У извршном поступку долази до новчаног принудног извршења чији је поступак регулисан Законом о извршењу и обезбеђењу („Сл. гласник РС”, бр. 106/15, 106/16 и 113/17). Неминовно је било доношење новог закона, с обзиром на то да су постојале одређене нејасноће у његовој садржини које су доводиле до проблема у пракси, а нису могле да се отклоне тумачењем норми. Нови Предлог закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу донео је доста промена, од јачања заштите начела сразмерности до повољнијег положаја дужника, али и до увођења електронског јавног надметања у поступку продаје непокретности. У раду су изложене најзначајније новеле које доноси Предлог закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу.
1. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Доношење Закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу било је неминовно, а о могућим изменама и предлозима решења законских одредби водила се полемика у научној и стручној јавности већ дуже време. Организовани су округли столови, саветовања и конференције у намери да се дају предлози de lege ferenda новог Закона о извршењу и обезбеђењу. На крају, именована је Радна група за израду Закона. Може се рећи да је Нацрт закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу[1] у великој мери направљен по узору на модерно законодавство држава у окружењу, које је хармонизовано са европским правом и међународним документима, при чему ће се ауторка у наставку конкретно осврнути на Републику Хрватску, јер је доста законских решења урађено у складу с Овршним законом Републике Хрватске.[2] Ово је занимљиво поменути с обзиром на то да је у Републици Србији готово искључива надлежност у извршним поступцима поверена јавним извршитељима, док у Републици Хрватској надлежност у поступцима извршења припада суду и јавним бележницима.
Влада Републике Србије 13. јуна ове године усвојила је Предлог закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу.[3] Нови Закон о извршењу и обезбеђењу ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од 1. јануара 2020. године. Одредбе које се односе на електронско јавно надметање почеће да се примењују шест месеци касније, дакле од 1. јула 2020. године.
У наставку рада биће изложене најзначајније новеле у Предлогу закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, које се односе на повољнији положај извршног дужника, јачање начела сразмере, заштиту продаје једине непокретности извршног дужника, увођење електронског јавног надметања, повећање границе новчаних средстава (плата и пензија) која су изузета од извршења, проширење надлежности јавних извршитеља и друге значајне новеле.
2. ЗАШТИТА ПРОДАЈЕ ЈЕДИНЕ НЕПОКРЕТНОСТИ ИЗВРШНОГ ДУЖНИКА
Јавни извршитељи имају обавезу да принудно враћају дуг на начин који је најповољнији за извршног дужника.[4] Највећи интерес јавности када је извршни поступак у питању односи се на продају једине непокретности извршног дужника.[5] Критичко становиште јавности оштро је заузето приликом продаје једине непокретности дужника због подмирења дуга који је миноран, па и вишеструко пута мањи него сама тржишна вредност непокретности.
Било је и предлога да се забрани одузимање једине непокретности извршног дужника у циљу подмирења дуга, међутим, наведени предлог ипак није ушао у Предлог нацрта измена и допуна Закона о извршењу и обезбеђењу. Ваља нагласити да је социјални положај извршног дужника неупоредиво побољшан овим предлогом новог закона, пре свега у ситуацији која је свима од животног значаја, а то је када долази до присилног враћања дуга продајом једине његове непокретности, јединог крова над главом.
Предлогом закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу усвојено је ограничење извршења које се односи на присилну продају непокретности физичког лица при намирењу дуга за комуналне услуге. Тако је постављена граница на износ од 5.000,00 евра, што значи да једина непокретност физичког лица не може да се прода уколико је дуг који се односи на комуналне услуге мањи од 5.000,00 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога за извршење. Закон је узео у заштиту извршног дужника, којем обезбеђује право на дом у оним извршним поступцима који се односе на присилну наплату новчаних потраживања[6] која су настала на темељу комуналних или других сличних услуга, под условом да је реч о багателним потраживањима. У том случају, у складу с начелом несразмерности, законски је онемогућена присилна продаја једине непокретности извршног дужника како би се намирило мање потраживање извршног повериоца.
