ISSN 2406-1085

Ознака: Комерцијалне трансакције

  • Коментар Правилника о начину и поступању Буџетске инспекције у вршењу надзора над спровођењем Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама

    Надзор над спровођењем Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката у комерцијалним трансакцијама у којима су субјекти јавног сектора дужници, као и између субјеката јавног сектора, врши Министарство финансија – Одељење за буџетску инспекцију. Правилник о начину и поступању Буџетске инспекције у вршењу надзора над спровођењем Закона о РИНО у комерцијалним трансакцијама објављен је у „Службеном гласнику РС” бр. 78/2019, а ступио је на снагу 9. 11. 2019. године.

     

    Увод

     

    Законом о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама („Сл. гласник РС”, бр. 119/12, 68/15, 113/17 – даље: Закон) уређују се рокови измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката, између привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, а у циљу спречавања неизмирења новчаних обавеза у року.

    Комерцијалне трансакције су, у смислу овог закона, уговорене трансакције између субјеката јавног сектора и привредних субјеката, између привредних субјеката, односно између субјеката јавног сектора, које се односе на испоруку добара, односно пружање услуга уз накнаду, у које се убрајају и грађевински и инвестициони радови, као и комуналне услуге.

    У циљу спровођења надзора Одељење за буџетску инспекцију преузима податке о неизмиреним обавезама јавних предузећа из информационог система Управе за трезор. Буџетска инспекција има приступ свим подацима Централног регистра фактура који су потребни за спровођење надзора, као и за обављање осталих законом утврђених функција инспекцијске контроле.

     

    Правилник о начину и поступању Буџетске инспекције

     

    Законом је прописано да министар надлежан за послове финансија посебним актима ближе уређује начин и поступак вршења надзора, као и начин и поступак преузимања података од стране Одељења за буџетску инспекцију. На основу ове одредбе Закона министар је донео Правилник о начину и поступку вршења надзора над спровођењем Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката у којима су субјекти јавног сектора дужници и између субјеката јавног сектора, као и о начину и поступку достављања и преузимања података о преузетим обавезама субјеката јавног сектора, ради вршења тог надзора („Сл. гласник РС”, бр. 88/15 и 16/18).

    Међутим, ради прецизнијег поступања у поступку надзора, тј. ближег начина и поступка вршења надзора над спровођењем овог закона од стране Одељења за буџетску инспекцију, министар је донео нови Правилник о начину и поступању Буџетске инспекције у вршењу надзора над спровођењем Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама („Сл. гласник РС”, бр. 78/2019 – даље: Правилник).

    Правилником се ближе прописују начин и поступак вршења надзора над спровођењем Закона од стране Одељења за буџетску инспекцију. У циљу спровођења надзора, Одељење за буџетску инспекцију преузима податке о неизмиреним обавезама јавних предузећа из информационог система Управе за трезор, које јавна предузећа и друштва капитала чији су оснивачи јавна предузећа достављају кроз тај информациони систем. Овим правилником детаљно је прописано који су то обавезни подаци које ови субјекти морају да доставе, као и рок за достављање истих.

    Буџетска инспекција има приступ свим подацима Централног регистра фактура потребним за спровођење надзора, као и за обављање осталих законом утврђених функција инспекцијске контроле.

    У вршењу надзора над спровођењем Закона Буџетска инспекција обавља инспекцијску контролу код субјеката јавног сектора непосредним увидом у његове пословне књиге, књиговодствене евиденције и другу пословну документацију у вези са комерцијалним трансакцијама са другим субјектима.

    Инспекцијска контрола врши се у складу са одредбама закона којим се уређује буџетски систем и у складу са прописима којима се уређују рад и овлашћења Буџетске инспекције.

    Подсетимо, функција Буџетске инспекције прописана је Законом о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – испр., 108/13, 142/14, 68/15, 103/15, 99/16, 113/17 и 95/18), а то је инспекцијска контрола примене закона у области материјално-финансијског пословања и наменског и законитог коришћења средстава корисника буџетских средстава, организација, предузећа, правних лица и других субјеката из чл. 84. и 85. овог закона (правна лица и други субјекти којима су директно или индиректно дозначена буџетска средства за одређену намену, правна лица и други субјекти који су учесници у послу који је предмет контроле и субјекти који користе буџетска средства по основу задуживања, субвенција, остале државне помоћи у било ком облику, донација, дотација и др.).

