У тексту су обрађене све промене у новом у односу на претходни Посебан колективни уговор за здравствене установе, пре свега по питању радних односа, приправничког стажа, образовања и стручног усавршавања запослених, затим радног времена, прековременог рада и приправности, годишњег одмора, плаћеног и неплаћеног одсуства, као и по питању накнаде трошкова и солидарне помоћи, синдиката и мирног решавања спорова.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.legeartis.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F01%2F1032.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
19
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
Коментар новог Посебног
колективног уговора за
здравствене установе чији је
оснивач Република Србија,
аутономна покрајина и
јединица локалне самоуправе
У тексту су обрађене све промене у новом у односу на претходни
Посебан колективни уговор за здравствене установе, пре свега по
питању радних односа, приправничког стажа, образовања и стручног
усавршавања запослених, затим радног времена, прековременог рада
и приправности, годишњег одмора, плаћеног и неплаћеног одсуства,
као и по питању накнаде трошкова и солидарне помоћи, синдиката и
мирног решавања спорова.
ПРЕГОВОРИ ПРЕДСТАВНИКА ВЛАСТИ
И СИНДИКАЛНИХ АКТЕРА
Након једномесечних интензивних
преговора договорен је текст новог
посебног колективног уговора за
област здравства, који садржи промене у од-
носу на претходни у смислу усаглашавања са
новим позитивним законским прописима и
преформулације појединих чланова који су
у претходном периоду уносили забуну при
тумачењу и примени код послодаваца и рад-
ника. С обзиром на то да су 11. 4. 2019. године
ступили на снагу Закон о здравственој зашти-
ти („Сл. гласник РС”, бр. 25/2019) и Закон о
здравственом осигурању („Сл. гласник РС”,
бр. 25/2019), могло је да се очекује и доноше-
ње колективног уговора који ће пратити нова
законска решења. У складу са Законом о раду
(„Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13,
75/14, 13/17 – УС, 113/17, 95/18 – др. пропис)
репрезентативне синдикалне организације
– Синдикат запослених у здравству и соци-
јалној заштити Србије и Грански синдикат
здравства и социјалне заштите „Независност”
и министар здравља потписали су последњег
дана 2019. године Посебан колективни уговор
за здравствене установе чији је оснивач Репу-
блика Србија, аутономна покрајина и једини-
ца локалне самоуправе. Представници два
највећа репрезентативна синдиката у здрав-
ству изразили су задовољство зато што је по-
сао усклађивања ставова у вези са ПКУ-ом на
време и успешно завршен, па је исти могао
да буде потписан крајем календарске године.
Заједнички је оцењено да је 2019. годину обе-
лежило никад веће улагање у здравство, што
се посебно односи на повећање плата и нова
запошљавања, али и инвестиције у опрему и
здравствену инфраструктуру. Овај колектив-
ни уговор објављен је у „Службеном гласнику
Републике Србије” број 96/19 од 31. 12. 2019.
године, а закључен је на период од три године,
са почетком примене почев од 9. 1. 2020. го-
дине. За разлику од претходних колективних
уговора којима је у више наврата путем спо-
Душан Рајаковић,
спец. менаџмента
здравствених установа
20
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
разума продужавано дејство на једну односно
две године или су, као што је био случај са по-
следњим, били закључени на период од годи-
ну дана, сада су представници министарства
здравља и синдикалних организација показа-
ли виши степен одговорности и ажурности и
благовремено закључили посебан колективни
уговор за област здравства.
Имајући у виду датум објављивања ПКУ-а
за здравство у односу на датум важења прет-
ходног колективног уговора може се закљу-
чити да су консултације вршене до крајњег
могућег рока, уз сучељавање аргумената како
би се приближили и усагласили ставови свих
учесника у циљу успостављања кохезије и
социјалног мира. Закључивање Посебног ко-
лективнoг уговора за здравствене установе
чији је оснивач Република Србија, аутоном-
на покрајина и јединица локалне самоуправе
резултат је социјалног дијалога представника
Владе и социјалних партнера – репрезента-
тивних синдиката за делатност здравства,
односно континуираних преговора у процесу
доношења новог колективног уговора у циљу
проширивања права запослених у здрав-
ству, односно стварања бољих, квалитетни-
јих и безбеднијих услова рада. У име Владе у
преговарачком тиму за закључивање ПКУ-а
за здравство учествовали су представници
надлежних државних органа, и то пре свега
представници Министарства здравља, Ми-
нистарства за рад, запошљавање, борачка и
социјална питања, Министарства за државну
управу и локалну самоуправу и Министар-
ства финансија, као и представници Репу-
бличког фонда за здравствено осигурање и
Коморе здравствених установа Србије. Све
ово говори у прилог чињеници да су надле-
жни државни органи схватили значај соци-
јалног дијалога и важност доношења акта
који ће на прецизан и недвосмислен начин
заштитити права запослених, побољшати
њихов положај и утицати на то да се тренд
одласка здравствених радника заустави.
Треба напоменути да је ПКУ за здравство
и овог пута закључен од стране Синдиката
запослених у здравству и социјалној зашти-
ти Србије и Гранског синдиката здравства и
социјалне заштите „Независност”, односно
без учешћа Синдиката медицинских сестара
и техничара Србије, који такође има утврђену
репрезентативност за делатност здравства.
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Овим колективним уговором уређена су, у
складу са законом и ратификованим међуна-
родним конвенцијама, права, обавезе и одго-
ворности из радног односа и по основу рада,
међусобни односи учесника овог уговора и
поступак измена и допуна истог, као и друга
питања од значаја за запослене и послодавца.
