ISSN 2406-1085

Ознака: локална самоуправа

  • Шта доноси нови Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе

    Влада Републике Србије, Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина Србије и репрезентативни синдикат – Синдикат управе Србије, као учесници, закључили су Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 38/2019 – даље: ПКУ), који је објављен 31. маја 2019. године, ступио је на снагу даном објављивања, а примењиваће се три године од дана ступања на снагу.

     УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

    С обзиром на то да се на запослене у Покрајини примењује Колективни уговор за органе Аутономне Покрајине Војводине („Сл. лист АПВ”, бр. 58/2018 и 4/2019 – Анекс), измењено је значење појмова „запослени” и „послодавац”:

    Запослени, у смислу ПКУ, јесу лица која су у складу са законом засновала радни однос у органима јединица локалне самоуправе, градских општина, службама и организацијама које оснива надлежни орган јединице локалне самоуправе и градске општине.

    Послодавац, у смислу овог уговора је јединица локалне самоуправе.

    У делу који се односи на закључивање колективног уговора код послодавца одредбе ПКУ-а усаглашене су са одредбама Закона којима је прописано да колективни уговор у име послодавца закључује председник општине/градоначелник.

    РАДНИ ОДНОСИ

    Новину представља одредба која се односи на обавезу послодавца у погледу пријема у радни однос на одређено време лица које је у ранијем периоду обављало послове код послодавца. У том случају послодавац је нарочито дужан да оцени начин на који је поменуто лице испуњавало своје радне обавезе.

    Новину у ПКУ-у представља овлашћење представника репрезентативног синдиката код послодавца да присуствује састанцима послодавца на којима се разматрају питања везана за материјални и радноправни статус запослених.

    СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ

    Чланом 11. ПКУ-а утврђено је да запослени кога послодавац упити на стручно оспособљавање и усавршавање има право на плату за време одсуства са обављања послова свог радног места, док се налази на стручном усавршавању, као и на накнаду трошкова стручног усавршавања, котизације и набавке уџбеника.

    Службеник који заврши додатно образовање које му је омогућио послодавац, у складу са чланом 12. ПКУ-а, премешта се на непопуњено радно место разврстано у најниже звање за степен образовања који је стекао додатним образовањем. Осим тога, службеник који је од стране и о трошку послодавца завршио додатно образовање, а у року од годину дана од дана окончања образовања не буде премештен на непопуњено радно место, нема обавезу да остане у радном односу код послодавац нити да надокнади трошкове образовања, осим ако законом није другачије утврђено.

    РАДНО ВРЕМЕ

    У складу са ПКУ-ом, распоред радног времена утврђује се за најмање четири недеље (а не четири недеље искључиво) и објављује се најмање десет дана пре почетка примене. Од овог правила постоји и изузетак, односно могуће је да распоред радног времена запосленог буде промењен и пре истека рока од десет дана од дана обавештавања, али ни тада рок не може бити краћи од 48 часова.

    У погледу скраћеног радног времена није било измена у односу на претходни ПКУ.

    ОДМОРИ И ОДСУСТВА

    Преузета је одредба из члана 64. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење) о запосленом који ради најмање шест часова дневно и који има право на одмор у току дневног рада у трајању од тридесет минута.

    Време одмора у току дневног рада рачуна се у радно време, а експлицитно је прописано да запослени за наведено време може да напушта радно место и службене просторије послодавца.

    У односу на мерила за утврђивање дужине годишњег одмора која су била прописана претходним ПКУ-ом, измене су учињене у погледу критеријума који се односи на допринос на раду, а последица су усаглашавања са изменама Закона које се односе на оцењивање службеника и врсте оцена:

    1) По основу доприноса на раду:

    (1) службенику са оценом „истиче се” – за 5 радних дана,

    (2) службенику са оценом „добар” – за 3 радна дана,

    (3) намештенику који је остварио резултате рада – 3 радна дана.

    Подтачкама (1) и (2) усаглашене су одредбе ПКУ-а са изменама Закона у погледу врсте оцена, док је подтачком (3) прецизирано да се она односи на намештеника који је остварио резултате рада, па му по овом основу сада припада увећање за три радна дана. Прописано је да руководилац прати рад намештеника и у годишњем извештају о његовом раду, који доноси до краја децембра текуће године за ту годину, утврђује да ли је намештеник остварио резултате рада.

