ISSN 2406-1085

Ознака: неправилности

  • Давање у закуп непокретности у својини јединице локалне самоуправе

    Овде је кроз примере приказано на који начин се у јединици локалне самоуправе врши инспекцијска контрола прихода од давања у закуп непокретности, као и неправилности које су утврђене у том поступку.

    Увод

    Законом о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17 и 95/18) дефинисано је који су приходи настали употребом јавних средстава. У члану 19. овог закона прописано је да су приходи настали употребом јавних средстава, између осталог, и приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у државној својини, као и приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у својини аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе.

    Према одредбама члана 25. Закона о буџетском систему, за финансирање надлежности јединице локалне самоуправе буџету јединице локалне самоуправе припадају:

    – приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у својини Републике Србије, које користи јединица локалне самоуправе, односно органи, организације и службе јединице локалне самоуправе и индиректни корисници њеног буџета,

    – приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у својини јединице локалне самоуправе, у складу са Законом.

    Законом о финансирању локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 62/06, 47/11, 93/12, 99/13, 125/14, 95/15, 83/16, 91/16, 104/16 и 96/17) прописано је да се средства буџета јединице локалне самоуправе обезбеђују из изворних и уступљених прихода, трансфера, примања по основу задуживања и других прихода и примања утврђених Законом.

    Изворни приходи јединице локалне самоуправе представљају приходе чију стопу, односно начин и мерила за утврђивање висине износа утврђује јединица локалне самоуправе, при чему Законом може да се ограничи висина пореске стопе, односно да се утврди највиши и најнижи износ накнаде односно таксе, док су уступљени приходи они приходи чија се основица и стопа, односно начин и мерила за утврђивање висине износа утврђују Законом, а приход остварен на територији јединице локалне самоуправе уступа се у целини или делимично тој јединици локалне самоуправе.

    Јединици локалне самоуправе припадају приходи од давања у закуп, односно коришћења непокретности и покретних ствари у својини јединице локалне самоуправе, као изворни приходи остварени на њеној територији.

    Уредбом о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом, давања у закуп ствари у јавној својини и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда („Сл. гласник РС”, бр. 24/12, 48/15, 99/15, 42/17, 94/2017 – даље: Уредба) уређују се услови прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом, као и давања у закуп ствари у јавној својини, али и поступци јавног надметања и прикупљања писмених понуда.

    Непокретне ствари у јавној својини дају се у закуп у поступку јавног надметања или прикупљања писмених понуда путем јавног оглашавања, а изузетно – непосредном погодбом у случајевима утврђеним Законом и овом уредбом.

    Најчешћи случај издавања у закуп код јединице локалне самоуправе јесте издавање пословног простора. Поступак давања у закуп непокретности у јавној својини спроводи комисија коју образује надлежни орган.

    Надлежни орган јединице локалне самоуправе покреће поступак издавања у закуп доношењем акта о давању у закуп пословног простора/непокретности. Овај акт треба да садржи све потребне елементе у вези са давањем у закуп (опис непокретности, површина, место тј. локација, почетна висина закупнине, услови за спровођење поступка и др.).

    Процењена тржишна висина закупнине утврђује се на основу општих аката јединица локалне самоуправе којима се уређује закупнина за пословни простор према локацији пословног простора, како у погледу утврђивања почетне висине закупнине тако и у погледу разврставања локација по зонама и делатностима.

    У случају да није донет општи акт јединице локалне самоуправе, процену тржишне висине закупнине утврдиће надлежни порески орган.

    Након доношења акта о давању у закуп непокретности, комисија која је образована за спровођење поступка давања у закуп непокретности објављује оглас о спровођењу поступка јавног надметања или прикупљања писмених понуда за давање у закуп непокретности у јавној својини.

    Уредбом је дефинисано да се оглас објављује у средствима јавног информисања и да обавезно садржи:

    – назив органа и корисника непокретности која се даје у закуп у јавној својини (назив закуподавца),

    – ближе податке о начину давања у закуп непокретности у јавној својини (јавно надметање или прикупљање писмених понуда),

    – опис непокретности у јавној својини која се даје у закуп,

    – услове под којима се непокретност у јавној својини даје у закуп (рок трајања закупа и др.),

    – обавезе закупца у вези са коришћењем непокретности за одређену сврху и намену,

    – време и место одржавања јавног надметања, односно јавног отварања приспелих понуда,

    – начин, место и време за достављање пријава за учешће у поступку јавног надметања, односно писмених понуда за учешће у поступку прикупљања писмених понуда,

    – време и место увида у документацију, односно услови откупа исте,

    – почетну, односно најнижу висину закупнине по којој непокретност у јавној својини може да се да у закуп,

    – висину и начин полагања депозита, односно висину и време трајања банкарске гаранције,

    – рок за повраћај депозита учесницима који нису успели на јавном надметању, односно у поступку прикупљања писмених понуда,

    – назнаку да се у пријави односно понуди обавезно наводи број рачуна на који ће се извршити повраћај депозита,

    – датум и време разгледања непокретности која се даје у закуп.

