Изменама Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 44/2018) промењене су одредбе које се тичу регистрације огранака домаћег правног лица. Закон је ступио на снагу дан након објављивања, дакле 9. 6. 2018. године. Домаћа привредна друштва у обавези су да до 8. 6. 2019. године региструју огранке.
До сада је остављено привредним друштвима на избор да ли ће регистровати огранке у АПР-у или не. Обавезност регистрације била је прописана једино у случајевима из члана 569. Закона о привредним друштвима (у даљем тексту: Закон), уколико је у питању:
1) огранак домаћег привредног друштва, ако има заступника различитог од заступника друштва или је то прописано посебним законом као услов за обављање делатности;
2) огранак страног привредног друштва.
Члан 569. Закона претрпео је измене које су избрисале разлику у регистрацији између домаћег и страног правног лица, па сада гласи:
Огранак домаћег и страног привредног друштва региструје се у складу са законом о регистрацији. У регистру се региструју промене података и престанак, односно брисање огранка из регистра, у складу са законом о регистрацији.
На овај начин уведена је обавезност регистрације огранака привредних друштава у року од годину дана од дана почетка примене овог закона (члан 157 (С3)). Закон је ступио на снагу дан након објављивања, дакле 9. 6. 2018. године. Домаћа привредна друштва у обавези су да до 8. 6. 2019. године региструју огранке.
Приликом регистрације огранака потребно је обратити пажњу на више момената јер само спровођење промене у Агенцији за привредне регистре није и једина радња коју је потребно извршити, иако је најважнија.
ПОСТУПАК У АГЕНЦИЈИ ЗА ПРИВРЕДНЕ РЕГИСТРЕ
Да би пријава за регистрацију огранака била поднета, прво је потребно да постоји усвојена одлука привредног друштва о образовању истих. Орган који доноси наведену одлуку одређен је интерним актом, односно статутом или одлуком о оснивању. Уколико није одређено у интерном акту, потребно је да одлуку донесе Скупштина привредног друштва, као и да она буде потписана, печатирана и заведена у књизи одлука.
Овде је потребно упознати се са чланом 568. Закона (поготово став 2), који гласи:
Огранак се образује одлуком коју доноси Скупштина, односно ортаци или комплементари, ако оснивачким актом, односно статутом није другачије одређено.
Одлука из става 1. овог члана садржи нарочито:
1) пословно име и матични број друштва;
2) адресу огранка;
3) претежну делатност огранка, која се може разликовати од претежне делатности друштва;
4) лично име, односно пословно име заступника огранка и обим овлашћења заступника, ако је заступник огранка различит од заступника друштва.
Веома је добро и то што се на сајту АПР-а налазе модели за различите врсте одлука, између осталих, и за образовање огранака, који могу да се искористе.
Поред одлуке, Агенцији за привредне регистре подноси се и регистрациона пријава промене података и регистрације/објаве докумената субјеката уписаних у Регистар привредних субјеката, заједно са додатком 17 – Упис/брисање огранака, као и са додатком 30 – Ограничења овлашћења за заступање уколико се врши ограничење заступника супотписом. Уз све ово иде и такса за регистрацију огранка која се наплаћује у износу од 2.800,00 динара (износ таксе на дан 6. 3. 2019) по огранку, тако да се овај износ множи са бројем огранака који се региструју и онда уплаћује АПР-у.
Битно је напоменути праксу Агенције за привредне регистре и како она тумачи одредбе Закона.
Члан 570. каже:
Ако је заступник огранка регистрован у складу са законом о регистрацији, то лице сматра се заступником целог привредног друштва и на питања у вези са дејством ограничења овлашћења за заступање према трећим лицима сходно се примењују одредбе члана 33. овог закона.
Члан 33. каже:
Заступник је дужан да поступа у складу са ограничењима својих овлашћења која су утврђена актима друштва или одлукама надлежних органа друштва.
Ограничења овлашћења заступника не могу се истицати према трећим лицима.
Изузетно од става 2. овог члана, ограничења овлашћења заступника у виду заједничког заступања, односно обавезног супотписа могу се истицати према трећим лицима, ако су регистрована у складу са законом о регистрацији.
Дакле, уколико се региструје одређено лице за заступника привредног друштва и не постави му се ограничење супотписом, оно може да закључују све уговоре у име и за рачун целокупног привредног друштва, а не само огранка чији је заступник. Потенцијално може да закључи и штетне уговоре по друштво, које иначе не би ни имало право да закључи.
Овакво решење Закона није баш најсрећније, али се правда заштитом права трећих лица.
Из тог разлога велики број привредних друштава уноси ограничење супотписом како би се ограничили и контролисали заступници огранака. Ово углавном важи за случај када су заступник огранка и заступник привредног друштва две различите особе.
Приликом постављања ограничења потребно је обратити пажњу на његову формулацију јер, уколико није формулисано у облику заједничког заступања два или више лица, односно обавезног супотписа, може да се дође у ситуацију да АПР региструје огранке и њихове законске заступнике без уписаног ограничења. Дакле, постојао би несклад између ситуације која је уписана у АПР-у (заступник без ограничења) и онога што је права воља и интенција привредног субјекта (заступник са ограничењем).
Због тога би упутно било отићи до правне службе АПР-а како би се у директном контакту са правницима разрешиле све дилеме.
Ово је списак документације која се подноси АПР-у ради регистрације огранака. Након подношења захтева АПР је у обавези да у року од 5 радних дана одлучи о захтеву и изврши упис огранака, заједно са објављивањем на сајту и издавањем решења.