    Претходни ПКУ предвиђао је следећа мерила за утврђивање дужине годишњег одмора 1) по основу доприноса на раду:

    (1) запосленом који се нарочито истакао на раду – за 5 радних дана,

    (2) запосленом који се истакао на раду – за 3 радна дана,

    (3) запосленом који је остварио стандардни учинак на раду – 1 радни дан.

    Измењен је и начин достављања решења о коришћењу годишњег одмора. Према раније важећем решењу послодавац је запосленом могао да достави решење у електронској форми, а на захтев запосленог био је дужан да решење достави и у писаној форми. Према новом ПКУ-у, решење о коришћењу годишњег одмора може да се достави запосленом и у електронском облику, односно решење се доставља запосленом у писаној форми, а може и у електронском облику.

    У погледу права на плаћено одсуство није било крупнијих измена у односу на претходни ПКУ. Измењен је основ који се односио на полагање испита у оквиру стручног усавршавања или образовања, тако да је сада прецизирано да се под образовањем сматра додатно образовање.

    Основ за плаћено одсуство који се односио на смрт крвног сродника сада је допуњен речима смрти крвног или тазбинског сродника до другог степена сродства.

    Значење израза „члан уже породице” проширено је и сада се односи и на пасторка запосленог.

    Најзначајнија новина је прописивање права на плаћено одсуство лица која су код послодавца ангажована по основу уговора без заснивања радног односа. Право на плаћено одсуство овим лицима не припада у свим случајевима који су прописани за запослене, већ у случајевима који су тачно наведени у члану 21. ПКУ-а.

    У погледу права на неплаћено одсуство није било измена у погледу основа за коришћење овог права и дужине трајања неплаћеног одсуства. Ново решење је да послодавац запосленом (али не и лицу радно ангажованом по уговору ван радног односа) може да одобри неплаћено одсуство и у дужем трајању и у другим случајевима, ако одсуство са рада запосленог не утиче битно на организацију рада код послодавца.

    БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

    ПКУ садржи нову одредбу којом је прописано да послодавац организује и обезбеђује здравствену заштиту запослених о свом трошку, у складу са прописима о здравственој заштити и планираним финансијским средствима.

    ПЛАТЕ, НАКНАДЕ ПЛАТЕ, НАКНАДЕ ТРОШКОВА И ДРУГА ПРИМАЊА

    Поједине одредбе ПКУ-а примењиваће се ретроактивно, односно од 22. марта 2019. године, а разлог за ретроактивну примену јесте чињеница да је Посебан колективни уговор за државне органе („Сл. гласник РС”, бр. 25/2015, 50/2015, 20/2018 и 34/2018), као и анекс овог уговора који се примењивао на запослене у јединицама локалне самоуправе (даље: претходни ПКУ), престао да важи 21. марта 2019. године. Ретроактивном применом појединих одредаба ПКУ-а остварује се континуитет у остваривању појединих права запослених у ЈЛС и то у погледу:

    – права на минули рад;

    – права на јубиларну награду;

    – права на солидарну помоћ.

    Чланом 35. ставовима 8. и 9. прописано је да:

    Ако је основна плата запосленог, обрачуната по елементима у складу са законом, нижа од минималне зараде, послодавац је дужан да запосленом исплати плату у висини обрачунате минималне зараде у складу са законом.

    Ако је основна плата запосленог, обрачуната по елементима у складу са законом, нижа од минималне зараде, запослени са средњом и нижом стручном спремом у јединицама локалне самоуправе, осим у граду Београду, има право на увећање основице у складу са закључком Владе по основу квалитета и резултата рада, ако је у претходној календарској години службеник оцењен најмање са оценом „добар”, односно намештеник остварио резултате рада.

    Право на минули рад у складу са чланом 36. ПКУ-а остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.

    Чланом 39. уређен је додатак за прековремени рад и то:

    Запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%.

    Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено.

    Послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате.

    Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно.

    ПКУ прописује да је послодавац у обавези да исплати додатак за прековремени рад, док изузетно, само на основу захтева запосленог прековремени сати могу да се прерачунају у слободне сате (према решењу из претходног ПКУ-а, за прековремени рад остваривали су се слободни сати, а тек уколико се не искористе слободни сати, исплаћивао се додатак).

