Изменама Закона укида се обавеза обвезника пореза на имовину, пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права да подносе пореску пријаву, тако да се, уместо подношења те пријаве, наведени порези пријављују слањем података од стране поступајућег јавног бележника преко е-Шалтера.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.legeartis.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F01%2F1034.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
64
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
Новине настале изменама
Закона о порезима на
имовину у поступку пред
јавним бележником и новине
везане за досадашњи начин
пријављивања пореза
Изменама Закона укида се обавеза обвезника пореза на имовину,
пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права да
подносе пореску пријаву, тако да се, уместо подношења те пријаве,
наведени порези пријављују слањем података од стране поступајућег
јавног бележника преко е-Шалтера.
Дана 1. 1. 2020. године ступиле су на сна-
гу одредбе Закона о измена и допунама
Закона о порезима на имовину („Сл.
гласник РС”, бр. 86/2019). Као основни разлог
за усвајање ових законских новина наведена је
потреба да се смањи администрирање у вези
са прометом непокретности, као и допринос
правној сигурности и обезбеђење транспа-
рентности у вођењу пореске политике. Начин
за остварење ових циљева законодавац је ви-
део у укидању обавезе да обвезници пореза
на имовину, пореза на наслеђе и поклон и
пореза на пренос апсолутних права подносе
пореску пријаву, коју су до сада могли да под-
несу лично или преко јавног бележника који
је сачинио, оверио или потврдио исправу по
основу које се врши пренос права на непо-
кретности. Наиме, уместо пореских пријава,
пореске обавезе на имовину, поклон, насле-
ђе или пренос апсолутних права обвезници
подносе по основу исправе или одлуке коју је
јавни бележник донео у вршењу законом пове-
Дејан Обренић,
дипломирани правник
рених овлашћења. Тачније, податке у вези са
прометом непокретности по тим основама
јавни бележник директно доставља преко
е-Шалтера, ради утврђивања пореза. Идеја
законодавца је да се на овај начин доприне-
се поједностављењу поступка пријављивања
пореске обавезе и смањењу трошкова који из
тога произлазе.
Поред постизања наведених циљева сма-
њења администрирања и повећања правне
сигурности и транспарентности у наведеним
пореским поступцима, овим законом уређу-
ју се и накнаде за коришћење јавних добара,
тако што је брисана одредба закона којом се
уређује пољопривредно земљиште, при чему
је њом било уређено шта се сматра објекти-
ма за примарну пољопривредну производњу.
Имајући у виду да се за те објекте оствару-
је ослобођење од пореза на имовину, а да је
настала правна празнина у погледу њиховог
појма, сада се дефинишу објекти који се сма-
трају објектима за примарну пољопривредну
производњу. Циљ је да се овим постигне већа
правна сигурност обвезника у погледу врсте
објеката за које ослобођење од пореза на имо-
вину могу да остваре, што је посебно значајно
за обвезнике који воде пословне књиге јер по-
рез утврђују самоопорезивањем. Дефиниција
65
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
тих објеката истоветна је са одредбом закона
којим се уређује пољопривредно земљиште,
која је сада брисана, тако да је врста објеката
за коју се пореско ослобођење остварује оста-
ла непромењена.
У овом случају предмет разматрања биће
само законске одредбе које уређују питање
подношења пореске пријаве, односно питање
пријављивања пореза које уређује овај закон,
који су се до сада пријављивали путем поре-
ске пријаве. Како се сада, уместо подноше-
ња пореске пријаве, ови порези пријављују
слањем података од стране поступајућег
јавног бележника преко е-Шалтера, акце-
нат ће бити стављен на поступак пред јавним
бележником и новине у односу на досадашњи
начин пријављивања пореза.
Најпре треба напоменути да пореску при-
јаву за утврђивање пореза на имовину за не-
покретност за коју та обавеза настане или
престане по основу исправе или одлуке јав-
ног бележника преко јавног бележника може
да поднесе само обвезник пореза на имовину
који не води пословне књиге, зато што обве-
зници који воде пословне књиге порез утвр-
ђују самоопорезивањем и пореске пријаве
подносе електронским путем, преко портала
Јединственог информационог система локал-
них пореских администрација. Дакле, све
усвојене новине односе се само на пореске
обвезнике који не воде пословне књиге, а
поступак утврђивања пореске обавезе до
сада су спроводили путем пореске пријаве.
Такође, битно је напоменути да се новоусво-
јене новине не односе ни на утврђивање по-
реза на додату вредност, с обзиром на то да
je утврђивање тог пореза регулисано одред-
бама Закона о порезу на додату вредност, а
не одредбама Закона о порезима на имови-
ну, чије су измене предмет овог текста.
Интересантно је да ово нису прве измене
Закона о порезима на имовину чији је циљ
смањење администрирања и повећање ефи-
касности и транспарентности утврђивања
пореза, али новину представља сада усвоје-
на законска методологија, односно промена
законског начина за постизање тог циља.
Наиме, изменама овог закона од 2018. годи-
не уведена је, између осталог, и новина у на-
чину подношења пореских пријава. Тада су у
законски текст додати чланови 33б и 33в, а
измењен је и члан 34. Закона. Заједнички циљ
тих промена био је да се уведе могућност да
странке пореску пријаву поднесу преко јав-
ног бележника код ког оверавају исправу на
основу које и настаје пореска обавеза, одно-
сно који доноси одлуку на основу које настаје
пореска обавеза. Циљ тадашњих законских
новина био је да се странке приволе да све по-
слове везане за пренос права власништва на
непокретностима (укључујући и посао под-
ношења пореске пријаве) обаве на једном ме-
сту – код јавног бележника. Међутим, Закон
је предвиђао само могућност, а не и обавезу
странака да пореску пријаву подносе преко
јавног бележника, што је вероватно и главни
разлог за то што ове законске одредбе нису
у довољној мери заживеле у пракси и што су
целог свог века примене остале непознате
странкама које су имале обавезу да по њима
поступају, а на крају и за то што су морале
да буду замењене законским изменама које су
предмет овог текста.
Циљ нових законских измена и даље је
да се убрза и олакша поступак утврђива-
ња пореза, али више не постоји жеља да се
тај циљ постигне диспозитивним нормама
којима се странкама оставља на вољу да ли
ће или неће пореску пријаву поднети пре-
ко јавног бележника или лично, већ импе-
ративним нормама којима се у одређеним
случајевима укидају пореске пријаве и за-
мењују обавезом достављања података који
су од значаја за утврђивање пореске обавезе
од стране јавног бележника, путем е-Шалте-
ра. Императивност ових норми не односи се
само на странке којима престаје или настаје
пореска обавеза, већ и на јавног бележника
који, у оквиру поверених му јавних овлашће-
ња, саставља, оверава или потврђује јавно-
бележничке исправе, а затим доноси одлуке,
при чему је дужан да податке о предметним
пореским обавезама и пореским обвезници-
ма достави преко е-Шалтера.