    Такође, Уредбом је одређено да пријава на оглас, односно понуда која се доставља обавезно садржи:

    – доказ о уплати депозита,

    – износ закупнине која се нуди,

    – физичка лица наводе име и презиме, адресу, број личне карте, јединствени матични број грађана,

    – предузетници наводе име и презиме, адресу, број личне карте, јединствени број грађана, назив радње, матични број; за правна лица: назив и седиште, копију решења о упису правног лица у регистар надлежног органа, као и пуномоћје за лице које заступа подносиоца пријаве.

    У огласу мора да се наведе да подносиоци неблаговремене или непотпуне пријаве односно понуде не могу да учествују у поступку јавног надметања или прикупљања писмених понуда, као и да се непотпуне или неблаговремене пријаве односно понуде одбацују.

    Важно је истаћи и да је Уредбом прописано да поступак прикупљања писмених понуда може да се спроведе и уколико пристигне једна понуда. Наиме, уколико на оглас пристигне само једна исправна пријава, поступак јавног надметања сматра се успелим за учешће, при чему се подносилац пријаве региструје и присуствује јавном надметању, а затим проглашава закупцем ако прихвати почетну висину закупнине по којој непокретност може да се да у закуп.

    Међутим, треба нагласити да, уколико не прихвати почетну висину закупнине или буде изабран за најповољнијег понуђача, а не закључи уговор о закупу, подносилац пријаве или писмене понуде губи право на враћање депозита.

    У случају када се на оглас јави више понуђача, а два или више понуђача понуди исти износ закупнине, комисија је дужна да позове понуђаче који су понудили исти износ закупнине да у року од три дана од дана пријема позива доставе нову писмену затворену понуду, са увећаним износом закупнине у односу на претходно дату понуду. Достављене нове понуде комисија ће отворити и утврдити најповољнијег понуђача.

    Уколико понуђачи у року од три дана не доставе нову понуду, односно ако су понуђачи доставили нову понуду са истоветном закупнином, комисија задржава право да избор најповољнијег понуђача изврши по слободном уверењу.

    У случају када се непокретност не изда у закуп после два узастопно спроведена поступка јавног оглашавања, почетна висина закупнине по којој се непокретност даје у закуп умањиће се за 80% од почетне тржишне висине закупнине.

    У случају када се у поновљеном поступку јавног оглашавања непокретност са умањеном почетном висином закупнине не изда у закуп, висина закупнине умањује се на 60% од почетне тржишне висине закупнине, што је цена по којој ће се наставити са јавним оглашавањем.

    Треба напоменути да закуподавац задржава право да сваке године увећа закупнину утврђену Уговором о закупу, имајући у виду тржишну висину закупнине за одређену локацију.

    Уредбом је дата могућност закуподавцу да закупцу који обавезу плаћања закупнине измирује у року утврђеном Уговором о закупу, по протеку половине уговореног периода закупа може да умањи износ закупнине до 10% на основу образложеног захтева закупца.

    Међутим, ови случајеви морају да буду дефинисани у акту закуподавца (који су случајеви, под којим условима, који орган одлучује), а не може да се одлучује по слободној процени одговорног лица.

    Уредбом је прописано коме може да се да у закуп пословни простор, уз обавезу плаћања закупнине у висини од 20% од процењене тржишне висине закупнине.

    То су хуманитарне организације чији је циљ помоћ оболелој деци и лицима са инвалидитетом, затим удружења грађана из области здравства, културе, науке, просвете, спорта, социјалне и дечје заштите, парламентaрне политичке странке које пословни простор не користе за стицање прихода, добровољне организације које учествују у спасилачким акцијама, лица која обављају делатност старих заната, уметничких заната и послова домаће радиности одређених Правилником о одређивању послова који се сматрају старим и уметничким занатима, односно пословима домаће радиности, начину сертификовања истих и вођењу посебне евиденције издатих сертификата („Сл. гласник РС”, бр. 56/12), као и удружења која остварују сарадњу са министарством надлежним за послове одбране у областима од значаја за одбрану или која негују традицију ослободилачких ратова Србије.

    Уредбом је прописано и да агенцијама, дирекцијама, службама и другим организацијама чији је оснивач носилац права јавне својине у закуп може да се да пословни простор ради обављања послова из њиховог делокруга рада на основу образложене одлуке надлежног органа носиоца права јавне својине, уз обавезу плаћања закупнине у висини од 30%, а највише од 50% од процењене тржишне висине закупнине.