Слична законска решења имају и неке државе у региону, попут Хрватске, у којој је износ ограничења продаје једине непокретности извршног дужника при принудном враћају дуга био постављен на износ од 20.000,00 куна (око 2.700,00 евра), да би се новелама у Предлогу закона тај износ повећао на 40.000,00 куна (око 5.400,00 евра). Предлогом је прописано да није допуштено извршење на некретнини ради подмирења дуга који је мањи од 40.000,00 куна, осим у два случаја: прво, ако се ради о присилном намирењу дуга ради законскога уздржавања или ради накнаде штете проузроковане кривичним делом, и друго, ако извршни поверилац (оврховодитељ[7]) докаже да није успео да се намири на другим предметима извршења (оврхе), а суд оцени да продаја некретнине не би нарушила правичну равнотежу између интереса извршног дужника (овршеника) и интереса извршног повериоца (оврховодитеља[8]).
Предлогом закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, чланом 68, додат је чл. 151а, који садржи значајне измене: Након уписа забележбе решења о извршењу, јавни извршитељ ће, по службеној дужности или на предлог странке, одредити да се извршење спроведе на другој непокретности или другим средством и предметом извршења, ако постоји очигледна несразмера између висине потраживања извршног повериоца и вредности непокретности коју је извршни поверилац предложио у предлогу за извршење, а друга непокретност, односно друго средство и предмет извршења су довољни за намирење потраживања извршног повериоца. Ако су одређени друго средство и предмет извршења, забележба решења о извршењу на непокретности остаје уписана у катастар непокретности све док потраживање извршног повериоца не буде намирено. Оваквим законским решењем очувано је начело сразмере у извршном поступку, као и заштита од извршења једине непокретности извршног дужника. С друге стране, ваља напоменути да је наведеним решењем заштићен и извршни поверилац[9] јер све док његово потраживање не буде намирено, забележба решења остаје уписана у Катастру непокретности.
Предлогом закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу предвиђен је и изузетак када се не примењује начело сразмере. То ће бити у случају да се извршни дужник у форми јавне или по закону оверене исправе сагласио да се извршење спроведе одређеним средством и на одређеном предмету извршења или ако је несумњиво утврђено да постоји само једно средство и један предмет извршења из којег може да се намири потраживање извршног повериоца (чл. 56. ст. 3).[10]
Такође, јавни извршитељ има овлашћење да закључком по службеној дужности или на предлог странке промени средство и предмет извршења, под условом да постоји очигледан несразмер између конкретног средства и предмета извршења у односу на висину дуга, односно висину потраживања извршног повериоца (чл. 58. ст. 2).[11] Законом је дата могућност јавном извршитељу да може да промени средство и предмет извршења управо зато да би одређену ситуацију прилагодио у што већој мери конкретном извршном намирењу.
3. УВОЂЕЊЕ ЕЛЕКТРОНСКОГ ЈАВНОГ НАДМЕТАЊА
У поступцима јавних извршења приликом продаје непокретности на јавним надметањима долази до највећих сумњи у могуће злоупотребе. У поступку доношења Нацрта и Предлога закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу постављена су конкретна и оправдана питања везана за продају непокретности на јавном надметању. Настојало се да се дају одговори на питања обезбеђује ли јавно надметање, као вид продаје непокретности, равноправно учествовање и слободну и отворену конкуренцију свих заинтересованих лица, да ли је таквим модусом јавне продаје обезбеђен транспарентан и поштен поступак, да ли су сва лица која учествују у досадашњем, законом предвиђеном, поступку јавног надметања добила све релевантне и потребне информације и, на крају, да ли је спроведени поступак јавне продаје омогућио постизање најповољније цене.