    У погледу висине накнаде трошкова рада и боравка на терену (теренски додатак) ПКУ упућује на то да се висина накнаде трошкова рада и боравка на терену (теренски додатак) одређује у складу са актом Владе (за разлику од претходног ПКУ-а, који је ово право утврђивао у висини од 3% просечне зараде у привреди Републике).

    Напомињемо да је Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника прописано да се теренски додатак исплаћује у висини од 3% просечне зараде у Републици.

    ПКУ предвиђа и право на додатак за додатно оптерећење на раду:

    Ако по писменом налогу непосредног руководиоца запослени ради и послове који нису у опису његовог радног места због привремено повећаног обима посла или послове одсутног запосленог, има право на додатак за додатно оптерећење на раду.

    У писменом налогу се наводи и назив радног места чије послове ће запослени обављати услед привременог повећања обима послова и разлози који су довели до привременог повећања обима посла, односно име запосленог који је одсутан.

    Додатак за прековремени рад искључује додатак за додатно оптерећење на раду.

    Додатак за додатно оптерећење од најмање 10 радних дана месечно износи 4% основне плате, односно 5% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.

    Додатак за додатно оптерећење од најмање 20 радних дана месечно износи 8% основне плате, односно 10% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.

    НАКНАДА ПЛАТЕ

    Новина је право запосленог који је привремено спречен за рад због малигних обољења на накнаду плате у висини од 100% од просечне плате у претходних 12 месеци. Накнада плате у овом случају исплаћује се у висини од 100% само за првих 30 дана привремене спречености за рад (на терет средстава послодавца), а од 31. дана привремене спречености за рад накнада плате исплаћиваће се у висини од 65% од основице, према прописима о здравственом осигурању (на терет средстава здравственог осигурања).

    НАКНАДА ТРОШКОВА

    Накнада трошкова превоза исплаћује се до десетог у месецу за претходни месец.

    Запослени који нема могућност да при доласку и одласку са рада користи јавни превоз јер на конкретној релацији нема организованог јавног превоза, има право на накнаду трошкова у новцу у висини цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају за сличну релацију, на основу потврде јавног превозника.

    Запослени може да оствари право на накнаду трошкова за исхрану у току рада (топли оброк) и регрес за коришћење годишњег одмора од 2020. године ако се за такву врсту накнаде трошкова стекну услови у буџету Републике Србије. Висину накнаде трошкова утврђује Влада. Новим ПКУ-ом прописана је могућност само накнаде ових трошкова, а не и обавеза.

    ОТПРЕМНИНА

    Послодавац је дужан да запосленом који одлази у пензију исплати отпремнину сходном применом акта Владе којим се утврђује накнада трошкова и отпремнина државних службеника и намештеника.

    Запослени који је остао нераспоређен, односно намештеник коме је престао радни однос због престанка потребе за његовим радом, има право на отпремнину сходном применом акта Владе.

    У члану 51. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 98/07 – пречишћен текст, 84/14 и 84/15) прописано је да се државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује отпремнина у висини од 125% од плате коју је остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што иста не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији, према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате.

    Наведена уредба примењује се и на остваривање права на накнаду трошкова службеног пута у земљи, службеног пута у иностранство, трошкове рада и боравка на терену и друге трошкове.

    ПОКЛОНИ ЗА ДЕЦУ ЗАПОСЛЕНИХ

    Новину представља право на поклон за Нову годину које остварују и деца лица која су радно ангажована по основу уговора ван радног односа у државном органу најмање три месеца, са прекидима или непрекидно, у календарској години у којој се обезбеђује ово право и ако је у уговорном односу на дан остваривања овог права.

    ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

    Повећана је висина јубиларне награде за 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу.

    Висина јубиларне награде увећава се за 30% при сваком наредном остваривању тог права (према претходном ПКУ-у увећање је износило 25%). За разлику од претходног ПКУ-а, којим је било прописано да се јубиларна награда исплаћује на дан Покрајине и јединице локалне самоуправе, новим ПКУ-ом прописано је да се јубиларна награда исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

    У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца, као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца. ПКУ не поставља услов да је други послодавац престао да постоји да би се запосленом за остваривање права на јубиларну награду рачунале и године рада у радном односу код претходног послодавца.

    СОЛИДАРНА ПОМОЋ

    Нови ПКУ уводи следеће новине:

    – Запослени има право на солидарну помоћ и у случају теже повреде, а не само у случају дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице.

