Највећи део измена Закона последица је развоја технике и дигитализације, при чему се посебно издвајају аутори рачунарских програма и база података, с тим што је у тексту показано да циљ Закона није само хармонизација са прописима ЕУ, већ и стандардизација ауторскоправне заштите и реципроцитета, коју је Република Србија прихватила потписивањем међународних уговора и конвенција у области интелектуалне својине и ауторских права.
Закон о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима (даље: ЗАСП) даља је хармонизација lex specialis прописа интелектуалне својине за EU Aquis (акумулирани прописи, правни и судски акти који чине фундус права Европске уније).
Иреверзибилни процес евроинтеграција у области посебних закона интелектуалне својине отпочео је знатно раније од приступних преговора Републике Србије за чланство у Европској унији. Околност да је интелектуална својина једна од првих области које су биле предмет процена усклађености националних прописа са тековинама ЕУ резултат је и последица глобалног феномена интелектуалне својине, као и изузетног значаја који иста има на глобалном нивоу трговине, али и културног диверзитета и идентитета. ЗАСП који је управо усвојен, поред даљег усаглашавања, уједно стандардизује и пружа виши ниво заштите аутора и субјеката сродних права. Ако се у обимном тексту измена уопште може ставити акценат, онда је он стављен на продужење, односно стандардизацију трајања ауторскоправне односно сродноправне заштите, затим на ефикасније колективно остваривање ауторског и сродних права, као и на јачање грађанскоправне заштите.
ЗАСП је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 66/2019 од 18. септембра 2019. године, а ступио је на снагу 26. септембра 2019. године у свом највећем делу (видети чланове 69–71. Закона о изменама и допунама ЗАСП-а, који ступање на снагу одређених чланова везују за будуће (не)извесне околности – приступање Републике Србије ЕУ, СТО, доношење нових тарифника или пак ковертирани временски рок итд.).
Предлагач Закона је Влада Републике Србије, а Нацрт закона израдило је Министарство просвете, науке и технолошког развоја, односно Завод за интелектуалну својину Републике Србије.
РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА
Законски текст је наставак напора Републике Србије, који континуирано трају више од 10 година, да у поглављу интелектуалне својине у максималном обиму и мери ускладе националне прописе из области интелектуалне својине са међународним стандардима и нормама, а посебно са правом ЕУ.
Свакако да је циљ овог закона даље унапређење система ауторскоправне заштите у Републици Србији, која има традицију од краја 19. века.
Измене које по обиму и садржини чине значајан фундус новина представљају даље усклађивање са директивама ЕУ, и то са:
- Директивом бр. 2011/77/ЕУ (даље: Директива 2011/77/ЕУ), којом се мења и допуњује Директива 2006/116/ЕУ о трајању заштите ауторског и одређених сродних права (даље: Директива 2006/116/ЕУ);
- са Директивом 2004/48/ЕУ о спровођењу права интелектуалне својине (даље: Директива 2004/48/ЕУ);
- допуне појединих одредби Закона о ауторском и сродним правима („Сл. гласник РС”, бр. 104/09, 99/11, 119/12 и 29/16 – УС) које се, примера ради, односе на искључиво право емитовања, реемитовања, интерактивног чињења дела доступним јавности, право послуге, правну заштиту произвођача базе података, ограничење права аутора рачунарског програма, све са циљем да се у том делу одредбе домаћег прописа ускладе са одредбама:
1.1. Директиве о правној заштити база података 96/9 ЕЗ (даље: Директива 96/9 ЕЗ),
1.2. Директиве о хармонизацији одређених аспеката ауторског права и сродних права у информатичком друштву 2001/29 ЕЗ (даље: Директива 2001/29 ЕЗ),
1.3. Директиве о заштити рачунарских програма 2009/24/ЕЦ (даље: Директива 2009/24/ЕЦ), као и Директиве о праву закупа и послуге 115/2006 (даље: Директива 115/2006),
1.4. Директиве о усклађивању одређених правила о ауторском и сродним правима која се примењују на сателитско емитовање и кабловско реемитовање 93/83/ЕЕЗ (даље: Директива 93/83/ЕЕЗ).
У образложењу предлагача Закона констатују се, између осталог, и следеће новине:
- Приликом израчунавања трајања заштите коауторских имовинских права на музичким композицијама са речима (права текстописаца и аутора музике), у складу са чланом 1. став 1. Директиве 2011/77/ЕУ, предвиђен је јединствени рок заштите за музичке композиције са речима, који износи 70 година од смрти последњег преживелог коаутора, post mortem.
