ISSN 2406-1085

Ознака: inspekcijska kontrola

  • Коментар Правилника о начину и поступању Буџетске инспекције у вршењу надзора над спровођењем Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама

    Надзор над спровођењем Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката у комерцијалним трансакцијама у којима су субјекти јавног сектора дужници, као и између субјеката јавног сектора, врши Министарство финансија – Одељење за буџетску инспекцију. Правилник о начину и поступању Буџетске инспекције у вршењу надзора над спровођењем Закона о РИНО у комерцијалним трансакцијама објављен је у „Службеном гласнику РС” бр. 78/2019, а ступио је на снагу 9. 11. 2019. године.

     

    Увод

     

    Законом о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама („Сл. гласник РС”, бр. 119/12, 68/15, 113/17 – даље: Закон) уређују се рокови измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, између привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, а у циљу спречавања неизмирења новчаних обавеза у року.

    Комерцијалне трансакције су, у смислу овог закона, уговорене трансакције између субјеката јавног сектора и привредних субјеката, између привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, које се односе на испоруку добара, односно пружање услуга уз накнаду, у које се убрајају и грађевински и инвестициони радови, као и комуналне услуге.

    У циљу спровођења надзора Одељење за буџетску инспекцију преузима податке о неизмиреним обавезама јавних предузећа из информационог система Управе за трезор. Буџетска инспекција има приступ свим подацима Централног регистра фактура који су потребни за спровођење надзора, као и за обављање осталих законом утврђених функција инспекцијске контроле.

     

    Правилник о начину и поступању Буџетске инспекције

     

    Законом је прописано да министар надлежан за послове финансија посебним актима ближе уређује начин и поступак вршења надзора, као и начин и поступак преузимања података од стране Одељења за буџетску инспекцију. На основу ове одредбе Закона министар је донео Правилник о начину и поступку вршења надзора над спровођењем Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката у којима су субјекти јавног сектора дужници и између субјеката јавног сектора, као и о начину и поступку достављања и преузимања података о преузетим обавезама субјеката јавног сектора, ради вршења тог надзора („Сл. гласник РС”, бр. 88/15 и 16/18).

    Међутим, ради прецизнијег поступања у поступку надзора, тј. ближег начина и поступка вршења надзора над спровођењем овог закона од стране Одељења за буџетску инспекцију, министар је донео нови Правилник о начину и поступању Буџетске инспекције у вршењу надзора над спровођењем Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама („Сл. гласник РС”, бр. 78/2019 – даље: Правилник).

    Правилником се ближе прописују начин и поступак вршења надзора над спровођењем Закона од стране Одељења за буџетску инспекцију. У циљу спровођења надзора, Одељење за буџетску инспекцију преузима податке о неизмиреним обавезама јавних предузећа из информационог система Управе за трезор, које јавна предузећа и друштва капитала чији су оснивачи јавна предузећа достављају кроз тај информациони систем. Овим правилником детаљно је прописано који су то обавезни подаци које ови субјекти морају да доставе, као и рок за достављање истих.

    Буџетска инспекција има приступ свим подацима Централног регистра фактура потребним за спровођење надзора, као и за обављање осталих законом утврђених функција инспекцијске контроле.

    У вршењу надзора над спровођењем Закона Буџетска инспекција обавља инспекцијску контролу код субјеката јавног сектора непосредним увидом у његове пословне књиге, књиговодствене евиденције и другу пословну документацију у вези са комерцијалним трансакцијама са другим субјектима.

    Инспекцијска контрола врши се у складу са одредбама закона којим се уређује буџетски систем и у складу са прописима којима се уређују рад и овлашћења Буџетске инспекције.

    Подсетимо, функција Буџетске инспекције прописана је Законом о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – испр., 108/13, 142/14, 68/15, 103/15, 99/16, 113/17 и 95/18), а то је инспекцијска контрола примене закона у области материјално-финансијског пословања и наменског и законитог коришћења средстава корисника буџетских средстава, организација, предузећа, правних лица и других субјеката из чл. 84. и 85. овог закона (правна лица и други субјекти којима су директно или индиректно дозначена буџетска средства за одређену намену, правна лица и други субјекти који су учесници у послу који је предмет контроле и субјекти који користе буџетска средства по основу задуживања, субвенција, остале државне помоћи у било ком облику, донација, дотација и др.).