    – Измењена је и одредба која уређује шта се сматра дужом или тежом болести у смислу остваривања права на солидарну помоћ, тако да гласи:  Дужа или тежа болест, односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени због спречености за рад услед болести, односно повреде одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно (према претходном ПКУ-у најмање 60 дана непрекидно).

    – Послодавац има обавезу да за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења, која бораве у предшколској установи, надокнади трошкове боравка у предшколској установи.

    У случају када је предвиђено остваривање права на солидарну помоћ за чланове уже породице, ПКУ прописује ограничења, па тако запослени неће моћи да оствари право на солидарну помоћ за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.

    Приликом остваривања права на помоћ породици у случају смрти запосленог прописан је рок у ком члан породице треба да поднесе захтев и износи 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи.

    ОДГОВОРНОСТ ЗАПОСЛЕНИХ

    За разлику од претходног решења, ПКУ не садржи главу која уређује одговорност запослених, односно лакше и теже повреде радне дужности. Разлог за овакво решење налази се у томе што је ова материја у потпуности уређена Законом.

    ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ

    Најзначајнија измена односи се на категорију заштићеног запосленог и могућност престанка радног односа овог запосленог.

    ПКУ сада прописује заштиту за шири круг заштићених лица (запослени, дакле не само жена, са дететом до 15 година живота, чији укупан месечни приход по члану домаћинства не прелази износ минималне зараде и запослени који је једини хранилац детета теже ометеног у развоју и једини хранилац малолетног детета), али је умањен ниво заштите, односно овај запослени није заштићен од престанка радног односа по основу престанка потребе за радом, већ има предност да остане у радном односу у односу на друге запослене на радном месту на којем се смањује број извршилаца, без обзира на критеријуме за утврђивање вишка запослених.

    УСЛОВИ ЗА РАД СИНДИКАТА

    У погледу услова за рад синдиката у односу на претходно решење, ПКУ детаљно уређује садржину права репрезентативног синдиката на информисање:

    Репрезентативни синдикат има право на информисање од стране послодавца о економским и радносоцијалним питањима од значаја за положај запослених, односно чланова синдиката, и то о:

    1) плановима запошљавања и престанку радног односа запослених;

    2) мерама безбедности и здравља на раду;

    3) променама у организацији рада које доводе до вишка запослених и мерама за њихово решавање.

    Обавеза послодавца је да достављене примедбе и сугестије репрезентативног синдиката размотри и да писмено одговори најкасније у року од 15 дана од дана пријема.

    Послодавац не може да откаже уговор о раду, нити да на други начин стави у неповољан положај запосленог, а нарочито председника репрезентативног синдиката и члана штрајкачког одбора због његовог статуса или активности у својству представника запослених, чланства у синдикату или учешћа у синдикалним активностима. У том смислу измењена је дефиниција стављања у неповољнији положај, тако да сада гласи: Сматра се и распоређивање, односно премештај на радно место за које је одређен нижи коефицијент за обрачун основне плате од оног коефицијента који је запослени имао пре избора за овлашћеног представника синдиката или члана органа синдиката, због његовог статуса или активности у својству председника синдиката, чланства у синдикату или учешће у синдикалним активностима.

    ПРАЋЕЊЕ ПРИМЕНЕ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА

    Потписници Уговора образују Одбор за праћење примене Уговора, који има девет чланова – три члана која именује Влада, три члана која именује репрезентативни синдикат и три члана која именује Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина Србије.

    Одбор је обавезан да најмање једном у три месеца разматра актуелна питања везана за:

    1) материјални и социјални положај запослених;

    2) међусобне односе репрезентативних синдиката и послодавца;

    3) потребу измена и допуна Уговора;

    4) праксу и мишљења у вези са применом Уговора.

    ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ

    Послодавац је дужан да организацију рада планира и оствари тако да средства за исплату права из члана 42. Уговора (накнада плате за време коришћења годишњег одмора и  плаћеног одсуства утврђеног законом и ПКУ-ом) буду у оквирима буџетских ограничења за текућу и наредне две буџетске године.

  • Давање у закуп непокретности у својини јединице локалне самоуправе

    Овде је кроз примере приказано на који начин се у јединици локалне самоуправе врши инспекцијска контрола прихода од давања у закуп непокретности, као и неправилности које су утврђене у том поступку.

    Увод

    Законом о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17 и 95/18) дефинисано је који су приходи настали употребом јавних средстава. У члану 19. овог закона прописано је да су приходи настали употребом јавних средстава, између осталог, и приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у државној својини, као и приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у својини аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.