Да би се спровела и поштовала наведена правила која треба да буду обезбеђена, све је говорило у прилог увођењу електронске јавне платформе за продају непокретности у поступку јавног надметања.
Предлогом закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу уведено је електронско јавно надметање у поступку извршења у намери да се спречи било какав облик злоупотреба приликом продаје непокретности, али и да се на тај начин повећају цене самих непокретности које се продају у извршном поступку. Чланом 171а прописано је да непокретност може да се продаје на електронском јавном надметању по два основа: по основу одлуке јавног извршитеља донете по службеној дужности или на основу предлога странке.[12] Након усвајања Закона биће потребно да се донесу подзаконски акти којима ће се поближе уредити сам поступак продаје непокретности путем електронског јавног надметања.
Досадашње јавне аукције на којима су се вршиле продаје непокретности у поступку извршења окупљале су углавном исти круг физичких и правних лица која су била заинтересована за куповину предметних непокретности у извршном поступку. Нека од њих била су само фиктивни купци. Због тога се и јављала сумња у различите малверзације. Стога би се увођењем електронског јавног надметања пре свега проширио круг могућих заинтересованих физичких и правних лица за давање понуда и цене за куповину непокретности која је предмет продаје, што би довело и до смањења незаконитих радњи и метода којима су се служили „досадашњи стални купци”, који су давали понуде на аукцијама приликом продаје непокретности, али и уопште до смањења њиховог ангажовања у јавном надметању.
Новелама у Закону о извршењу и обезбеђењу уведена је забрана извршитељима, њиховим заменицима, службеницима и њиховим сродницима да купују непокретности које су предмет продаје у извршном поступку, без обзира на то да ли учествују у извршном поступку или не. Наиме, досадашња куповина непокретности од стране наведених лица била је дозвољена само уколико она нису учествовала у конкретном извршном поступку. Ово предложено законско решење може се сматрати добрим искораком ка сузбијању сукоба интереса кроз увођење антикоруптивних мера у спровођење извршног поступка.
У Републици Хрватској продаја непокретности обавља се већ дуго година електронском јавном продајом путем ФИНЕ (Финансијске агенције). Ваља напоменути да Финансијска агенција (ФИНА) не постоји ни у једној држави у Европској унији. Поставља се питање да ли је, уместо суда, ФИНА овлашћена да спроводи јавну продају непокретности, с обзиром на то да ФИНА нема могућност да одреди цену вредности непокретности која се продаје, већ је одређује суд закључком. Која ће онда институција у име Финансијске агенције вршити процену непокретности? Исто тако, садржај закључка о продаји непокретности има доста недостатака. Странка у поступку не зна да се њена непокретност продаје нити зна на који се начин продаје. На крају, не зна ни ко је купио конкретну непокретност, као ни да наведена продата непокретност у одређеном року треба да се ослободи од лица и ствари.[13]
4. ИЗВРШЕЊЕ НА НОВЧАНИМ СРЕДСТВИМА ДУЖНИКА
Предлогом закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу увећани су износи плата и пензија, као и осталих примања, за које је онемогућено да буду предмет извршења, односно изузети су од извршења. Тиме је знатно побољшан положај извршног дужника јер му нису угрожене основне животне потребе. Пређашњим Законом о извршењу и обезбеђењу било је прописано како извршење може да се спроведе на две трећине примања извршног дужника.
Предлогом новог закона повећана је новчана граница која је изузета од извршења, тако да је, према новелама, половина новчаних примања дужника изузета од извршења. Исто тако, када се говори о минималним примањима дужника, поменути предлог иде у корист најсиромашнијих, па је тако извршење дозвољено само на износ од једне четвртине дужниковог новчаног минималног примања.[14] Овде је било речи о новчаним износима који се односе на плату запосленог.
