавља рад или се оспособљава за рад код послодавца, осим лица које је у радном односу код послодавца ради обављања послова кућног помоћног особља. На основу тога потребно је да сваки запослени има образац 6 послодавца.

    Уколико послодавац има запослену жену за време трудноће, запосленог млађег од 18 година живота, особу са инвалидитетом или запосленог код којег је утврђено професионално обољење, потребно је да приложи писано обавештење којим су запослени обавештени о резултатима процене ризика на радном месту и о мерама којима се мере отклањају.

     

    РУБРИКА 6: СРЕДСТВА И ОПРЕМА ЗА ЛИЧНУ ЗАШТИТУ НА РАДУ

     

    Ово је део који се односи на средства и опрему за личну заштиту на раду. Лична заштитна средства (ЛЗС) одређују се у складу са актом о процени ризика и проценом ризика која је извршена на њима на основу препознатих и утврђених опасности и штетности којима су запослени изложени на радном месту. Осим тога, потребно је и да се припреме на увид реверсне листе задужења којима се потврђује да је свим запосленима дата опрема и ЛЗС у складу са актом о процени ризика, као и упутства за безбедан рад у складу са Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу средстава и опреме за личну заштиту на раду. Уколико су упутства на страном језику, потребно их је превести на језик који запослени разуме, што треба применити и на обрасце 6, као и на тестове које запослени полажу, уколико су у питању страни држављани. У супротном може да се постави питање да ли је запослени разумео шта је потписао на српском језику.

     

    РУБРИКА 7: ПРЕГЛЕДИ И ПРОВЕРА ОПРЕМЕ ЗА РАД

     

    Уколико запослени у свом раду користе машине које су произведене након 1. 1. 2012. године, потребно је да их прате исправе (потврде) о усаглашености и друга документација прописана Правилником о безбедности машина. За сву опрему за рад треба обезбедити упутства за безбедан рад у складу са Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад. И овде важи правило као и када су у питању ЛЗС да, уколико су упутства на страном језику, потребно их је превести на језик који запослени разуме.

    Уколико опрема за рад подлеже периодичним прегледима, потребно је ставити на увид стручни налаз којим се потврђује исправност опреме за рад. Све су ово сегменти на којима може, а и не мора да се инсистира приликом вршења инспекцијског надзора.

    Послодавац је у обавези да једном у три године врши проверу свих електричних инсталација од стране лиценцираног лица. Приликом вршења надзора ови налази ће бити предмет провере инспекције и потребно их је припремити.

     

    РУБРИКА 8: ХЕМИЈСКЕ МАТЕРИЈЕ

     

    Уколико послодавац у процесу рада користи опасне и друге хемијске материје, потребно је да за сваку опасну материју обезбеди безбедносни лист на језику који запослени разуме, који се запосленима даје на коришћење. Ови безбедносни листови представљају неизоставан сегмент провере приликом надзора.

     

    РУБРИКА 9: ИСПИТИВАЊЕ УСЛОВА РАДНЕ ОКОЛИНЕ

     

    Испитивање радне околине треба спроводити у прописаним роковима, о чему постоје стручни налази које је потребно приложити приликом надзора.

    Испитивање је потребно спровести на свим радним местима у смислу пословних локација. Уколико послодавац има издвојену пословну јединицу, постоји могућност да се и за ту пословну јединицу тражи испитивање радне околине, невезано за то колика је пословна јединица (па чак и за једног запосленог). Овде се убраја и испитивање микроклиме, које се спроводи у летњем и зимском режиму, као и испитивање осветљености и физичке, хемијске и биолошке штетности.

    За сва испитивања потребно је да су измерене величине у дозвољеним границама, односно да су на свим тим радним местима примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду.

     

    РУБРИКА 10: ОРГАНИЗОВАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ

     

    Према члану 5. Правилника о начину пружања прве помоћи, врсти средстава и опреме који морају бити обезбеђени на радном месту, начину и роковима оспособљавања запослених за пружање прве помоћи, за пружање прве помоћи морају бити оспособљени руководиоци, као и најмање 2% од укупног броја извршилаца у једној радној смени или локацијски одвојеној јединици, за основно или напредно оспособљавање за пружање прве помоћи у зависности од процењених ризика. Послодавац је дужан да обезбеди да за сваку радну смену и локацијски одвојену јединицу буде присутан најмање један запослени који има завршено основно оспособљавање за пружање прве помоћи.

    Ово значи да је потребно приложити сертификате о оспособљености за пружање прве помоћи у довољном броју.