- Усклађивање са чланом 1.2а Директиве 2011/77/ЕУ и продужавање заштите имовинских права интерпретатора који су своје интерпретације забележили на фонограм са 50 на 70 година, тако да, по важећем закону, имовинско право интерпретатора траје 50 година од дана настанка интерпретације, а ако је интерпретација законито објављена или издата, тај рок тече од датума издавања, односно објављивања.
- Усклађивање са чланом 1.2б Директиве 2011/77/ЕУ, чиме се уводи још једна значајна новина која ће додатно побољшати правни положај интерпретатора. Законом се предвиђа обавеза произвођача фонограма да интерпретатору плаћа додатну годишњу накнаду за сваку пуну годину која наступи после педесете године од дана законитог издавања фонограма, односно за сваку пуну годину која наступи после педесете године од дана његовог јавног саопштавања, ако фонограм није издат.
- Измене које се односе на грађанскоправну заштиту ауторског и сродних права проширују круг лица која могу да поднесу тужбу због повреде ауторског и сродних права, а уводе се и измене у погледу изрицања привремених мера и мера обезбеђења доказа, као и обезбеђења у интересу супротне странке. Закон предвиђа да привремене мере могу да буду донете и без саслушања туженика, посебно онда када би такво одлагање могло нанети штету тужиоцу. Такође, у складу са чланом 9(2) Директиве 2004/48/ЕУ, уколико се повреда права врши на комерцијалној основи, Закон предвиђа да суд може да одреди и привремену меру заплене покретне и непокретне имовине, као и меру забране исплате новчаних средстава са рачуна лица против кога се предлаже привремена мера. Да би ове мере могле да буду одређене, потребно је да лице које меру предлаже учини вероватним да је ауторско или сродно право повређено или да ће бити повређено, као и да постоје околности које могу да угрозе накнаду штете носиоцу права.
- Уводи се одредба према којој суд који води поступак по тужби због повреде ауторског права информације о повреди ауторског и сродних права може да тражи не само од лица које је извршило повреду права већ и од трећих лица која су са тим лицем пословно повезана. На тај начин прецизирано је да се информације о повреди права могу тражити и од лица које поседује робу којом се повређује ауторско или сродно право или од лица које пружа услуге којима се повређују та права.
- Све измене важећег закона које се односе на грађанскоправну заштиту ауторског и сродних права имају за циљ ефикаснију борбу против различитих врста повреда ауторског и сродних права, посебно оних које се јављају у форми организованог криминала, као и ефикасније обештећење лица којима је нанета повреда права.
Циљ Закона, дакле, није „само” финална хармонизација са прописима ЕУ, већ и стандардизација ауторскоправне заштите и реципроцитета, коју је Република Србија прихватила потписивањем међународних уговора и конвенција у области интелектуалне својине и ауторских права. Тим постулатом се страним ауторима и носиоцима ауторског и сродних права мора пружити исти ниво заштите као и домаћим, односно мора да им се гарантује минимум права загарантован потписаним, ратификованим и инкорпорираним решењима из међународних уговора и конвенција које је Република Србија транспоновала у национално законодавство.
Закон о ауторском и сродним правима састоји се од 9 глава и 226 чланова, док се Закон о изменама и допунама ЗАСП-а састоји од 72 члана, и не само квантитетом већ и садржином не представља само „козметичке измене и допуне” актуелног законског текста са последњом изменом бр. 29/2016. ЗАСП је организован тако да јасно диференцира главе/поглавља која у центар ауторскоправне заштите стављају аутора, као појединца (групу аутора, коауторе), дакле физичко лице које једино може бити оригинарни стваралац оригиналне и материјализоване духовне творевине.
У делу сродних права ЗАСП већ у неколико последњих измена и допуна у средиште сродноправне заштите ставља:
– интерпретатора,
– произвођача фонограма,
– филмског продуцента (произвођача видеограма),
– произвођача емисије,
– произвођача базе података,
– право издавача (у смислу првог издања слободног дела).