    Правилником је прописано да јавна предузећа и друштва капитала чији су оснивачи јавна предузећа у циљу спровођења надзора достављају податке о преузетим обавезама кроз информациони систем Управе за трезор, онлајн-приступом одговарајућој апликацији Управе, у складу са интерним техничким упутством Управе за трезор за рад са том апликацијом, које се налази на њеном сајту у оквиру пројекта Регистар измирења новчаних обавеза – РИНО. Наиме, прописани су обавезни подаци које јавна предузећа и друштва капитала чији су оснивачи јавна предузећа достављају кроз информациони систем Управе за трезор за сваку преузету обавезу, као и рок у ком су дужни да наведене податке доставе.

    Одредбама члана 5. Правилника прописано је које обавезне податке јавна предузећа и друштва капитала чији су оснивачи јавна предузећа достављају кроз информациони систем Управе за трезор за сваку преузету обавезу, а то су:

    1) назив корисника и јединствени број КЈС;

    2) назив надлежног директног корисника средстава буџета и његов ЈБ ДБК (КЈС);

    3) назив повериоца;

    4) ПИБ и МБ повериоца, када је поверилац привредни субјект;

    5) ПИБ и ЈБ КЈС повериоца, када је поверилац корисник јавних средстава;

    6) назив документа којим је преузета новчана обавеза (уговор, споразум и др.), као и одговарајући захтев за исплату новчане обавезе (фактура, привремена или коначна ситуација или други одговарајући захтев за исплату);

    7) број и датум документа којим је преузета новчана обавеза, као и број и датум одговарајућег захтева за исплату новчане обавезе;

    8) износ новчане обавезе из документа којим је преузета новчана обавеза, као и износ новчане обавезе из одговарајућег захтева за исплату новчане обавезе;

    9) датум настанка новчане обавезе утврђен у складу са чланом 3. став 3. Закона;

    10) рок за измирење новчане обавезе – датум валуте плаћања (уговорени рок или законски у случају ако рок није уговорен);

    11) датум измирења новчане обавезе;

    12) датум евидентирања обавезе (датум ажурирања података);

    13) износ измирене новчане обавезе.

    Ове податке достављају у року од три радна дана од дана преузимања новчане обавезе или пријема документа за плаћање, односно од дана измирења новчане обавезе.

    У члану 7. Правилника прописан је начин преузимања података о измиреним и неизмиреним обавезама јавних предузећа и друштава капитала чији су оснивачи јавна предузећа од стране Буџетске инспекције. Буџетска инспекција преузима наведене податке јавних предузећа и друштава капитала чији су оснивачи јавна предузећа, која су доставила податке из члана 5. овог правилника кроз информациони систем Управе за трезор – РИНО у складу са чланом 4. овог правилника, тј. у складу са интерним техничким упутством Управе за трезор за рад са том апликацијом, које се налази на сајту Управе у оквиру пројекта Регистар измирења новчаних обавеза – РИНО.

    Преузимање података о измиреним и неизмиреним обавезама јавних предузећа и друштава капитала чији су оснивачи јавна предузећа Буџетска инспекција врши тако што Управа за трезор, сагласно поднетом захтеву за приступ систему РИНО од стране поменуте инспекције, овлашћује лица наведена у том захтеву за рад у систему РИНО и врши примопредају креденцијала (корисничко име и лозинка) са Буџетском инспекцијом. Додељено овлашћење омогућава онлајн-приступ апликацији РИНО, која садржи све прегледе и извештаје о измиреним и неизмиреним обавезама јавних предузећа и друштава капитала чији су оснивачи јавна предузећа, која су доставила податке из члана 5. овог правилника кроз информациони систем Управе за трезор – РИНО.

    Правилником је прописана обавеза субјеката контроле да на захтев буџетских инспектора ставе на увид сву потребну документацију из које могу да се утврде чињенице које су битне за поступак вршења контроле. У циљу утврђивања чињеница прописано је да је потребно да се тачно утврде правни основ и датум настанка новчане обавезе, као и датум измирења исте.