Посебан колективни уговор за здравствене
установе чији је оснивач Република Србија,
аутономна покрајина и јединица локалне са-
моуправе („Сл. гласник РС”, бр. 96/2019) са-
стоји се из 154 члана, који су распоређени у 16
поглавља под називом: 1. „Основне одредбе”,
2. „Заснивање радног односа”, 3. „Образовање
и стручно усавршавање запослених”, 4. „Рад-
но време”, 5. „Одмори и одсуства”, 6. „Плаћено
одсуство”, 7. „Неплаћено одсуство”, 8. „Бе-
збедност и здравље на раду”, 9. „Плата, нак-
нада плате и друга примања”, 10. „Престанак
радног односа”, 11. „Услови за рад синдиката”,
12. „Обавештавање репрезентативних синди-
ката”, 13. „Права и дужности у штрајку”, 14.
„Остваривање и заштита права запослених”,
15. „Мирно решавање спорова” и 16. „Прела-
зне и завршне одредбе”.
РАДНИ ОДНОСИ И ПРИПРАВНИЧКИ
СТАЖ
Уводне одредбе нису претрпеле измене,
али је зато поступак избора кандидата пре-
цизиран и допуњен. Поступак спровођења
конкурса покреће послодавац доношењем
одлуке о потреби заснивања радног односа
која је у складу са кадровским планом здрав-
ствене установе. Јавни оглас се расписује и
објављује на огласној табли и интернет пре-
зентацији послодавца, као и у Националној
служби за запошљавање, а доставља се и
Министарству здравља ради објављивања
на његовој интернет страници. Показала
се као оправдана бојазан (изнета у комента-
ру претходног ПКУ-а) да ће изостављањем
обавезе објављивања огласа у Националној
служби за запошљавање, као и достављања
21
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
истог Министарству здравља, бити отежан
положај незапослених, а Министарство здра-
вља ускраћено за могућност јединствене еви-
денције оглашених слободних радних места.
Овим је грешка из претходног колективног
уговора исправљена и додатно проширена
обавезом објављивања на интернет презен-
тацији послодавца, као и на огласној табли.
Последица објављивања конкурса на чети-
ри различита места биће већа доступност
(видљивост) огласа, али и ефикаснија селек-
ција кандидата.
Члан 15, који се односи на обављање при-
правничког стажа, сада је преформулисан,
али суштински није промењен. Чини се да је
поново пропуштена прилика да се регулише
обављање приправничког стажа већ запосле-
них здравствених радника који су се у току
радног односа дошколовали. Честа је пракса
да запослени паралелно са обављањем рада
обављају и обавезан приправнички стаж за
радно место, по правилу са вишим степеном
стручне спреме. Дакле, из радног односа оба-
вљају приправнички стаж за новостечено за-
нимање, и то углавном делом или у целости у
здравственој установи у којој су запослени.
Одређене новине могу се пронаћи и у чла-
ну 16. („Персонални досије запослених”). По-
даци из персоналног досијеа који се води за
сваког запосленог представљају тајне по-
датке. Акценат се ставља на заштиту личних
података запослених забраном саопштавања
трећим лицима без претходне писмене сагла-
сности запосленог, осим на захтев суда и дру-
гих надлежних органа.
ОБРАЗОВАЊЕ И СТРУЧНО
УСАВРШАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ
У оквиру образовања и стручног уса-
вршавања запослених чланом 25. битно
је побољшан положај здравствених рад-
ника и здравствених сарадника у погледу
трошкова специјализације и едукације.
Трошкове специјализације и уже специјали-
зације здравствених радника и здравствених
сарадника сноси послодавац. Уведена је мо-
гућност да трошкове континуиране едукације
здравствених радника сноси надлежна комо-
ра (Лекарска комора Србије и Комора меди-
цинских сестара и здравствених техничара),
што може да се сматра оправданим имајући у
виду издвајања сваког месеца од плате запо-
слених, која износе 0,8% за лекаре и 0,6% за
медицинске техничаре. Трошкове континуи-
ране едукације сноси здравствени радник ис-
кључиво у случају када се запослени на лични
захтев едукује, а послодавац не сматра да би
тако стечена знања била корисна за посло-
давца. Као последица учесталих притужби
предвиђена је обавеза здравствене установе
да распише интерни конкурс за одобравање
специјализација и ужих специјализација, као
и критеријуме на основу којих ће кандидати
бити вредновани у ситуацији када се више
кандидата пријави на интерни конкурс за
одобравање одређене специјализације, одно-
сно уже специјализације. У пракси се деша-
вало да незадовољни кандидат уложи жалбу
управном одбору здравствене установе или
покрене управни спор поводом решења ди-
ректора о упућивању на специјализацију. У
том случају Министарство здравља не раз-
матра захтеве здравствене установе који су
спорни до њиховог коначног решења. Оста-
је нејасно зашто су одредбе које се односе на
обавезу запосленог да након завршетка спе-
цијализације остане у радном односу код
послодавца двоструко дужи период од пери-
ода трајања специјализације, као и одредбе у
вези са надокнађивањем трошкова у случа-
ју раскида уговора за време трајања специ-
јализације, које су већ садржане у Закону о
здравственој заштити, дословце преписане
у ПКУ. Поставља се питање да ли је у питању
превид или постоји жеља да се овим пона-
вљањем да на значају одређеној норми, која
је, истине ради, била предмет одређеног
броја спорова. Тако је од запослених који су
желели да прекину радни однос пре истека
уговорне обавезе у појединим случајевима
послодавац неоправдано захтевао да на име
накнаде трошкова специјализације врате и
износе зарада, односно накнада зарада.