Посебан део ЗАСП-а чине одредбе о остваривању ауторског и сродних права у смислу индивидуалног и колективног остваривања ауторског и сродних права – са посебним акцентом на колективном остваривању ауторског и сродних права, постулатима колективне заштите и квалификованошћу организација за колективно остваривање ауторског и сродних права.
Део ЗАСП-а који чини једну од специфичних разлика ауторског у односу на остала права интелектуалне својине, дакле права индустријске својине, јесте поглавље о (факултативном) евидентирању и депоновању ауторских дела и предмета сродних права.
На крају, ту је и део ЗАСП-а који третира заштиту ауторског и сродних права у свим случајевима повреде ауторског и/или сродног права првенствено као неовлашћено коришћење неког од имовинскоправних овлашћења или пак неотуђивих од личности аутора моралних права – у делу грађанскоправне заштите, као и део који се односи на казнене одредбе – привредне преступе и прекршаје.
У светлу управо усвојених измена и допуна ЗАСП-а, исте могу да се представе табеларно на следећи начин:
Табела 1:
|
Глава АУТОРСКО ПРАВО |
Члан који се мења/допуњује |
Садржај члана |
| Члан 5. став 2. мења се
Члан 5. став 3. брише се |
члан 5. | збирка ауторских дела |
| Нови члан | члан 5а | база података |
| Нови став 3. | члан 10. | коауторско дело |
| Нови став 5. | члан 20. | рачунарски програм |
| Измењени члан | члан 28. | емитовање ауторског дела |
| Нови члан | члан 28а | сателитско емитовање у РС |
| Измена наслова | члана 29. | право реемитовања и кабловског реемитовања |
| Нови став 2. | члан 30. | јавно саопштавање, укључујући и интернет |
| Измена става 2. | члан 35. | право слеђења |
| Брисање става 4,
измена става 12. |
члан 39. | право аутора на посебну накнаду |
| Ставови 1. и 2. допуњују се | члан 40. | право аутора на накнаду за давање на послугу |
| Допуна става 2. | члан 41. | ограничења а/п |
| Измена члана | члан 47. | ограничење без дозволе и без накнаде за коришћење рачунарског програма – умножавањем |
| Измена члана | члан 54б | право законитог корисника базе података |
| Став 4. | члан 98. | ауторска дела у радном односу |
| Нови члан | члан 102а | трајање ауторских права |
Табела 2:
|
Глава СРОДНА ПРАВА |
Члан који се мења/допуњује |
Садржај члана |
| Допуна става 1,
Измена става 3, Нови став 5. |
члан 116. | имовинска права интерпретатора |
| Нова тачка 1а | члан 117. | права интерпретатора |
| Нови чланови | 122а, 122б и 122в | права интерпретатора из радног односа – однос са произвођачем фонограма |
| Нови став 2. | члан 126. | права произвођача фонограма |
| Измена ст. од 2. до 10. | члан 127. | право на накнаду произвођача фонограма |
| Нови став 2. | члан 131. | права филмског продуцента |
| Мења се наслов и члан | члан 137. | произвођач базе података |
| Мења се назив изнад чл. 138–140а и чланови: | члан 138, 139, 140, 140а | садржина права произвођача база података; исцрпљење права произвођача база података; пренос права произвођача база података; сукоб са другим правима |
| Мења се назив и додају чланови | члан 140б, 140в | права и обавезе законитог корисника база података;
изузеци од права произвођача база података |
| Допуна става 2. | члан 142. | право издавача штампаних издања на посебну накнаду |
| Допуна става 1, измена става 2, нови ставови 3. и 4, досадашњи став 5. постаје 7. и мења се, додаје се нови став 11. | члан 147. | трајање сродних права |
Табела 3:
|
Глава ОСТВАРИВАЊЕ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА |
Члан који се мења/допуњује |
Садржај члана |
| Измена става 3. | члан 157. | оснивање организација за колективно остваривање права |
| Допуна става 1. тачке 1) | члан 159. | услови за оснивање организација за КО |
| Измена става 1. | члан 160. | колективно остваривање |
| Измена става 1. тачка 3) | члан 162. | одузимање дозволе за КО |
| Брисање дела става 1. | члан 164. | органи организације за КО |
| Нови став 2. | члан 167. | план расподеле организација за КО |
| Измена става 5. | члан 170. | правила за одређивање тарифе |
| Измена назива и члана | члан 171а | накнада за јавно саопштавање у занатским радњама |
| Измена става 1. | члан 176. | одређивање предлога тарифе од стране УО организације |
| Измена става 1. | члан 177. | тарифе за КО |
| Став 1. | члан 180. | обавезе организације |
| Став 1. | члан 181. | обавештавања корисника |
| Став 1. мења се, а додају се нови ставови 2. и 3, мења се досадашњи став 2.