    Правилником је прописано да јавна предузећа и друштва капитала чији су оснивачи јавна предузећа у циљу спровођења надзора достављају податке о преузетим обавезама кроз информациони систем Управе за трезор, онлајн-приступом одговарајућој апликацији Управе, у складу са интерним техничким упутством Управе за трезор за рад са том апликацијом, које се налази на њеном сајту у оквиру пројекта Регистар измирења новчаних обавеза – РИНО. Наиме, прописани су обавезни подаци које јавна предузећа и друштва капитала чији су оснивачи јавна предузећа достављају кроз информациони систем Управе за трезор за сваку преузету обавезу, као и рок у ком су дужни да наведене податке доставе.

    Одредбама члана 5. Правилника прописано је које обавезне податке јавна предузећа и друштва капитала чији су оснивачи јавна предузећа достављају кроз информациони систем Управе за трезор за сваку преузету обавезу, а то су:

    1) назив корисника и јединствени број КЈС;

    2) назив надлежног директног корисника средстава буџета и његов ЈБ ДБК (КЈС);

    3) назив повериоца;

    4) ПИБ и МБ повериоца, када је поверилац привредни субјект;

    5) ПИБ и ЈБ КЈС повериоца, када је поверилац корисник јавних средстава;

    6) назив документа којим је преузета новчана обавеза (уговор, споразум и др.), као и одговарајући захтев за исплату новчане обавезе (фактура, привремена или коначна ситуација или други одговарајући захтев за исплату);

    7) број и датум документа којим је преузета новчана обавеза, као и број и датум одговарајућег захтева за исплату новчане обавезе;

    8) износ новчане обавезе из документа којим је преузета новчана обавеза, као и износ новчане обавезе из одговарајућег захтева за исплату новчане обавезе;

    9) датум настанка новчане обавезе утврђен у складу са чланом 3. став 3. Закона;

    10) рок за измирење новчане обавезе – датум валуте плаћања (уговорени рок или законски у случају ако рок није уговорен);

    11) датум измирења новчане обавезе;

    12) датум евидентирања обавезе (датум ажурирања података);

    13) износ измирене новчане обавезе.

    Ове податке достављају у року од три радна дана од дана преузимања новчане обавезе или пријема документа за плаћање, односно од дана измирења новчане обавезе.

    У члану 7. Правилника прописан је начин преузимања података о измиреним и неизмиреним обавезама јавних предузећа и друштава капитала чији су оснивачи јавна предузећа од стране Буџетске инспекције. Буџетска инспекција преузима наведене податке јавних предузећа и друштава капитала чији су оснивачи јавна предузећа, која су доставила податке из члана 5. овог правилника кроз информациони систем Управе за трезор – РИНО у складу са чланом 4. овог правилника, тј. у складу са интерним техничким упутством Управе за трезор за рад са том апликацијом, које се налази на сајту Управе у оквиру пројекта Регистар измирења новчаних обавеза – РИНО.

    Преузимање података о измиреним и неизмиреним обавезама јавних предузећа и друштава капитала чији су оснивачи јавна предузећа Буџетска инспекција врши тако што Управа за трезор, сагласно поднетом захтеву за приступ систему РИНО од стране поменуте инспекције, овлашћује лица наведена у том захтеву за рад у систему РИНО и врши примопредају креденцијала (корисничко име и лозинка) са Буџетском инспекцијом. Додељено овлашћење омогућава онлајн-приступ апликацији РИНО, која садржи све прегледе и извештаје о измиреним и неизмиреним обавезама јавних предузећа и друштава капитала чији су оснивачи јавна предузећа, која су доставила податке из члана 5. овог правилника кроз информациони систем Управе за трезор – РИНО.

    Правилником је прописана обавеза субјеката контроле да на захтев буџетских инспектора ставе на увид сву потребну документацију из које могу да се утврде чињенице које су битне за поступак вршења контроле. У циљу утврђивања чињеница прописано је да је потребно да се тачно утврде правни основ и датум настанка новчане обавезе, као и датум измирења исте.