Остварење наведених законских циљева и
промена методологије остварени су изменама
и допунама чланова 17, 27. и 29. Закона. Овим
се укида обавеза подношења пореске пријаве
за утврђивање пореза на наслеђе и поклон,
као и пореза на пренос апсолутних права, у
66
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
вези са преносом права на непокретностима
по основу исправе коју је саставио, оверио
или потврдио јавни бележник, као и по основу
одлуке коју је јавни бележник донео у вршењу
законом поверених овлашћења, а у случајеви-
ма кад пореска обавеза по том основу настаје
на дан извршења поменуте радње, односно на
дан правоснажности одлуке. Постоји жеља да
се на овај начин оствари циљ да се доставља-
њем исправа које су правни основ наслеђа
или преноса права на непокретностима од
стране јавног бележника омогући надлежним
пореским органима да порез утврђују и без
поднете пореске пријаве. Такође, за наслеђе и
поклон који настају по основу одлуке јавног
бележника у оставинском поступку више се
неће подносити пореска пријава, независно
од тога да ли је предмет наслеђа или поклона
непокретност или покретна ствар.
На овом месту треба напоменути да јав-
ни бележник не постаје правни саветник
нити заступник или пуномоћник стран-
ке у поступку настанка пореске обавезе и
утврђивања пореза, већ „само” преузима
улогу обвезника доставе, односно неку вр-
сту сервисног органа који путем е-Шалтера
обавештава пореске органе о настанку или
престанку пореске обавезе у вези са правним
послом који су странке пред њим закључиле
(нпр. уговор и купопродаји, деоби, поклону
итд.) или у вези са одлуком коју је донео (нпр.
оставинско решење). Свакако, то не значи да
јавни бележник не треба да буде упућен у по-
реске последице исправа насталих у његовој
канцеларији, већ да би, напротив, требало
да поучи странке о постојању своје закон-
ске обавезе да пореским органима достави
податке преко е-Шалтера, као и могућности
странке да се у вези са тим изјасни пред јав-
ним бележником.
Као што је претходно напоменуто, одред-
бама чланова 33б, 33в и 34. Закона, које су
усвојене и ступиле на снагу током 2018. годи-
не, била је прописана могућност странака да
преко поступајућег јавног бележника поднесу
пореску пријаву, како исту не би морале да
подносе лично. Тиме се настојало да се ути-
че на пореске обвезнике да, кроз један бржи
и лакши пут, ревносније достављају пореске
пријаве. Како је поменута жеља законодавца
остала без значајнијих резултата у пракси, то
су управо ове одредбе сада измењене тако да
се странкама олакшава отпочињање поре-
ског поступка тако што им се укида обавеза
подношења пореске пријаве, али и могућност
одлучивања у вези са истим. Част и задовољ-
ство да иницира порески поступак сада су
припали поступајућем јавном бележнику, без
обзира на његову вољу у вези са истим.
Тако је чланом 33б Закона најпре прописа-
но да се „пореска пријава за утврђивање по-
реза на имовину не подноси кад обвезнику
који не води пословне књиге, по основу ис-
праве коју је саставио, оверио или потврдио
јавни бележник (у даљем тексту: извршење
радње), односно правоснажне одлуке коју је
јавни бележник донео у вршењу законом по-
верених јавних овлашћења, пореска обавеза
настаје или престаје даном извршења рад-
ње, односно даном правоснажности одлуке.”
Сходно овим одредбама које се односе на под-
ношење пореске пријаве за порез на имовину
(један од три пореза које уређује овај закон),
усвојене су и измењене одредбе члана 34. За-
кона, које уређују подношење пореске прија-
ве за утврђивање пореза на наслеђе и поклон,
односно пореза на пренос апсолутних права.
Тако члан 34. Закона сада прописује да се „по-
реска пријава не подноси за утврђивање по-
реза на наслеђе и поклон, односно пореза на
пренос апсолутних права по основу исправе
коју је саставио, оверио или потврдио јавни
бележник, односно правоснажне одлуке коју
је јавни бележник донео у вршењу законом
поверених јавних овлашћења, у случају кад
у складу са чл. 17. и 29. овог закона пореска
обавеза настаје даном састављања, овере
или потврђивања исправе (у даљем тексту:
извршење радње), односно даном правосна-
жности одлуке коју је донео јавни бележник,
и то за: 1) наслеђе ствари и права из члана
14. овог закона остварено по основу право-
снажног решења о наслеђивању које је донео
јавни бележник у вршењу законом повере-
них јавних овлашћења; 2) поклон ствари и
права из члана 14. овог закона остварен у
оставинском поступку који спроводи јавни
бележник у вршењу законом поверених јав-
них овлашћења, односно за поклон права на
непокретности остварен по основу исправе
67
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
коју је саставио, оверио или потврдио јавни
бележник или правоснажне одлуке коју је
донео јавни бележник; 3) пренос апсолутних
права на непокретности.” Дакле, код сва три
пореска давања која уређује Закон о порезима
на имовину сада је децидирано прописано за-
конско правило да се ради утврђивања истих
више не подноси пореска пријава у ситуаци-
јама када ти порези настају по основу исправе
коју је саставио, оверио или потврдио јавни
бележник, односно правоснажне одлуке коју
је јавни бележник донео у вршењу законом
поверених јавних овлашћења.
Међутим, треба имати на уму да (као и
обично) и од овог законског правила посто-
је изузеци, па о њима треба строго водити
рачуна. Тако, изузеци од правила могу да се
тичу одређених својстава странака, односно
пореских обвезника и одређених својстава
конкретног правног посла у вези са којим
настаје пореска обавеза. Као што је у прет-
ходном делу текста већ споменуто, законско
правило неподношења пореске пријаве одно-
си се само на обвезнике који не воде пословне
књиге, док се они који воде пословне књиге
опорезују системом самоопорезивања.
Поред свега, треба водити рачуна о мо-
менту настанка пореске обавезе. Тако се,
нпр. правило неподношења пореске пријаве
за утврђивање пореза на наслеђе и поклон,
односно пореза на пренос апсолутних пра-
ва примењује само на случајеве када поре-
ска обавеза настаје на дан састављања, овере
или потврђивања исправе, односно на дан
правоснажности одлуке коју је донео јавни
бележник, али не и на ситуације када поре-
ска обавеза настаје у неком другом моменту,
када се не примењује ово законско правила
и када је потребно поднети пореску пријаву.
Ситуација у којој се не примењује правило о
неподношењу пореске пријаве за утврђивање
пореза на пренос апсолутних права може, на
пример, да буде она у којој се уговором о ку-
попродаји непокретности не преноси својина
одмах, већ је предмет уговора будућа ствар,
када пореска обавеза настаје примопредајом,
односно ступањем у посед; или ситуација у
случају закључења уговора о доживотном
издржавању, где се својина такође не пре-
носи одмах, већ касније (у тренутку смрти
примаоца издржавања или другог корисника
издржавања). У тим ситуацијама и даље ће
се примењивати обавеза подношења пореске
пријаве од стране обвезника.