    Према одредбама члана 25. Закона о буџетском систему, за финансирање надлежности јединице локалне самоуправе буџету јединице локалне самоуправе припадају:

    – приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у својини Републике Србије, које користи јединица локалне самоуправе, односно органи, организације и службе јединице локалне самоуправе и индиректни корисници њеног буџета,

    – приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у својини јединице локалне самоуправе, у складу са Законом.

    Законом о финансирању локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 62/06, 47/11, 93/12, 99/13, 125/14, 95/15, 83/16, 91/16, 104/16 и 96/17) прописано је да се средства буџета јединице локалне самоуправе обезбеђују из изворних и уступљених прихода, трансфера, примања по основу задуживања и других прихода и примања утврђених Законом.

    Изворни приходи јединице локалне самоуправе представљају приходе чију стопу, односно начин и мерила за утврђивање висине износа утврђује јединица локалне самоуправе, при чему Законом може да се ограничи висина пореске стопе, односно да се утврди највиши и најнижи износ накнаде односно таксе, док су уступљени приходи они приходи чија се основица и стопа, односно начин и мерила за утврђивање висине износа утврђују Законом, а приход остварен на територији јединице локалне самоуправе уступа се у целини или делимично тој јединици локалне самоуправе.

    Јединици локалне самоуправе припадају приходи од давања у закуп, односно коришћења непокретности и покретних ствари у својини јединице локалне самоуправе, као изворни приходи остварени на њеној територији.

    Уредбом о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом, давања у закуп ствари у јавној својини и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда („Сл. гласник РС”, бр. 24/12, 48/15, 99/15, 42/17, 94/2017 – даље: Уредба) уређују се услови прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом, као и давања у закуп ствари у јавној својини, али и поступци јавног надметања и прикупљања писмених понуда.

    Непокретне ствари у јавној својини дају се у закуп у поступку јавног надметања или прикупљања писмених понуда путем јавног оглашавања, а изузетно – непосредном погодбом у случајевима утврђеним Законом и овом уредбом.

    Најчешћи случај издавања у закуп код јединице локалне самоуправе јесте издавање пословног простора. Поступак давања у закуп непокретности у јавној својини спроводи комисија коју образује надлежни орган.

    Надлежни орган јединице локалне самоуправе покреће поступак издавања у закуп доношењем акта о давању у закуп пословног простора/непокретности. Овај акт треба да садржи све потребне елементе у вези са давањем у закуп (опис непокретности, површина, место тј. локација, почетна висина закупнине, услови за спровођење поступка и др.).

    Процењена тржишна висина закупнине утврђује се на основу општих аката јединица локалне самоуправе којима се уређује закупнина за пословни простор према локацији пословног простора, како у погледу утврђивања почетне висине закупнине тако и у погледу разврставања локација по зонама и делатностима.

    У случају да није донет општи акт јединице локалне самоуправе, процену тржишне висине закупнине утврдиће надлежни порески орган.

    Након доношења акта о давању у закуп непокретности, комисија која је образована за спровођење поступка давања у закуп непокретности објављује оглас о спровођењу поступка јавног надметања или прикупљања писмених понуда за давање у закуп непокретности у јавној својини.

    Уредбом је дефинисано да се оглас објављује у средствима јавног информисања и да обавезно садржи:

    – назив органа и корисника непокретности која се даје у закуп у јавној својини (назив закуподавца),

    – ближе податке о начину давања у закуп непокретности у јавној својини (јавно надметање или прикупљање писмених понуда),

    – опис непокретности у јавној својини која се даје у закуп,

    – услове под којима се непокретност у јавној својини даје у закуп (рок трајања закупа и др.),

    – обавезе закупца у вези са коришћењем непокретности за одређену сврху и намену,

    – време и место одржавања јавног надметања, односно јавног отварања приспелих понуда,

    – начин, место и време за достављање пријава за учешће у поступку јавног надметања, односно писмених понуда за учешће у поступку прикупљања писмених понуда,

    – време и место увида у документацију, односно услови откупа исте,

    – почетну, односно најнижу висину закупнине по којој непокретност у јавној својини може да се да у закуп,

    – висину и начин полагања депозита, односно висину и време трајања банкарске гаранције,

    – рок за повраћај депозита учесницима који нису успели на јавном надметању, односно у поступку прикупљања писмених понуда,

    – назнаку да се у пријави односно понуди обавезно наводи број рачуна на који ће се извршити повраћај депозита,

    – датум и време разгледања непокретности која се даје у закуп.