    Уколико послодавац има радна места са повећаним ризиком, потребно је да обезбеди присуство најмање једног запосленог са завршеним напредним оспособљавањем за пружање прве помоћи.

    Потребно је припремити на увид и Програм оспособљавања из прве помоћи, као и приступ свим ормарићима за прву помоћ. На ормарићима мора бити јасно истакнуто име лица које је оспособљено за пружање прве помоћи, као и бројеви телефона хитних служби.

     

    РУБРИКА 11: ЕВИДЕНЦИЈА, САРАДЊА И ИЗВЕШТАВАЊЕ

     

    Глава VII Закона регулише област евиденције, сарадње и извештавања у области безбедности и здравља на раду.

    Сваки послодавац је у обавези да води све прописане евиденције у области безбедности и здравља на раду.

    Правилником о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду прописано је 14 евиденција које је потребно водити. Приликом надзора биће потребно приложити све евиденције на увид.

    Уколико је у последњих годину дана од дана вршења надзора код послодавца било повреда на раду, потребно је припремити сву документацију везану за исте јер ће инспектори рада проверавати поштовање законских рокова приликом подношења извештаја о повредама на раду. Препорука је да се све чува, штампа, бележи и заводи како би хронолошки след био више него јасан. Ово важи поготово због императивних норми везаних за подношење изјаве о повреди на раду, јер је потребно прибавити изјаве више правних лица која не морају, не могу или неће да одговоре у законском року, чиме послодавац може да западне у доцњу приликом подношења извештаја. Процедура подношења извештаја прописана је Правилником о садржају и начину издавања обрасца извештаја о повреди на раду и професионалном обољењу.

    Исто се односи и на професионална обољења уколико је у последњих годину дана пре вршења надзора утврђено професионално обољење код неког од запослених.

    Уколико послодавац у обављању послова дели радни простор са другим послодавцем, потребно је да се на увид припреми споразум о начину реализације сарадње у погледу безбедности и здравља на раду, који мора да садржи и имена лица која су одређена за координацију, контролу и спровођење споразума са обе стране.

    Предмет провере може бити и пријава о раду одвојене јединице или о почетку свог рада. Послодавац је у обавези да најмање осам дана пре почетка рада надлежну инспекцију обавести о овим чињеницама. Ову пријаву треба да стави на увид уколико је дошло до почетка рада, отварања нове пословнице или промене технолошког поступка, ако се тим променама мењају услови рада (члан 18. Закона).

    Уколико послодавац, у складу са прописима из безбедности и здравља на раду, изводи радове на изградњи објекта на привременим или покретним градилиштима, потребно је да надлежној инспекцији поднесе извештај о почетку рада, као и да приложи елаборат о уређењу градилишта. Све су ово акти који су подложни провери приликом вршења надзора и потребно их је припремити.

     

    РУБРИКА 12: ПРЕДСТАВНИЦИ ЗАПОСЛЕНИХ ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ И ОДБОР ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

     

    Последњи сегмент тиче се Одбора за безбедност и здравље на раду. Члан 44. Закона каже да запослени могу (а не морају) да изаберу једног или више запослених који ће са представником послодавца образовати Одбор за безбедност и здравље на раду. Већина послодаваца ово нема, али уколико има оформљен Одбор, требало би да приликом надзора стави на увид одлуку о образовању истог.

    Предмет провере су и законске обавезе послодавца да барем једном запосленом омогући одсуство са рада у трајању од најмање 5 плаћених часова рада месечно, као и да ли је обезбедио техничко-просторне услове за обављање активности.

    Обавеза послодавца је и да омогући увид представнику запослених у све акте везане за безбедност и здравље запослених, као и да упозна Одбор са свим налазима и мерама заштите и превентивних мера или предузетим мерама инспекције рада.

     

    Резиме

     

    Инспекција рада није у обавези да прође кроз сва питања контролне листе, већ може да се концентрише само на поједине рубрике. Иако имају ову могућност, инспектори је ретко користе и углавном пролазе кроз све рубрике. Поједине рубрике које се не контролишу углавном су оне које нису ни погодне за контролу, нпр. рубрика 8 или 12 – уколико привредно друштво у обављању своје делатности не ради са хемијским материјама и сл.

    Укупан број бодова, уколико би се прошло кроз све области, износи 170.

    На основу свих бодовних ставки које су биле предмет инспекцијског надзора одређује се број бодова и на основу њега степен ризика, који се креће од незнатног (96–100%) до критичног (1–60%).