Тренутак настанка пореске обавезе битан
је и приликом утврђивања пореза на имови-
ну, с обзиром на то да обавеза по основу поре-
за на имовину настаје најранијим од следећих
дана: на дан стицања права на које се порез на
имовину плаћа у складу са чланом 2. став 1. и
чланом 2а Закона, на дан успостављања држа-
вине кад се порез плаћа на државину, на дан
почетка коришћења, на дан оспособљавања,
на дан издавања употребне дозволе, односно
на дан омогућавања коришћења имовине на
други начин. О овом питању, дакле, треба
водити рачуна у сваком конкретном случа-
ју, с обзиром на то да се пореска пријава не
подноси само онда када обвезнику по основу
јавнобележничке исправе или правоснажне
одлуке пореска обавеза настаје или престаје
на дан извршења радње, односно на дан пра-
воснажности одлуке. У осталим случајевима
потребно је да обвезник сам поднесе пореску
пријаву.
Осим тога, Закон прецизира наведене оба-
везе јавног бележника прописујући да је „јав-
ни бележник дужан да исправу… у року од 24
сата од тренутка извршења радње, односно
правоснажну одлуку коју је донео у оквиру
законом поверених јавних овлашћења у року
од 24 сата од дана правоснажности, по слу-
жбеној дужности, учини доступном, односно
достави кроз електронски шалтер путем којег
се достављају исправе и размењују подаци у
поступку уписа у катастар непокретности и
катастар водова републичком органу надле-
жном за послове катастра непокретности и
катастра водова, односно преко е-Шалтера
и СМО надлежном органу јединице локалне
самоуправе.” Већ на први поглед јасно је да
су рокови за достављање података у вези са
утврђивањем пореза доста краћи у односу на
рокове који су раније постојали за подноше-
ње пореских пријава, а мора се рећи и да су у
случају достављања правоснажних одлука у
повереним пословима чак и нереално кратки.
Наиме, у пракси ће бити изузетно тешко по-
штовати рок од 24 сата од дана правоснажно-
сти одлуке, с обзиром на то да она не важи
68
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
почев од дана стављања клаузуле правосна-
жности на отправак одлуке, већ од тренутка
наступања правоснажности, као правног ква-
литета одлуке, па остаје да се види како ће ове
одредбе живети у пракси.
Члан 33б Закона сада уређује и постојање
обавезе јавног бележника да, поред доставља-
ња исправе или одлуке на основу које настаје
пореска обавеза, пореским органима достави
и неке додатне податке и изјашњења обвезни-
ка, а све с обзиром на чињеницу да у тим си-
туацијама више не постоји пореска пријава
којом би порески обвезник могао да изнесе
аргументе и чињенице који би могли да утичу
на постојање пореске обавезе и њену висину.
Тако је овим чланом сада прописано сле-
деће:
„Јавни бележник је дужан да уз исправу,
односно одлуку… достави и податке из из-
јашњења обвезника који не води пословне
књиге о: 1) праву на пореско ослобођење по
основу чл. 12. до 12б овог закона, односно на
порески кредит по основу члана 13. овог за-
кона; 2) томе да ли је земљиште на којем об-
везник стиче право из члана 2. став 1. овог
закона гранично са земљиштем на коме је
обвезник ималац права, тако да је њихова
укупна површина преко 10 ари, односно да
ли је престанком права на делу земљишта
том обвезнику површина преосталог дела зе-
мљишта тог обвезника до 10 ари; 3) корисној
површини непокретности која је предмет
опорезивања; 4) години у којој је извршена
изградња, односно последња реконструкција
објекта.
Јавни бележник дужан је да уз исправу, од-
носно одлуку… достави и: 1) доказе од зна-
чаја за утврђивање пореске обавезе, односно
за остваривање права на пореско ослобође-
ње или порески кредит, које му је доставио
обвезник који не води пословне књиге до из-
вршења радње, односно до правоснажности
одлуке; 2) податке о исправи коју је саставио,
оверио или потврдио јавни бележник, одно-
сно о правоснажној одлуци коју је јавни бе-
лежник донео у вршењу законом поверених
јавних овлашћења и о непокретности која је
предмет опорезивања (о врсти, месту, начи-
ну коришћења неизграђеног грађевинског
земљишта и др.).
Даном истека рока из става 2. овог члана
сматраће се да је надлежни орган јединице ло-
калне самоуправе сазнао за настанак, одно-
сно престанак пореске обавезе који се врши
по основу исправе или одлуке из става 1. овог
члана и да је примио податке из става 3.и ста-
ва 4. тачка 2) овог члана, као и доказе из става
4. тачка 1) овог члана.
Кад обвезник који не води пословне књиге
јавном бележнику није доставио изјашњење
по свим тачкама из става 3. овог члана или кад
није доставио све доказе од значаја за утврђи-
вање пореске обавезе, односно за остварива-
ње права на пореско ослобођење, односно на
порески кредит, које надлежни орган једини-
це локалне самоуправе не може прибавити
разменом података између државних органа
преко СМО, обвезник је дужан да те податке,
односно доказе достави надлежном органу је-
динице локалне самоуправе у року од 30 дана
од истека рока из става 2. овог члана, или на
захтев тог органа у остављеном року у поре-
ском поступку.
Ако обвезник који не води пословне књиге
у прописаном, односно остављеном року не
достави податке, односно доказе из става 6.
овог члана, сматраће се да њима не располаже,
па се пореска обавеза утврђује на основу по-
датака и доказа којима располаже надлежни
орган јединице локалне самоуправе. Јавни
бележник дужан је да потписано изјашњење
обвезника о подацима из става 3. овог члана
здружи у спис предмета и примерак достави
надлежном органу јединице локалне самоу-
праве, у року из става 2. овог члана.”
Из цитираних законских одредби прои-
злази да јавни бележник доставља не само
јавнобележничку исправу или одлуку већ
и изјашњење обвезника о чињеницама
које могу да буду од утицаја на утврђива-
ње пореске обавезе, њену висину, пореска
ослобођења и пореске кредите и др., као и
доказе у вези са тим наводима. Занимљиво
је напоменути да порески обвезник нема оба-
везу да се изјасни о наведеним чињеницама
нити има обавезу да приложи доказе уз дато
изјашњење, али јавни бележник има обавезу
да изјашњење које му је обвезник дао учини
доступним кроз е-Шалтер, без обзира на то
што у изјашњењу стоји и без обзира на то
69
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
да ли су уз њега приложени докази и каква
је њихова снага. Међутим, ни (не)поступање
пореског обвезника у вези са давањем изја-
шњења, ни (не)поступање јавног бележника у
вези са слањем истог у року од 24 часа, немају
прописану законску санкцију. Међутим, док
недостатак правне санкције на страни јавног
бележника нипошто не значи да он нема оба-
везу да поступи у складу са законским роком,
напротив, с обзиром на то да је носилац јав-
них овлашћења и правник од угледа, он има
посебну обавезу да поступа у складу са наве-
деним законским обавезама, с друге стране
недавање изјашњења од стране странке има
потпуно другачију правну природу. Наиме,
с обзиром на то да изјашњење странке и до-
стављање доказа у вези са истом не предста-
вљају замену за пореску пријаву (замену за њу
представља слање јавнобележничке исправе
или одлуке), то и њихово давање од стране
пореског обвезника пре представља његову
правну могућност, него правну обавезу. При-
рода изјашњења обвезника је да се пореском
органу предоче чињенице које могу да утичу
на одређивање пореза, које иначе не би могле
да се утврде на други начин или би њихово
утврђивање било знатно теже. Недоставља-
ње изјашњења обвезника нема законску
санкцију, осим активирања законске прет-
поставке да, ако обвезник у прописаном
односно остављеном року не достави подат-
ке, односно доказе, сматраће се да њима не
располаже, па се пореска обавеза утврђује
на основу података и доказа којима распо-
лаже надлежни орган јединице локалне са-
моуправе.