    Примери неправилности утврђени буџетском контролом

    Општина је, као закуподавац, закључила Уговор о закупу пословног простора са физичким лицем

    Општина је, као закуподавац, закључила Уговор о закупу пословног простора са физичким лицем за закуп локала у површини од 27 m2. Уговор је закључен 2006. године и уговорена је висина закупнине на основу важећих цена у том периоду. Међутим, како је Уговор закључен на период од четири године, закуподавац и закупац  по протеку тог рока закључили су Анекс 1. Уговора о закупу пословног простора, којим се закупац обавезује да на име закупнине плаћа износ који је уговорен основним уговором за сваки месец унапред до 15. у месецу за текући месец, а да није одређен период закупа.

    Из претходно наведеног произлази да је закупац у периоду од 2006. до 2018. године, на основу Уговора о закупу и закљученог Анекса 1. Уговора, плаћао закупнину по метру квадратном месечно у истом износу, тј. да није усклађивана висина закупнине како су се мењале тржишне цене.

    Фактуре за издавање у закуп пословног простора и за трошкове закупа и трошкове електричне енергије потписао је начелник финансијске службе.

    Одговорно лице је закључивањем Анекса  Уговора, не водећи рачуна о мењању цена закупнине, које су утврђиване актом општинског органа, у датој вредности оштетило буџет општине, чиме је починило повреде одредби члана 71. став 1. Закона о буџетском систему.

    Начелник финансијске службе није могао да потпише испостављене фактуре за закуп за трошкове закупа и електричне енергије, чиме је повређена одредба члана 72. Закона о буџетском систему.

    Одредбама члана 71. став 1. Закона о буџетском систему прописано је да је функционер, односно руководилац директног односно индиректног корисника буџетских средстава одговоран за плаћање које треба извршити издавањем налога за уплату средстава која припадају буџету.

    Одредбама члана 72. Закона о буџетском систему прописано је да функције наредбодавца и рачунополагача не могу да се поклапају. Наредбодавац је функционер, односно руководилац корисника буџетских средстава, односно лице које је одговорно за управљање средствима, преузимање обавеза, издавање налога за плаћање који се извршавају из средстава органа, као и за издавање налога за уплату средстава која припадају буџету, а рачунополагач је лице које је, према општем или појединачном акту органа, одговорно за законитост, исправност и састављање исправа о пословној промени и другим пословним догађајима који се односе на коришћење средстава органа, односно буџетских апропријација, као и за законитост и исправност састављања исправа о пословној промени и другим пословним догађајима у вези са коришћењем средстава.

    Одговорно лице је на овај начин починило прекршај из члана 103. став 1. тачка 4. Закона о буџетском систему.

    Општина је, као закуподавац, закључила Уговор о закупу пословног простора са предузетником

    Општина је, као закуподавац, Уговором о закупу издала у закуп пословни простор самосталној занатској радњи, власнику радње као закупцу, у површини од 10 m2, на неодређено време. Уговором је утврђена висина закупнине коју закупац плаћа унапред за сваки месец до 5. у месецу за текући месец. Уговорено је да, уколико закупац по доспећу не плати обавезе из Уговора, закуподавац има право да једнострано, изјавом, раскине наведени уговор.

    Уговорено је такође да, уколико закупац доспе у доцњу са плаћањем доспелих износа закупнине у смислу обавезе утврђене Уговором, протеком 10 дана од дана када је плаћање требало да буде извршено раскида се предметни уговор.

    На финансијској картици конта 122111 – Потраживања од купаца – евидентирано је да, иако је општина испостављала редовно фактуре за закуп, закупац није плаћао закупнину у дужем периоду.

    Одговорно лице није предузело одговарајуће мере ради заштите интереса општине, тј. није поступило у складу са одредбама Уговора, односно исти није раскинут, нити је покренут судски поступак против закупца ради наплате дуга, већ је дозволило да закупац и даље користи издати пословни простор.

    Одговорно лице је на овај начин поступило супротно одредбама члана 71. став 1. Закона о буџетском систему, чиме је почињен прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему.

    Закуп за продају новина и робе широке потрошње

    Закуподавац је закључио уговор са закупцем за закуп пословног простора за продају новина и робе широке потрошње.

    На финансијској картици конта 122111 – Потраживања од купаца – евидентирано је да закупац дугује закуподавцу.

    Иако закупац није измиривао своје обавезе према закуподавцу, закуподавац је и, поред неизмирених обавеза по поменутом уговору, закључио са закупцем два анекса уговора и тиме продужио трајање закупа.