    Датум настанка новчане обавезе утврђује се увидом у документ о преузимању новчане обавезе, као што је уговор, предрачун, фактура, привремена ситуација, окончана ситуација и други одговарајући захтев за исплату, као и одговарајући пратећи документ (отпремница, пријемница, документ о прегледу робе, записник о пријему робе или извршених радова и услуга и друго).

     

    Буџетски инспектор приликом контроле ових документа проверава валидност рачуноводствене исправe, да ли је документ сачињен у складу са унапред закљученим уговором и да ли је евидентиран у пословне књиге, односно проверава правилност књижења и исказивања на за то прописаним контима (рачунима главне књиге).

    Датум измирења новчане обавезе утврђује се увидом у налог за исплату и извод трезора или банке у којој субјект контроле има отворен рачун. Измирење новчане обавезе подразумева и проверу књижења у пословним књигама која су извршена по том основу.

     

    Правилником је прописано да ће Буџетска инспекција поднети пријаву надлежном прекршајном суду у случају непоштовања рокова измирења новчаних обавеза прописаних Законом.

     

    У завршним одредбама Правилника прописано је да закључно са даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о начину и поступку вршења надзора над спровођењем Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката у којима су субјекти јавног сектора дужници и између субјеката јавног сектора, као и о начину и поступку достављања и преузимања података о преузетим обавезама субјеката јавног сектора, ради вршења тог надзора („Сл. гласник РС”, бр. 88/15 и 16/18).

  • Поступак инспекцијске контроле примене Закона о јавним набавкама

    Поступак инспекцијске контроле примене Закона о јавним набавкама приказан је кроз примере спровођења поступака јавних набавки у којима је вршена контрола планова јавних набавки и одлука о покретању поступака, уз утврђивање одговорности наручиоца и одговорног лица наручиоца у случају неправилности у наведеним поступцима.

     

    Подсетник: Законом о јавним набавкама („Сл. гласник РС”, бр. 124/12, 14/15, 68/15 – у даљем тексту: Закон) уређујe се планирање јавних набавки, услови, начин и поступак јавне набавке; регулише централизација јавних набавки; уређује јавна набавка у области водопривреде, енергетике, саобраћаја и поштанских услуга и у области одбране и безбедности; одређује начин евидентирања података о јавним набавкама; одређује начин заштите права у поступцима јавних набавки и у другим случајевима у складу са Законом; као и друга питања од значаја за јавне набавке.

    Одредбама члана 57. Закона о буџетском систему прописано је да уговори о набавци добара, финансијске имовине, пружању услуга или извођењу грађевинских радова, које закључују директни и индиректни корисници буџетских средстава и корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање, морају бити закључени у складу са прописима који регулишу јавне набавке.

    Имајући у виду ове одредбе и одредбе члана 86. Закона о буџетском систему, којима је утврђена функција буџетске инспекције, а то је инспекцијска контрола примене закона у области материјално-финансијског пословања и наменског и законитог коришћења средстава корисника буџетских средстава, организација, предузећа, правних лица и других субјеката из чл. 84. и 85. овог закона, делокругу рада и овлашћењима буџетске инспекције припада и контрола примене одредаба Закона о јавним набавкама.

    У поступку контроле утврђује се да ли је спроведен поступак јавне набавке и да ли је уговор о јавној набавци закључен у складу са Законом о јавним набавкама.

    1. Контролом Плана јавних набавки утврђује се да ли је контролисани субјект донео Годишњи план јавних набавки и да ли је План јавних набавки донет у складу са Законом.

    Наиме, Законом су прописани елементи које Годишњи план јавних набавки мора да садржи, тј. прописано је да је наручилац дужан да донесе Годишњи план јавних набавки који садржи:

    1) редни број јавне набавке,

    2) предмет јавне набавке,

    3) процењену вредност јавне набавке,

    4) врсту поступка јавне набавке,

    5) оквирни датум покретања поступка,

    6) оквирни датум закључења уговора,

    7) оквирни рок трајања уговора.

     

    Наручилац у Плану јавних набавки наводи уколико набавку спроводи преко тела за централизоване набавке.

    План јавних набавки, измене и допуне Плана наручилац објављује на Порталу јавних набавки у року од десет дана од дана доношења.

    У току године План јавних набавки може да се мења, али под условима прописаним Законом, тј. изменом и допуном Плана јавних набавки сматра се измена у погледу повећања процењене вредности јавне набавке за више од 10%, измена предмета јавне набавке, односно планирање нове јавне набавке.