Битан изузетак од претходно описаних
одредби члана 33б постоји и приликом на-
слеђивања непокретности за које не постоје
подаци у Катастру непокретности. Наведе-
ни изузетак прописан је кроз следеће одред-
бе: „Изузетно од ст. 1. до 8. овог члана, лице
коме по основу наслеђа непокретности, за
коју не постоје подаци у катастру непокрет-
ности и катастру водова, настане обавеза по
основу пореза на имовину као обвезнику који
не води пословне књиге, дужно је да подне-
се пореску пријаву за утврђивање пореза на
имовину, или даном правоснажности одлуке
по основу које је наслеђе остварено, преко
јавног бележника који је донео ту одлуку у
вршењу законом поверених јавних овлашће-
ња, или надлежном органу јединице локалне
самоуправе у року од 30 дана од дана право-
снажности одлуке. Јавни бележник дужан
је да примљену пореску пријаву из става 9.
овог члана, попуњену и потписану од стране
обвезника, са правоснажном одлуком коју је
донео у вршењу законом поверених јавних
овлашћења и доказима од значаја за утвр-
ђивање пореске обавезе које му је обвезник
предао до дана правоснажности те одлуке, у
року од 24 сата од дана правоснажности, по
службеној дужности, достави у складу са ста-
вом 2. овог члана.
Даном предаје пореске пријаве јавном бе-
лежнику у складу са ставом 9. овог члана, сма-
траће се да је обвезник који не води пословне
књиге пореску пријаву предао непосредно
надлежном органу јединице локалне самоу-
праве.”
Сходно описаним одредбама које уређују
поступак достављања исправа и изјашњења
ради утврђивања пореза на имовину, чланом
34. Закона сада су прописане одредбе које на
сходан начин уређују поступак достављања
исправа и изјашњења странака у циљу утвр-
ђивања пореза на наслеђе и поклон, односно
пореза на пренос апсолутних права. Тако је
прописано да је „јавни бележник дужан да уз
исправу, односно одлуку… достави: 1) изја-
шњење обвезника да ли постоје дугови, тро-
шкови и други терети које је обвезник пореза
на наслеђе дужан да исплати или на други на-
чин намири из наслеђене имовине (у даљем
тексту: дугови), односно да ли обвезник по-
реза на наслеђе и поклон сматра да има право
на пореско ослобођење по основу члана 21.
овог закона или на порески кредит по основу
члана 22. овог закона, односно да ли обвезник
пореза на пренос апсолутних права сматра да
има право на пореско ослобођење по основу
чл. 31. до 31б овог закона; 2) доказе од зна-
чаја за утврђивање пореске обавезе, односно
изјаву купца првог стана из члана 36. став 2.
овог закона, које му је доставио обвезник до
извршења радње, односно до доношења одлу-
ке; 3) податке о исправи коју је саставио, ове-
рио или потврдио јавни бележник, односно о
правоснажној одлуци коју је јавни бележник
70
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
донео у вршењу законом поверених јавних
овлашћења.
Орган надлежан за послове катастра ду-
жан је да примљену исправу из става 1. овог
члана и изјашњења, доказе, изјаву и податке
из става 3. овог члана, одмах по пријему, по
службеној дужности, кроз е-Шалтер достави
пореском органу.
Даном истека рока из става 4. овог члана
сматраће се да је порески орган сазнао за на-
слеђе и поклон, односно за пренос апсолут-
них права који се врши по основу исправе
или одлуке из става 1. овог члана и да је при-
мио изјашњење, доказе, изјаву и податке из
става 3. овог члана.
Кад обвезник јавном бележнику није до-
ставио или није доставио све доказе од значаја
за утврђивање пореске обавезе, које порески
орган не може прибавити разменом података
између државних органа преко СМО, одно-
сно кад није доставио изјашњење или изјаву
из става 3. т. 1) и 2) овог члана, обвезник је
дужан да их на захтев пореског органа доста-
ви том органу у остављеном року у пореском
поступку.
Ако обвезник у остављеном року не доста-
ви доказе, односно изјашњење или изјаву из
става 3. т. 1) и 2) овог члана, сматраће се да
обвезник не располаже доказима, односно
да изјава није поднета, односно да не постоје
дугови, односно да обвезник нема право на
пореско ослобођење или на порески кредит.”
Дакле, и у случају ових пореза, као и када су
у питању порези на имовину, постоји обавеза
јавног бележника да, уз исправу или одлуку
на основу које настаје пореска обавеза, кроз
е-Шалтер достави и изјашњење пореског об-
везника, као и доказе које је уз изјашњење
доставио. Изјашњење пореског обвезника и
приложени докази и овде имају улогу да на-
длежном пореском органу пруже допунске
податке који могу да имају значај у поступку
утврђивања пореза, где се пре свега мисли на
евентуална пореска ослобођења.
Како је, дакле, иницијални поступак ради
утврђивања сва три пореза уређен на сличан
начин, кроз обавезу јавног бележника да до-
стави своју исправу или одлуку, као и изја-
шњење странке, као и кроз правну могућност
странке да изјашњење и доказе приложи јав-
ном бележнику приликом закључивања прав-
ног посла или у повереном ванпарничном
поступку, то се настојало да се у пракси ова
процедура што више поједностави. Решење
за поједностављење изјашњења пореског
обвезника за сада је пронађено у томе да се
оно даје кроз један прописани формулар
који може да се односи на сва три пореза.
Наравно, у сваком конкретном случају цени
се ко је од странака порески обвезник и за
који порез, па се наведени формулар у складу
са тим и попуњава.
Закључак
Након тумачења свих претходно обрађе-
них законских новина у светлу примене до
сада постојећих, непромењених законских
одредби, јасно је да ће од сада бити потребно
да странке буду знатно упућеније у своје по-
реске обавезе које настају или престају у скла-
ду са Законом о порезима на имовину, као и
да наоружане тим претходним знањима при-
ступају јавном бележнику у циљу закључива-
ња правних послова или вођења оставинског
поступка. Ово неће бити потребно само из
разлога што, како смо већ споменули, јавни
бележник није порески саветник или заступ-
ник странака, већ и због тога што би услед
недовољног правног знања странке могле да
буду преклудиране за достављање одређених
података који би им ишли у корист у смислу
укидања или смањења пореске обавезе. Иако
би јавни бележници требало да поуче стран-
ке о постојању њихове обавезе да у року од
24 часа доставе исправу или одлуку преко
е-Шалтера, као и да у јавнобележничку ис-
праву, записник са рочишта или одлуку унесу
одговор на позив јавног бележника да доста-
ве своје изјашњење, у пракси ће бити тешко
изводљиво да јавни бележник дубље залази у
пореске последице исправе коју оверава или
одлуке коју доноси. Стога сматрамо да је од
велике важности приближити новоусвојене
законске измене што ширем кругу стручне и
опште јавности, све како би и у пракси био
остварен њихов циљ да допринесу бржем,
ефикаснијем и транспарентнијем поступку
утврђивања пореза.