    Датум настанка новчане обавезе утврђује се увидом у документ о преузимању новчане обавезе, као што је уговор, предрачун, фактура, привремена ситуација, окончана ситуација и други одговарајући захтев за исплату, као и одговарајући пратећи документ (отпремница, пријемница, документ о прегледу робе, записник о пријему робе или извршених радова и услуга и друго).

     

    Буџетски инспектор приликом контроле ових документа проверава валидност рачуноводствене исправe, да ли је документ сачињен у складу са унапред закљученим уговором и да ли је евидентиран у пословне књиге, односно проверава правилност књижења и исказивања на за то прописаним контима (рачунима главне књиге).

    Датум измирења новчане обавезе утврђује се увидом у налог за исплату и извод трезора или банке у којој субјект контроле има отворен рачун. Измирење новчане обавезе подразумева и проверу књижења у пословним књигама која су извршена по том основу.

     

    Правилником је прописано да ће Буџетска инспекција поднети пријаву надлежном прекршајном суду у случају непоштовања рокова измирења новчаних обавеза прописаних Законом.

     

    У завршним одредбама Правилника прописано је да закључно са даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о начину и поступку вршења надзора над спровођењем Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама између јавног сектора и привредних субјеката у којима су субјекти јавног сектора дужници и између субјеката јавног сектора, као и о начину и поступку достављања и преузимања података о преузетим обавезама субјеката јавног сектора, ради вршења тог надзора („Сл. гласник РС”, бр. 88/15 и 16/18).

  • Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама кроз судску праксу привредних судова

    Кроз примере из судске праксе привредних судова анализирана је природа накнада за кашњење у испуњењу новчаних обавеза, као и доцња дужника и рокови за измирење новчаних обавеза, уз осврт на 5. и 10. члан Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

     

    ДОЦЊА ДУЖНИКА И РОКОВИ ЗА ИЗМИРЕЊЕ НОВЧАНИХ ОБАВЕЗА У КОМЕРЦИЈАЛНИМ ТРАНСАКЦИЈАМА

     

    Право на затезну камату у корелацији је са доцњом дужника, а не са роковима који су прописани Законом о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

     

    Из образложења:

    Одредбом члана 324. став 1. Закона о облигационим односима („Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/1978, 39/1985, 45/1989, 57/1989, и „Сл. лист СРЈ”, бр. 31/1993) прописано је да дужник долази у доцњу када не испуни обавезу у року одређеном за испуњење, док је ставом 2. истог члана прописано да, ако рок за испуњење није одређен, дужник долази у доцњу кад га поверилац позове да испуни обавезу, усмено или писмено, вансудском опоменом или започињањем неког поступка чија је сврха да се постигне испуњење обавезе.

    Законом о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама („Сл. гласник РС”, број 119/2012, 68/2015, 113/2017), у ставовима 1. и 2. члана 3. прописано је да уговором између привредних субјеката не може да се предвиди рок за измирење новчаних обавеза дужи од 60 дана, а ако уговором између привредних субјеката из става 1. овог члана није уговорен рок за измирење новчаних обавеза или уколико не постоји писани уговор, или уколико је уговорен дужи рок од прописаног у ставу 1. овог члана, дужник је дужан да без претходне опомене измири новчану обавезу у року од најкасније 60 дана.

    Цитирана одредба члана 3. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама може да се примени само у односу на право тужиоца, које му је додељено законом, да тражи исплату посебне накнаде за доцњу дужника у измирењу новчане обавезе. Наведена одредба не одређује када је обавеза доспела за плаћање, већ је само у функцији остварења права повериоца да може да тражи наплату посебне накнаде у износу који је одређен Законом. Наведени закон нема утицаја на посебну императивну одредбу Закона о облигационим односима, којом је регулисано питање доцње дужника, односно када дужник долази у доцњу.

    У конкретном случају тужилац је у својству повериоца први пут позвао туженог, као дужника, на испуњење новчане обавезе подношењем тужбе, па је, сходно цитираним одредбама Закона о облигационим односима, тужени пао у доцњу подношењем тужбе и од тог тренутка тужилац има право да захтева законску затезну камату. Право на затезну камату у корелацији је са доцњом дужника, а не са роковима који су прописани Законом о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

    (Пресуда Привредног суда у Пожаревцу, П. 447/17 од 5. 12. 2017, делимично потврђена/делимично преиначена Пресудом Привредног апелационог суда у Београду, Пж. 762/18 од 11. 7. 2019)

     

    НАКНАДА ЗА КАШЊЕЊЕ У ИСПУЊЕЊУ НОВЧАНЕ ОБАВЕЗЕ

     

    Плаћање накнаде за кашњење у испуњењу новчане обавезе у вези jе са доцњом у измирењу новчане обавезе и остварује се подношењем захтева у предлогу за извршење на основу веродостојне исправе, под условом да новчано потраживање није измирено у законским роковима.