Такође, Предлогом закона заштићена су и примања пензионера. Једна трећина пензије изузета је од извршења, а уколико се говори о минималној пензији, онда извршење може да се спроведе само на њеној једној десетини.[15]
Оваквим предложеним законским решењима у великој мери је, у односу на пређашњи закон, поштовано начело сразмере према којем се онемогућава спровођење поступка извршења на целокупној имовини извршног дужника како би се намирио несразмерно мали износ дуга од стране извршног повериоца.
У Предлог закона унете су и одредбе које регулишу намирење извршног повериоца у ситуацији када се ради о намирењу заплењеног и пренетог потраживања од стране дужниковог дужника. Појавила су се питања како је регулисан поступак када дужников дужник из било ког разлога не жели да измири своју обавезу према извршном повериоцу, шта у тој ситуацији може да уради извршни поверилац и на који начин може да оствари своје право присилног намирења, затим може ли извршни поверилац своје право да оствари у већ започетом поступку унутар којег је потраживање заплењено и пренето са извршног дужника на извршног повериоца и мора ли то своје право да оствари у засебном извршном поступку или у парничном поступку. Од предложене три опције, прихватљиве су последње две. Дакле, за извршног повериоца могућ је засебан извршни поступак и парнични поступак.
Према чл. 282. Закона о извршењу и обезбеђењу,[16] извршни поверилац који је поднео тужбу или предлог за извршење ради наплате пренесеног потраживања дужан је да о томе без одлагања обавести извршног дужника, јер у супротном одговара за штету коју му нанесе пропуштањем. Судови нису правили дистинкцију између извршног повериоца који своју наплату остварује у парничном поступку и извршног повериоца који наплату покушава да оствари у извршном поступку, већ је у судској пракси заузет став да извршни поверилац намирење свог потраживања против дужника извршног дужника остварује у парничном поступку. Измена наведених законских решења била је неопходна из два разлога: због повећања правне несигурности и повреде начела ne bis in idem.[17] Зато је била нужна измена наведених законских одредби – због постојања различитих исправа које дужник, по основу заплењеног и пренетог новчаног потраживања, може да има према свом дужнику.
Решење наведене ситуације прецизирано је чл. 279а, према којем извршни поверилац може да, на основу закључка јавног извршитеља о преносу потраживања и извршне или веродостојне исправе, поднесе предлог за извршење против дужника извршног дужника, под условом да се потраживање извршног дужника према његовом дужнику заснива на извршној или веродостојној исправи. У противном, уколико не постоје ни извршне ни веродостојне исправе, извршни поверилац може да оствари своја права у парничном поступку на основу закључка јавног извршитеља о преносу потраживања. У случају да је решење о извршењу против његовог дужника већ донето, извршни поверилац ступа у већ покренути извршни поступак на место извршног дужника, на основу закључка јавног извршитеља о преносу потраживања.
5. ПРОШИРЕНА НАДЛЕЖНОСТ ЈАВНИХ ИЗВРШИТЕЉА
Изменама и допунама Предлога закона о извршењу и обезбеђењу промењена је дефиниција решења о извршењу тако да оно означава решење суда или јавног извршитеља којим се усваја предлог за извршење на основу извршне исправе или веродостојне исправе (чл. 2. ст. 7). Дефиниција више не обухвата појам који се односи само на веродостојну исправу: Решење о извршењу на основу веродостојне исправе.
Надлежност за поступање јавних извршитеља проширена је Предлогом закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, што се наводи у чл. 4. ст. 5. Предлога: Јавни извршитељи су искључиво надлежни за спровођење извршења и када је то прописано посебним законом. Наведена одредба унета је у Предлог зато што је у пракси настао проблем око потраживања средстава на име комуналних услуга. Стога је додато да о предлогу за извршење на основу извршне исправе ради намирења новчаног потраживања насталог из комуналних услуга и сродних делатности одлучује јавни извршитељ.