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
Новине настале изменама
Закона о порезима на
имовину у поступку пред
јавним бележником и новине
везане за досадашњи начин
пријављивања пореза
Изменама Закона укида се обавеза обвезника пореза на имовину,
пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права да
подносе пореску пријаву, тако да се, уместо подношења те пријаве,
наведени порези пријављују слањем података од стране поступајућег
јавног бележника преко е-Шалтера.
Дана 1. 1. 2020. године ступиле су на сна-
гу одредбе Закона о измена и допунама
Закона о порезима на имовину („Сл.
гласник РС”, бр. 86/2019). Као основни разлог
за усвајање ових законских новина наведена је
потреба да се смањи администрирање у вези
са прометом непокретности, као и допринос
правној сигурности и обезбеђење транспа-
рентности у вођењу пореске политике. Начин
за остварење ових циљева законодавац је ви-
део у укидању обавезе да обвезници пореза
на имовину, пореза на наслеђе и поклон и
пореза на пренос апсолутних права подносе
пореску пријаву, коју су до сада могли да под-
несу лично или преко јавног бележника који
је сачинио, оверио или потврдио исправу по
основу које се врши пренос права на непо-
кретности. Наиме, уместо пореских пријава,
пореске обавезе на имовину, поклон, насле-
ђе или пренос апсолутних права обвезници
подносе по основу исправе или одлуке коју је
јавни бележник донео у вршењу законом пове-
Дејан Обренић,
дипломирани правник
рених овлашћења. Тачније, податке у вези са
прометом непокретности по тим основама
јавни бележник директно доставља преко
е-Шалтера, ради утврђивања пореза. Идеја
законодавца је да се на овај начин доприне-
се поједностављењу поступка пријављивања
пореске обавезе и смањењу трошкова који из
тога произлазе.
Поред постизања наведених циљева сма-
њења администрирања и повећања правне
сигурности и транспарентности у наведеним
пореским поступцима, овим законом уређу-
ју се и накнаде за коришћење јавних добара,
тако што је брисана одредба закона којом се
уређује пољопривредно земљиште, при чему
је њом било уређено шта се сматра објекти-
ма за примарну пољопривредну производњу.
Имајући у виду да се за те објекте оствару-
је ослобођење од пореза на имовину, а да је
настала правна празнина у погледу њиховог
појма, сада се дефинишу објекти који се сма-
трају објектима за примарну пољопривредну
производњу. Циљ је да се овим постигне већа
правна сигурност обвезника у погледу врсте
објеката за које ослобођење од пореза на имо-
вину могу да остваре, што је посебно значајно
за обвезнике који воде пословне књиге јер по-
рез утврђују самоопорезивањем. Дефиниција
65
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
тих објеката истоветна је са одредбом закона
којим се уређује пољопривредно земљиште,
која је сада брисана, тако да је врста објеката
за коју се пореско ослобођење остварује оста-
ла непромењена.
У овом случају предмет разматрања биће
само законске одредбе које уређују питање
подношења пореске пријаве, односно питање
пријављивања пореза које уређује овај закон,
који су се до сада пријављивали путем поре-
ске пријаве. Како се сада, уместо подноше-
ња пореске пријаве, ови порези пријављују
слањем података од стране поступајућег
јавног бележника преко е-Шалтера, акце-
нат ће бити стављен на поступак пред јавним
бележником и новине у односу на досадашњи
начин пријављивања пореза.
Најпре треба напоменути да пореску при-
јаву за утврђивање пореза на имовину за не-
покретност за коју та обавеза настане или
престане по основу исправе или одлуке јав-
ног бележника преко јавног бележника може
да поднесе само обвезник пореза на имовину
који не води пословне књиге, зато што обве-
зници који воде пословне књиге порез утвр-
ђују самоопорезивањем и пореске пријаве
подносе електронским путем, преко портала
Јединственог информационог система локал-
них пореских администрација. Дакле, све
усвојене новине односе се само на пореске
обвезнике који не воде пословне књиге, а
поступак утврђивања пореске обавезе до
сада су спроводили путем пореске пријаве.
Такође, битно је напоменути да се новоусво-
јене новине не односе ни на утврђивање по-
реза на додату вредност, с обзиром на то да
je утврђивање тог пореза регулисано одред-
бама Закона о порезу на додату вредност, а
не одредбама Закона о порезима на имови-
ну, чије су измене предмет овог текста.
Интересантно је да ово нису прве измене
Закона о порезима на имовину чији је циљ
смањење администрирања и повећање ефи-
касности и транспарентности утврђивања
пореза, али новину представља сада усвоје-
на законска методологија, односно промена
законског начина за постизање тог циља.
Наиме, изменама овог закона од 2018. годи-
не уведена је, између осталог, и новина у на-
чину подношења пореских пријава. Тада су у
законски текст додати чланови 33б и 33в, а
измењен је и члан 34. Закона. Заједнички циљ
тих промена био је да се уведе могућност да
странке пореску пријаву поднесу преко јав-
ног бележника код ког оверавају исправу на
основу које и настаје пореска обавеза, одно-
сно који доноси одлуку на основу које настаје
пореска обавеза. Циљ тадашњих законских
новина био је да се странке приволе да све по-
слове везане за пренос права власништва на
непокретностима (укључујући и посао под-
ношења пореске пријаве) обаве на једном ме-
сту – код јавног бележника. Међутим, Закон
је предвиђао само могућност, а не и обавезу
странака да пореску пријаву подносе преко
јавног бележника, што је вероватно и главни
разлог за то што ове законске одредбе нису
у довољној мери заживеле у пракси и што су
целог свог века примене остале непознате
странкама које су имале обавезу да по њима
поступају, а на крају и за то што су морале
да буду замењене законским изменама које су
предмет овог текста.
Циљ нових законских измена и даље је
да се убрза и олакша поступак утврђива-
ња пореза, али више не постоји жеља да се
тај циљ постигне диспозитивним нормама
којима се странкама оставља на вољу да ли
ће или неће пореску пријаву поднети пре-
ко јавног бележника или лично, већ импе-
ративним нормама којима се у одређеним
случајевима укидају пореске пријаве и за-
мењују обавезом достављања података који
су од значаја за утврђивање пореске обавезе
од стране јавног бележника, путем е-Шалте-
ра. Императивност ових норми не односи се
само на странке којима престаје или настаје
пореска обавеза, већ и на јавног бележника
који, у оквиру поверених му јавних овлашће-
ња, саставља, оверава или потврђује јавно-
бележничке исправе, а затим доноси одлуке,
при чему је дужан да податке о предметним
пореским обавезама и пореским обвезници-
ма достави преко е-Шалтера.