Додају се ставови од 5. до 8. |
члан 184. | расподела накнада |
| Измена става 1. тачке 2) | члан 189. | надзор над радом КО |
| Измена | члан 190. | годишњи извештаји о пословању КО |
| Измена | члан 201. | поступак давања сагласности на тарифу КО |
| Брисан став 2. | члан 201б | тарифа КО |
| Измена | члан 201в | тарифа КО |
| Измена | члан 201г | тарифа КО |
| Допуна ставова 1. и 2. | члан 201д | електронска евиденција емитовања и реемитовања |
Табела 4:
|
Глава ЗАШТИТА АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА |
Члан који се мења/допуњује |
Садржај члана |
| Нови члан | члан 204а | тужба због повреде права |
| Измена става 1. | члан 205. | предмет тужбеног захтева |
| Измена | члан 206. | висина накнаде штете |
| Измена става 1. | члан 208. | случајеви повреде права |
| Измена става 1. | члан 208а | технолошке мере заштите |
| Измена | члан 210. | привремене мере |
| Нови | члан 210а, 210б | привремене мере |
| Измена ст. 1. и 2. | члан 211. | мере обезбеђења доказа |
| Измена | члан 213. | информације у вези са повредом права |
| Нови | члан 214а, 214б | процесна правила, примена других закона |
| Измена става 1. | члан 215. | казнене одредбе |
| Став 1. нове тачке 8) и 9) | члан 217. | казнене одредбе – прекршај |
Табела 5:
|
Глава ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ |
Члан који се мења/допуњује |
Садржај члана |
| члан 30. ст. 2. и 3.
члан 18. члан 20. члан 21. став 3. члан 27. члан 171а члан 45. став 1. |
примена која одступа од ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима |
АНАЛИЗА ЗАКОНА
С обзиром на обим интервенција у тексту Закона, иницијално морају да се (дис)квалификују измене по њиховом значају за систем ауторскоправне заштите у Републици Србији, импликације у примени и усклађеност за Eu Aquis, имајући у виду приступ Републике Србије заједници европских земаља.
АУТОРСКА ПРАВА
Увек су значајне измене и допуне које се односе на домен софтвера, односно рачунарских програма и база података, имајући у виду перманентну дигитализацију свих сфера живота, а све више и стваралаштва и креативних индустрија.
У том светлу мења се члан 2. став 2. ЗАСП-а тако да се чланом 1. Измена, поред рачунарског програма, ауторскоправном заштитом сада обухвата и сва пратећа техничка и корисничка документација. Наизглед је контрадикторно да се корисничка документација може квалификовати за ауторскоправну заштиту! Ипак, као логична целина са рачунарским програмима, корисничка и техничка документација која задовољава критеријум оригиналности, као sine qua non услов ауторства, обухваћена је ауторскоправном заштитом pro futuro. Осим тога, измена настаје и експлицитним уврштавањем садржине база података као обједињеног дела ауторскоправне заштите у контексту члана 5. став 3. ЗАСП-а (збирка).
Измена у новом члану 5а базу података и даље препознаје као збирку у контексту ауторскоправне, али и сродноправне заштите, коначно све у складу са Директивом 96/9/ЕС, у светлу заштите оригиналности приликом ауторске креације, односно инвестиције у погледу сродног права. Дакле, није исто да ли база података садржи библиографске, статистичке податке, или пак иста представља збирку садржаја квалификованих per se као ауторска дела.
Сет проширења заштите у односу на збирке, овде базе података, чини и члан 4. измене која допуњује члан 10. ЗАСП-а, тако да за ствараоце база података / рачунарских програма такође препознаје институт коаутора на делу, што у свему одговара потребама праксе.
Напокон, сет измена које се односе на рачунарске програме јесте и измена у члану 5. која се односи на измену члана 20. ЗАСП-а, нови став 5, који даје искључиво право аутору рачунарског програма да дозволи или забрани умножавање рачунарског програма у случајевима прилагођавања, превођења, аранжирања или измене његовог рачунарског програма (члан 20 – „Право на умножавање”). Овај изузетак од права умножавања односи се на аутора рачунарских програма који има искључиво право да дозволи односно забрани умножавање свог програма, као и деривативног програма, који је настао изменом његовог оригинарног рачунарског програма. И на овај начин оснажује се право аутора рачунарских програма у односу на случајеве у пракси.
