У судској пракси до супротности између жеље детета и његовог најбољег интереса долази најчешће уколико се родитељи не споразумеју о заједничком вршењу родитељског права, па је спровођење одлуке суда за дете најтеже.
[pdfjs-viewer url=“https%3A%2F%2Fwww.legeartis.rs%2Fwp-content%2Fuploads%2F2020%2F01%2F999.pdf“ viewer_width=100% viewer_height=1360px fullscreen=true download=true print=true]
49
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
Жеље детета у супротности са
његовим најбољим интересом
У судској пракси
до супротности између жеље детета и његовог
најбољег интереса
долази најчешће уколико се родитељи не
споразумеју о заједничком
вршењу родитељског права, па је
спровођење одлуке суда за дете најтеже.
Породичним
законом Републике Ср-
бије („Сл. гласник РС”, бр. 18/2005,
72/11 и др. закон и 6/2015) уређују се:
брак и односи
у браку, односи
у ванбрачној
заједници,
односи
детета и родитеља, усвоје-
ње, хранитељство, старатељство, издржава-
ње, имовински односи
у породици, заштита
од насиља у породици, поступци у вези са
породичним
односима
и лично
име.
У спору за заштиту права детета Породичним
законом прописано је да је суд увек ду-
жан да се руководи најбољим интересом
детета, као и да омогући детету које је спо-
собно да непосредно
изрази своје мишљење.
Мишљење и жеље детета у наведеним спо-
ровима могу бити у супротности са његовим
најбољим интересом,
па је овај текст
посвећен
управо таквим ситуацијама са аспекта дуго-
годишње судске праксе,
изузимајући овај пут
спорове са елементима
насиља у породици и
разлозима за потпуно или делимично
лишење
родитељског права.
Одредбама Породичног
закона прописано
је да је свако дужан да се руководи најбољим
интересом
детета у свим активностима које
се њега тичу. Држава има обавезу да преду-
зима све потребне мере за заштиту детета
од занемаривања, од физичког, сексуалног
и
емоционалног злостављања
и од сваке врсте
експлоатације,
као и да поштује, штити и уна-
пређује права детета. Дете рођено ван брака
има једнака
права као дете рођено у браку, а
Весна Мартиновић,
судија Основог суда у Сомбору
усвојено дете има једнака
права према усвоји-
тељима као дете према родитељима. Држава
је дужна
да детету без родитељског старања
обезбеди
заштиту у породичној
средини увек
када је то могуће (члан
6. Породичног
зако-
на). Такође, наведеним законом прописано
је да родитељско право припада мајци и оцу
заједно,
тј. да су родитељи равноправни у
вршењу родитељског права (члан
7. Закона).
У судској пракси
родитељи већином занема-
ре поменуту одредбу Закона, па је веома тешко
допрети до суштине значаја мишљења и
жеље детета и најбољег интереса
детета, као
и мишљења детета спрам тренутне потребе
родитеља. То се првенствено односи
на си-
туацију када се оба родитеља постављају
за-
штитнички и сматрају да су баш он или она
особа којој треба поверити вршење родитељ-
ског права.
Породичним
законом прописано је право
детета да одржава личне
односе
са родитељем
који не врши самостално родитељско право,
односно
са којим не живи на истој адреси. У
судској пракси
наилази се на различите си-
туације приликом утврђивања аутентичног
мишљења и жеље мл. детета, као и најбољег
интереса
детета. Наиме, у неким случајевима
није могуће у потпуности поштовати мишље-
ње и жељу детета јер није у његовом интересу.
Понекад се исказано мишљење детета разли-
кује од његове жеље и најбољег интереса.
Ту
се може разликовати неколико ситуација у
зависности од узраста детета.
Најчешћи случај у судској пракси
је кад
дете није у могућности да вербализује своје
мишљење у узрасту кад није у стању да
вербално изрази своје мишљење и схвати
најбољи интерес,
а то су деца старости до
50
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
три године и предшколског
узраста, као и
нижих разреда основне школе.
Деца до десет година у пракси
најчешће
показују приврженост ка оба родитеља ако
је брачна
или ванбрачна
заједница
тек престала
и покренут судски поступак или пак
приврженост само једном
родитељу уколико
је заједница
живота родитеља престала
много
раније, а није успостављен
однос
блискости
и поверења са другим родитељем. У
овим приликама долази до кршења најбољег
интереса
детета, који се црпи из његовог пра-
ва да виђа оба родитеља, што је од значаја за
његов даљи раст и развој у друштвеним односима,
а посебно каснијим партнерским
односима,
како се то показало у пракси.
Про-
пуштањем да дете због поремећених партнерских
односа
гради однос
са другим родитељем
у супротности је са жељом и потребом детета,
као и његовим најбољим интересом.