     

    Из образложења:

    Првостепени суд сматра да тужиоцу не припада право на плаћање износа од 20.000,00 динара на име накнаде за кашњење у испуњењу новчане обавезе, у смислу члана 5. у вези са члановима 3. и 4. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, с обзиром на то да се за то нису стекли услови јер у моменту подношења предлога тужени није био у доцњи.

    Правилно је првостепени суд на утврђено чињенично стање применио материјално право и одбио захтев тужиоца за исплату износа од 20.000,00 динара на име накнаде због кашњења у испуњењу новчане обавезе.

    Чланом 5. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама прописано је да поверилац има право да од дужника захтева накнаду за кашњење у испуњењу новчане обавезе у износу од 20.000,00 динара, у случају да новчана обавеза није измирена у роковима утврђеним одредбама чланова 3. и 4. Закона.

    Чланом 3. предвиђено је да уговором између привредних субјеката не може да се предвиди рок за измирење новчаних обавеза дужи од 60 дана и исти почиње да тече од дана када је дужник примио фактуру.

    Из наведених законских одредаба произлази да је плаћање накнаде за кашњење у испуњењу новчане обавезе везано за доцњу у измирењу новчане обавезе и остварује се подношењем захтева у предлогу за извршење, под условом да новчано потраживање постоји и да није измирено у законским роковима.

    У конкретном случају из утврђеног чињеничног стања произлази да у моменту подношења предлога тужени није био у доцњи са исплатом новчане обавезе, па самим тим нису протекли ни рокови за измирење обавезе из Закона, као услов за захтевање накнаде.

    (Из Пресуде Привредног апелационог суда, Пж. 2094/18 од 25. 4. 2018)

     

    НЕПОСТОЈАЊЕ ПРАВА НА ПОСЕБНУ НАКНАДУ ЗБОГ КАШЊЕЊА У ПЛАЋАЊУ НОВЧАНЕ ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ НАКНАДЕ ШТЕТЕ

     

    Фактурисање накнаде штете не представља накнаду из комерцијалне трансакције за коју је предвиђена могућност повериоца да зарачуна дужнику посебну накнаду у случају кашњења у плаћању новчане обавезе.

     

    Из образложења:

    Потраживање које је обухваћено утуженим рачуном према својој правној природи не односи се на накнаду из комерцијалне трансакције која се односи на испоруку добара, односно пружање услуга уз накнаду између привредних субјеката, сходно чл. 2. ст. 1. т. 1) Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама. На такав начин утужена накнада, без обзира на то што је исказана и фактурисана у спорном рачуну, не улази у домен примене рока за измирење новчаних обавеза из чл. 3. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, будући да не представља накнаду као новчану противвредност у вези са извршеним испорукама добара, односно пруженим услугама, већ се исти односи на накнаду штете. Без обзира на то што је утужени износ штете у погледу њене висине био предвиђен Уговором бр. … , који је био закључен између парничних странака, наведена околност не утиче на промену правне природе таквог потраживања које се састоји од уговорене штете у случају превременог раскида спорног правног посла. Како у односу на опредељену врсту спорног потраживања на које се односи утужени рачун не могу да се примене рокови плаћања предвиђени чл. 3. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, то је првостепени суд погрешном применом материјалног права закључио да тужилац основано потражује од туженог износ накнаде од 20.000,00 динара због кашњења у плаћању предметне новчане обавезе из чл. 5. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

    (Из Пресуде Привредног апелационог суда, Пж 8312/16 од 18. 1. 2017)

     

    ЗАКОН О РОКОВИМА ИЗМИРЕЊА НОВЧАНИХ ОБАВЕЗА У КОМЕРЦИЈАЛНИМ ТРАНСАКЦИЈАМА, ЧЛАНОВИ 5. И 10.