    Уколико нису поштоване одредбе овог члана, у члану 169. став 3. тачка 5. Закона утврђена је прекршајна одговорност наручиоца и одговорног лица наручиоца тако што ће наручилац бити кажњен новчаном казном од 200.000 до 1.500.000 динара, а одговорно лице наручиоца новчаном казном од 80.000 до 150.000 динара.

     

    Пример:

    Наручилац је у Плану јавних набавки за набавку услуга осигурања планирао један отворени поступак јавне набавке.

    Наручилац је спровео два поступка јавне набавке услуга осигурања, и то отворени поступак и поступак јавне набавке мале вредности, иако је био у обавези да, у складу са својим Планом јавних набавки за текућу годину, спроведе један отворени поступак јавне набавке. На овај начин поступљено је супротно одредбама члана 52. Закона о јавним набавкама.

    Одредбама члана 52. Закона о јавним набавкама прописано је да наручилац може да покрене поступак јавне набавке ако је набавка предвиђена у Годишњем плану јавних набавки, осим у изузетним случајевима, када јавну набавку није могуће унапред планирати или због хитности. Тада наручилац може да покрене поступак јавне набавке и ако набавка није предвиђена у Плану јавних набавки, а обавезе које наручилац преузима Уговором о јавној набавци морају бити уговорене у складу са прописима којима се уређује буџетски систем, односно располагање финансијским средствима.

    Прекршајна одговорност наручиоца и одговорног лица наручиоца у овом случају утврђена је у члану 169. став 3. тачка 5. Закона, по којем ће наручилац бити кажњен новчаном казном од 200.000 до 1.500.000 динара, а одговорно лице наручиоца новчаном казном од 80.000 до 150.000 динара уколико не поштује одредбе овог члана.

    Наручилац је спровео поступак јавне набавке добара – компјутерске опреме, а да у финансијском плану није предвидео предметну јавну набавку, тј. набавку компјутера.

    И у овом случају наручилац је поступио у супротности са одредбама члана 52. Закона о јавним набавкама, а закључивањем уговора након тако спроведеног поступка поступљено је супротно одредбама члана 57. Закона о буџетском систему.

     

    1. Контролом Одлуке о покретању поступка утврђује се да ли она садржи све елементе прописане Законом, односно да ли садржи:

    1) назив и адресу наручиоца, односно пословно име;

    2) редни број јавне набавке за текућу годину;

    3) предмет јавне набавке, назив и ознаку из општег речника набавке;

    4) врсту поступка јавне набавке;

    5) процењену вредност јавне набавке укупно, а и посебно за сваку партију када је то могуће;

    6) оквирне датуме у којима ће се спроводити појединачне фазе поступка јавне набавке;

    7) податке о апропријацији у буџету, односно финансијском плану.

     

    Такође, контролом се утврђује да ли у случају примене преговарачког поступка или конкурентног дијалога Одлука садржи и разлоге за примену тог поступка и да ли у случају примене преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда она садржи и основне податке о лицима којима ће наручилац упутити позив за подношење понуде и разлоге за упућивање позива тим лицима.

    Закон је дао могућност да наведена одлука може да садржи и друге елементе ако наручилац процени да су потребни за спровођење поступка јавне набавке.

    Међутим, Законом није утврђен прекршај уколико Одлука о покретању поступка јавне набавке не садржи ове елементе. У том случају закључивањем уговора о јавној набавци, а да нису поштоване одредбе члана 53. Закона о јавним набавкама, поступљено је супротно одредбама члана 57. Закона о буџетском систему.

     

    Пример:

    Наручилац у Одлуци о покретању поступка јавне набавке мале вредности није навео врсту поступка јавне набавке нити је навео податке о апропријацији у буџету, односно финансијском плану, што није у складу са чланом 53. Закона о јавним набавкама. Закључивањем уговора о овој јавној набавци поступљено је супротно одредбама члана 57. Закона о буџетском систему, а у вези са чланом 53. Закона о јавним набавкама.

     

    1. Наручилац је покренуо преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда за набавку индустријске соли за посипања путева у количини за коју је претпоставио да ће бити потребна до краја зимске сезоне, ради нормалног обављања своје делатности.