Претходно
наведено односи
се на ситуаци-
ју када дете због узраста није у могућности да
вербализује своју жељу и вољу, па је пошто-
вање његових права првенствено поверено
центру
за социјални рад, а потом је даљи интерес
детета у ингеренцији суда. Дакле, по-
требно је успоставити минималне стандарде
за одржавање личних
контаката
родитеља и
детета како би се детету омогућио боравак
са оба родитеља, тако да због узраста не би
долазило до отуђења детета од другог роди-
теља. У пракси
се показало да је касније веома
тешко
успоставити односе
поверења и бли-
скости између родитеља и детета. У таквим
ситуацијама првенствено до изражаја долази
зрелост и спремност
родитеља да превазиђу
сопствене
несугласице и омогуће неометан
развој детета са оба родитеља.
Пре него што донесе одлуку о заштити
права детета или вршењу односно
лишењу
родитељског права, суд је дужан да затражи
налаз и стручно
мишљење од органа старатељства,
породичног
саветовалишта или
друге установе специјализоване за посредовање
у породичним
односима
(члан
270).
Орган старатељства, који код нас представља
Центар
за социјални рад, у смислу Породичног
закона врши послове заштите породице,
помоћи породици и старатељства. Органи-
зацију рада органа старатељства, стандарде
стручног
рада и садржај и начин вођења еви-
денције и документације
прописује мини-
стар надлежан за породичну
заштиту (члан
12). Орган старатељства је први који долази у
додир са децом и родитељима приликом свих
активности које се тичу детета и стога је зна-
чај опсервације
коју суду доставља
веома зна-
чајан. Наиме, орган старатељства изласком на
лице места стиче непосредан утисак о услови-
ма и међусобним односима
детета, родитеља
и евентуално
чланова
шире породичне
заједнице
ако у њој живе. Орган старатељства,
односно
радници
Центра
за социјални рад
најчешће, као и психолози
и педагози, утвр-
ђује да ли је дете које треба да изрази своје
мишљење способно за расуђивање, да форми-
ра своје мишљење и да га слободно
изрази, а
детету благовремено дају сва обавештења по-
требна за формирање истог (члан
65. ставови
1. и 2). Мишљењу детета мора да се посвети
дужна
пажња у свим питањима која га се тичу
и у свим поступцима у којима се одлучује о
његовим правима, у складу са годинама и ње-
говом зрелошћу (члан
65. став 3).
Приликом доношења одлуке судови се,
поред свих доказа изведених у току поступка,
првенствено ослањају на процене Центра
за социјални рад, како због стручног
знања
које поседују психолози
и педагози запосле-
ни у Центру
и прописаних кратких
рокова за
поступање у породичним
поступцима, тако и
због неадекватног простора и амбијента
у су-
довима у којима би деца непосредно
дала своју
изјаву поступајућем судији.
Суд и орган управе утврђују мишљење
детета у сарадњи са школским
психологом,
односно
органом старатељства, породичним
саветовалиштем или другом установом спе-
цијализованом за посредовање у породичним
односима,
у присуству лица које дете само
изабере (члан
65. став 6). У судској пракси
претежно
се срећу ситуације у којима дете
изражава мишљење у присуству родитеља
код ког тренутно борави, уз констатацију
Центра
за социјални рад да присутан родитељ
„не утиче на дете”. Став аутора је да
прибављање
аутентичног
мишљења детета
у присуству родитеља код ког дете живи или
тренутно борави није адекватно и аутентично,
као и да детету могу да се обезбеде
услови
51
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
за изражавање мишљења и без родитеља, уз
било коју другу блиску особу или стручног
радника.
У ситуацији кад је дете узраста кад није
у могућности да вербализује своју вољу
и жељу, а то је уобичајено до треће године
живота детета, судска пракса
је да се мајци
повери вршење самосталног родитељског
права, уз одржавање личних
контаката
са
оцем по међусобном договору родитеља.
Уколико суд одреди виђање мл. детета са
другим родитељем, а најчешће је то отац,
долази до честих несугласица међу родитељима
у вези са термином виђања детета због
ритма
храњења, спавања и евентуалних
насталих
здравствених тегоба код деце тог узраста,
као што је прехлада и слично.
У наведеним ситуацијама долази до нена-
мерног отуђења мл. детета од другог родите-
ља уколико се виђање са другим родитељем
не одвија по устаљеном ритму,
што није у нај-
бољем интересу
детета. Наиме, у савременим
условима живота оба родитеља су способна
да детету пруже адекватну бригу и негу, па уз-
раст детета не би требало да буде отежавајућа
околност да дете виђа и другог родитеља. На-
име, одређивањем редовног одржавања личних
односа
са родитељем код кога дете нема
пребивалиште од престанка заједнице
живо-
та брачних
или ванбрачних
партнера, брига
о мл. детету, без обзира на односе
бивших
партнера, ставља
се на прво место и издиже
изнад личних
интереса
родитеља. На овај на-
чин родитељима би од почетка
одвојеног жи-
вота, ма како то једној
од парничних
страна
било тешко,
требало ставити до знања да су
интереси
детета приоритет и да суд прили-
ком одлучивања првенствено води рачуна о
најбољем интересу
детета.