Остварење наведених законских циљева и
промена методологије остварени су изменама
и допунама чланова 17, 27. и 29. Закона. Овим
се укида обавеза подношења пореске пријаве
за утврђивање пореза на наслеђе и поклон,
као и пореза на пренос апсолутних права, у
66
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
вези са преносом права на непокретностима
по основу исправе коју је саставио, оверио
или потврдио јавни бележник, као и по основу
одлуке коју је јавни бележник донео у вршењу
законом поверених овлашћења, а у случајеви-
ма кад пореска обавеза по том основу настаје
на дан извршења поменуте радње, односно на
дан правоснажности одлуке. Постоји жеља да
се на овај начин оствари циљ да се доставља-
њем исправа које су правни основ наслеђа
или преноса права на непокретностима од
стране јавног бележника омогући надлежним
пореским органима да порез утврђују и без
поднете пореске пријаве. Такође, за наслеђе и
поклон који настају по основу одлуке јавног
бележника у оставинском поступку више се
неће подносити пореска пријава, независно
од тога да ли је предмет наслеђа или поклона
непокретност или покретна ствар.
На овом месту треба напоменути да јав-
ни бележник не постаје правни саветник
нити заступник или пуномоћник стран-
ке у поступку настанка пореске обавезе и
утврђивања пореза, већ „само” преузима
улогу обвезника доставе, односно неку вр-
сту сервисног органа који путем е-Шалтера
обавештава пореске органе о настанку или
престанку пореске обавезе у вези са правним
послом који су странке пред њим закључиле
(нпр. уговор и купопродаји, деоби, поклону
итд.) или у вези са одлуком коју је донео (нпр.
оставинско решење). Свакако, то не значи да
јавни бележник не треба да буде упућен у по-
реске последице исправа насталих у његовој
канцеларији, већ да би, напротив, требало
да поучи странке о постојању своје закон-
ске обавезе да пореским органима достави
податке преко е-Шалтера, као и могућности
странке да се у вези са тим изјасни пред јав-
ним бележником.
Као што је претходно напоменуто, одред-
бама чланова 33б, 33в и 34. Закона, које су
усвојене и ступиле на снагу током 2018. годи-
не, била је прописана могућност странака да
преко поступајућег јавног бележника поднесу
пореску пријаву, како исту не би морале да
подносе лично. Тиме се настојало да се ути-
че на пореске обвезнике да, кроз један бржи
и лакши пут, ревносније достављају пореске
пријаве. Како је поменута жеља законодавца
остала без значајнијих резултата у пракси, то
су управо ове одредбе сада измењене тако да
се странкама олакшава отпочињање поре-
ског поступка тако што им се укида обавеза
подношења пореске пријаве, али и могућност
одлучивања у вези са истим. Част и задовољ-
ство да иницира порески поступак сада су
припали поступајућем јавном бележнику, без
обзира на његову вољу у вези са истим.
Тако је чланом 33б Закона најпре прописа-
но да се „пореска пријава за утврђивање по-
реза на имовину не подноси кад обвезнику
који не води пословне књиге, по основу ис-
праве коју је саставио, оверио или потврдио
јавни бележник (у даљем тексту: извршење
радње), односно правоснажне одлуке коју је
јавни бележник донео у вршењу законом по-
верених јавних овлашћења, пореска обавеза
настаје или престаје даном извршења рад-
ње, односно даном правоснажности одлуке.”
Сходно овим одредбама које се односе на под-
ношење пореске пријаве за порез на имовину
(један од три пореза које уређује овај закон),
усвојене су и измењене одредбе члана 34. За-
кона, које уређују подношење пореске прија-
ве за утврђивање пореза на наслеђе и поклон,
односно пореза на пренос апсолутних права.
Тако члан 34. Закона сада прописује да се „по-
реска пријава не подноси за утврђивање по-
реза на наслеђе и поклон, односно пореза на
пренос апсолутних права по основу исправе
коју је саставио, оверио или потврдио јавни
бележник, односно правоснажне одлуке коју
је јавни бележник донео у вршењу законом
поверених јавних овлашћења, у случају кад
у складу са чл. 17. и 29. овог закона пореска
обавеза настаје даном састављања, овере
или потврђивања исправе (у даљем тексту:
извршење радње), односно даном правосна-
жности одлуке коју је донео јавни бележник,
и то за: 1) наслеђе ствари и права из члана
14. овог закона остварено по основу право-
снажног решења о наслеђивању које је донео
јавни бележник у вршењу законом повере-
них јавних овлашћења; 2) поклон ствари и
права из члана 14. овог закона остварен у
оставинском поступку који спроводи јавни
бележник у вршењу законом поверених јав-
них овлашћења, односно за поклон права на
непокретности остварен по основу исправе
67
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
коју је саставио, оверио или потврдио јавни
бележник или правоснажне одлуке коју је
донео јавни бележник; 3) пренос апсолутних
права на непокретности.” Дакле, код сва три
пореска давања која уређује Закон о порезима
на имовину сада је децидирано прописано за-
конско правило да се ради утврђивања истих
више не подноси пореска пријава у ситуаци-
јама када ти порези настају по основу исправе
коју је саставио, оверио или потврдио јавни
бележник, односно правоснажне одлуке коју
је јавни бележник донео у вршењу законом
поверених јавних овлашћења.
Међутим, треба имати на уму да (као и
обично) и од овог законског правила посто-
је изузеци, па о њима треба строго водити
рачуна. Тако, изузеци од правила могу да се
тичу одређених својстава странака, односно
пореских обвезника и одређених својстава
конкретног правног посла у вези са којим
настаје пореска обавеза. Као што је у прет-
ходном делу текста већ споменуто, законско
правило неподношења пореске пријаве одно-
си се само на обвезнике који не воде пословне
књиге, док се они који воде пословне књиге
опорезују системом самоопорезивања.
Поред свега, треба водити рачуна о мо-
менту настанка пореске обавезе. Тако се,
нпр. правило неподношења пореске пријаве
за утврђивање пореза на наслеђе и поклон,
односно пореза на пренос апсолутних пра-
ва примењује само на случајеве када поре-
ска обавеза настаје на дан састављања, овере
или потврђивања исправе, односно на дан
правоснажности одлуке коју је донео јавни
бележник, али не и на ситуације када поре-
ска обавеза настаје у неком другом моменту,
када се не примењује ово законско правила
и када је потребно поднети пореску пријаву.
Ситуација у којој се не примењује правило о
неподношењу пореске пријаве за утврђивање
пореза на пренос апсолутних права може, на
пример, да буде она у којој се уговором о ку-
попродаји непокретности не преноси својина
одмах, већ је предмет уговора будућа ствар,
када пореска обавеза настаје примопредајом,
односно ступањем у посед; или ситуација у
случају закључења уговора о доживотном
издржавању, где се својина такође не пре-
носи одмах, већ касније (у тренутку смрти
примаоца издржавања или другог корисника
издржавања). У тим ситуацијама и даље ће
се примењивати обавеза подношења пореске
пријаве од стране обвезника.
Тренутак настанка пореске обавезе битан
је и приликом утврђивања пореза на имови-
ну, с обзиром на то да обавеза по основу поре-
за на имовину настаје најранијим од следећих
дана: на дан стицања права на које се порез на
имовину плаћа у складу са чланом 2. став 1. и
чланом 2а Закона, на дан успостављања држа-
вине кад се порез плаћа на државину, на дан
почетка коришћења, на дан оспособљавања,
на дан издавања употребне дозволе, односно
на дан омогућавања коришћења имовине на
други начин. О овом питању, дакле, треба
водити рачуна у сваком конкретном случа-
ју, с обзиром на то да се пореска пријава не
подноси само онда када обвезнику по основу
јавнобележничке исправе или правоснажне
одлуке пореска обавеза настаје или престаје
на дан извршења радње, односно на дан пра-
воснажности одлуке. У осталим случајевима
потребно је да обвезник сам поднесе пореску
пријаву.