Наиме, потраживање комуналних услуга захтевано је покретањем парничног поступка и подношењем тужбе за издавање платног налога, док се извршни поступак покретао тек по добијању пресуде, дакле извршне исправе. Након тога, јавни извршитељи добијали су предмете по општем систему расподеле, што је довело до избегавања примене императивне норме у вези са равномерном расподелом предмета. Наведено је измењено Предлогом закона, којим се прецизира чл. 393. тако што се наводи да је подношење предлога за извршење измењено концепцијски, тако што су два корака која је извршни поверилац морао испунити, а то су прво захтев Комори извршитеља за одређивање јавног извршитеља, а онда предлог за извршење, сведена у један корак, па је одређено да извршни поверилац подноси предлог за извршење на основу извршне исправе ради намирења потраживања из комуналних и сродних делатности Комори јавних извршитеља.[18]
На овај начин елиминишу се и потенцијалне злоупотребе тако да поверилац који добије одговор Коморе извршитеља о извршитељу који ће поступати у том предмету уопште и не поднесе предлог за извршење. Наиме, Законом је било прописано да извршни поверилац прво упути захтев Комори да му одреди јавног извршитеља, а потом да поднесе додељеном јавном извршитељу предлог за извршење. Закон је тиме извршном повериоцу дозвољавао да поново, након протека одређеног времена, предлогом затражи одговор од Коморе извршитеља о именовању извршитеља, чиме долази до директног заобилажења императивног правила о равномерној расподели предмета.
Сходно томе, измењене су и активности Коморе извршитеља тако да она више не шаље одговор извршном повериоцу. Водећи рачуна о правилу о равномерној расподели, Комора одређује јавног извршиоца којем доставља предлог за извршење са прилозима.
Јавни извршитељ одлучује и о предлогу за извршење на основу извршне или веродостојне исправе ради намирења новчаног потраживања према извршном дужнику – Републици Србији, аутономној покрајини или јединици локалне самоуправе. Извршни поверилац дужан је да о намери подношења предлога за извршење писменим путем обавести Министарство финансија најмање 30 дана пре подношења предлога за извршење. На тај начин извршни дужник (Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе) добио је на времену у којем може добровољно да испуни обавезу, што се рефлектује и на смањење накнада за јавне извршитеље.
Наведеним новелама биће свакако растерећени судови у овом делу извршних поступања, с обзиром на то да већ постоји велики број предмета.
Јавни извршитељ може да одлучи да се радње спровођења извршења тонски или оптички сниме, што улази у записник о предузетој радњи.[19]
Ако је у току извршења већ пружан отпор или се основано очекује да би отпор могао да буде пружен, јавни извршитељ дужан је да најмање пет (5) радних дана пре извршења радње писмено захтева помоћ полиције, при чему је дужан да наведе разлог због ког му је помоћ потребна. Предвиђен је изузетак када полицијска помоћ може да се захтева и усмено, у случајевима када је то нужно ради отклањања опасности по живот или здравље људи или по имовину већег обима, док ће се писани захтев у року од 48 сати по предузетој радњи накнадно доставити.[20]
Предлог закона обухвата и измене које се односе на покретање дисциплинског поступка против извршитеља. Рок за покретање дисциплинског поступка продужен је са досадашњих шест (6) месеци на рок од дванаест (12) месеци од сазнања за учињену дисциплинску повреду, с тим да поступак може бити покренут у року од најдуже две (2) године од учињене дисциплинске повреде. Застара вођења дисциплинског поступка наступа након две (2) године од његовог покретања, тако да је и овом случају рок продужен са досадашњих годину (1) дана на две (2) године.
6. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА
Доношењем Предлога закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу отклоњене су нејасноће у тумачењу појединих норми које нису биле у целости дефинисане, нису биле довољно јасне или су пак биле непрецизне.
Новелама у Закону учињен је велики корак ка заштити социјалног статуса извршног дужника и јачању начела сразмере у поступцима извршења. То је нарочито потенцирано још једном датом радњом јавном извршитељу приликом продаје непокретности извршног дужника, његовог стана или куће. Наиме, пре доношења решења о извршењу јавном извршитељу дато је овлашћење да још једном преиспита решење о извршењу које се односи на продају непокретности.