    Контролна листа је саставни део записника о инспекцијском надзору.

    Упутно би било да се све ставке које су неспорне попуне и да се документација за коју се унапред зна да ће бити предмет контроле припреми како би се приликом надзора уштедело на времену.

  • Контролна листа за инспекцијски надзор у области радних односа

    Инспекција рада у поступку редовног инспекцијског надзора примењује контролне листе, при чему је најпознатија и најзаступљенија она контролна листа која се тиче инспекцијског надзора у области радних односа.

     

    Законом о раду прописано је да надзор над применом прописа из области радних односа спроводи инспекција рада (члан 268. Закона о раду – даље: Закон):

    У поступку инспекцијског надзора инспектор је овлашћен да:

    1) врши увид у опште и појединачне акте, евиденције и другу документацију ради утврђивања релевантних чињеница;

    2) утврђује идентитет лица и узима изјаве од послодавца, одговорних лица, запослених и других лица која се затекну на раду код послодавца;

    3) врши контролу да ли је извршена пријава на обавезно социјално осигурање на основу података из Централног регистра обавезног социјалног осигурања;

    4) прегледа пословне просторије, објекте, постројења, уређаје и друго;

    5) налаже предузимање превентивних и других мера за које је овлашћен у складу са законом ради спречавања повреда закона (члан 269. Закона).

    Чланом 14. Закона о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС”, бр. 36/15) сачињене су контролне листе инспекције рада, које она примењује у поступку редовног инспекцијског надзора, а доступне су на сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

    Наведене листе састоје се од 77 питања, која су подељена на 12 рубрика.

     

    РУБРИКА 1 – ПОДАЦИ О ПОСЛОДАВЦУ

    Ова рубрика представља иницијални сегмент у ком се попуњавају основни подаци о компанији.

    Број запослених у компанији је податак који неки инспектори проверавају тако што траже све М обрасце запослених. Упутно је припремити исте унапред.

    На самом крају налази се поље у које се уписује адреса издвојене јединице, уколико се у њој спроводи надзор.

    Члан 35. Закона о раду прописује да је послодавац дужан да уговор о раду, односно други уговор у складу са овим законом или њихову копију држи у седишту или другој пословној просторији послодавца или на другом месту, у зависности од тога где запослени или радно ангажовано лице ради.

    Дакле, постоји могућност да инспекција тражи на увид уговоре о раду за запослене у издвојеним јединицама. Исто тако, уколико су пословне јединице регистроване при Агенцији за привредне регистре Републике Србије, потребно је и да М обрасци запослених у издвојеним јединицама буду у складу са пријављеном структуром компаније, односно да су запослени пријављени на важећу пословну јединицу.

     

    РУБРИКА 2 – ПОДАЦИ О ЗАПОСЛЕНИМА

    Први сегмент тиче се статистичких елемената којима располаже свака кадровска служба.

    Овде је потребно обратити пажњу на питања да ли послодавац ангажује лица ван радног односа и да ли су ти уговори у складу са Законом о раду.

    Уколико је одговор позитиван, биће потребно да се приложе копије уговора о делу, ПП пословима и слично.

    Треће питање тиче се места где се чувају уговори о радном ангажовању запослених. У вези са тим постоји могућност да инспектор затражи да погледа место где се и како чувају уговори о раду.

     

    РУБРИКА 3 – СИНДИКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА

    Она обухвата сет од 5 питања која одговарају на то како је сарадња са синдикалним организацијама остварена. Ово се односи само на привредна друштва која имају синдикалне организације.

     

    РУБРИКА 4 – УРЕЂИВАЊЕ ПРАВА, ОБАВЕЗА И ОДГОВОРНОСТИ ЗАПОСЛЕНИХ

    Ова рубрика се бодује код привредних друштава са више од 10 запослених и састоји се од 10 питања која се тичу правилника о раду, колективног уговора и уговора о раду.

    Уз одговоре на питања, инспектори углавном траже на увид и уговоре о раду са одређеним запосленима. Члан 33. Закона о раду прописује 13 обавезних елемената уговора о раду, а питање број 6 у оквиру ове рубрике баш то и проверава.

    Уколико је уговором о раду прописан и пробни рад, постоји могућност да инспектор тражи на увид и такав уговор у ком је наведено и прописано.

    Члан 36. Закона о раду прописује разлоге због којих се установљава пробни рад и његово максимално трајање од 6 месеци.