РАДНО ВРЕМЕ, ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД
И ПРИПРАВНОСТ
Здравствена установа у којој је због при-
роде посла потребно обезбедити непрекид-
22
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
но пружање здравствене заштите, односно
здравствених услуга, обезбеђује непрекид-
ност рада сменским (траје 24 сата у контину-
итету) и прековременим радом (дежурством
и у изузетним случајевима радом по пози-
ву), али не и прерасподелом радног времена,
како је било предвиђено претходним колек-
тивним уговором. Као што је већ уочено, у
Посебном колективном уговору преписани
су поједини чланови Закона о здравственој
заштити. Мора и да се примети да је обаве-
за да „запослени у здравственим установама
не смеју напустити радно место док им се не
обезбеди замена ако би се тиме нарушило
обављање здравствене делатности и угро-
зило здравље пацијента…” била предвиђена
чланом 95. ст. 1. претходног колективног уго-
вора (у новом је то члан 96. ст. 1), међутим,
новим ПКУ-ом та обавеза је скоро у целости
поновљена и у члану 39. став 1.
Одређене новине срећу се у вези са пре-
ковременим радом. За време трајања де-
журства здравствени радник мора да буде
присутан у здравственој установи. Дежур-
ство може да се уведе ноћу, у дане државног
празника и недељом. Дежурство које се уводи
ноћу почиње после друге смене, а завршава
се почетком рада прве смене. Просечно не-
дељно радно време са прековременим радом,
односно дежурством и радом по позиву на
најдуже деветомесечном нивоу здравственом
раднику не може да траје дуже од 48 часова
недељно.
Запослени који дежура може да ради нај-
дуже 24 часа непрекидно, укључујући и днев-
но радно време, при чему дневни одмор мора
да му траје најмање 24 часа након истека рад-
ног времена. Боље него што је то био случај
регулисано је поље приправности, а како не
би долазило до злоупотреба – уз ограничења
на недељном, односно месечном нивоу. По
истеку радног времена због специфичности
посла, запослени у здравству морају да буду
приправни односно доступни ради пружања
здравствене заштите. До сада се дешавало да
поједини лекари и медицински техничари
буду приправни свакодневно, што се више
неће дешавати. Запослени сада може да буде
приправан највише половину од слободних
сати. Изузетно, приправност и рад по по-
зиву односе се на немедицинске раднике,
чиме се решава горући проблем, пре свега
приправности возача санитета.
ГОДИШЊИ ОДМОР, ПЛАЋЕНО И
НЕПЛАЋЕНО ОДСУСТВО
Што се тиче одмора, нема битних из-
мена, изузев тога што се годишњи одмор
запосленима који раде у сменама, ноћу,
суботом или недељом, а не остварују пра-
ва на увећани број дана годишњег одмора
по основу обављања послова из 38. члана
(шест група послова са скраћеним радним
временом), увећава за три радна дана. Мак-
симална дужина трајања годишњег одмора,
која је измењена претходним колективним
уговором, остала је иста и износи тридесет
пет радних дана, осим за запослене који раде
на пословима за које је предвиђено скраћено
радно време и који имају право на коришће-
ње годишњег одмора у трајању до четрдесет
радних дана.
После дугог низа година и више колек-
тивних уговора исправљена је очигледна
омашка у одредби члана који регулише
плаћено одсуство. Наиме, право на плаћено
одсуство у трајању од једног дана припада-
ло је запосленом у случају порођаја другог
члана уже породице (брачни друг, деца, бра-
ћа, сестре, родитељи, усвојитељ, усвојеник и
старатељ), што је даље значило да је запосле-
ни имао право на одсуство само у случају да
има сродника женског пола, с обзиром на то
да се плаћено одсуство односило на порођај.
Новим ПКУ-ом наведено право односи се на
рођење детета другог члана уже породице.
Одредбе које се односе на годишњи одмор
и плаћено одсуство регулишу права запо-
слених тако да представљају добар пример
заштите и поштовања права запослених и
као такве често чине полазну основу за пре-
говоре приликом закључивања колективних
уговора и из других области. Уназад десет и
више година константно се предвиђају додат-
ни основи за коришћење наведених права, уз
утврђивање нових случајева или проширење
постојећих. Чини се да је благонаклон став
власти по овим питањима више него изражен,
што је за сваку похвалу, али када се говори о
23
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
неплаћеном одсуству као одсуству без накна-
де зараде, у последње две-три године дошло
је до битних промена не у формалном смислу,
већ у спровођењу у пракси. Наиме, норме које
се односе на неплаћено одсуство, садржане у
Закону о раду и свакако подробније обрађене
у Посебном колективном уговору, на корек-
тан начин регулишу ову материју. Међутим,
као што је био приметан повећан број ових
одсустава и крајње либералан став послода-
ваца по том питању у претходном периоду,
тако је сад евидентан рестриктиван и веома
селективан приступ наведеном питању и,
што је интересантно, без измене правне ре-
гулативе. Стиче се утисак да је законодавац
декларативно омогућио коришћење права на
неплаћено одсуство, при чему је одлучива-
ње препустио руководствима здравствених
установа, а пракса је показала по правилу не-
гативно. Зашто је став руководстава по овом
питању промењен, питање је за директоре
здравствених установа. Да ли је у питању по-
кушај заустављања одлазака здравствених
радника у иностранство или нешто друго,
остаје да се нагађа.
Иако је то на почетку већ наведено, треба
истаћи да разлике између претходног и новог
колективног уговора нису велике и да су у пи-
тању углавном преформулације одредби ради
јаснијег тумачења. Пример за то налазимо и
у члану 66. став 2, где су речи „послодавац не
може одредити запослену жену…” замењене
речима „послодавац не може распоредити
запослену жену…”. Такви и слични примери
могу да се нађу на више места у самом тексту
ПКУ-а. Изузев ове терминолошке промене,
нема других битнијих измена поглавља „Бе-
збедност и здравље на раду”.