Осим тога, Закон прецизира наведене оба-
везе јавног бележника прописујући да је „јав-
ни бележник дужан да исправу… у року од 24
сата од тренутка извршења радње, односно
правоснажну одлуку коју је донео у оквиру
законом поверених јавних овлашћења у року
од 24 сата од дана правоснажности, по слу-
жбеној дужности, учини доступном, односно
достави кроз електронски шалтер путем којег
се достављају исправе и размењују подаци у
поступку уписа у катастар непокретности и
катастар водова републичком органу надле-
жном за послове катастра непокретности и
катастра водова, односно преко е-Шалтера
и СМО надлежном органу јединице локалне
самоуправе.” Већ на први поглед јасно је да
су рокови за достављање података у вези са
утврђивањем пореза доста краћи у односу на
рокове који су раније постојали за подноше-
ње пореских пријава, а мора се рећи и да су у
случају достављања правоснажних одлука у
повереним пословима чак и нереално кратки.
Наиме, у пракси ће бити изузетно тешко по-
штовати рок од 24 сата од дана правоснажно-
сти одлуке, с обзиром на то да она не важи
68
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
почев од дана стављања клаузуле правосна-
жности на отправак одлуке, већ од тренутка
наступања правоснажности, као правног ква-
литета одлуке, па остаје да се види како ће ове
одредбе живети у пракси.
Члан 33б Закона сада уређује и постојање
обавезе јавног бележника да, поред доставља-
ња исправе или одлуке на основу које настаје
пореска обавеза, пореским органима достави
и неке додатне податке и изјашњења обвезни-
ка, а све с обзиром на чињеницу да у тим си-
туацијама више не постоји пореска пријава
којом би порески обвезник могао да изнесе
аргументе и чињенице који би могли да утичу
на постојање пореске обавезе и њену висину.
Тако је овим чланом сада прописано сле-
деће:
„Јавни бележник је дужан да уз исправу,
односно одлуку… достави и податке из из-
јашњења обвезника који не води пословне
књиге о: 1) праву на пореско ослобођење по
основу чл. 12. до 12б овог закона, односно на
порески кредит по основу члана 13. овог за-
кона; 2) томе да ли је земљиште на којем об-
везник стиче право из члана 2. став 1. овог
закона гранично са земљиштем на коме је
обвезник ималац права, тако да је њихова
укупна површина преко 10 ари, односно да
ли је престанком права на делу земљишта
том обвезнику површина преосталог дела зе-
мљишта тог обвезника до 10 ари; 3) корисној
површини непокретности која је предмет
опорезивања; 4) години у којој је извршена
изградња, односно последња реконструкција
објекта.
Јавни бележник дужан је да уз исправу, од-
носно одлуку… достави и: 1) доказе од зна-
чаја за утврђивање пореске обавезе, односно
за остваривање права на пореско ослобође-
ње или порески кредит, које му је доставио
обвезник који не води пословне књиге до из-
вршења радње, односно до правоснажности
одлуке; 2) податке о исправи коју је саставио,
оверио или потврдио јавни бележник, одно-
сно о правоснажној одлуци коју је јавни бе-
лежник донео у вршењу законом поверених
јавних овлашћења и о непокретности која је
предмет опорезивања (о врсти, месту, начи-
ну коришћења неизграђеног грађевинског
земљишта и др.).
Даном истека рока из става 2. овог члана
сматраће се да је надлежни орган јединице ло-
калне самоуправе сазнао за настанак, одно-
сно престанак пореске обавезе који се врши
по основу исправе или одлуке из става 1. овог
члана и да је примио податке из става 3.и ста-
ва 4. тачка 2) овог члана, као и доказе из става
4. тачка 1) овог члана.
Кад обвезник који не води пословне књиге
јавном бележнику није доставио изјашњење
по свим тачкама из става 3. овог члана или кад
није доставио све доказе од значаја за утврђи-
вање пореске обавезе, односно за остварива-
ње права на пореско ослобођење, односно на
порески кредит, које надлежни орган једини-
це локалне самоуправе не може прибавити
разменом података између државних органа
преко СМО, обвезник је дужан да те податке,
односно доказе достави надлежном органу је-
динице локалне самоуправе у року од 30 дана
од истека рока из става 2. овог члана, или на
захтев тог органа у остављеном року у поре-
ском поступку.
Ако обвезник који не води пословне књиге
у прописаном, односно остављеном року не
достави податке, односно доказе из става 6.
овог члана, сматраће се да њима не располаже,
па се пореска обавеза утврђује на основу по-
датака и доказа којима располаже надлежни
орган јединице локалне самоуправе. Јавни
бележник дужан је да потписано изјашњење
обвезника о подацима из става 3. овог члана
здружи у спис предмета и примерак достави
надлежном органу јединице локалне самоу-
праве, у року из става 2. овог члана.”
Из цитираних законских одредби прои-
злази да јавни бележник доставља не само
јавнобележничку исправу или одлуку већ
и изјашњење обвезника о чињеницама
које могу да буду од утицаја на утврђива-
ње пореске обавезе, њену висину, пореска
ослобођења и пореске кредите и др., као и
доказе у вези са тим наводима. Занимљиво
је напоменути да порески обвезник нема оба-
везу да се изјасни о наведеним чињеницама
нити има обавезу да приложи доказе уз дато
изјашњење, али јавни бележник има обавезу
да изјашњење које му је обвезник дао учини
доступним кроз е-Шалтер, без обзира на то
што у изјашњењу стоји и без обзира на то
69
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ФЕБРУАР 2020.
да ли су уз њега приложени докази и каква
је њихова снага. Међутим, ни (не)поступање
пореског обвезника у вези са давањем изја-
шњења, ни (не)поступање јавног бележника у
вези са слањем истог у року од 24 часа, немају
прописану законску санкцију. Међутим, док
недостатак правне санкције на страни јавног
бележника нипошто не значи да он нема оба-
везу да поступи у складу са законским роком,
напротив, с обзиром на то да је носилац јав-
них овлашћења и правник од угледа, он има
посебну обавезу да поступа у складу са наве-
деним законским обавезама, с друге стране
недавање изјашњења од стране странке има
потпуно другачију правну природу. Наиме,
с обзиром на то да изјашњење странке и до-
стављање доказа у вези са истом не предста-
вљају замену за пореску пријаву (замену за њу
представља слање јавнобележничке исправе
или одлуке), то и њихово давање од стране
пореског обвезника пре представља његову
правну могућност, него правну обавезу. При-
рода изјашњења обвезника је да се пореском
органу предоче чињенице које могу да утичу
на одређивање пореза, које иначе не би могле
да се утврде на други начин или би њихово
утврђивање било знатно теже. Недоставља-
ње изјашњења обвезника нема законску
санкцију, осим активирања законске прет-
поставке да, ако обвезник у прописаном
односно остављеном року не достави подат-
ке, односно доказе, сматраће се да њима не
располаже, па се пореска обавеза утврђује
на основу података и доказа којима распо-
лаже надлежни орган јединице локалне са-
моуправе.