Право емитовања, као једно од искључивих права аутора, претрпело је измену у члану 6. која се односи на постојећи члан 28, у ком се дефиниција права емитовања диверзификовала у односу на техничке начине преноса програмских сигнала (путања од емитера до корисника), док је чланом 28а издвојено сателитско емитовање у Републици Србији, где је у потпуности извршено усклађивање са Директивом ЕУ о сателитском емитовању и кабловском реемитовању ауторских дела и предмета сродних права (затворени и непрекинути комуникациони ланац од тачке до тачке „од и ка сателиту”, намењен пријему од стране јавности). Нови члан регулише и саме случајеве када је сателитско емитовање постојало или постоји у Републици Србији у односу на пословно седиште трансмитера и отисак стопала сателита (satellite footprint), односно техничку покривеност пријема сигнала.
Измену је претрпео и наслов испред члана и сам члан 29 – „Право реемитовања и кабловског реемитовања”, и за ово разврставање претежни критеријум јесте техничко средство реемитовања ауторског дела, при чему елементи дефиниције реемитовања обухватају истовремено саопштавање јавности и истовремено, неизмењено и непрекинуто емитовање иницијално емитованог садржаја (емисије), а све намењено за пријем јавности.
Само кабловско реемитовање подразумева коришћење кабловског или микроталасног система, при чему аутор дела које се реемитује путем кабла своје право на накнаду остварује искључиво преко организација за колективно остваривање ауторског права. За случај спора између оригинарног емитера – радиодифузне организације и кабловског оператера поводом кабловског реемитовања, стране су упућене на медијацију у свему у складу са Законом о посредовању – медијацији („Сл. гласник РС”, бр. 18/2005).
Чланом 14. измењен је члан 47. Закона у делу суспензије искључивих права и права на накнаду када су у питању ауторска дела која су рачунарски програм, а у складу са потребама праксе уведена је измена става 1. имајући у виду да природа самог рачунарског програма, као ауторског дела, и његова фундаментална карактеристика представљају умножавање рачунарског програма како би исти био оперативан. Циљ ове измене је да се ограничи право аутора рачунарског програма тако да кориснику који је на легалан начин постао власник примерка истог рачунарског програма умањи, ограничи или онемогући коришћење програма на уобичајен начин.
Измену представља и нови члан 47а, који је последица околности да смо савременици дигитализације у свим аспектима. Нови члан уређује питање декомпилације рачунарских програма тако што ограничава право аутора (да дозволи или забрани) у односу на корисника који врши умножавање рачунарског програма ради његове интероперабилности са другим програмом (тзв. Source code), без кога нема битних измена на програму.
Шта више, измена члана 54б, у складу са Директивом о правној заштити база података, проширује легитимне активности овлашћеног/законитог корисника базе података на активности усмерене на приступ садржини саме базе или пак њеном нормалном коришћењу.
Чланом 17. Измена мења се члан 98. ЗАСП-а у ставу 4, где се, опет, другачије прецизира статус рачунарских програма / база података створених у радном односу, па се даје трајно искључиво имовинско право послодавцу, уз допуну да се исто односи на базе података и да је аутор овлашћен на посебну накнаду ако је исто предвиђено уговором о раду код послодавца.
У делу ауторског права начињена је још једна измена новим чланом 102а ради потпуног усклађивања са Директивном 2011/77/ЕУ, како би се увео јединствени начин израчунавања рокова заштите имовинских права на музичким делима са речима (рок се има рачунати од смрти последњег коаутора дела).
СРОДНА ПРАВА
Чланом 19. Измена допуњује се члан 116. ЗАСП-а тако да се искључива права интерпретатора, поред права на правичну накнаду од давања у закуп своје оригиналне интерпретације (извођења), проширују и на случајеве правичне накнаде од стављања у промет исте интерпретације, односно чињења доступним интерпретације са места и у време које корисник одабере (интернет, интерактивно чињење доступним).