    У закљученом анексу уговора није уговорена висина закупнине нити је донет акт којим је утврђена висина закупнине за коју су издате фактуре, а како је цена, односно висина закупнине битан елемент уговора, пропуштање ове обавезе повлачи одговорност одговорног лица у смислу  члана 71. став 1. Закона о буџетском систему.

    Закуподавац је доставио опомену за плаћање којом упозорава закупца да ће покренути судски спор уколико не измири преостале обавезе. Међутим, закупац је обавестио закуподавца да је у закупљеном простору вршио адаптацију (проширење улазног дела, промена плочица, кречење, фарбање и измена врата) и да зато није плаћао закупнину у тој вредности, што доказује испостављеним фактурама за извршене радове.

    Уредбом је прописано да закупац не може да врши адаптацију пословног простора без претходне сагласности закуподавца и да, уколико то учини без наведеног одобрења, сви трошкови адаптације закупљене непокретности падају на терет закупца.

    Закуподавац по захтеву закупца може да одобри извођење радова који имају карактер инвестиционог одржавања на закупљеној непокретности према уобичајеним стандардима и важећим прописима у области грађевинарства, при чему извештај о постојећем стању непокретности, са описом, предмером и предрачуном планираних радова, треба да изради овлашћени судски вештак одговарајуће струке, односно овлашћена организација са којом закуподавац треба да закључи Уговор о пословној сарадњи, с тим да трошкове израде ове документације сноси закупац.

    Уколико закуподавац одобри извођење радова, закупац је у обавези да се током извођења радова одобрених од стране закуподавца придржава одобреног описа, предмера и предрачуна, као и да, у случају одступања од одобрених радова на инвестиционом одржавању пословног простора, у сваком појединачном случају од закуподавца тражи одобрење за то одступање, па ако су радови на инвестиционом одржавању извршени супротно од прописаног или превазилазе уобичајене стандарде за ту врсту радова, неће се признати закупцу.

    Уговором о закупу није уговорено да закупац може да врши адаптацију пословног простора, већ да, уколико закупац доспе у доцњу са плаћањем доспелих износа закупнине, предметни уговор треба да се раскине.

    Такође, закупац се није обратио закуподавцу са захтевом да му дозволи адаптацију пословног простора.

    Одговорно лице у општини било је дужно да предузме све потребне радње ради наплате дуга, а како то није учињено, поступљено је супротно одредбама члана 71. став 1. Закона о буџетском систему.

    Закључак

    Приликом инспекцијске контроле прихода од закупа врши се увид у претходно наведену документацију, понуде понуђача, рад комисије, да ли су донета акта на основу којих је регулисан поступак издавања у закуп, као и начин и висина утврђивања закупнине и др., да би се утврдило да ли су поштоване све одредбе уредбе којом је уређен поступак издавања у закуп.

    Инспекцијском контролом финансијске и друге документације утврђује се да ли су ови приходи правилно евидентирани у пословним књигама, да ли су планирани у финансијском плану и у којем износу  и да ли су предвиђени одлуком о буџету и у којем износу.

    Одговорност одговорног лица заснива се на основу чл. 44. и 47. Закона о локалној самоуправи („Сл. гласник РС”, бр. 129/07, 83/14 – др. закон и 101/16 – др. закон), као и чл. 7. и 71. Закона о буџетском систему, али и на основу статута субјекта контроле.

    Одредбама члана 103. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему прописано је да ће се новчаном казном од 10.000 до 2.000.000 динара казнити одговорно лице корисника буџетских средстава, одговорно лице корисника средстава организација за обавезно социјално осигурање или друго одговорно лице ако не поштује одредбе чл. 71. и 72. овог закона.

    Одредбама члана 104. Закона о буџетском систему прописано је да прекршајни поступак из чл. 103, 103а и 103б овог закона не може да се покрене ако протекне пет година од дана када је прекршај учињен.

    Прекршајни поступак из става 1. овог члана води се у складу са одредбама закона којима се уређују прекршаји.

  • Издавање у закуп непокретности у јавној својини – најчешће неправилности

    У овом тексту биће указано на неправилности настале приликом издавања у закуп пословног простора од стране корисника буџетских средстава када је корисник буџетских средстава закуподавац и када је корисник буџетских средстава закупац.

    Право јавне својине и одређена друга имовинска права Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе уређују се Законом о јавној својини („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 – др. закон, 108/2016, 113/2017 и 95/2018).

    Јавну својину чине три облика јавне својине: право својине Републике Србије – државна својина, право својине аутономне покрајине – покрајинска својина и право својине јединице локалне самоуправе – општинска односно градска својина.

