Привремена спреченост за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће (даље: одржавање трудноће) јесте вид спречености за рад, односно боловања, које представља време за које се трудници – запосленој или предузетници – пружа здравствена заштита и обезбеђују материјална давања којима се надомешта изгубљена зарада због болести. Одржавање трудноће може да се остварује од момента установљавања трудноће до момента отварања породиљског одсуства, дакле 45 дана пре порођаја, а обавезно 28 дана пре времена одређеног за порођај. Битно је да та врста боловања буде идентификована као „одржавање трудноће” јер је то по законским прописима специфичан основ за исплату накнаде зараде трудници.
Увод
Према члану 73. став 1. тачка 3) новог Закона о здравственом осигурању („Сл. гласник РС”, бр. 25/2019 – даље: Закон), право на накнаду зараде, између осталих, имају и запослени и лица која су регистрована за обављање делатности у виду занимања ради самосталног обављања делатности и обављања делатности слободне професије (даље: предузетници), ако су привремено спречени за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће.
Према томе, по основу одржавања трудноће, породиље – запослене и предузетнице имају право:
а) да одсуствују са рада и
б) да примају накнаду зараде за време овог одсуства.
Утврђивање боловања због одржавања трудноће
Дужину одсуства због одржавања трудноће оцењује стручно-медицински орган Републичког фонда за здравствено осигурање (даље: Републички фонд) на основу медицинско-доктринарних стандарда за утврђивање привремене спречености за рад.
Боловање због одржавања трудноће наступа оног дана када изабрани лекар утврди да трудница – запослена или предузетница није способна за обављање свог рада због болести. Изузетно, изабрани лекар може да утврди боловање због одржавања трудноће и за период пре првог јављања труднице на преглед, али највише за три дана уназад од дана када се јавила изабраном лекару.
Ако је трудница била на стационарном лечењу или ако је болест настала за време њеног боравка у иностранству, као и у другим оправданим случајевима у којима није могла да се јави изабраном лекару, односно није могла да га обавести о разлозима спречености за рад, по предлогу изабраног лекара првостепена лекарска комисија може да дâ оцену спречености за рад труднице за период дужи од три дана пре јављања изабраном лекару.
Изабрани лекар, односно други стручно-медицински орган Републичког фонда одређује боловање због одржавања трудноће датумом почетка и датумом завршетка боловања. Право на накнаду зараде за време овог боловања може да траје до отклањања узрока спречености за рад, у зависности од врсте и узрока болести. Право на накнаду зараде припада од првог дана боловања због одржавања трудноће и за све време трајања тог боловања, али само:
1) за време трајања радног односа за које би запослена примала зараду односно плату у складу са прописима о раду, односно
2) за време за које би трудница обављала делатност као предузетник да није наступила привремена спреченост за рад.
Изузетно, према ставу 3. члана 77. Закона, предузетнику који није привремено одјавио обављање делатности у складу са Законом, а нема запослене, право на накнаду зараде због одржавања трудноће припада од дана одјаве делатности. Осим овог ограничења, предузетници треба да имају у виду и изричите одредбе члана 85. Закона, којима се дефинише да:
1) предузетнику не припада накнада зараде ако за време боловања због одржавања трудноће није привремено одјавио обављање делатности, без обзира на то ко је исплатилац поменуте накнаде;
2) ако предузетник запошљава једног или више радника (па из тог разлога наставља да обавља делатност) припада му 50% од накнаде зараде која би му припадала да је одјавио обављање делатности.
Накнада зараде за време одржавања трудноће
За време одсуства с рада због одржавања трудноће запослена остварује право на накнаду зараде, која се утврђује на основу:
1) основа за накнаду и
2) процента који се примењује на основ ради утврђивања износа накнаде зараде.
Ови елементи обрачуна боловања због одржавања трудноће различити су за период до 30 дана и за период од 31. дана боловања, па у наставку следи детаљнији осврт.