    Директор наручиоца је на основу члана 36. став 1. тачка 5) Закона о јавним набавкама донео Одлуку о покретању преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда за набавку индустријске соли за посипања путева. Редни број јавне набавке за текућу годину је ЈН 03/17. Предмет јавне набавке је индустријска со за посипање путева, а њена процењена вредност износи 35.000.000,00 динара. Као податак о апропријацији у финансијском плану за плаћање наведено је да су средства за наведену набавку предвиђена у Плану јавних набавки и у Финансијском плану наручиоца за 2017. годину на позицији: синтетички конто 511000. У Одлуци су одређени оквирни датуми у којима ће се спроводити појединачне фазе поступка јавне набавке: позив за достављање понуда у року од 2 дана од дана доношења одлуке о покретању поступка. Позив ће се доставити понуђачима у року од 5 дана од дана доношења одлуке, а рок за подношење понуда је 5 дана од дана када је позив упућен понуђачима. Понуде ће се отварати и преговарачки поступак биће спроведен одмах након истека рока за достављање понуда. Одлука о додели уговора биће донета у року од 5 дана од дана спроведеног преговарачког поступка, а уговор ће бити закључен у року од 5 дана од дана када се стекну законски услови.

    У Одлуци је наведено и да наручилац спроводи преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда, у складу са чланом 36. став 1. тачка 5) Закона о јавним набавкама, само за оне количине које су неопходне за несметано обављање делатности, као и да ће повлачити добра по уговору само уколико буде било потребе, односно уколико временска прогноза буде указивала на снежне падавине, јер мора да има на располагању довољну количину соли која је неопходна за обезбеђивање основних животних услова у случају снежних падавина.

    У конкурсној документацији (III – Техничке спецификације) наведено је да се захтева испорука 3000 тона индустријске соли, паковане у три вреће. Вреће треба да су од материјала отпорног на влагу и погодне за манипулацију.

    У Упутству понуђачима како да сачине понуду, под тачком 18. наведени су елементи уговора о којима ће се преговарати, као и начин преговарања. Преговарање ће се вршити у два круга, усмено на записник, изјашњавањем понуђача. Понуда се доставља искључиво на достављеном обрасцу понуде, уз који мора да буде достављен и образац структуре цене. Елемент уговора о којем ће се преговарати јесте понуђена цена. Понуђена цена треба да буде исказана по јединици мере и у укупном износу, и то са ПДВ-ом и без ПДВ-а.

    Поред обавезних услова из члана 75. Закона о јавним набавкама, наручилац у конкурсној документацији захтева и да понуђач располаже неопходним финансијским и пословним капацитетом и довољним техничким и кадровским капацитетом, ближе одређујући шта чини ове услове. Понуђач такође треба да достави доказ да је у последње три године имао минимум један уговор о испоруци соли.

    Позив за преговарање упућен је потенцијалним понуђачима (4 потенцијална понуђача).

    Отварање понуда и поступак преговарања спроведени су у року датом у предметној одлуци о покретању преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда, о чему је Комисија саставила записник, у којем је констатовала да је позив за преговарање упућен потенцијалним понуђачима, да су у поступку преговарања учествовала четири понуђача, а дат је и преглед пристиглих понуда, са подацима о називу понуђача, укупној цени и јединичној цени у динарима (без ПДВ-а), као и року плаћања.

    У првом кругу преговарања понуђач ХХ снизио је јединичну цену на 10.200,00 динара, а рок плаћања повећао је на 130 дана. У другом кругу преговарања понуђач је доставио попуњен образац 3 – Коначна понуда понуђача – у коме је остао при својој понуди из првог круга.

    Комисија за јавну набавку саставила је Извештај о стручној оцени понуда, у коме се наводи да су позиви за преговарање упућени наведеним потенцијалним понуђачима, као и да су благовремено пристигле понуде четири понуђача, да је понуду једног понуђача  оценила као неисправну јер понуђач није доставио све доказе који су били услов у конкурсној документацији, док је код другог понуђача понуда оцењена као неисправна јер понуђач није доставио захтеване потврде, а понуда је такође и неприхватљива јер понуђена цена прелази процењену вредност јавне набавке. Комисија је констатовала да је понуда понуђача ХХ исправна, одговарајућа и прихватљива. Овај понуђач понудио је цену у укупном износу од 30.600.000,00 динара (без ПДВ-а), са роком плаћања 130 дана од дана испостављања фактуре за испоручена добра. Комисија је у свом извештају навела и образложење које оправдава примену преговарачког поступка, које је у свему исто као и у Одлуци о покретању поступка јавне набавке, а предложила је и наручиоцу да изабере понуду овог понуђача као најповољнију.