Битан изузетак од претходно описаних
одредби члана 33б постоји и приликом на-
слеђивања непокретности за које не постоје
подаци у Катастру непокретности. Наведе-
ни изузетак прописан је кроз следеће одред-
бе: „Изузетно од ст. 1. до 8. овог члана, лице
коме по основу наслеђа непокретности, за
коју не постоје подаци у катастру непокрет-
ности и катастру водова, настане обавеза по
основу пореза на имовину као обвезнику који
не води пословне књиге, дужно је да подне-
се пореску пријаву за утврђивање пореза на
имовину, или даном правоснажности одлуке
по основу које је наслеђе остварено, преко
јавног бележника који је донео ту одлуку у
вршењу законом поверених јавних овлашће-
ња, или надлежном органу јединице локалне
самоуправе у року од 30 дана од дана право-
снажности одлуке. Јавни бележник дужан
је да примљену пореску пријаву из става 9.
овог члана, попуњену и потписану од стране
обвезника, са правоснажном одлуком коју је
донео у вршењу законом поверених јавних
овлашћења и доказима од значаја за утвр-
ђивање пореске обавезе које му је обвезник
предао до дана правоснажности те одлуке, у
року од 24 сата од дана правоснажности, по
службеној дужности, достави у складу са ста-
вом 2. овог члана.
Даном предаје пореске пријаве јавном бе-
лежнику у складу са ставом 9. овог члана, сма-
траће се да је обвезник који не води пословне
књиге пореску пријаву предао непосредно
надлежном органу јединице локалне самоу-
праве.”
Сходно описаним одредбама које уређују
поступак достављања исправа и изјашњења
ради утврђивања пореза на имовину, чланом
34. Закона сада су прописане одредбе које на
сходан начин уређују поступак достављања
исправа и изјашњења странака у циљу утвр-
ђивања пореза на наслеђе и поклон, односно
пореза на пренос апсолутних права. Тако је
прописано да је „јавни бележник дужан да уз
исправу, односно одлуку… достави: 1) изја-
шњење обвезника да ли постоје дугови, тро-
шкови и други терети које је обвезник пореза
на наслеђе дужан да исплати или на други на-
чин намири из наслеђене имовине (у даљем
тексту: дугови), односно да ли обвезник по-
реза на наслеђе и поклон сматра да има право
на пореско ослобођење по основу члана 21.
овог закона или на порески кредит по основу
члана 22. овог закона, односно да ли обвезник
пореза на пренос апсолутних права сматра да
има право на пореско ослобођење по основу
чл. 31. до 31б овог закона; 2) доказе од зна-
чаја за утврђивање пореске обавезе, односно
изјаву купца првог стана из члана 36. став 2.
овог закона, које му је доставио обвезник до
извршења радње, односно до доношења одлу-
ке; 3) податке о исправи коју је саставио, ове-
рио или потврдио јавни бележник, односно о
правоснажној одлуци коју је јавни бележник
70
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
донео у вршењу законом поверених јавних
овлашћења.
Орган надлежан за послове катастра ду-
жан је да примљену исправу из става 1. овог
члана и изјашњења, доказе, изјаву и податке
из става 3. овог члана, одмах по пријему, по
службеној дужности, кроз е-Шалтер достави
пореском органу.
Даном истека рока из става 4. овог члана
сматраће се да је порески орган сазнао за на-
слеђе и поклон, односно за пренос апсолут-
них права који се врши по основу исправе
или одлуке из става 1. овог члана и да је при-
мио изјашњење, доказе, изјаву и податке из
става 3. овог члана.
Кад обвезник јавном бележнику није до-
ставио или није доставио све доказе од значаја
за утврђивање пореске обавезе, које порески
орган не може прибавити разменом података
између државних органа преко СМО, одно-
сно кад није доставио изјашњење или изјаву
из става 3. т. 1) и 2) овог члана, обвезник је
дужан да их на захтев пореског органа доста-
ви том органу у остављеном року у пореском
поступку.
Ако обвезник у остављеном року не доста-
ви доказе, односно изјашњење или изјаву из
става 3. т. 1) и 2) овог члана, сматраће се да
обвезник не располаже доказима, односно
да изјава није поднета, односно да не постоје
дугови, односно да обвезник нема право на
пореско ослобођење или на порески кредит.”
Дакле, и у случају ових пореза, као и када су
у питању порези на имовину, постоји обавеза
јавног бележника да, уз исправу или одлуку
на основу које настаје пореска обавеза, кроз
е-Шалтер достави и изјашњење пореског об-
везника, као и доказе које је уз изјашњење
доставио. Изјашњење пореског обвезника и
приложени докази и овде имају улогу да на-
длежном пореском органу пруже допунске
податке који могу да имају значај у поступку
утврђивања пореза, где се пре свега мисли на
евентуална пореска ослобођења.
Како је, дакле, иницијални поступак ради
утврђивања сва три пореза уређен на сличан
начин, кроз обавезу јавног бележника да до-
стави своју исправу или одлуку, као и изја-
шњење странке, као и кроз правну могућност
странке да изјашњење и доказе приложи јав-
ном бележнику приликом закључивања прав-
ног посла или у повереном ванпарничном
поступку, то се настојало да се у пракси ова
процедура што више поједностави. Решење
за поједностављење изјашњења пореског
обвезника за сада је пронађено у томе да се
оно даје кроз један прописани формулар
који може да се односи на сва три пореза.
Наравно, у сваком конкретном случају цени
се ко је од странака порески обвезник и за
који порез, па се наведени формулар у складу
са тим и попуњава.
Закључак
Након тумачења свих претходно обрађе-
них законских новина у светлу примене до
сада постојећих, непромењених законских
одредби, јасно је да ће од сада бити потребно
да странке буду знатно упућеније у своје по-
реске обавезе које настају или престају у скла-
ду са Законом о порезима на имовину, као и
да наоружане тим претходним знањима при-
ступају јавном бележнику у циљу закључива-
ња правних послова или вођења оставинског
поступка. Ово неће бити потребно само из
разлога што, како смо већ споменули, јавни
бележник није порески саветник или заступ-
ник странака, већ и због тога што би услед
недовољног правног знања странке могле да
буду преклудиране за достављање одређених
података који би им ишли у корист у смислу
укидања или смањења пореске обавезе. Иако
би јавни бележници требало да поуче стран-
ке о постојању њихове обавезе да у року од
24 часа доставе исправу или одлуку преко
е-Шалтера, као и да у јавнобележничку ис-
праву, записник са рочишта или одлуку унесу
одговор на позив јавног бележника да доста-
ве своје изјашњење, у пракси ће бити тешко
изводљиво да јавни бележник дубље залази у
пореске последице исправе коју оверава или
одлуке коју доноси. Стога сматрамо да је од
велике важности приближити новоусвојене
законске измене што ширем кругу стручне и
опште јавности, све како би и у пракси био
остварен њихов циљ да допринесу бржем,
ефикаснијем и транспарентнијем поступку
утврђивања пореза.