Трудничко боловање до 30 дана
а) За осигураника запосленог
За првих 30 дана боловања због одржавања трудноће накнаду зараде исплаћује послодавац из својих средстава, а накнада зараде износи 100% од основа за накнаду зараде (члан 95. став 3. Закона). Основ за накнаду зараде за време трудничког боловања утврђује се у складу са прописима о раду, а то значи у складу са Законом о раду, који је у члану 115. прописао да основ за накнаду зараде за време боловања на терет послодавца чини просечна зарада исплаћена запосленом у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде утврђене у складу са овим законом. Приликом утврђивања основа за накнаду зараде за одржавање трудноће до 30 дана на терет послодавца, у основ се урачунавају све исплате с карактером зараде које је запослена примила у претходних 12 месеци за часове на раду (основна зарада + радни учинак + топли оброк + регрес + увећања зараде + друге исплате с карактером зараде односно плате).
Запосленој која је пре почетка боловања, односно у периоду на основу ког се утврђује основ за накнаду зараде истовремено радила код два или више послодаваца, основ за накнаду зараде утврђује се према укупном збиру основа за накнаду зараде код тих послодаваца, који не може бити већи од највишег основа за накнаду зараде по Закону (највиши основ за накнаду зараде чини просек највиших месечних основица на који се плаћа допринос за месеце који улазе у просечан износ зараде – члан 88. став 2. Закона).
Послодавац је дужан да пре исплате накнаде зараде за боловање због одржавања трудноће поднесе појединачну пореску пријаву за порез по одбитку (образац ППП-ПД), у којој се за ову накнаду користи ознака врсте прихода (ОВП) 202.
б) За осигураника предузетника
Сагласно члану 89. Закона, основ за накнаду зараде за време боловања због одржавања трудноће предузетника који испуњава услов у погледу претходног осигурања, чини просечна месечна основица на коју је плаћен допринос за обавезно здравствено осигурање у складу са Законом, утврђена у 12 месеци који претходе месецу у којем је наступио случај тог боловања.
У посебним случајевима:
1) ако је у претходних 12 месеци пре отварања боловања предузетник био осигуран краће, основ за накнаду зараде чини основица на коју је плаћен допринос за обавезно здравствено осигурање, утврђена према времену за које је био осигуран у том периоду;
2) ако предузетник у свих претходних 12 месеци није обављао делатност предузетника, основ за накнаду зараде чини најнижа месечна основица за допринос за обавезно социјално осигурање за месеце у којима то лице није обављало делатност предузетника;
3) предузетник који је пре наступања боловања због одржавања трудноће, односно у периоду из којег се утврђује основ за накнаду зараде истовремено обављао делатност и радио код послодавца, основ за накнаду зараде утврђује се према укупном збиру основа за накнаду зараде по оба основа, који не може бити већи од највишег основа за накнаду зараде по Закону;
4) основ за обрачун накнаде зараде за предузетника који се определио за личну зараду, у складу са Законом, утврђује се на начин као за осигуранике – запослене.
Просечна основица на коју је плаћен допринос за обавезно здравствено осигурање у претходних 12 месеци утврђује се на основу уверења Пореске управе.
Трудничко боловање преко 30 дана
а) За осигураника запосленог
Накнаду зараде за трудничко боловање почев од 31. дана тог боловања исплаћује Републички фонд у износу од 100% од основа за накнаду (члан 95. став 4. Закона).
Сагласно члану 87. Закона, основ за накнаду зараде која се исплаћује из средстава обавезног здравственог осигурања за време трудничког боловања чини просечна зарада коју је запослена остварила у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступило то боловање. Зараду која се користи за утврђивање основа за накнаду чини зарада за обављени рад и време проведено на раду, утврђена у складу са прописима о раду, и то:
1) основна зарада запослене;
2) део зараде за радни учинак;
3) увећана зарада.
Висина накнаде зараде која се обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања не може да буде нижа од минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду за месец за који се врши обрачун накнаде зараде.