    Директор наручиоца је донео Одлуку о додели уговора. У Одлуци је дато образложење за избор ове понуде, као и околности које оправдавају примену преговарачког поступка без објављивања јавног позива, које су исте као и у Одлуци о покретању поступка и Извештају о стручној оцени понуда, на основу које је закључен уговор чији је предмет испорука индустријске соли за посипање путева, у свему према понуди испоручиоца добара.

    Врста, количина, квалитет, начин паковања и цена добара утврђени су према оглашеној потреби наручиоца и понуди испоручиоца добара, коју је наручилац прихватио, а односе се на 3.000 тона индустријске соли за посипање путева за потребе наручиоца у периоду зимске службе у 2017. години. Уговорне стране прихватиле су цену од 10.200,00 динара по тони индустријске соли, са превозом до адресе наручиоца, што укупно за количину од 3.000 тона износи 30.600.000,00 динара (без ПДВ-а). Уговорне стране су сагласне да се испорука добара врши сукцесивно на писмени захтев наручиоца. Уговорено је такође да се набавка добара врши у периоду од дана потписивања уговора до окончања отвореног поступка и склапања уговора по истом. Наведене процењeне количине оријентационог су карактера, што значи да наручилац има право да током трајања уговора купи мање количине, без права испоручиоца добара да на име мање купљене количине има било каква потраживања.

    Понуђач/добављач испоставио је рачун-отпремницу за 1.335,99 тона испоручене соли за посипање путева по цени од 10.200,00 динара по тони. Укупна вредност рачуна износи 13.627.098,00 динара (без ПДВ-а), односно 16.079.975,64 динара (са ПДВ-ом). Рачун је оверен печатом наручиоца и потписима задуженог магационера и одговорног набављача, којима се потврђује да је роба донета од добављача и задужена у магацину у наведеној количини и вредности. Уз рачун су приложени и захтев за набавку 3.000.000,00 килограма соли од Одељења одржавања, а наруџбеница је упућена добављачу за испоруку 3.000 тона соли.

    Понуђач/добављач испоставио је рачун-отпремницу за 379,55 тона испоручене соли за посипање путева по цени од 10.200,00 динара по тони. Укупна вредност рачуна износи 3.871.410,00 динара (без ПДВ-а), односно 4.568.263,80 динара (са ПДВ-ом). Рачун је оверен печатом понуђача и потписима задуженог магационера и одговорног набављача, којима се потврђује да је роба донета од добављача и задужена у магацину у наведеној количини и вредности. Тачност навода потврђена је потписом директора и руководиоца за набавку и магацин. У прилогу рачуна дата је спецификација превоза, са регистарским бројевима возила и превезеним количинама соли, која у погледу количине превезене робе одговара испостављеном рачуну. Уз рачун су приложени и захтев за набавку соли од Одељења одржавања и наруџбеница упућена добављачу за испоруку 3.000 тона соли.

    Увидом у картице материјалног књиговодства утврђено је да је наручилац, по основу закљученог уговора након спроведеног преговарачког поступка без објављивања позива за подношење понуда ЈН 03/17, примио 4.055.090,00 килограма индустријске соли, што је за 1.055.090,00 kg, односно за 35,17% више него што је уговорено (уговорено је 3.000 тона, односно 3.000.000,00 kg).

    Пошто је дошло до додатне испоруке добара, која је већа од 15% од укупне вредности првобитно закљученог уговора, наручилац је био у обавези да спроведе одговарајући поступак јавне набавке прописан одредбама члана 32. Закона о јавним набавкама, односно отворени поступак.

    Наиме, одредбама члана 36. Закона о јавним набавкама прописано је када наручилац може да спроводи преговарачки поступак без објављивања позива за подношење понуда.