Чланом 20. Измена врши се допуна и прецизирање члана 117. ЗАСП-а тако да се интерпретатори – глумци у својим имовинским правима изједначавају са правним положајем осталих интерпретатора (утврђује се право на накнаду за оне интерпретаторе чије су интерпретације снимљене на трајне носаче (звука и слике) у случају емитовања односно реемитовања истих.
У делу сродних права – права интерпретатора из радног односа – додају се нови чланови 122а, 122б и 122в, којима се углавном регулише однос интерпретатор и произвођач фонограма, као inter partes уговорни однос са циљем усклађивања са Директивом 2011/77/ЕУ. Тако се кроз члан 122а уводи могућност да под одређеним условима интерпретатор раскине уговор о преносу или уступању права закљученог са произвођачем фонограма, док члан 122б уводи право интерпретатора на годишњу додатну накнаду од произвођача фонограма у ситуацијама када је интерпретатор уз једнократну накнаду пренео или уступио произвођачу фонограма своја искључива имовинска права на забележеним интерпретацијама, али иста права остварује само преко система колективног остваривања сродних права. На крају, члан 122в предвиђа промену садржаја уговора са произвођачем фонограма у корист интерпретатора, чиме се положај интерпретатора у односу на економски интерес произвођача фонограма на тасу помера ка већем балансу на страни интерпретатора.
Чланом 23. Измена допуњује се члан 127. ЗАСП-а („Право на накнаду произвођача фонограма”), који је регулисао случајеве јединствене наплате за саопштавање јавности фонограма, са накнадом која припада интерпретаторима чија је интерпретација трајно уврштена на исти фонограм. Интервенцијом у ставу 10. члана 127. раздваја се наплата произвођача фонограма и интерпретатора од наплате ауторског права у истим интерпретацијама јер се део сродних права у својој реализацији не може у пракси условљавати остваривањем самог ауторског права.
Чланом 26. Измена мења се делом члан 137. ЗАСП-а, који се односи на право произвођача база података, ради даљег усклађивања са Директивом 96/9/ЕС, тако да се транспарентно издвоји дуалитет базе података као потенцијалног ауторског дела – збирке, где је заштићено ауторства, дакле оригиналност, у односу на инвестицију и ризик који преузима произвођач базе података.
Чланом 27. Измена ЗАСП-а мењају се чл. од 138 до 140а, који се односе на садржину права произвођача базе података, исцрпљење тог права, пренос права и, напокон, сукоб са другим правима (ауторска права, односно самостална примена права произвођача базе података, без обзира на околност да ли иста база података задовољава критеријуме за ауторскоправну заштиту), при чему законодавац интервенише и новим чланом 140б, и новим правом – правом законитог корисника база података. Законити корисник базе података у односу на произвођача исте стиче право искоришћавања небитних делова базе како у квантитативном тако и у квалитативном смислу, али и даље новим чланом 140в законодавац ствара изузетке од права произвођача база података да у одређеним случајевима законити корисник базе исту може да користи без дозволе произвођача у светлу коришћења битних садржаја базе података (све у складу са чл. 46. ЗАСП-а – „Ограничења ауторских права”).
За интерпретаторе је заиста битна измена у члану 30, и то члана 147. ЗАСП-а – „Трајање имовинских права интерпретатора”. Наиме, имовинска права интерпретатора чија је интерпретација снимљена на трајни носач (фонограм) продужава се на 70 година у случају:
- да је у року од 50 година од настанка интерпретације иста снимљена на фонограм;
- уколико је у року од 50 година фонограм законито издат и објављен.
Овом интервенцијом важећи закон ускладио се са Директивом 2011/77/ЕС.
ОСТВАРИВАЊЕ АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА
Измене и допуне ЗАСП-а у делу остваривања ауторског и сродних права прецизније се односе на корпус колективног остваривања ауторског и сродних права тако да је законодавац реаговао на сигнале из праксе рада колективних организација за остваривање ауторског и сродних права у Републици Србији, као и даљег усклађивања са Eu Aquis, и у том светлу начињен је низ измена и допуна обухваћених чл. од 31. до 52. Закона о изменама и допунама ЗАСП-а. Измене се односе на оснивање организација за колективно остваривање ауторског и сродних права у Републици Србији, делатност колективних организација и захтев за издавање дозволе за рад организација за колективну заштиту, који је претходни услов за рад истих организација, а подноси се надлежном органу за издавање дозвола, али и на усклађивање са Директивом 2006/115/ЕУ, која у делу Јединствене накнаде за јавно саопштавање фонограма и интерпретација издваја накнаде за јавно саопштавање музичких дела као ауторских дела.