НАКНАДА ТРОШКОВА И СОЛИДАРНА
ПОМОЋ
Послодавац је дужан да запосленом ис-
плати накнаду трошкова погребних услуга
у случају смрти члана уже породице, а чла-
новима уже породице у случају смрти запо-
сленог, у висини трошкова погребних услуга,
до висине неопорезивог износа који признаје
Републички фонд за пензијско и инвалидско
осигурање (68.488,00 динара према послед-
њим подацима). Круг лица којима припада
ово право проширен је увођењем ванбрач-
ног партнера запосленог.
Члан 107, у делу који регулише солидарну
помоћ, допуњен је тако да помоћ запосле-
ној за један покушај вантелесне оплодње
припада у висини три просечне месечне
зараде у Републици Србији према послед-
њем објављеном податку органа надлежног
за послове статистике (228.288,00 динара),
и то на основу уредне документације, али
под условом да испуњава критеријуме про-
писане законом и да је исцрпела све могућ-
ности остваривања овог права у поступку у
Републичком фонду за здравствено осигу-
рање. Дакле, ово право припада запосленој
жени и уведено је претходним колективним
уговором, а новим је ограничено на један
покушај, и то тек након што се исцрпе све
могућности остваривања овог права у по-
ступку у Републичком фонду за здравстве-
но осигурање. Измена је последица бројних
захтева за остваривањем права на солидарну
помоћ за покушаје вантелесне оплодње, често
обављене ван граница наше државе.
Поглавље „Престанак радног односа” не
садржи ниједну измену у односу на претход-
но важећи колективни уговор.
СИНДИКАТ И МИРНО РЕШАВАЊЕ
СПОРОВА
Послодавац је дужан да репрезентативном
синдикату код послодавца достави сва акта
која се односе на рад и организацију рада у
установи и на положај запослених, и то: ста-
тут установе, правилник о организацији и
систематизацији послова, акт установе којим
је утврђена пословна тајна у складу са зако-
ном, акт о решавању стамбених потреба, акт
у складу са прописима о безбедности и здра-
вљу на раду, акт о нормативима и стандарди-
ма за утврђивање резултата рада запослених,
уговор закључен са Републичким фондом
за здравствено осигурање и др., осим аката
који су законом утврђени као пословна тај-
на. Раније се дужност послодавца да достави
наведене акте односила на све синдикате, а
новим одредбама само на репрезентативне
синдикате код послодавца. Преформулиса-
24
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
не су одредбе члана 131. тако да сада гласе:
„Послодавац је дужан да поштује услове при-
ступања, односно иступања из синдиката, ви-
сину и начин плаћања синдикалне чланарине
утврђене актима синдиката чији је запослени
члан, на основу његове писмене сагласности”.
Значајна пажња посвећена је мирном ре-
шавању спорова, и то индивидуалног спора.
Индивидуални радни спор може да се реша-
ва у поступку пред Републичком агенцијом
за мирно решавање радних спорова, у складу
са Законом o мирном решавању радних спо-
рова. Индивидуалним радним спором сма-
тра се спор поводом: 1. отказа уговора о раду,
2. радног времена, 3. остваривања права на
годишњи одмор, 4. исплате плате и накнаде
плате, 5. исплате накнаде трошкова за исхра-
ну у току рада, за долазак и одлазак са рада,
регреса за коришћење годишњег одмора и
друге накнаде трошкова, 6. исплате отпрем-
нине при одласку у пензију, јубиларне награде
и других примања у складу са законом и 7.
дискриминације и злостављања на раду.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Доношењем новог ПКУ-а може се очекива-
ти да се права запослених у здравству не само
у одређеној области редефинишу и прошире
већ и прецизирају у циљу отклањања недоу-
мица које су постојале према одредбама прет-
ходног колективног уговора. У члану 153.
ПКУ-а за здравство предвиђено је да коми-
сију која прати примену и даје аутентична
тумачења овог уговора чине по три члана
потписника датог колективног уговора. На-
име, то практично значи да ће у раду комисије
учествовати само представници Синдиката
запослених у здравству и социјалној зашти-
ти Србије и Гранског синдиката здравства
и социјалне заштите „Независност”, који су
и потписали овај уговор. Примена ПКУ-а у
пракси показаће да ли су труд и напор свих
учесника преговарања били оправдани, али
ће указати и на евентуалне недостатке који
ће бити имплементирани у неки нови колек-
тивни уговор. Ступањем на снагу Посебног
колективног уговора за здравствене установе
чији је оснивач Република Србија, аутоном-
на покрајина и јединица локалне самоупра-
ве, уз претходно донет Закон о здравственој
заштити и Закон о здравственом осигурању,
комплетирана је најзначајнија законска регу-
латива из области здравства.
Оно што је суштински могло да утиче на
ПКУ за здравство, а није реализовано, по-
следица је одложене примене два системска
законска прописа, и то: Закона о систему
плата запослених у јавном сектору и Закона
о запосленима у јавним службама. Из наведе-
ног разлога нови ПКУ за здравство није пре-
трпео значајније измене, али је пре свега од
великог значаја за запослене у здравственим
установама, имајући у виду да је, поред одре-
ђених прецизирања и нормативно-правних
корекција, предвидео проширивање права
запослених, што свакако јесте резултат син-
дикалног рада и борбе, али и с друге стране
препознавања потребе унапређења услова за
рад запослених у здравству од стране државе.
И на крају, важно је још скренути пажњу
и на то да су учесници колективног уговора
код послодавца дужни да у року од тридесет
дана од дана ступања на снагу овог уговора
започну преговоре за закључивање колек-
тивног уговора код послодавца (појединач-
ни колективни уговор).
Незаобилазна помоћ у раду правника
ПРОПИСИ.НЕТ је електронско издање које се налази на интернет страници
www.propisi.net и садржи приближно 300.000 докумената:
■ прописе, ■ судску праксу,
■ коментаре прописа,
Сва наведена документа међусобно су повезана.
Електронско издање ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.