    Према ставу 1. тачки 5) овог члана, наручилац може да спроводи поступак без објављивања позива за подношење понуда у случају додатних услуга или радова који нису били укључени у првобитни пројекат или у првобитан уговор о јавној набавци, а који су због непредвидљивих околности постали неопходни за извршење уговора о јавној набавци, под условом да се уговор закључи са првобитним добављачем, да укупна вредност свих додатних услуга или радова (непредвиђени радови) није већа од 15% од укупне вредности првобитно закљученог уговора, као и да од закључења првобитног уговора није протекло више од три године и:

    (1) да такве додатне услуге или радови не могу да се раздвоје у техничком или економском погледу од првобитног уговора о јавној набавци, а да се при томе не проузрокују несразмерно велике техничке тешкоће или несразмерно велики трошкови за наручиоца или

    (2) да су такве услуге или радови које би наручилац могао да набави одвојено од извршења првобитног уговора, неопходни за извршење првобитног уговора о јавној набавци.

    Дакле, наручилац није спровео поступак јавне набавке у складу са чланом 32. Закона о јавним набавкама, што представља прекршај наручиоца и одговорног лица наручиоца из члана 169 став 3. тачка 4). истог закона.

    Закључивањем овог уговора на овај начин поступљено је супротно одредбама члана 57. Закона о буџетском систему, а у вези са чланом 32. Закона о јавним набавкама.

     

    1. Наручилац је за услугу извођења радова текућег одржавања пословног простора упутио позив за подношење понуде којим се понуђачи позивају да доставе понуду према тендерском обрасцу који су доставили за услугу извођења радова текућег одржавања пословног простора. У позиву су наведени рок за подношење понуде, начин достављања понуде, услови плаћања (авансни део, прва привремена ситуација и окончана ситуација која се предаје по примопредаји радова), рок завршетка радова, гарантни рок и др.

    На основу изабране понуде наручилац и извођач/понуђач закључили су Уговор о извођењу радова. Предмет овог уговора је извођење радова на уређењу пословног простора наручиоца у свему према техничкој документацији из позива наручиоца за достављање понуда и понуде извођача заведене у деловодном протоколу под наручиоца, у складу са важећим прописима, техничким нормативима и обавезним стандардима који важе за изградњу ове врсте радова.

    Уговорена вредност радова износи 2.008.975,00 динара без ПДВ-а, а утврђена је на основу јединичних цена из понуде извођача. Укупна уговорена цена је фиксна и извођач се одриче права на захтевање промене исте по било ком основу.

    Наручилац се обавезао да одмах по закључењу Уговора, а пре почетка извођења радова, исплати аванс у висини од 50% од укупне уговорене вредности радова, са циљем да извођач радова одмах изврши набавку материјала потребног за извођење радова који су предмет овог уговора.

    Вредност извршених радова по овом уговору наручилац ће платити на основу једне привремене и окончане ситуације у року од осам дана од дана пријема ситуације. Привремена ситуација доставиће се наручиоцу у року од 15 радних дана од почетка радова и на износ од 30% од износа уговорене вредности, а окончана у року од 10 радних дана по завршетку радова и техничког пријема од стране наручиоца и надзорног органа – на износ преосталих 20% од укупно уговорене вредности.

    Утврђен је рок завршетка радова од 35 радних дана од дана увођења извођача у посао, а дан увођења у посао констатује се у грађевинском дневнику.

    Наручилац и извођач закључили су Анекс I Уговора о извођењу радова, у којем су констатовали да су закључили Уговор о извођењу радова на уређењу пословног простора наручиоца, као и да стручни надзор над радовима обавља дипломирани инжењер архитектуре са лиценцом и да затечено стање простора изискује незнатно повећан обим уговорених позиција, али и додатне позиције радова, које на образложен став извођача радова и надзорног органа прихвата наручилац, па се и приступа закључивању овог анекса којим ће се утврдити радови од чијег се извођења одустало, али и вишкови и накнадни радови чије је извођење потребно.

    Уговарачи су сагласни да за потребе уређења пословног простора наручиоца извођач изведе вишкове и накнадне грађевинске радове према спецификацији извођача, овереној од стране надзорног органа.

    Утврђена је вредност вишкова и накнадних радова у износу од 1.225.516,00 динара, па се као укупна вредност радова по основу основног уговора и овог анекса утврђује износ од 3.282.495,00 динара.