    Одређујући предмет јавне својине, Закон је дефинисао да су у јавној својини природна богатства, добра од општег интереса и добра у општој употреби, за која је Законом утврђено да су у јавној својини, затим ствари које користе органи и организације Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, установе, јавне агенције и друге организације чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као и друге ствари које су, у складу са Законом, у јавној својини. Под јавном својином у овом смислу не сматрају се ствари организација обавезног социјалног осигурања.

    Носиоци права јавне својине су Република Србија, аутономна покрајина и општина односно град (јединица локалне самоуправе).

    Градска општина има право коришћења на стварима у својини града у чијем је саставу, а на стварима које прибави градска општина право својине стиче град у чијем је она саставу, при чему градска општина има право коришћења. Статутом града може да се предвиди да градска општина има право јавне својине на покретним и на непокретним стварима неопходним за рад органа и организација градске општине.

    Месне заједнице и други облици месне самоуправе имају право коришћења на стварима у јавној својини јединице локалне самоуправе у складу са Законом и прописом, односно другим актом јединице локалне самоуправе.

    Установе и јавне агенције и друге организације (укључујући и Народну банку Србије) чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, које немају статус државног органа и организације, органа аутономне покрајине, односно органа јединице локалне самоуправе или јавног предузећа, односно друштва капитала, имају право коришћења на непокретним и покретним стварима у јавној својини које су им пренете на коришћење.

    Корисници ствари у јавној својини су:

    • државни органи и организације,
    • органи и организације аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе,
    • јавна предузећа, друштва капитала чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као и њихова зависна друштва, на основу уговора закљученог на основу акта надлежног органа, којим оне нису пренете у својину поменутог јавног предузећа, односно друштва.

    Ствари у јавној својини могу да се дају на коришћење и осталим правним лицима концесијом или на други начин предвиђен Законом.

    У члану 20. Закона о јавној својини прописано је да државни органи и организације, органи и организације аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе користе непокретне и покретне ствари у јавној својини које су намењене извршавању њихових надлежности.

    Изузетно од става 1. овог члана, непокретностима које користе државни органи и организације, органи и организације аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у смислу овог закона, сматрају се и непокретности у јавној својини које непосредно не служе извршавању надлежности тих органа и организација, већ за остваривање прихода путем давања у закуп, односно на коришћење (тзв. комерцијалне непокретности – пословни простор, станови, гараже, гаражна места и др.).

    Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе могу непосредно, преко надлежног органа, давати у закуп, односно на коришћење ове непокретности или за ове намене основати јавно предузеће или друштво капитала.

    Оснивачким актом јавног предузећа, односно друштва капитала, односно уговором о давању на коришћење непокретности том предузећу односно друштву, у складу са Законом, ближе се одређује надлежност и поступак давања у закуп, односно на коришћење тих непокретности и остваривања прихода Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе по том основу (закупнина, добит и др.).

    Носиоци права коришћења имају право да ствар држе и користе у складу са природом и наменом поменуте ствари, као и да је дају на коришћење другом носиоцу права коришћења или у закуп и да њоме управљају у складу са овим и другим законом.

    Давање на коришћење или у закуп ствари у својини Републике Србије, осим ствари које користи Народна банка Србије, врши се по претходно прибављеној сагласности Дирекције.

    Акт којим Дирекција даје сагласност за давање на коришћење мора да садржи услове под којима се ствар даје на коришћење другом носиоцу права коришћења. Тим актом опредељује се намена ствари за време трајања закупа, али не и будући закупац и услови закупа. За промену намене ствари за време трајања закупа неопходна је нова сагласност Дирекције.

    Важно је истаћи да су уговор о давању на коришћење и уговор о закупу ништавни ако су закључени без сагласности Дирекције.

     Законом је прописано да се припадност средстава остварених давањем у закуп ствари одређује у складу са законом којим се уређује буџетски систем, с тим да су, изузетно, средства остварена од давања у закуп непокретности које су дате на коришћење Народној банци Србије, приход Народне банке Србије.

    Ове одредбе сходно се примењују и приликом давања у закуп и на коришћење ствари у својини аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, с тим што о давању сагласности одлучује надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

    У случају кад се непокретност изда у закуп без сагласности надлежног органа, сматра се да се користи супротно Закону.

    Ствари у јавној својини могу да се дају на коришћење (са накнадом или без накнаде) или у закуп другом носиоцу јавне својине. Законом је прописано да ствари у јавној својини могу да се дају у закуп, полазећи од тржишне висине закупнине за одређену врсту ствари, у поступку јавног надметања, односно прикупљањем писмених понуда, као и да, изузетно, ствари у јавној својини могу да се дају у закуп непосредном погодбом, ако је то у конкретном случају једино могуће решење.