Измена и допуна прецизира и испуњеност услова за рад колективних организација, рокове за поступање надлежних органа у издавању дозволе за рад ових организација (који су у члану 160. продужени на 60 дана од подношења уредног захтева оснивача), као и накнадне рокове за допуну захтева на захтев надлежног органа (који су продужени на 30 дана).
Извршене су интервенције и у односу на План расподеле колективних организација, па тим побољшањима треба да се свим члановима организације за колективно остваривање ауторског односно сродних права гарантују постулати правичности и транспарентности приликом расподеле новца односно тантијема на основу јасно постављених критеријума, који не доводе до различитог тумачења основа за расподелу тантијема (члан 167. ЗАСП-а).
Изменама и допунама ЗАСП-а интервенисано је и у односу на Тарифе накнада, њихово одређивање, једнообразност и усклађеност са тарифама накнада у окружењу које су компатибилне, па се самом интервенцијом законодавца у члану 170. омогућава поређење тарифа накнада са стандардима таквих тарифа у Европи.
Све измене и допуне које се односе на колективно остваривање ауторског и сродних права у Републици Србији, поред мањих усклађивања са директивама ЕУ, покушале су да реше ситуације из праксе рада колективних организација у Републици Србији (традиција колективног остваривања ауторског права датира из 50-их година ХХ века, када је основана прва организација за колективно остваривање права аутора музичких дела).
ЗАШТИТА АУТОРСКОГ И СРОДНИХ ПРАВА
Повреде ауторског и сродних права у поступцима за остваривање истих, шире гледано, део су спровођења права интелектуалне својине. Како су сви закони о интелектуалној својини статуса lex specialis, један период постојала су, поред стварно надлежних судова, и специјализована судска већа, односно специјализоване судије за ове посебне области. Концепт специјализације судова је напуштан и истом се враћало у више наврата, али су својом актуелношћу права интелектуалне својине увек завређивала додатну специјализацију.
Измене и допуне ЗАСП-а даље усклађују текст закона са Директивом 2004/48/ЕУ, па се тако у новом члану 204а ЗАСП-а проширује круг активно легитимисаних лица која могу поднети тужбу ради повреде ауторског и сродних права – тако да тужбу у своје име, а за рачун аутора од сада могу да подносе и организације за колективно остваривање ауторског и сродних права.
У члану 205. додатно се интервенише тако да се проширује скуп захтева које може да обухвати тужба за повреду ауторског и сродних права, чиме се настоји да се осигура циљ саме тужбе и тужбеног захтева. Закон по први пут уводи и могућност подизања тужбеног захтева против тзв. посредника (лица чије су услуге коришћене при повреди права).
Мења се и контроверзни члан 206. ЗАСП-а, који је у случајевима намере и крајње непажње у остваривању повреде права предвиђао да се, уместо накнаде имовинске штете, алтернативно захтева накнада до троструког износа уобичајене накнаде која би била примљена за конкретни облик коришћења. Овај став је у примени стварао многе контроверзе и полемике и различита тумачења. Новим чланом наведено решење се напушта новом формулацијом уместо формулације троструке уобичајене накнаде – паушалном накнадом која не може бити нижа од уобичајене накнаде.
Измене је претрпео и члан 208а који се односи на технолошке мере заштите садржаја који су обухваћени ауторскоправном или сродноправном заштитом. Измена која је учињена у духу је одредби Директиве о хармонизацији аспеката ауторског и сродних права у информатичком друштву (чувена info soc), и то тако што је у новом тексту овог члана сужен круг лица која могу тражити уклањање ефикасних мера технолошке заштите.
Измене је претрпео и члан 210, који третира привремене мере и околност да исте могу бити донете и без саслушања туженика како би се учинио ефикасним њихов смисао, а то је ефикасна заштита носиоца права у случајевима када би свако одлагање могло нанети доказиву штету тужиоцу (овде оштећеном). Уз измењени члан 210. додају се нови чланови 210а и 210б, којима се даље разрађују правне последице непокретања тужбе по протеку рока прописаног за исту, у односу на уложену привремену меру, односно питање обезбеђења доказа који се не налазе у поседу стране у поступку која се на исте доказе позива, при чему је остављено суду да исту страну позове да достави доказе којима располаже, уз обавезу заштите поверљивих информација.