Према начелу сразмере јавном извршитељу и суду налаже се да у поступку извршења, приликом намирења дуга од стране извршног повериоца, одреде онај начин извршења који је за извршног дужника најповољнији и који га најмање угрожава.
Јавни извршитељ има овлашћење да тражи помоћ полиције ако се у току извршења пружа отпор или на било који начин омета поступак извршења. Прописано је да се физичком лицу које на било који начин омета или спречава поступак извршења може изрећи новчана казна од 10.000 до 200.000 динара, а правном лицу или државном органу од 100.000 до 2.000.000 динара, која може да се поново изриче, све док се не престане са ометањем или спречавањем извршења. Намера увођења ових законских одредби је да се обезбеде мере за спровођење поступка извршења.
Занимљиво је скренути пажњу на то да је законска одредба која одређује временску могућност спровођења извршења остала непромењена. Наиме, према законском тексту извршење може да се спроведе радним даном у периоду од 7 ујутру до 22 часа увече, а изузетно и ван наведеног времена, под условом да дужник избегава испуњење обавезе или када за то постоје нарочито оправдани разлози.[21]
Ваља напоменути да у Нацрт закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу нису унете одредбе о могућности извршног дужника да у одређеним случајевима тражи вештачење и процену вредности своје имовине, док је извршитељу дата могућност да ангажује проценитеља да процени вредност дужникове имовине, за којег се не тражи никакво посебно својство нити поседовање одговарајуће лиценце, што оправдано доводи у сумњу могуће умањење имовине извршног дужника.
Осим тога, наведеним нацртом предложено је и доношење Закона по хитном поступку, с обзиром на то да је предмет измена и разјашњење појединих важнијих одредби Закона о извршењу и обезбеђењу. У супротном би могле да наступе штетне последице по извршне повериоце и извршне дужнике. Зато је и релативно брзо донет Предлог закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу.
ЛИТЕРАТУРА
– Божић Ванда, Правна сигурност намирења стечајних поверилаца кроз институт забране индивидуалног извршења и намирења у стечајном поступку, Слобода пружања услуга и правна сигурност, Зборник Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, Институт за друштвене и правне науке, 2019, стр. 1019–1032.
– Божић Ванда, Козар Владимир, Мере обезбеђења и „мораторијум” у стечајном поступку, XV међународни научни скуп „Правнички дани – проф. др Славко Царић”, 2018, Зборник радова Правног факултета за привреду и правосуђе, Универзитет Привредна академија у Новом Саду, стр. 183–196.
– Божић Ванда, Козар Владимир, Укидање мораторијума на предлог обезбеђеног повериоца, XXI међународни научни скуп, Зборник радова „Накнада штете и осигурање”, Ваљево 2018, Институт за упоредно право, Удружење за одштетно право и Правосудна академија из Београда, стр. 55–79.
– Нацрт Приједлога Овршног закона, https://esavjetovanja.gov.hr/ECon/MainScreen?entityId=9961
– Нацрт закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, https://www.mpravde.gov.rs/files Nacrt%20zakona%20o%20izmenama%20i%20dopunama%20Zakona%20o%20izvršenju%20i%20obezbeđenju.pdf
– Овршни закон Републике Хрватске, „Народне новине” бр. 112/12, 25/13, 93/14, 55/16, 73/17.
– Предлог закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, Народна Скупштина Републике Србије, доступно на: http://www.parlament.gov.rs/akti/zakoni-u-proceduri/zakoni-u-proceduri.1037.html.
– Закон о извршењу и обезбеђењу, „Сл. гласник РС”, бр. 106/2015, 106/2016 – аутентично тумачење и 113/2017 – аутентично тумачење.