    Битно је истаћи да ствари у јавној својини не могу да се дају у подзакуп. Уговор закључен противно овим одредбама ништаван је.

    Како је претходно наведено, припадност средстава остварених давањем у закуп ствари одређује се у складу са законом којим се уређује буџетски систем.

    Законом о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/2018), у члану 19. утврђено је који приходи су настали употребом јавних средстава.

    Према овом Закону, у приходе настале употребом јавних средстава спадају:

    • приходи од камата,
    • приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у државној својини,
    • приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у својини аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе,
    • приходи настали продајом услуга корисника јавних средстава.

     

    Начин измиривања трошкова насталих по основу издавања непокретности у закуп коју користе корисници буџетских средстава, односно корисници који управљају јавним средствима, прописан је Законом о буџету Републике Србије.

    У члану 19. Закона о буџету Републике Србије за 2019. годину („Сл. гласник РС”, број 95/18) прописано је да директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, буџета локалне власти, осим организација за обавезно социјално осигурање, који користе пословни простор и покретне ствари којима управљају други корисници јавних средстава, намирују само трошкове по том основу.

    Уколико плаћање трошкова није могуће извршити на основу раздвојених рачуна, корисник који управља јавним средствима врши плаћање, а затим директни односно индиректни корисник врши одговарајућу рефундацију насталих расхода.

    У члану 20. овог закона прописно је да други корисници јавних средстава који користе пословни простор и покретне ствари којима управљају директни или индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно буџета локалне власти, плаћају настале трошкове, трошкове текућег и инвестиционог одржавања, односно закупа, у складу са критеријумима које прописује Влада, односно извршни орган локалне власти.

    Стицање и коришћење прихода од закупа

    У примерима који следе биће приказан поступак инспекцијске контроле стицања и коришћења прихода од закупа непокретности.

    Издавање у закуп простора којим управља корисник јавних средстава

    Пример: Школа је у пословним књигама евидентирала приход од закупа у износу од 400.000,00 динара.

    Овај приход је остварен на основу Уговора о закупу који је одређена школа, као закуподавац, закључила са закупцем. Наиме, школа, као закуподавац, и закупац закључили су Уговор о закупу простора у згради школе за продају пекарских производа. Уговором је регулисано да школа уступа, а закупац прихвата да организује продају пекарских производа у наменском простору у згради школе за потребе ученика и запослених.

    Предметни простор издаје се у закуп на одређено време, на период од годину дана, закључно са 9. 9. 2018. године, када је закупац дужан да се из предметног простора исели са свим лицима и стварима и закупљени простор преда на располагање поменутој школи у стању у коме га је примио на коришћење, без умањења вредности простора од редовне употребе.

    Уговорена је месечна закупнина у износу од 43.000,00 динара, без ПДВ-а, за коју се закупац обавезује да плаћа до 5. у месецу за претходни месец на подрачун школе.

    Закупац се обавезује да плаћа и трошкове утрошене електричне енергије, комуналне таксе (грејање, вода итд.) и чишћење и одношење смећа у прописаним роковима по испостављеној фактури/рачуну школе.

    Основ овог уговора је Одлука о додели уговора после спроведеног поступка јавног оглашавања и Уговор о пословно-техничкој сарадњи и преузимању закључен између закупца и трећег лица, тј. привредног друштва.

    Уговором о пословно-техничкој сарадњи и преузимању уговорне стране су констатовале да је одређено привредно друштво изабрано као најповољнији понуђач на тендеру који је расписала школа, као закупац пословног простора у школи предвиђеног за продају пецива и сличних производа, као и да је у међувремену то привредно друштво постало неликвидно и није у могућности да одговори обавезама које су тендером тражене, а закупац има могућности да одговори свим условима које је тендером Школа тражила, па, сходно томе, уговорне стране закључују овај уговор у циљу ефикасности и квалитета пружања услуга продаје пецива и пратећих производа странкама на продајном месту у просторијама наведене школе.

    Овај уговор су потписали закупац и наведено привредно друштво, док је за школу то учинио директор, као одговорно лице, сагласан са одредбама овог уговора.

    Школа није могла да закључи предметни уговор о закупу на овај начин.

    Наиме, школа је, као закуподавац, у предметном уговору констатовала и сагласила се са тим да закупац, који није понуђач у спроведеном поступку јавног оглашавања и за кога није донета одлука о додели уговора, врши набавку и продају пецива на продајном месту у згради школе уместо привредног друштва које је поднело понуду.

    Предметни уговор закључен је супротно Уредби о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом и давања у закуп ствари у јавној својини, односно прибављања и уступања искоришћавања других имовинских права, као и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда („Сл. гласник РС”, број 16/8), што повлачи одговорност директора као одговорног лица из члана 71. ставови 1. и 2. Закона о буџетском систему.