Интервенцију су претрпели и чланови који стимулишу обезбеђење доказа, којима се такође предвиђа да, поред обезбеђења доказа, суд мора да обезбеди и тајност поверљивих информација у истима (211, 212).
Члан 213. претрпео је измену у складу са одредбама Директиве 2004/48/ЕУ, тако да се значајно проширује круг лица која суд може да позове, односно којима може да наложи доставу информација, односно релевантне документације битне за даљи ток парнице – то су пре свега лица која су са повредиоцем права пословно односно економски интересно повезана.
Чланом 63. Измена и допуна уводе се нови чланови 214а и 214б ЗАСП-а, који позивају на примену одредби закона којима се уређује парнични поступак, поступак обезбеђења и извршења, као и Закона о облигационим односима. Члан 214б посебно издваја рачунарске програме и базе података тако да одредбе ЗАСП-а о њиховој заштити неће бити од утицаја на примену других прописа из домена интелектуалне својине (посебно индустријске својине).
Измене су претрпеле и казнене одредбе чланова од 215. до 217. на тај начин да се постиже ефикасност у примени прописа и већа правна сигурност.
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Измене и допуне ЗАСП-а у делу прелазних и завршних одредби чл. од 66. до 72. Измена, поред ступања на снагу самог текста Закона о изменама и допунама ЗАСП-а (уобичајених осам дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, што је 26. 9. 2019. године), садрже одредбе о изузецима – када је ступање на снагу одређених одредби везано за одређени датум, временски рок или околност приступања Републике Србије ЕУ или СТО, с једне стране, или пак за наступање одређених околности, истек рока у вези са исцрпљењем права, с друге стране. Илустративни пример представља одредба о продужењу рока трајања имовинских права интерпретатора и произвођача фонограма, која се не може примењивати ретроактивно, већ од датума ступања на снагу самих измена, као и у односу на интерпретације и фонограме којима у моменту ступања на снагу релевантних измена није истекла ауторскоправна односно сродноправна заштита, тј. нису у јавном домену.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Ако се посматра обимност и свеобухватност последње интервенције законодавца у делу права аутора, више је него јасно да је највећи део измена пратио развој технике и дигитализације, посебно издвојивши ауторе рачунарских програма и база података како у корпусу самог права тако и у делу ограничења права, делу материјалних ауторских права и ауторских дела насталих у радном односу. ЗАСП је један од закона у коме се уочавају најбрже промене у конзумацији ауторских дела, промене појма коришћења, ограничења коришћења и саме оригиналности као истакнутог критеријума.
С друге стране, веома су транспарентне одредбе којима се транспонују одредбе Директива ЕУ у овој области на начин и под условом да исте нису у супротности са националним законодавством. Традиција ауторскоправне заштите у Европи, у погледу које Србија нимало не заостаје, датира са краја 19. века потписивањем и ратификовањем Париске конвенције о индустријској својини од 20. марта 1883. године, при чему је Краљевина Србија била једна од 11 земаља оснивача.
Дуга традиција, развој права интелектуалне својине условљен технолошким иновацијама, дигитализацијом, интернетом итд., мењали су концепт и „лице” ауторског права пре свих и брже од свих других права интелектуалне својине, мењајући и фундаменталне постулате као што су оригиналност, доступност јавности, јавност, саопштавање јавности, исцрпљење права, емитовање, реемитовање, складиштење и др.
Спремност законског текста да одговори на потребе праксе често се огледа у „дуговечности” прописа, али када су ауторска и сродна права у питању, дуговечност је условљена развојем технологије.
Значај прописа из области интелектуалне својине није предмет дискусије. Истима је додељено посебно преговарачко поглавље у приступним преговорима заједници земаља ЕУ (поглавље 7 – „Право интелектуалне својине”).*
*Основни прописи Републике Србије из области обухваћене поглављем 7 – Право интелектуалне својине су: Закон о ауторском и сродним правима, Закон о патентима, Закон о жиговима, Закон о правној заштити индустријског дизајна и Закон о заштити топографија полупроводничких производа (топографија интегрисаних кола). Предлагање прописа из области заштите и промета интелектуалне својине у делокругу је Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и вршење надзора над радом Завода за интелектуалну својину.