    Такође, Уредбом је одређено да пријава на оглас, односно понуда која се доставља обавезно садржи:

    – доказ о уплати депозита,

    – износ закупнине која се нуди,

    – физичка лица наводе име и презиме, адресу, број личне карте, јединствени матични број грађана,

    – предузетници наводе име и презиме, адресу, број личне карте, јединствени број грађана, назив радње, матични број; за правна лица: назив и седиште, копију решења о упису правног лица у регистар надлежног органа, као и пуномоћје за лице које заступа подносиоца пријаве.

    У огласу мора да се наведе да подносиоци неблаговремене или непотпуне пријаве односно понуде не могу да учествују у поступку јавног надметања или прикупљања писмених понуда, као и да се непотпуне или неблаговремене пријаве односно понуде одбацују.

    Важно је истаћи и да је Уредбом прописано да поступак прикупљања писмених понуда може да се спроведе и уколико пристигне једна понуда. Наиме, уколико на оглас пристигне само једна исправна пријава, поступак јавног надметања сматра се успелим за учешће, при чему се подносилац пријаве региструје и присуствује јавном надметању, а затим проглашава закупцем ако прихвати почетну висину закупнине по којој непокретност може да се да у закуп.

    Међутим, треба нагласити да, уколико не прихвати почетну висину закупнине или буде изабран за најповољнијег понуђача, а не закључи уговор о закупу, подносилац пријаве или писмене понуде губи право на враћање депозита.

    У случају када се на оглас јави више понуђача, а два или више понуђача понуди исти износ закупнине, комисија је дужна да позове понуђаче који су понудили исти износ закупнине да у року од три дана од дана пријема позива доставе нову писмену затворену понуду, са увећаним износом закупнине у односу на претходно дату понуду. Достављене нове понуде комисија ће отворити и утврдити најповољнијег понуђача.

    Уколико понуђачи у року од три дана не доставе нову понуду, односно ако су понуђачи доставили нову понуду са истоветном закупнином, комисија задржава право да избор најповољнијег понуђача изврши по слободном уверењу.

    У случају када се непокретност не изда у закуп после два узастопно спроведена поступка јавног оглашавања, почетна висина закупнине по којој се непокретност даје у закуп умањиће се за 80% од почетне тржишне висине закупнине.

    У случају када се у поновљеном поступку јавног оглашавања непокретност са умањеном почетном висином закупнине не изда у закуп, висина закупнине умањује се на 60% од почетне тржишне висине закупнине, што је цена по којој ће се наставити са јавним оглашавањем.

    Треба напоменути да закуподавац задржава право да сваке године увећа закупнину утврђену Уговором о закупу, имајући у виду тржишну висину закупнине за одређену локацију.

    Уредбом је дата могућност закуподавцу да закупцу који обавезу плаћања закупнине измирује у року утврђеном Уговором о закупу, по протеку половине уговореног периода закупа може да умањи износ закупнине до 10% на основу образложеног захтева закупца.

    Међутим, ови случајеви морају да буду дефинисани у акту закуподавца (који су случајеви, под којим условима, који орган одлучује), а не може да се одлучује по слободној процени одговорног лица.

    Уредбом је прописано коме може да се да у закуп пословни простор, уз обавезу плаћања закупнине у висини од 20% од процењене тржишне висине закупнине.

    То су хуманитарне организације чији је циљ помоћ оболелој деци и лицима са инвалидитетом, затим удружења грађана из области здравства, културе, науке, просвете, спорта, социјалне и дечје заштите, парламентaрне политичке странке које пословни простор не користе за стицање прихода, добровољне организације које учествују у спасилачким акцијама, лица која обављају делатност старих заната, уметничких заната и послова домаће радиности одређених Правилником о одређивању послова који се сматрају старим и уметничким занатима, односно пословима домаће радиности, начину сертификовања истих и вођењу посебне евиденције издатих сертификата („Сл. гласник РС”, бр. 56/12), као и удружења која остварују сарадњу са министарством надлежним за послове одбране у областима од значаја за одбрану или која негују традицију ослободилачких ратова Србије.