    Такође, школа остварени приход од закупа није уплаћивала на рачун извршења буџета Републике Србије, већ је користила та средства као сопствени приход, чиме је директор школе поступио супротно одредбама члана 71. ставови 1. и 2. Закона о буџетском систему, којим је прописано да је функционер, односно руководилац директног односно индиректног корисника буџетских средстава одговоран за издавање налога за уплату средстава која припадају буџету, као и што је истим регулисана и одговорност руководиоца директног односно индиректног корисника буџетских средстава за закониту, наменску, економичну и ефикасну употребу буџетских апропријација.

    Одредбама члана 101. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон) прописано је да су земљиште, зграде и другa срeдствa кoja су стeчeнa, oднoснo кoja стeкну устaнoвe чиjи je oснивaч Рeпубликa Србиja, aутoнoмнa пoкрajинa, oднoснo jeдиницa лoкaлнe сaмoупрaвe, у jaвнoj свojини и кoристe сe зa oбaвљaњe дeлaтнoсти утврђeнe oвим зaкoнoм.

    Остварена новчана средства од издавања у закуп, у смислу члана 19. став 1. тачка 2) Закона о буџетском систему, представљају приходе настале употребом јавних средстава, па је школа, као индиректни корисник буџетских средстава, дужна да уплати остварени приход од закупа на рачун извршења буџета Републике Србије.

    Сходно наведеним одредбама Закона, наведеној школи наложено је да остварени приход од закупа у износу од 400.000,00 динара уплати на рачун извршења буџета РС.

    Пример: Факултет је у пословним књигама евидентирао приход од давања у закуп у корист буџета у износу од 500.000,00 динара.

    Споразумом о сарадњи који је закључен између факултета и спортског клуба дефинисана је сарадња у области реализације наставних програма, стручног усавршавања и пројеката.

    Учесници у Споразуму сагласили су се да ће се реализација сарадње која је предмет овог споразума одвијати у области перманентне едукације стручних кадрова, учешћа у заједничким пројектима у области стручног усавршавања и другим активностима од значаја за обе стране, као и да ће се посебним актом регулисати висина закупнине и плаћање трошкова утрошене електричне енергије, комуналне таксе (грејање, вода итд.).

    Акт којим је утврђена висина закупнине, за коју је факултет издао фактуре, није донет, већ су се фактуре испостављале на основу одлуке декана. Како је цена, односно висина закупнине битан елемент, пропуштање ове обавезе повлачи одговорност одговорног лица – декана, у смислу члана 71. ставови 1. и 2. Закона о буџетском систему.

    Факултет остварени приход од закупа није уплаћивао на рачун извршења буџета Републике Србије, већ је користио та средства као сопствени приход.

    Законом о високом образовању („Сл. гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон и 73/18), чланом 70. прописано је да средства која високошколска установа оствари, изузев средстава која обезбеђује Република, чине сопствени приход те високошколске установе, а то су школарина, пружање услуга трећим лицима, поклони, донације, спонзорство и други извори стицања средстава. Овим средствима високошколска установа располаже у складу са Законом и својим општим актом.

    Законом о јавној својини, одредбама члана 18. став 1. прописано је да су носиоци права јавне својине Република Србија, аутономна покрајина и општина односно град, а ставом 6. истог члана да установе и друге организације чији је оснивач Република Србија, које немају статус државног органа и организације, имају право коришћења на непокретним и покретним стварима у јавној својини које су им пренете на коришћење.

    Остварена новчана средства од издавања у закуп, у смислу члана 19. став 1. тачка 2) Закона о буџетском систему, представљају приходе настале употребом јавних средстава, а будући да су јавна средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање, што је прописано одредбама члана 2. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему, а имајући у виду и претходно наведене одредбе, као и чињеницу да је факултет индиректни корисник средстава буџета Републике Србије, тј. да је корисник јавних средстава, из наведеног произлази да је факултет дужан да средства остварена од закупа уплати на рачун буџета Републике Србије.

    У складу са тим поменутом факултету наложено је да средства остварена од прихода у закуп у износу од 500.000,00 динара уплати на рачун извршења буџета РС.

    Како факултет ова средства није уплаћивао на рачун буџета Републике Србије, тако су повређене одредбе члана 71. ставови 1. и 2. Закона о буџетском систему, којима је прописано да је руководилац индиректног корисника буџетских средстава одговоран за издавање налога за уплату средстава која припадају буџета, а регулисана је и одговорност руководиоца директног односно индиректног корисника буџетских средстава за закониту, наменску, економичну и ефикасну употребу буџетских апропријација.