■ службена мишљења надлежних министарстава,
■ моделе уговора и обрасце из свих области .
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
Коментар новог Посебног
колективног уговора за
здравствене установе чији је
оснивач Република Србија,
аутономна покрајина и
јединица локалне самоуправе
У тексту су обрађене све промене у новом у односу на претходни
Посебан колективни уговор за здравствене установе, пре свега по
питању радних односа, приправничког стажа, образовања и стручног
усавршавања запослених, затим радног времена, прековременог рада
и приправности, годишњег одмора, плаћеног и неплаћеног одсуства,
као и по питању накнаде трошкова и солидарне помоћи, синдиката и
мирног решавања спорова.
ПРЕГОВОРИ ПРЕДСТАВНИКА ВЛАСТИ
И СИНДИКАЛНИХ АКТЕРА
Након једномесечних интензивних
преговора договорен је текст новог
посебног колективног уговора за
област здравства, који садржи промене у од-
носу на претходни у смислу усаглашавања са
новим позитивним законским прописима и
преформулације појединих чланова који су
у претходном периоду уносили забуну при
тумачењу и примени код послодаваца и рад-
ника. С обзиром на то да су 11. 4. 2019. године
ступили на снагу Закон о здравственој зашти-
ти („Сл. гласник РС”, бр. 25/2019) и Закон о
здравственом осигурању („Сл. гласник РС”,
бр. 25/2019), могло је да се очекује и доноше-
ње колективног уговора који ће пратити нова
законска решења. У складу са Законом о раду
(„Сл. гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13,
75/14, 13/17 – УС, 113/17, 95/18 – др. пропис)
репрезентативне синдикалне организације
– Синдикат запослених у здравству и соци-
јалној заштити Србије и Грански синдикат
здравства и социјалне заштите „Независност”
и министар здравља потписали су последњег
дана 2019. године Посебан колективни уговор
за здравствене установе чији је оснивач Репу-
блика Србија, аутономна покрајина и једини-
ца локалне самоуправе. Представници два
највећа репрезентативна синдиката у здрав-
ству изразили су задовољство зато што је по-
сао усклађивања ставова у вези са ПКУ-ом на
време и успешно завршен, па је исти могао
да буде потписан крајем календарске године.
Заједнички је оцењено да је 2019. годину обе-
лежило никад веће улагање у здравство, што
се посебно односи на повећање плата и нова
запошљавања, али и инвестиције у опрему и
здравствену инфраструктуру. Овај колектив-
ни уговор објављен је у „Службеном гласнику
Републике Србије” број 96/19 од 31. 12. 2019.
године, а закључен је на период од три године,
са почетком примене почев од 9. 1. 2020. го-
дине. За разлику од претходних колективних
уговора којима је у више наврата путем спо-
Душан Рајаковић,
спец. менаџмента
здравствених установа
20
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
разума продужавано дејство на једну односно
две године или су, као што је био случај са по-
следњим, били закључени на период од годи-
ну дана, сада су представници министарства
здравља и синдикалних организација показа-
ли виши степен одговорности и ажурности и
благовремено закључили посебан колективни
уговор за област здравства.
Имајући у виду датум објављивања ПКУ-а
за здравство у односу на датум важења прет-
ходног колективног уговора може се закљу-
чити да су консултације вршене до крајњег
могућег рока, уз сучељавање аргумената како
би се приближили и усагласили ставови свих
учесника у циљу успостављања кохезије и
социјалног мира. Закључивање Посебног ко-
лективнoг уговора за здравствене установе
чији је оснивач Република Србија, аутоном-
на покрајина и јединица локалне самоуправе
резултат је социјалног дијалога представника
Владе и социјалних партнера – репрезента-
тивних синдиката за делатност здравства,
односно континуираних преговора у процесу
доношења новог колективног уговора у циљу
проширивања права запослених у здрав-
ству, односно стварања бољих, квалитетни-
јих и безбеднијих услова рада. У име Владе у
преговарачком тиму за закључивање ПКУ-а
за здравство учествовали су представници
надлежних државних органа, и то пре свега
представници Министарства здравља, Ми-
нистарства за рад, запошљавање, борачка и
социјална питања, Министарства за државну
управу и локалну самоуправу и Министар-
ства финансија, као и представници Репу-
бличког фонда за здравствено осигурање и
Коморе здравствених установа Србије. Све
ово говори у прилог чињеници да су надле-
жни државни органи схватили значај соци-
јалног дијалога и важност доношења акта
који ће на прецизан и недвосмислен начин
заштитити права запослених, побољшати
њихов положај и утицати на то да се тренд
одласка здравствених радника заустави.
Треба напоменути да је ПКУ за здравство
и овог пута закључен од стране Синдиката
запослених у здравству и социјалној зашти-
ти Србије и Гранског синдиката здравства и
социјалне заштите „Независност”, односно
без учешћа Синдиката медицинских сестара
и техничара Србије, који такође има утврђену
репрезентативност за делатност здравства.
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Овим колективним уговором уређена су, у
складу са законом и ратификованим међуна-
родним конвенцијама, права, обавезе и одго-
ворности из радног односа и по основу рада,
међусобни односи учесника овог уговора и
поступак измена и допуна истог, као и друга
питања од значаја за запослене и послодавца.
Посебан колективни уговор за здравствене
установе чији је оснивач Република Србија,
аутономна покрајина и јединица локалне са-
моуправе („Сл. гласник РС”, бр. 96/2019) са-
стоји се из 154 члана, који су распоређени у 16
поглавља под називом: 1. „Основне одредбе”,
2. „Заснивање радног односа”, 3. „Образовање
и стручно усавршавање запослених”, 4. „Рад-
но време”, 5. „Одмори и одсуства”, 6. „Плаћено
одсуство”, 7. „Неплаћено одсуство”, 8. „Бе-
збедност и здравље на раду”, 9. „Плата, нак-
нада плате и друга примања”, 10. „Престанак
радног односа”, 11. „Услови за рад синдиката”,
12. „Обавештавање репрезентативних синди-
ката”, 13. „Права и дужности у штрајку”, 14.