    Пробни рад се уговара у ситуацијама када се запошљавање врши на неодређено трајање од почетка, али се оставља рок до 6 месеци како би се извршила провера способности, компетенција и знања запосленог. Иако не постоји као пракса, није противно прописима да се пробни рад установи и за рад на одређено време.

     

    РУБРИКА 5 – РАДНО ВРЕМЕ

    1) Потребно је да се приложи одлука о распореду радног времена запослених. Послодавци ову обавезу углавном испуњавају кроз доношење посебне одлуке.

    2) Потребно је да се одлука о распореду коришћења одмора у току дневног рада приложи  на увид.

    3)–6) Уколико је извршена прерасподела радног времена у текућој календарској години, потребно је приложити барем једно решење/одлуку којим/ом се доказује исто.

    Прерасподела радног времена врши се тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од уговореног радног времена запосленог (члан 57. став 2. Закона о раду). Овде постоји могућност да инспектор провери на који начин се врши прерасподела радног времена и да тражи табеле присуства, тзв. карнете.

    7)–8) Уколико је организован ноћни рад запослених, потребно је приложити решење о организацији ноћног рада, при чему је битно напоменути став 4. члана 63. Закона, који дозвољава рад дуже од једне недеље ноћу само уз писану сагласност запосленог.

    9)–12) Исто важи и за сменски и за прековремени рад. Потребно је да је све покривено решењима и одлукама привредног друштва.

     

    РУБРИКА 6 – ОДМОРИ И ОДСУСТВА

    1) Прво питање односи се на законитост коришћења одмора у току трајања дневног рада.

    Потребно је приложити одлуку о коришћењу дневног одмора у току дана (став 2. члана 65. Закона обавезује на то).

    2) Друго питање односи се на начин коришћења дневног одмора. Велики број запослених у Србији не зна колика је дужина дневног одмора у току радног дана и да ли се исти рачуна у радно време.

    У члану 64. Закона дефинисана је дужина одмора:

    – Запослени који ради најмање шест часова дневно има право на одмор од најмање 30 минута.

    – Запослени који ради дуже од четири, а краће од шест часова дневно, има право на одмор од најмање 15 минута.

    – Запослени који ради дуже од 10 часова дневно има право на одмор најмање 45 минута.

    Време одмора урачунава се у радно време.

    У одређеним земљама ЕУ време дневног одмора не урачунава се у радно време, већ запослени добијају одмор од нпр. 60 минута, који им продужава целокупно задржавање на послу на преко 9 сати.

    Треба напоменути да послодавац ничим није ограничен да дневну паузу продужи и преко ових 15/30/45 минута, једино не сме да иде испод законског минимума.

    3) Треће питање односи се на недељни одмор и начин његовог коришћења.

    Потребно је приложити одлуку са установљеним радним временом у току радне недеље, чиме се доказује поштовање законске одредбе да запослени има право на недељни одмор од најмање 24 часа непрекидно, коме се додаје и 12 сати дневног одмора у току дана.

    4) и 5) Ова питања односе се на издавање решења о коришћењу годишњих одмора, када је потребно доставити на увид издата решења за годишње одморе. Приликом инспекцијског надзора постоји могућност да инспектори траже на увид и платне листиће за све запослене и да упоређују издата решења за годишње одморе са тим да ли је запосленима и тако „прошла” зарада. Битно је да су свим запосленима издата решења, први део годишњег одмора у трајању од минимум 10 дана у току текуће године и остатак у другом решењу или решењима. Законодавац не ограничава број решења за годишњи одмор, осим да први део мора бити минимум 10 дана (али може и цео одмор у једном решењу).

    6) и 7) Уколико су запослени користили плаћено одсуство, потребно је приложити решења о коришћењу истог. Углавном, ово је ставка која постоји код свих привредних субјеката јер су чланом 77. Закона дефинисани разлози за плаћено одсуство. На све ово послодавац својим правилником о раду може да дефинише и додатне критеријуме за плаћено одсуство. Закон овде треба узети као „минимум минимума”.

    8) и 9) Исто важи и за неплаћена одсуства, као и за мировање радног односа 10) и 11).

    На крају ове рубрике потребно је попунити статистичке податке из кадровске евиденције.

     

    РУБРИКА 7 – ПОСЕБНА ЗАШТИТА ЗАПОСЛЕНИХ

    Овај сет питања односи се на посебно осетљиве групе запослених, пре свега на труднице, породиље и запослене између навршене 18. и 21. године живота и њихових услова рада, када је потребно приложити решења којима се испуњава примена одредби чланова 84–102. Закона. Дакле, уколико нпр. запослена одсуствује са посла ради обављања здравствених прегледа повезаних са трудноћом, потребно је издати одговарајуће решење о плаћеном одсуству (члан 90. став 2. Закона) и исто приложити на увид приликом инспекцијског надзора.