     

    Питање:
    Каква је правна природа „накнаде за кашњење у испуњавању новчане обавезе” из члана 5. став 1. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама („Сл. гласник РС”, бр. 119/2012)? Да ли извршни поверилац има право да захтева само ову накнаду у предлогу за извршење у ситуацији када је од стране извршног дужника дуговање пре подношења предлога исплаћено у целости, али са закашњењем (по доспелости) и, ако има то право, да ли је извршном повериоцу уз предлог за извршење потребна посебна извршна или веродостојна исправа?


    Питање:
    Извршни поверилац поднео је четири предлога за извршење у односу на истог извршног дужника на основу веродостојних исправа – рачуна и по сваком предлогу тражио је и накнаду за кашњење у испуњавању новчане обавезе у износу од 20.000,00 динара. У парничном поступку, вођеном по приговорима против донетих решења о извршењу на основу веродостојних исправа, извршено је спајање предмета. Да ли тужилац у парничном поступку има право да захтева накнаду за кашњење у износу од 20.000,00 динара по сваком рачуну или у спојеној парници има право на накнаду по само једном рачуну?

     

    Заједнички одговор:

    Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама у члану 5. прописује да поверилац има право да од дужника захтева накнаду за кашњење у испуњавању новчане обавезе у износу од 20.000,00 динара, у случају да новчана обавеза није измирена у роковима утврђеним одредбама чланова 3. и 4. Закона.

    Накнада за кашњење по Закону о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама јесте законска, споредна и несамостална обавеза, па њена исплата може да се захтева само заједно са главном обавезом.

    Ако је извршни поверилац поднео више предлога за извршење и у сваком тражио обавезивање извршног дужника, овде туженог, на плаћање новчаног износа од 20.000,00 динара због кашњења у плаћању новчане обавезе, а суд дозволио извршење, па је касније, када су формирани парнични предмети и након приговора извршног дужника, дошло до спајања парница, тужилац има право на новчану накнаду од по 20.000,00 динара по сваком поднетом предлогу за извршење, сагласно одредбама чланова 5. и 10. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

    (Одговори на питања привредних судова, утврђени на седницама Одељења за привредне спорове Привредног апелационог суда од 8. 11. 2018. и 9. 11. 2018. и на седници Одељења за привредне преступе одржаној 5. 12. 2018)

     

    ЗАКОН О РОКОВИМА ИЗМИРЕЊА НОВЧАНИХ ОБАВЕЗА У КОМЕРЦИЈАЛНИМ ТРАНСАКЦИЈАМА, ЧЛАН 5. И ЧЛАН 10. СТАВ 3.

     

    Питање:
    Да ли је дозвољено подношење тужбе, као иницијалног акта, ради наплате износа од 20.000,00 динара на име накнаде за кашњење у испуњавању новчане обавезе, имајући у виду да Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама предвиђа извршни поступак за наплату овог потраживања? Треба ли такву тужбу одбацити?

     

    Одговор:
    Чланом 10. став 3. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама предвиђено је да извршни поверилац у предлогу за извршење има право да захтева накнаду за кашњење у испуњењу новчане обавезе у износу који је прописан чланом 5. поменутог закона.

    Дакле, накнада за кашњење по Закону о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама јесте законска, споредна и несамостална обавеза, па њена исплата може да се захтева само заједно са главном обавезом, што значи да исплата наведене накнаде од 20.000,00 динара на име накнаде за кашњење у испуњењу новчане обавезе може да се захтева само заједно са главном обавезом. Уколико тужилац поднесе тужбу ради наплате износа од 20.000,00 динара на име накнаде за кашњење у испуњењу новчане обавезе, по Закону о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама такву тужбу треба одбацити као недозвољену.

    (Одговори на питања привредних судова, утврђени на седници Одељења за привредне спорове Привредног апелационог суда од 8. 11. 2018. и 9. 11. 2018. и на седници Одељења за привредне преступе одржаној 5. 12. 2018)

     

    ЗАКОН О РОКОВИМА ИЗМИРЕЊА НОВЧАНИХ ОБАВЕЗА У КОМЕРЦИЈАЛНИМ ТРАНСАКЦИЈАМА, ЧЛАН 5.