„Остваривање и заштита права запослених”,
15. „Мирно решавање спорова” и 16. „Прела-
зне и завршне одредбе”.
РАДНИ ОДНОСИ И ПРИПРАВНИЧКИ
СТАЖ
Уводне одредбе нису претрпеле измене,
али је зато поступак избора кандидата пре-
цизиран и допуњен. Поступак спровођења
конкурса покреће послодавац доношењем
одлуке о потреби заснивања радног односа
која је у складу са кадровским планом здрав-
ствене установе. Јавни оглас се расписује и
објављује на огласној табли и интернет пре-
зентацији послодавца, као и у Националној
служби за запошљавање, а доставља се и
Министарству здравља ради објављивања
на његовој интернет страници. Показала
се као оправдана бојазан (изнета у комента-
ру претходног ПКУ-а) да ће изостављањем
обавезе објављивања огласа у Националној
служби за запошљавање, као и достављања
21
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
истог Министарству здравља, бити отежан
положај незапослених, а Министарство здра-
вља ускраћено за могућност јединствене еви-
денције оглашених слободних радних места.
Овим је грешка из претходног колективног
уговора исправљена и додатно проширена
обавезом објављивања на интернет презен-
тацији послодавца, као и на огласној табли.
Последица објављивања конкурса на чети-
ри различита места биће већа доступност
(видљивост) огласа, али и ефикаснија селек-
ција кандидата.
Члан 15, који се односи на обављање при-
правничког стажа, сада је преформулисан,
али суштински није промењен. Чини се да је
поново пропуштена прилика да се регулише
обављање приправничког стажа већ запосле-
них здравствених радника који су се у току
радног односа дошколовали. Честа је пракса
да запослени паралелно са обављањем рада
обављају и обавезан приправнички стаж за
радно место, по правилу са вишим степеном
стручне спреме. Дакле, из радног односа оба-
вљају приправнички стаж за новостечено за-
нимање, и то углавном делом или у целости у
здравственој установи у којој су запослени.
Одређене новине могу се пронаћи и у чла-
ну 16. („Персонални досије запослених”). По-
даци из персоналног досијеа који се води за
сваког запосленог представљају тајне по-
датке. Акценат се ставља на заштиту личних
података запослених забраном саопштавања
трећим лицима без претходне писмене сагла-
сности запосленог, осим на захтев суда и дру-
гих надлежних органа.
ОБРАЗОВАЊЕ И СТРУЧНО
УСАВРШАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ
У оквиру образовања и стручног уса-
вршавања запослених чланом 25. битно
је побољшан положај здравствених рад-
ника и здравствених сарадника у погледу
трошкова специјализације и едукације.
Трошкове специјализације и уже специјали-
зације здравствених радника и здравствених
сарадника сноси послодавац. Уведена је мо-
гућност да трошкове континуиране едукације
здравствених радника сноси надлежна комо-
ра (Лекарска комора Србије и Комора меди-
цинских сестара и здравствених техничара),
што може да се сматра оправданим имајући у
виду издвајања сваког месеца од плате запо-
слених, која износе 0,8% за лекаре и 0,6% за
медицинске техничаре. Трошкове континуи-
ране едукације сноси здравствени радник ис-
кључиво у случају када се запослени на лични
захтев едукује, а послодавац не сматра да би
тако стечена знања била корисна за посло-
давца. Као последица учесталих притужби
предвиђена је обавеза здравствене установе
да распише интерни конкурс за одобравање
специјализација и ужих специјализација, као
и критеријуме на основу којих ће кандидати
бити вредновани у ситуацији када се више
кандидата пријави на интерни конкурс за
одобравање одређене специјализације, одно-
сно уже специјализације. У пракси се деша-
вало да незадовољни кандидат уложи жалбу
управном одбору здравствене установе или
покрене управни спор поводом решења ди-
ректора о упућивању на специјализацију. У
том случају Министарство здравља не раз-
матра захтеве здравствене установе који су
спорни до њиховог коначног решења. Оста-
је нејасно зашто су одредбе које се односе на
обавезу запосленог да након завршетка спе-
цијализације остане у радном односу код
послодавца двоструко дужи период од пери-
ода трајања специјализације, као и одредбе у
вези са надокнађивањем трошкова у случа-
ју раскида уговора за време трајања специ-
јализације, које су већ садржане у Закону о
здравственој заштити, дословце преписане
у ПКУ. Поставља се питање да ли је у питању
превид или постоји жеља да се овим пона-
вљањем да на значају одређеној норми, која
је, истине ради, била предмет одређеног
броја спорова. Тако је од запослених који су
желели да прекину радни однос пре истека
уговорне обавезе у појединим случајевима
послодавац неоправдано захтевао да на име
накнаде трошкова специјализације врате и
износе зарада, односно накнада зарада.
РАДНО ВРЕМЕ, ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД
И ПРИПРАВНОСТ
Здравствена установа у којој је због при-
роде посла потребно обезбедити непрекид-
22
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
но пружање здравствене заштите, односно
здравствених услуга, обезбеђује непрекид-
ност рада сменским (траје 24 сата у контину-
итету) и прековременим радом (дежурством
и у изузетним случајевима радом по пози-
ву), али не и прерасподелом радног времена,
како је било предвиђено претходним колек-
тивним уговором. Као што је већ уочено, у
Посебном колективном уговору преписани
су поједини чланови Закона о здравственој
заштити. Мора и да се примети да је обаве-
за да „запослени у здравственим установама
не смеју напустити радно место док им се не
обезбеди замена ако би се тиме нарушило
обављање здравствене делатности и угро-
зило здравље пацијента…” била предвиђена
чланом 95. ст. 1. претходног колективног уго-
вора (у новом је то члан 96. ст. 1), међутим,
новим ПКУ-ом та обавеза је скоро у целости
поновљена и у члану 39. став 1.