Било би пожељно да се преконтролишу сви подаци који су уписани јер увек постоји вероватноћа да и АПР нешто прескочи приликом уписа. За разлику од ситуације када је у питању грешка на страни привредног субјекта и када се доноси решење о одбацивању, уз рок од 7 дана да се поднесе исправка са уплатом пола таксе која је првобитно уплаћена, када је у питању грешка у АПР-у, довољно је послати мејл и у јако кратком року службе АПР-а провериће наводе, исправити грешку (нпр. нису уписали ограничење супотписом) и издати решење о исправци грешке.
Једна од дилема која се јавља у овом тренутку јесте да ли постоји обавеза евидентирања законских заступника огранака и у Регистру понуђача за она привредна друштва која су се регистровала у РП. Одговор је да не постоји обавеза евидентирања законских заступника у наведеном регистру.
Након регистровања огранака постоји још пар инстанци и радњи које је потребно урадити како би се промене испратиле свуда.
ПОСТУПАК У ЦРОСО-А
Прво, сви запослени пријављени су преко једне пријаве и поседују М образац који је идентичан по питању послодавца. Када се региструју огранци, потребно је извршити промену за сваког запосленог који ће радити у пословној јединици, тј. огранку. На самом обрасцу пријаве преко портала ЦРОСО-а постаје активно поље 26, са падајућим менијем из кога је потребно изабрати одговарајући огранак и на тај начин пријавити запосленог.
У погледу постојећих запослених најпре је потребна одјава са осигурања под шифром 24 (остали разлози престанка), па да се са следећим даном изврши пријава са одабиром огранка под тачком 26. пријаве.
Приликом израде пријаве потребно је да се у поље које се односи на пословну јединицу унесу адресни подаци нове пословне јединице. Сваки следећи пут када се израђује пријава на новододату пословну јединицу, иста ће моћи да буде одабрана избором „лупе”. Занимљиво је да адресни подаци старих огранака, који више не постоје, остају у систему, тј. није могуће избрисати их. Уколико постоји већи број огранака, то може да буде помало непрегледно приликом пријаве.
Препорука је да се ове промене обаве у року од пар дана након добијања решења од стране АПР-а. Не постоји нигде рок за пријаву када је овако специфична ситуација у питању, али је потребно да се уради у најкраћем могуће року.
Овде је потребно обратити пажњу на то да се приликом одјаве са шифром 24 одјављују и сва осигурана лица (деца, супружници), као и да је потребно и њих пријавити након пријаве осигураника. Проблем који овде може да се јави јесте да портал ЦРОСО-а неће дозволити да се у истом дану пријаве и осигураници и осигурана лица (нпр. уколико се изврши одјава са данашњим даном са шифром 24, пријава осигураника врши се са сутрашњим даном и ту нема проблема). Међутим, када постоји покушај да се на ову пријаву „прикаче” осигурана лица, то неће бити дозвољено, већ ће бити потребно да се сачека сутрашњи дан како би се на активну пријаву, која важи од тог дана, регистровала и осигурана лица.
Ово је обавеза коју је потребно испунити како би се стање на порталу ЦРОСО-а ускладило са тренутном ситуацијом.
Исто тако, осим за инспекцију рада, промена и упис огранка на М обрасцу битни су и уколико се учествује у неким програмима у вези са којима се аплицира као пословна јединица (нпр. програм стручне праксе НСЗ захтева да, уколико се аплицира као пословна јединица, приликом достављања креденцијала за ментора исти мора бити пријављен на пословну јединицу).
УГОВОР О РАДУ
Са радноправне стране потребно је да се са заступницима огранка закључи анекс уговора о раду који ће да обухвати и све обавезе законског заступника. Дакле, треба да се формалноправно покрије и рад запосленог као законског заступника огранка.
ПОСТУПАК У ФИЛИЈАЛИ ПОРЕСКЕ УПРАВЕ
Постоји и одређена обавеза обавештавања надлежне филијале Пореске управе о образовању огранака привредног друштва. Како је процедура различита од филијале до филијале, није на одмет да се контактира надлежна филијала и затражи списак документације коју јој је потребно доставити.
Углавном се документација своди на одлуку о образовању огранака, решење АПР-а и евентуално нови извод из АПР-а. Све ово достављало би се надлежној филијали према седишту привредног друштва, праћено дописом на меморандуму.
ПРОМЕНЕ ПРИЛИКОМ УЧЕСТВОВАЊА У ПОСТУПЦИМА ЈАВНИХ НАБАВКИ
Потребно је обратити пажњу и на члан 75. Закона о јавним набавкама, који каже:
Понуђач у поступку јавне набавке мора доказати:
1) да је регистрован код надлежног органа, односно уписан у одговарајући регистар;
2) да он и његов законски заступник није осуђиван за неко од кривичних дела као члан организоване криминалне групе, да није осуђиван за кривична дела против привреде, кривична дела против животне средине, кривично дело примања или давања мита, кривично дело преваре;
3) (брисана)
4) да је измирио доспеле порезе, доприносе и друге јавне дажбине у складу са прописима Републике Србије или стране државе када има седиште на њеној територији;
5) да има важећу дозволу надлежног органа за обављање делатности која је предмет јавне набавке, ако је таква дозвола предвиђена посебним прописом.
Наручилац је дужан да од понуђача или кандидата захтева да при састављању својих понуда изричито наведу да су поштовали обавезе које произлазе из важећих прописа о заштити на раду, запошљавању и условима рада, заштити животне средине, као и да немају забрану обављања делатности која је на снази у време подношења понуде.
У овој ситуацији наручилац ће тражити потврде о измиреним порезима, доприносима и другим јавним дажбинама и од свих локалних филијала пореских управа где се налазе огранци привредног друштва.
Ово је један од сегмената који веома лако може да се превиди приликом регистрације огранака и првог учествовања у поступцима јавних набавки одмах након промене.
Као што се види из изложеног, потребно је сагледати поступак са свих страна и извршити промене пред свим органима.