    Уредбом је прописано и да агенцијама, дирекцијама, службама и другим организацијама чији је оснивач носилац права јавне својине у закуп може да се да пословни простор ради обављања послова из њиховог делокруга рада на основу образложене одлуке надлежног органа носиоца права јавне својине, уз обавезу плаћања закупнине у висини од 30%, а највише од 50% од процењене тржишне висине закупнине.

    Примери неправилности утврђени буџетском контролом

    Општина је, као закуподавац, закључила Уговор о закупу пословног простора са физичким лицем

    Општина је, као закуподавац, закључила Уговор о закупу пословног простора са физичким лицем за закуп локала у површини од 27 m2. Уговор је закључен 2006. године и уговорена је висина закупнине на основу важећих цена у том периоду. Међутим, како је Уговор закључен на период од четири године, закуподавац и закупац  по протеку тог рока закључили су Анекс 1. Уговора о закупу пословног простора, којим се закупац обавезује да на име закупнине плаћа износ који је уговорен основним уговором за сваки месец унапред до 15. у месецу за текући месец, а да није одређен период закупа.

    Из претходно наведеног произлази да је закупац у периоду од 2006. до 2018. године, на основу Уговора о закупу и закљученог Анекса 1. Уговора, плаћао закупнину по метру квадратном месечно у истом износу, тј. да није усклађивана висина закупнине како су се мењале тржишне цене.

    Фактуре за издавање у закуп пословног простора и за трошкове закупа и трошкове електричне енергије потписао је начелник финансијске службе.

    Одговорно лице је закључивањем Анекса  Уговора, не водећи рачуна о мењању цена закупнине, које су утврђиване актом општинског органа, у датој вредности оштетило буџет општине, чиме је починило повреде одредби члана 71. став 1. Закона о буџетском систему.

    Начелник финансијске службе није могао да потпише испостављене фактуре за закуп за трошкове закупа и електричне енергије, чиме је повређена одредба члана 72. Закона о буџетском систему.

    Одредбама члана 71. став 1. Закона о буџетском систему прописано је да је функционер, односно руководилац директног односно индиректног корисника буџетских средстава одговоран за плаћање које треба извршити издавањем налога за уплату средстава која припадају буџету.

    Одредбама члана 72. Закона о буџетском систему прописано је да функције наредбодавца и рачунополагача не могу да се поклапају. Наредбодавац је функционер, односно руководилац корисника буџетских средстава, односно лице које је одговорно за управљање средствима, преузимање обавеза, издавање налога за плаћање који се извршавају из средстава органа, као и за издавање налога за уплату средстава која припадају буџету, а рачунополагач је лице које је, према општем или појединачном акту органа, одговорно за законитост, исправност и састављање исправа о пословној промени и другим пословним догађајима који се односе на коришћење средстава органа, односно буџетских апропријација, као и за законитост и исправност састављања исправа о пословној промени и другим пословним догађајима у вези са коришћењем средстава.

    Одговорно лице је на овај начин починило прекршај из члана 103. став 1. тачка 4. Закона о буџетском систему.

    Општина је, као закуподавац, закључила Уговор о закупу пословног простора са предузетником

    Општина је, као закуподавац, Уговором о закупу издала у закуп пословни простор самосталној занатској радњи, власнику радње као закупцу, у површини од 10 m2, на неодређено време. Уговором је утврђена висина закупнине коју закупац плаћа унапред за сваки месец до 5. у месецу за текући месец. Уговорено је да, уколико закупац по доспећу не плати обавезе из Уговора, закуподавац има право да једнострано, изјавом, раскине наведени уговор.

    Уговорено је такође да, уколико закупац доспе у доцњу са плаћањем доспелих износа закупнине у смислу обавезе утврђене Уговором, протеком 10 дана од дана када је плаћање требало да буде извршено раскида се предметни уговор.

    На финансијској картици конта 122111 – Потраживања од купаца – евидентирано је да, иако је општина испостављала редовно фактуре за закуп, закупац није плаћао закупнину у дужем периоду.

    Одговорно лице није предузело одговарајуће мере ради заштите интереса општине, тј. није поступило у складу са одредбама Уговора, односно исти није раскинут, нити је покренут судски поступак против закупца ради наплате дуга, већ је дозволило да закупац и даље користи издати пословни простор.

    Одговорно лице је на овај начин поступило супротно одредбама члана 71. став 1. Закона о буџетском систему, чиме је почињен прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему.