Одређене новине срећу се у вези са пре-
ковременим радом. За време трајања де-
журства здравствени радник мора да буде
присутан у здравственој установи. Дежур-
ство може да се уведе ноћу, у дане државног
празника и недељом. Дежурство које се уводи
ноћу почиње после друге смене, а завршава
се почетком рада прве смене. Просечно не-
дељно радно време са прековременим радом,
односно дежурством и радом по позиву на
најдуже деветомесечном нивоу здравственом
раднику не може да траје дуже од 48 часова
недељно.
Запослени који дежура може да ради нај-
дуже 24 часа непрекидно, укључујући и днев-
но радно време, при чему дневни одмор мора
да му траје најмање 24 часа након истека рад-
ног времена. Боље него што је то био случај
регулисано је поље приправности, а како не
би долазило до злоупотреба – уз ограничења
на недељном, односно месечном нивоу. По
истеку радног времена због специфичности
посла, запослени у здравству морају да буду
приправни односно доступни ради пружања
здравствене заштите. До сада се дешавало да
поједини лекари и медицински техничари
буду приправни свакодневно, што се више
неће дешавати. Запослени сада може да буде
приправан највише половину од слободних
сати. Изузетно, приправност и рад по по-
зиву односе се на немедицинске раднике,
чиме се решава горући проблем, пре свега
приправности возача санитета.
ГОДИШЊИ ОДМОР, ПЛАЋЕНО И
НЕПЛАЋЕНО ОДСУСТВО
Што се тиче одмора, нема битних из-
мена, изузев тога што се годишњи одмор
запосленима који раде у сменама, ноћу,
суботом или недељом, а не остварују пра-
ва на увећани број дана годишњег одмора
по основу обављања послова из 38. члана
(шест група послова са скраћеним радним
временом), увећава за три радна дана. Мак-
симална дужина трајања годишњег одмора,
која је измењена претходним колективним
уговором, остала је иста и износи тридесет
пет радних дана, осим за запослене који раде
на пословима за које је предвиђено скраћено
радно време и који имају право на коришће-
ње годишњег одмора у трајању до четрдесет
радних дана.
После дугог низа година и више колек-
тивних уговора исправљена је очигледна
омашка у одредби члана који регулише
плаћено одсуство. Наиме, право на плаћено
одсуство у трајању од једног дана припада-
ло је запосленом у случају порођаја другог
члана уже породице (брачни друг, деца, бра-
ћа, сестре, родитељи, усвојитељ, усвојеник и
старатељ), што је даље значило да је запосле-
ни имао право на одсуство само у случају да
има сродника женског пола, с обзиром на то
да се плаћено одсуство односило на порођај.
Новим ПКУ-ом наведено право односи се на
рођење детета другог члана уже породице.
Одредбе које се односе на годишњи одмор
и плаћено одсуство регулишу права запо-
слених тако да представљају добар пример
заштите и поштовања права запослених и
као такве често чине полазну основу за пре-
говоре приликом закључивања колективних
уговора и из других области. Уназад десет и
више година константно се предвиђају додат-
ни основи за коришћење наведених права, уз
утврђивање нових случајева или проширење
постојећих. Чини се да је благонаклон став
власти по овим питањима више него изражен,
што је за сваку похвалу, али када се говори о
23
РАДНО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
неплаћеном одсуству као одсуству без накна-
де зараде, у последње две-три године дошло
је до битних промена не у формалном смислу,
већ у спровођењу у пракси. Наиме, норме које
се односе на неплаћено одсуство, садржане у
Закону о раду и свакако подробније обрађене
у Посебном колективном уговору, на корек-
тан начин регулишу ову материју. Међутим,
као што је био приметан повећан број ових
одсустава и крајње либералан став послода-
ваца по том питању у претходном периоду,
тако је сад евидентан рестриктиван и веома
селективан приступ наведеном питању и,
што је интересантно, без измене правне ре-
гулативе. Стиче се утисак да је законодавац
декларативно омогућио коришћење права на
неплаћено одсуство, при чему је одлучива-
ње препустио руководствима здравствених
установа, а пракса је показала по правилу не-
гативно. Зашто је став руководстава по овом
питању промењен, питање је за директоре
здравствених установа. Да ли је у питању по-
кушај заустављања одлазака здравствених
радника у иностранство или нешто друго,
остаје да се нагађа.
Иако је то на почетку већ наведено, треба
истаћи да разлике између претходног и новог
колективног уговора нису велике и да су у пи-
тању углавном преформулације одредби ради
јаснијег тумачења. Пример за то налазимо и
у члану 66. став 2, где су речи „послодавац не
може одредити запослену жену…” замењене
речима „послодавац не може распоредити
запослену жену…”. Такви и слични примери
могу да се нађу на више места у самом тексту
ПКУ-а. Изузев ове терминолошке промене,
нема других битнијих измена поглавља „Бе-
збедност и здравље на раду”.
НАКНАДА ТРОШКОВА И СОЛИДАРНА
ПОМОЋ
Послодавац је дужан да запосленом ис-
плати накнаду трошкова погребних услуга
у случају смрти члана уже породице, а чла-
новима уже породице у случају смрти запо-
сленог, у висини трошкова погребних услуга,
до висине неопорезивог износа који признаје
Републички фонд за пензијско и инвалидско
осигурање (68.488,00 динара према послед-
њим подацима). Круг лица којима припада
ово право проширен је увођењем ванбрач-
ног партнера запосленог.