    Уколико се врши прерасподела радног времена запосленој за време трудноће, родитељу детета до 3 године или родитељу детета са тежим степеном психофизичке ометености, потребна је писана сагласност запосленог, која се прилаже уз овакво решење.

    Уколико постоји запослена/запослени која/и користи одсуство са рада ради неге детета, потребно је приложити решење послодавца којим се ово доказује.

     

    РУБРИКА 8 – ЗАРАДЕ, НАКНАДЕ ЗАРАДЕ И ДРУГА ПРИМАЊА

    1) Уколико је одговор на питање да ли је запосленима исплаћена последња доспела зарада – јесте, постоји могућност да инспектори траже на увид извод из банке којим се ово потврђује.

    2) Уколико су достављени и обрачуни уз исплату зараде, потребно је приложити или барем ставити на увид евиденцију уручених платних листића. По Закону, постоји могућност и да се платни листићи испоручују електронски, на електронску пошту коју запослени достављају на посебној изјави којом потврђују адресу на коју може да им се испоручи платни листић. У овој ситуацији, уколико се испорука платних листића врши овако, постоји проблем доказивања да ли су сви запослени примили исте. Овде би било упутно да приликом испоруке листића на електронску адресу стоји напомена да, уколико запослени не затражи исплатни листић, сматраће се да је исти испоручен запосленом.

    3) Ово питање обухвата и специфичну ситуацију која је повезана са неисплаћеним доспелим зарадама.

    4) Четврто питање обухвата проверу да ли се исплаћује зарада у висини уговорене. Приликом провере ове ставке постоји могућност да инспектор тражи на увид уговор запосленог и извод из банке, како би их упоредио.

    5) Што се тиче исплата накнаде трошкова за долазак и одлазак са посла, по најновијем мишљењу Министарства финансија, бр. 011-00-12/2019-4 од 1. фебруара 2019. године, као и накнадног тумачења Пореске управе РС да је послодавац у обавези да исплати накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, осим извода којим се доказује исплата накнаде, потребно је да послодавац поседује и веродостојне рачуноводствене исправе, и то: рачун за куповину месечне претплатне карте, дневне карте или карте за једну вожњу у јавном превозу, рачун за гориво у случају коришћења сопственог возила и сл., на основу којих у контроли доказују да предметне исплате заиста представљају накнаду трошкова запослених за долазак и одлазак са рада.

    Ово је најновија обавеза која може бити предмет контроле приликом инспекцијског надзора.

    6) Ово питање односи се на накнаду за исхрану у току рада, док се следеће питање 7) односи на регрес за коришћење годишњег одмора. Обе ставке могу да се провере достављањем извода из банке.

    8) Овај захтев односи се на вођење евиденција зараде и накнаде зараде, што може да се докаже изводом из пословног програма који послодавац користи.

    9) Уколико се запосленима исплаћују и друга примања (јубиларне награде, солидарна помоћ и сл.), потребно је приложити и решења којим се доказују.

     

    РУБРИКА 9 – ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ

    1) Уколико је у последњих годину дана било случајева отказа уговора о раду због престанка потребе за радом запослених, потребно је припремити на увид решења којима су запосленима отказани уговори о раду.

    2) и 3) Ова питања тичу се програма решавања вишка запослених, тј. да ли је послодавац донео исти. Вишак запослених и сама садржина програма регулисани су члановима Закона од 153. до 160.

    4) Четврто питање тиче се отпремнине и да ли је исплаћена у складу са Законом и интерним актом послодавца. Члан 158. став 1. Закона налаже исплату отпремнине пре  отказа уговора о раду. Постоји могућност да се приликом инспекцијског надзора тражи на увид извод из банке којим се потврђује да је отпремнина исплаћена у складу са Законом.

     

    РУБРИКА 10 – УДАЉЕЊЕ ЗАПОСЛЕНОГ СА РАДА

    1) Уколико је у последњих годину дана било случајева удаљења запослених са рада, потребно је припремити на увид и решења којима је удаљење спроведено.