Као што је већ речено, почев од 31. дана трудничког боловања висина накнаде зараде обезбеђује се у износу од 100% од основа за накнаду зараде, с тим што се из средстава обавезног здравственог осигурања обезбеђује износ од 65% од основа за накнаду зараде, као и износ од 35% од основа за накнаду зараде из средстава буџета Републике Србије. Средства у износу од 35% од основа за накнаду зараде преносе се Републичком фонду који у име и за рачун буџета Републике Србије уплаћује средства на рачун послодавца.
Приликом утврђивања основа за накнаду зараде на терет Републичког фонда треба имати у виду следеће напомене из члана 88. Закона:
– Основ за накнаду зараде за сваки појединачни месец који улази у износ просечне зараде приликом утврђивања основа за накнаду зараде не може бити виши од највише месечне основице на коју је плаћен допринос за месец који улази у просечан износ зараде, у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање.
– Ако запослена није остварила зараду у 12 календарских месеци који претходе месецу у којем је наступило боловање, основ за накнаду зараде чини просечан износ зарада за време за које је запослена остварила зараду, а за месеце за које није остварила зараду основ чини минимална зарада за те месеце.
– Ако запослена није остварила зараду ни у једном од 12 месеци који претходе месецу пре наступања боловања, основ за накнаду зараде чини минимална зарада утврђена, у складу са прописима којима се уређује рад, за месец за који се исплаћује накнада зараде.
Сагласно члану 102. Закона, послодавац исплаћује и накнаду зараде запосленој која се обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања. Наиме, послодавац врши обрачун накнаде зараде и за трудничко боловање на терет Републичког фонда и доставља га надлежној филијали, уз захтев за исплату накнаде зараде. Филијала утврђује право на накнаду зараде и висину накнаде и најкасније у року од 30 дана од дана пријема обрачуна послодавца преноси одговарајући износ средстава на посебан рачун послодавца.
Приликом исплате накнаде зараде за време трудничког боловања преко 30 дана послодавац је дужан да пре исплате поднесе појединачну пореску пријаву на обрасцу ППП-ПД, уз коришћење ОВП 204.
б) За осигураника предузетника
Као и код боловања до 30 дана, основ за накнаду зараде за осигуранике – предузетнике чини просечна месечна основица на коју је плаћен допринос за обавезно здравствено осигурање у складу са Законом, утврђена у 12 месеци који претходе месецу у којем је наступило боловање због одржавања трудноће. Висина накнаде зараде обезбеђује се у износу од 100% од овако утврђеног основа за накнаду зараде.
Накнаду зараде која се обезбеђује из средстава обавезног здравственог осигурања предузетницима и запосленима код предузетника, под условом да предузетници немају посебан рачун, обрачунава и исплаћује надлежна филијала на текући рачун поменутих лица.
Усклађивање основа за накнаду зараде на терет обавезног здравственог осигурања
Пошто одржавање трудноће може да траје и више месеци, када је у питању ова врста одсуства с рада, биће услова за примену одредби из члана 91. Закона о усклађивању основа за накнаду зараде.
Наиме, када запослени, односно предузетник прима накнаду зараде из средстава обавезног здравственог осигурања дуже од два календарска месеца, има право на усклађивање основа за накнаду зараде. Конкретно:
1) усклађивање основа за накнаду зараде врши се од првог дана наредног календарског месеца по истеку другог календарског месеца непрекидне спречености за рад,
2) основ за накнаду зараде усклађује се са кретањем просечне месечне зараде по запосленом на територији Републике Србије, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, у односу на месец за који се врши усклађивање накнаде зараде (прво усклађивање основа за накнаду зараде).
Свако наредно усклађивање основа за накнаду зараде врши се месечно, према кретању просечне месечне зараде по запосленом на територији Републике Србије, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, у односу на месец за који се врши усклађивање основа за накнаду зараде.