Члан 107, у делу који регулише солидарну
помоћ, допуњен је тако да помоћ запосле-
ној за један покушај вантелесне оплодње
припада у висини три просечне месечне
зараде у Републици Србији према послед-
њем објављеном податку органа надлежног
за послове статистике (228.288,00 динара),
и то на основу уредне документације, али
под условом да испуњава критеријуме про-
писане законом и да је исцрпела све могућ-
ности остваривања овог права у поступку у
Републичком фонду за здравствено осигу-
рање. Дакле, ово право припада запосленој
жени и уведено је претходним колективним
уговором, а новим је ограничено на један
покушај, и то тек након што се исцрпе све
могућности остваривања овог права у по-
ступку у Републичком фонду за здравстве-
но осигурање. Измена је последица бројних
захтева за остваривањем права на солидарну
помоћ за покушаје вантелесне оплодње, често
обављене ван граница наше државе.
Поглавље „Престанак радног односа” не
садржи ниједну измену у односу на претход-
но важећи колективни уговор.
СИНДИКАТ И МИРНО РЕШАВАЊЕ
СПОРОВА
Послодавац је дужан да репрезентативном
синдикату код послодавца достави сва акта
која се односе на рад и организацију рада у
установи и на положај запослених, и то: ста-
тут установе, правилник о организацији и
систематизацији послова, акт установе којим
је утврђена пословна тајна у складу са зако-
ном, акт о решавању стамбених потреба, акт
у складу са прописима о безбедности и здра-
вљу на раду, акт о нормативима и стандарди-
ма за утврђивање резултата рада запослених,
уговор закључен са Републичким фондом
за здравствено осигурање и др., осим аката
који су законом утврђени као пословна тај-
на. Раније се дужност послодавца да достави
наведене акте односила на све синдикате, а
новим одредбама само на репрезентативне
синдикате код послодавца. Преформулиса-
24
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ РАДНО ПРАВО
не су одредбе члана 131. тако да сада гласе:
„Послодавац је дужан да поштује услове при-
ступања, односно иступања из синдиката, ви-
сину и начин плаћања синдикалне чланарине
утврђене актима синдиката чији је запослени
члан, на основу његове писмене сагласности”.
Значајна пажња посвећена је мирном ре-
шавању спорова, и то индивидуалног спора.
Индивидуални радни спор може да се реша-
ва у поступку пред Републичком агенцијом
за мирно решавање радних спорова, у складу
са Законом o мирном решавању радних спо-
рова. Индивидуалним радним спором сма-
тра се спор поводом: 1. отказа уговора о раду,
2. радног времена, 3. остваривања права на
годишњи одмор, 4. исплате плате и накнаде
плате, 5. исплате накнаде трошкова за исхра-
ну у току рада, за долазак и одлазак са рада,
регреса за коришћење годишњег одмора и
друге накнаде трошкова, 6. исплате отпрем-
нине при одласку у пензију, јубиларне награде
и других примања у складу са законом и 7.
дискриминације и злостављања на раду.
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Доношењем новог ПКУ-а може се очекива-
ти да се права запослених у здравству не само
у одређеној области редефинишу и прошире
већ и прецизирају у циљу отклањања недоу-
мица које су постојале према одредбама прет-
ходног колективног уговора. У члану 153.
ПКУ-а за здравство предвиђено је да коми-
сију која прати примену и даје аутентична
тумачења овог уговора чине по три члана
потписника датог колективног уговора. На-
име, то практично значи да ће у раду комисије
учествовати само представници Синдиката
запослених у здравству и социјалној зашти-
ти Србије и Гранског синдиката здравства
и социјалне заштите „Независност”, који су
и потписали овај уговор. Примена ПКУ-а у
пракси показаће да ли су труд и напор свих
учесника преговарања били оправдани, али
ће указати и на евентуалне недостатке који
ће бити имплементирани у неки нови колек-
тивни уговор. Ступањем на снагу Посебног
колективног уговора за здравствене установе
чији је оснивач Република Србија, аутоном-
на покрајина и јединица локалне самоупра-
ве, уз претходно донет Закон о здравственој
заштити и Закон о здравственом осигурању,
комплетирана је најзначајнија законска регу-
латива из области здравства.
Оно што је суштински могло да утиче на
ПКУ за здравство, а није реализовано, по-
следица је одложене примене два системска
законска прописа, и то: Закона о систему
плата запослених у јавном сектору и Закона
о запосленима у јавним службама. Из наведе-
ног разлога нови ПКУ за здравство није пре-
трпео значајније измене, али је пре свега од
великог значаја за запослене у здравственим
установама, имајући у виду да је, поред одре-
ђених прецизирања и нормативно-правних
корекција, предвидео проширивање права
запослених, што свакако јесте резултат син-
дикалног рада и борбе, али и с друге стране
препознавања потребе унапређења услова за
рад запослених у здравству од стране државе.
И на крају, важно је још скренути пажњу
и на то да су учесници колективног уговора
код послодавца дужни да у року од тридесет
дана од дана ступања на снагу овог уговора
започну преговоре за закључивање колек-
тивног уговора код послодавца (појединач-
ни колективни уговор).
Незаобилазна помоћ у раду правника
ПРОПИСИ.НЕТ је електронско издање које се налази на интернет страници
www.propisi.net и садржи приближно 300.000 докумената:
■ прописе, ■ судску праксу,
■ коментаре прописа,
Сва наведена документа међусобно су повезана.
Електронско издање ИНГ-ПРО ПРОПИСИ.НЕТ
За претплату и друге информације пишите нам на: office@ingpro.rs или нас позовите на: 011/2836-820, 2836-821, 2836-822.
■ службена мишљења надлежних министарстава,
■ моделе уговора и обрасце из свих области .