    2) и 3) Удаљење са рада спроводи се на основу Законом прописаних услова (члан 165. и 166. Закона):

    – ако је против њега започето кривично гоњење због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом;

    – ако непоштовањем радне дисциплине или повредом радне обавезе угрожава имовину веће вредности, утврђене општим актом или уговором о раду;

    – ако је природа повреде радне обавезе, односно непоштовања радне дисциплине или је понашање запосленог такво да не може да настави рад код послодавца пре истека рока из члана 180. став 1. Закона (а то је рок од најмање 8 дана за изјашњење запосленог на наводе из упозорења да постоје разлози за отказ уговора о раду);

    – уколико му је одређен притвор, и то од првог дана притвора, док исти траје.

    4) Проверава се да ли је удаљење запосленог временски ограничено. Закон у члану 167. каже да је удаљење ограничено на три месеца максимум, осим уколико је против запосленог започето кривично гоњење због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом. У овој ситуацији удаљење може да траје до правоснажног окончања поменутог кривичног поступка.

     

    РУБРИКА 11 – ИЗМЕНА УГОВОРЕНИХ УСЛОВА РАДА

    Ова рубрика одговара на питања која се тичу премештаја запослених са једног посла на други, са једног места рада на друго, као и присуства запослених који су упућени на рад од стране других послодаваца, али и на питања да ли су вршене промене елемената уговора о раду и да ли су тада нуђени анекси уговора о раду и писана обавештења.

    Уколико је било оваквих измена, потребно је припремити примере одговарајућих решења, анекса и обавештења којима се доказују иста. Приликом издавања ових радноправних аката битно је поштовати законске одредбе које ограничавају измене на више начина:

    – члановима 171. и 172. Закона утврђено је у којим ситуацијама је послодавац дужан да понуди анекс уговора о раду и пропратно обавештење;

    – чланом 172а Закона дозвољава се изузетак у том смислу да запослени може да буде привремено премештен на друге одговарајуће послове на основу решења, без понуде анекса уговора у смислу члана 172. овог закона, најдуже 45 радних дана у периоду од 12 месеци;

    – члан 173. Закона прописује услове за премештај у друго место рада без пристанка запосленог;

    – члан 174. Закона регулише упућивање на рад код другог послодавца.

     

    РУБРИКА 12 – ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА

    Ово је последња рубрика и по искуству најдискутабилнија у радноправној теорији и пракси.

    По овом питању потребно је приложити решења о престанку радног односа и то подељена према разлогу престанка – од споразумног престанка до престанка по сили закона.

    Инспекцијски надзор у овој рубрици подразумева контролу целокупног поступка престанка радног односа и поштовање свих законских норми везаних за то, као и исплату свих доспелих потраживања запосленог. Последње питање тиче се враћања радне књижице која је престала да има статус јавне исправе још пре пар година. Сваки од стадијума престанка радног односа подложан је контроли и потребно је припремити целокупну документацију која прати ток престанка радног односа од решења о отказу, преко обавештења о последицама при остваривању права у случају незапослености (уколико је у питању споразумни раскид или отказ од стране запосленог, запослени нема право на новчану накнаду у случају незапослености у НСЗ), до решења о отпремнини.

    Ситуација која је мање присутна у пракси јесте престанак радног односа у случају смрти запосленог, поготово када протекне рок од 3 дана од тренутка смрти да би се иста регистровала на порталу ЦРОСО-а. Тада је потребно да се решење донесе ретроактивно, као и да се, уз пропратни акт у ком је објашњено зашто је дошло до прекорачења рока, преда захтев у филијалу ПИО фонда, која ће уз Извод из матичне књиге умрлих евидентирати престанак радног односа ретроактивно. У случају инспекцијског надзора постоји могућност да се проверава да ли је донето решење о престанку радног односа због смрти запосленог.

     

    Инспекција рада није у обавези да прође кроз сва питања контролне листе, већ може да се концентрише само на поједине рубрике. И поред ове могућности, инспектори углавном пролазе кроз све рубрике, а поједине које се не контролишу углавном и нису погодне за контролу, нпр. рубрика 3 – Синдикална организација – уколико привредно друштво нема синдикат и сл.

    Укупан број бодова, уколико би се прошло кроз све области, износи 105.

    На основу свих бодовних ставки које су биле предмет инспекцијског надзора одређује се број бодова и на основу њега степен ризика, који се креће од незнатног (96–100%) до критичног (1–60%).

    Контролна листа је саставни део записника о инспекцијском надзору.

    Упутно би било да се попуне све ставке које су неспорне, као и да се припреми документација за коју се унапред зна да ће бити предмет контроле, како би се приликом надзора уштедело на времену.