    Коришћење пословног простора корисника буџетских средстава којим управљају други корисници јавних средстава

    Пример: Факултет је, као закупац, закључивао уговоре о коришћењу пословног простора и на основу испостављених фактура од стране закуподавца измиривао трошкове за коришћење пословног простора.

    1. Факултет је закључио Уговор о коришћењу пословног простора у просторијама гимназије, која је давалац простора. Предмет овог уговора је уступање на коришћење просторије у згради гимназије, даваоца простора, за потребе извођења наставе, обављања административних послова и пружања услуга библиотеке, укупне површине 1308,57 m2. Уговором је регулисано да корисник простора на име трошкова уговореног коришћења простора (електрична енергија, вода и др.) даваоцу простора исплати 50.000,00 динара + ПДВ за један месец у нето износу.
    2. Уговор о давању на коришћење школских просторија закључен је између основне школе и Завода. Предмет овог уговора је издавање на коришћење просторија основне школе Заводу за спортске активности запослених у Заводу. Завод се, као корисник простора, обавезује да, на име коришћења простора који је предмет овог уговора, уплаћује поменутој школи месечну накнаду у износу од 37.000,00 динара на месечном нивоу у току 12 месеци годишње, плус трошкове ПДВ-а.
    3. Уговор о пословно-техничкој сарадњи закључен је између два факултета, од којих је један закупац, а други закуподавац. Предмет овог уговора је успостављање пословно-техничке сарадње у областима: истраживачки рад, организовање и спровођење стручног усавршавања кадрова, укључујући и могућност усавршавања у иностранству, као и други облици сарадње који се буду јавили у интересу уговорених страна. У циљу реализације овог уговора факултет – закуподавац прихвата да обезбеди и омогући коришћење пословног простора који користи: учионица, канцеларија, ходника, као и да се услови коришћења пословног простора регулишу Анексом број 1. наведеног уговора. На име услуга дефинисаних овим уговором факултет – закупац обавезује се да плати накнаду у виду месечног паушала, према Анексу овог уговора, до 10. у месецу за претходни месец. Анексом бр. 1. Уговора о пословно-техничкој сарадњи уговорне стране су се споразумеле да ће закуподавац омогућити закупцу коришћење додатног пословног простора, осим простора дефинисаног основним уговором, који не угрожава наставу. Уговорне стране су се сагласиле да месечна накнада у виду паушала по Уговору и у анексима Уговора износи нето 28.000,00 динара, без ПДВ-а.

    Неправилност се огледа у следећем:

    Законом о буџету Републике Србије за 2018. годину („Сл. гласник РС”, бр. 113/17), у члану 19. прописано је да дирeктни и индирeктни кoрисници буџeтских срeдстaвa Рeпубликe Србиje, буџeтa лoкaлнe влaсти, oсим oргaнизaциja зa oбaвeзнo сoциjaлнo oсигурaњe, кojи кoристe пoслoвни прoстoр и пoкрeтнe ствaри кojимa упрaвљajу други кoрисници jaвних срeдстaвa, нaмируjу сaмo трoшкoвe пo тoм oснoву, као и да, укoликo у овим случajeвимa плaћaњe трoшкoвa ниje мoгућe извршити нa oснoву рaздвojeних рaчунa, кoрисник кojи упрaвљa jaвним срeдствимa врши плaћaњe, a зaтим дирeктни oднoснo индирeктни кoрисник врши oдгoвaрajућу рeфундaциjу нaстaлих рaсхoдa.

    Сходно претходно наведеном, факултет, као корисник средстава буџета, односно као индиректни корисник буџета Републике, није у обавези да плаћа трошкове коришћења пословног простора, односно закуп закуподавцу – факултету и основној школи, који су индиректни корисници средстава буџета Републике, већ само трошкове који су настали коришћењем пословног простора (ел. енергија, грејање и др.).

    Исплатом ових средстава поступљено је супротно одредбама члана 19. Закона о буџету Републике Србије за 2018. годину и члана 56. став 4. Закона о буџетском систему, којима је прописано да преузете обавезе које су настале у супротности са овим законом или другим прописом не могу да се исплаћују на терет рачуна трезора, што повлачи одговорност одговорног лица из члана 71. став 1. Закона о буџетском систему.

    Непоступањем у складу са чланом 71. Закона о буџетском систему одговорно лице чини прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) истог закона.

    Такође, непоступањем у складу са чланом 56. став 4. Закона о буџетском систему одговорно лице чини прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) истог закона.

    Непоштовањем одредаба Закона о буџетском систему чини се прекршај из члана 103. Закона, за који је прописана новчана казна од 10.000 до 2.000.000 динара за одговорно лице корисника буџетских средстава.