     

    Питање:
    Да ли, када поднесе предлог за извршење на основу веродостојне исправе (више рачуна), извршни поверилац има право на накнаду од по 20.000,00 динара за сваку фактуру или право само на укупно 20.000,00 динара, с тим да се подразумева да свака фактура испуњава „услове” из чланова 3. и 4. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама?

     

    Одговор:
    Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама у члану 5. прописује да поверилац има право да од дужника захтева накнаду за кашњење у испуњавању новчане обавезе у износу од 20.000,00 динара, у случају да новчана обавеза није измирена у роковима утврђеним одредбама чланова 3. и 4. Закона. Овако прописана посебна накнада за кашњење у испуњењу новчане обавезе дужника представља пре свега право повериоца да од дужника то захтева и по својој природи представља једну врсту новчане казне за извршног дужника. Да би поверилац могао да оствари наведено право, неопходан услов је да је обавеза дужника доспела, односно да дужник није испунио новчану обавезу у року који је уговорен између повериоца и дужника и који никако не може бити дужи од 60 дана, а износ обавезе и време доспелости нису од утицаја. Такође, право повериоца да захтева исплату ове накнаде ограничено је на рок од 3 године од дана истека рока за исплату новчане обавезе који је био уговорен.

    Када поверилац поднесе предлог за извршење по основу већег броја рачуна, припада му право на посебну накнаду због кашњења дужника у испуњавању новчане обавезе у износу од 20.000,00 динара, независно од броја рачуна који су наведени у предлогу за извршење. У супротном, уколико би се прихватило мишљење да повериоцу припада право на накнаду у износу од 20.000,00 динара по основу сваког појединачног рачуна, без обзира на висину обавезе, дошло би се у ситуацију да поверилац оствари право на посебну накнаду као врсту новчане казне, која би у појединим случајевима по висини далеко премашила износ дуга, што свакако није била намера законодавца.

    (Одговори на питања привредних судова, утврђени на седницaма Одељења за привредне спорове Привредног апелационог суда 16. 11. 2017, 17. 11. 2017, 20. 11. 2017. и 30. 11. 2017. године и на седници Одељења за привредне преступе одржаној 17. 11. 2017)

     

    ПРИРОДА НАКНАДЕ ЗА КАШЊЕЊЕ ИЗМИРЕЊА НОВЧАНИХ ОБАВЕЗА У КОМЕРЦИЈАЛНИМ ТРАНСАКЦИЈАМА

     

    Накнада за кашњење је по Закону о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама законска, споредна и несамостална обавеза, па њена исплата може да се захтева само заједно са главном обавезом.

     

    Из образложења:

    Чланом 5. Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама прописано је да поверилац има право да од дужника захтева накнаду за кашњење у износу од 20.000,00 динара, у случају да новчана обавеза није измирена у роковима одређеним Законом. Из ове одредбе произлази да се ради о законској обавези, као и о споредној обавези и да њено постојање зависи од постојања неиспуњене главне обавезе. Циљ прописивања накнаде је у подстицању дужника из комерцијалне трансакције да неиспуњену обавезу изврши. Осим што је обавеза плаћања накнаде споредна по својој правној природи, она је и несамостална. То произлази из члана 10. наведеног закона, којим је предвиђено да предлог о извршењу који поверилац подноси суду мора да буде сачињен у складу са законом који уређује извршење и обезбеђење, а да извршни поверилац у предлогу има право да захтева накнаду за кашњење у испуњавању новчане обавезе, која је прописана чланом 5. овог закона. Одредба по којој предлог мора да буде сачињен у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу подразумева да поверилац наплату главног потраживања заснива на приложеној веродостојној исправи, једној или више њих. Веродостојне исправе морају да буду приложене уз предлог и да испуњавају формалне услове да би по предлогу могло да се поступа. Одредба по којој поверилац у том случају има право да у предлогу захтева накнаду за кашњење подразумева да за потраживање те накнаде поверилац не мора да има веродостојну исправу и не издаје рачун, јер се оно не заснива на веродостојној исправи, већ на закону, а наведена исправа гласи на накнаду за главну обавезу (потраживање), у односу на коју је накнада за кашњење споредна обавеза, обавеза несамосталне природе. Следи да исплата накнаде може да се захтева само заједно са главном обавезом.

    (Из Пресуде Привредног апелационог суда, Пж 3547/16 од 19. 1. 2017)