    Закуп за продају новина и робе широке потрошње

    Закуподавац је закључио уговор са закупцем за закуп пословног простора за продају новина и робе широке потрошње.

    На финансијској картици конта 122111 – Потраживања од купаца – евидентирано је да закупац дугује закуподавцу.

    Иако закупац није измиривао своје обавезе према закуподавцу, закуподавац је и, поред неизмирених обавеза по поменутом уговору, закључио са закупцем два анекса уговора и тиме продужио трајање закупа.

    У закљученом анексу уговора није уговорена висина закупнине нити је донет акт којим је утврђена висина закупнине за коју су издате фактуре, а како је цена, односно висина закупнине битан елемент уговора, пропуштање ове обавезе повлачи одговорност одговорног лица у смислу  члана 71. став 1. Закона о буџетском систему.

    Закуподавац је доставио опомену за плаћање којом упозорава закупца да ће покренути судски спор уколико не измири преостале обавезе. Међутим, закупац је обавестио закуподавца да је у закупљеном простору вршио адаптацију (проширење улазног дела, промена плочица, кречење, фарбање и измена врата) и да зато није плаћао закупнину у тој вредности, што доказује испостављеним фактурама за извршене радове.

    Уредбом је прописано да закупац не може да врши адаптацију пословног простора без претходне сагласности закуподавца и да, уколико то учини без наведеног одобрења, сви трошкови адаптације закупљене непокретности падају на терет закупца.

    Закуподавац по захтеву закупца може да одобри извођење радова који имају карактер инвестиционог одржавања на закупљеној непокретности према уобичајеним стандардима и важећим прописима у области грађевинарства, при чему извештај о постојећем стању непокретности, са описом, предмером и предрачуном планираних радова, треба да изради овлашћени судски вештак одговарајуће струке, односно овлашћена организација са којом закуподавац треба да закључи Уговор о пословној сарадњи, с тим да трошкове израде ове документације сноси закупац.

    Уколико закуподавац одобри извођење радова, закупац је у обавези да се током извођења радова одобрених од стране закуподавца придржава одобреног описа, предмера и предрачуна, као и да, у случају одступања од одобрених радова на инвестиционом одржавању пословног простора, у сваком појединачном случају од закуподавца тражи одобрење за то одступање, па ако су радови на инвестиционом одржавању извршени супротно од прописаног или превазилазе уобичајене стандарде за ту врсту радова, неће се признати закупцу.

    Уговором о закупу није уговорено да закупац може да врши адаптацију пословног простора, већ да, уколико закупац доспе у доцњу са плаћањем доспелих износа закупнине, предметни уговор треба да се раскине.

    Такође, закупац се није обратио закуподавцу са захтевом да му дозволи адаптацију пословног простора.

    Одговорно лице у општини било је дужно да предузме све потребне радње ради наплате дуга, а како то није учињено, поступљено је супротно одредбама члана 71. став 1. Закона о буџетском систему.

    Закључак

    Приликом инспекцијске контроле прихода од закупа врши се увид у претходно наведену документацију, понуде понуђача, рад комисије, да ли су донета акта на основу којих је регулисан поступак издавања у закуп, као и начин и висина утврђивања закупнине и др., да би се утврдило да ли су поштоване све одредбе уредбе којом је уређен поступак издавања у закуп.

    Инспекцијском контролом финансијске и друге документације утврђује се да ли су ови приходи правилно евидентирани у пословним књигама, да ли су планирани у финансијском плану и у којем износу  и да ли су предвиђени одлуком о буџету и у којем износу.

    Одговорност одговорног лица заснива се на основу чл. 44. и 47. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС”, бр. 129/07, 83/14 – др. закон и 101/16 – др. закон), као и чл. 7. и 71. Закона о буџетском систему, али и на основу статута субјекта контроле.

    Одредбама члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему прописано је да ће се новчаном казном од 10.000 до 2.000.000 динара казнити одговорно лице корисника буџетских средстава, одговорно лице корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање или друго одговорно лице ако не поштује одредбе чл. 71. и 72. овог закона.

    Одредбама члана 104. Закона о буџетском систему прописано је да прекршајни поступак из чл. 103, 103а и 103б овог закона не може да се покрене ако протекне пет година од дана када је прекршај учињен.

    Прекршајни поступак из става 1. овог члана води се у складу са одредбама закона којима се уређују прекршаји.