    Увидом у Предмер радова за адаптацију пословног простора у оквиру пословног објекта утврђено је да на предметној позицији 1.6. – Молерско-фарбарски радови, под тачком 1 – Набавка и постављање угаоних лајсни на саставима зидова и плафона у просторијама – није дата количина, јединична цена, нити укупна цена.

    Сходно наведеном, Уговор је закључен на основу понуде која није била потпуна и правно ваљана јер иста не садржи на свим позицијама неопходне елементе (површину – количину, јединичну цену и укупну цену), што значи да за предметне позиције Уговором није утврђена цена, па закључивањем истог одговорно лице није поступило у складу са одредбама члана 71. став 1. Закона о буџетском систему.

    Такође, закљученим Анексом Уговора уговорени су додатни радови за које је накнадно утврђена цена по позицијама (површина – количина, јединична цена и укупна цена) и за позиције за које није утврђена цена у понуди, чија је вредност 1.225.516,00 динара, па је на тај начин повећана укупна вредност уговорених радова за овај износ, која износи 3.282.495,00 динара.

    С обзиром на то да укупна вредност радова по основу основног уговора и Анекса Уговора износи 3.282.495,00 динара, сходно одредбама члана 39. Закона о јавним набавкама за ове услуге требало би да се спроведе поступак јавне набавке мале вредности.

    На основу наведеног наручилац је закључио Уговор о извођењу радова, а да није спроведен поступак јавне набавке услуге – извођење радова у пословном простору – сходно одредбама члана 39. Закона о јавним набавкама, тако да је на овај начин поступљено супротно одредбама члана 57. Закона о буџетском систему.

    Такође, како је основни уговор закључен на основу понуде која није била потпуна и правно ваљана јер не садржи на свим позицијама неопходне елементе (површину – количину, јединичну цену и укупну цену), што значи да за предметне позиције Уговором није утврђена цена, одговорно лице није поступило у складу са одредбама члана 71. став 1. Закона о буџетском систему.

    Повредом одредаба члана 57. и 71. став 1. Закона о буџетском систему одговорно лице починило је прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему.

    Одредбама члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему прописано је да ће се за ове прекршаје одговорно лице корисника буџетских средстава, одговорно лице корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање или друго одговорно лице казнити новчаном казном од 10.000 до 2.000.0000 динара.

    Одговорност наручиоца и одговорног лица наручиоца

    Приликом одређивања одговорности наручиоца и одговорног лица наручиоца неопходно је истаћи да је иста одређена, осим одредбама Закона о јавним набавкама, и Законом о буџетском систему.

    Одредбама члана 169. став 3. тачка 4) Закона о јавним набавкама прописана је новчана казна од 20.000 до 500.000 за наручиоца ако не спроведе поступак јавне набавке који није отворен или рестриктиван, а када за то нису постојали услови, а ставом 4. истог члана да ће се за прекршај из става 3. овог члана казнити и одговорно лице наручиоца новчаном казном у износу од 80.000 до 150.000 динара.

    Одговорност одговорног лица наручиоца произлази из члана 71. Закона о буџетском систему, којим је прописано да је функционер, односно руководилац директног односно индиректног корисника буџетских средстава одговоран за преузимање обавеза и њихову верификацију, као и за издавање налога за плаћање које треба извршити из средстава органа којим руководи и издавање налога за уплату средстава који припадају буџету.

    Непоступањем у складу са чланом 71. Закона о буџетском систему одговорно лице чини прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) истог закона.

    Такође, непоступањем у складу са чланом 57. Закона о буџетском систему одговорно лице чини прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) истог закона.

    Непоштовањем одредаба Закона о буџетском систему чини се прекршај из члана 103. Закона, за који је прописана новчана казна од 10.000 до 2.000.000 динара за одговорно лице корисника буџетских средстава.

    Потребно је истаћи и да је одредбама члана 228. Кривичног законика прописано да ће се затвором од шест месеци до пет година казнити одговорно или службено лице у наручиоцу јавне набавке које коришћењем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје дужности крши закон или друге прописе у јавним набавкама и тиме проузрокује штету јавним средствима, а уколико је дело учињено у вези са јавном набавком чија вредност прелази износ од 150.000.000 динара, учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.