[1] Нацрт закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, доступно на: https://www.mpravde.gov.rs/files Nacrt%20zakona%20o%20izmenama%20i%20dopunama%20Zakona%20o%20izvršenju%20i%20obezbeđenju.pdf, прегледано 1. 6. 2019.
[2] Овршни закон Републике Хрватске, „Народне новине” бр. 112/12, 25/13, 93/14, 55/16, 73/17.
[3] Предлог закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу, Народна Скупштина Републике Србије, доступно на: http://www.parlament.gov.rs/akti/zakoni-u-proceduri/zakoni-u-proceduri.1037.html, прегледано 15. 6. 2019.
[4] „Извршни дужник” означава лице према коме се потраживање намирује у извршном поступку или обезбеђује у поступку обезбеђења, чл. 2. ст. 3. Закона о извршењу и обезбеђењу.
[5] Проблем увођења законског регулисања неодузимања једине непокретности извршног дужника био је једна од главних тема V годишњег саветовања јавних извршитеља на Златибору 29–30. марта 2019. године. Такође, главна расправа вођена је око ограничења спровођења извршења и посредовања, продаје непокретности у извршном поступку, спровођења извршења на рачунима извршних дужника – физичких лица, као и електронске продаје у извршном поступку.
[6] „Потраживање” означава право извршног повериоца да захтева од извршног дужника одређено давање, чињење, нечињење или трпљење, чл. 2. ст. 1. Закона о извршењу и обезбеђењу.
[7] „Оврховодитељ” означава особу која је покренула поступак ради оврхе неке тражбине, те особу у чију је корист тај поступак покренут по службеној дужности, чл. 2. точ. 2. Овршног закона, „Народне новине”, бр. 112/12, 25/13, 93/14, 55/16, 73/17.
[8] Чл. 90. Недопуштеност оврхе на некретнини, Нацрт приједлога Овршног закона, доступно на: https://esavjetovanja.gov.hr/ECon/MainScreen?entityId=9961, прегледано 15. 6. 2019.
[9] „Извршни поверилац” означава лице чије се потраживање намирује у извршном поступку или обезбеђује у поступку обезбеђења, чл. 2. ст. 2. Закона о извршењу и обезбеђењу.
[10] Чл. 26. Предлога закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу.
[11] Чл. 28. Ibid.
[12] Чл.78. Ibid.
[13] Више: Божић Ванда, Козар Владимир, Мере обезбеђења и „мораторијум” у стечајном поступку, XV међународни научни скуп „Правнички дани – проф. др Славко Царић”, 2018, Зборник радова Правног факултета за привреду и правосуђе, Универзитет Привредна академија у Новом Саду, стр. 183–196.
Види: Божић Ванда, Правна сигурност намирења стечајних поверилаца кроз институт забране индивидуалног извршења и намирења у стечајном поступку, Слобода пружања услуга и правна сигурност, Зборник Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, Институт за друштвене и правне науке, 2019, стр. 1019–1032.
Види и: Божић Ванда, Козар Владимир, Укидање мораторијума на предлог обезбеђеног повериоца, XXI међународни научни скуп, Зборник радова „Накнада штете и осигурање”, Ваљево 2018, Институт за упоредно право, Удружење за одштетно право и Правосудна академија из Београда, стр. 55–79.
[14] Чл. 115. Предлога закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу.
[15] Чл. 258. Ограничење извршења, Предлога закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу.
[16] Закон о извршењу и обезбеђењу, „Сл. гласник РС”, бр. 106/2015, 106/2016 – аутентично тумачење и 113/2017 – аутентично тумачење.
[17] До повреде може доћи у ситуацији када је потраживање извршног дужника према његовом дужнику заплењено и пренето на извршног повериоца на основу правоснажне судске пресуде.
[18] Чл. 400. Закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу.
[19] Чл.142. Предлога закона о изменама и допунама ЗИО-а.
[20] Чл. 143. Ibid.
[21] Чл. 141. Ibid.