Друга најчешћа ситуација која се јавља
у
судској праси јесте када дете изражава своје
мишљење и жељу под утицајем чланова
домаћинства
у ком живи. Наиме, дете не жели
да изрази своје аутентично
мишљење и жељу
због лојалности према родитељу са којим
живи у домаћинству или породичној
заједници.
Најчешће су то случајеви када један
родитељ напусти заједничко
домаћинство и
заснује нову брачну
или ванбрачну
заједницу
или кад један родитељ, а најчешће је то мајка,
напусти породично
домаћинство и децу оста-
ви са оцем или у широј породичној
заједници,
са бабом и дедом, стрицем и стрином и слично,
а након стицања економске сигурности
инсистира на редовном одржавању личних
односа
са дететом. Наведене животне прили-
ке веома су тешке
у пракси,
с обзиром на то
да су деца преплављена
разноразним емоци-
јама, па њихово аутентично
мишљење тешко
може да се утврди због осећања повређености
и конфликта лојалности према члановима
домаћинства у ком живе, као и због жеље да
ипак виде и другог родитеља.
Уколико аутентична
воља детета у ова-
квим и сличним
ситуацијама не може са
сигурношћу да се утврди, неопходно
је одре-
дити виђање у контролисаним
условима
или било који други начин на који би детету
била пружена могућност да оствари своја за-
конска права и право на одржавање личних
контаката
са родитељем са којим не живи у
домаћинству без икаквог осећања кривице.
Свако поступање које није у складу са наведе-
ним може да доведе до кршења дечјих
права,
која су промовисана и Конвенцијом о дечјим
правима. Улога органа старатељства је веома
значајна и неопходна
када постоји одбијање
детета да виђа другог родитеља, што је у су-
протности са његовим интересима.
Иако ор-
гани старатељства у већини случајева немају
адекватне просторије за виђање мл. детета и
родитеља, њихово виђање доводи до унапре-
ђења родитељских
релација и капацитета и
омогућава детету правилан развој и сталност
у одржавању блискости са родитељем, без об-
зира на услове у којима се одвија.
Виђање детета са другим родитељем у
контролисаним
условима, без присутности
другог родитеља, омогућава успостављање
или реуспостављање
контакта
и унапређење
односа
поверења, сигурности и емотивне
блискости детета са родитељем, што је
од непроцењивог значаја. Осим тога, и интервенција
социјалних радника
и психолога
доприноси унапређењу вештина родитеља
приликом ових сусрета и помаже детету да
се ослободи терета лојалности и других не-
гативних осећања што виђа родитеља са ко-
јим није у домаћинству. Такође, на овај начин
органи старатељства благовремено могу да
52
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
процене ризик од прекида контакта
детета
са родитељем, што доприноси и ефикасно-
сти судског поступка, при чему се полази од
капацитета породице и потреба детета, константне
сарадње са судом и извештавања о
реализацији плана и мерама које је потребно
предузети у заштити права детета.
Трећа ситуација у судској пракси
је кад
дете најчешће у доба пубертета своје мишљење
и жељу изражава кроз бунт
према родитељима
или једном
родитељу, користећи
одредбе Закона да дете које је навршило 15.
годину живота и које је способно за расуђивање
може да одлучи са којим ће родитељем
живети.
Кад су у питању деца узраста десет и више
година, приликом давања налаза и мишљења
орган старатељства посебно мора да води ра-
чуна о примени члана
66. Породичног
зако-
на. Њим су прописане дужности
детета у том
смислу да је дужно
да родитељима помаже у
складу са својим годинама и зрелошћу, као и
да је дете које стиче зараду или има приходе
од имовине дужно
да делимично
подмирује
потребе свог издржавања, односно
издржава-
ња родитеља и малолетног брата односно
се-
стре, под условима одређеним овим законом,
а посебно када су у питању деца која имају
десет и више година. Та одредба се често за-
немарује код деце наведене доби.
Вршење родитељског права често је
спорно међу родитељима. Породичним
за-
коном прописано је да родитељи заједнички
и споразумно
врше родитељско право када
воде заједнички
живот или то чине и када не
воде заједнички
живот, ако закључе споразум
о заједничком
вршењу родитељског права и
ако суд процени да је тај споразум у најбољем
интересу
детета (члан
75. ставови 1. и 2).
Родитељи детета могу да сачине и споразум
о заједничком
вршењу родитељског
права под условима које прописује Породични
закон, којим се писмено саглашавају са тим
да ће родитељска права и дужности
обављати
заједнички,
међусобним споразумевањем,
које мора бити у најбољем интересу
детета.
Саставни део споразума о заједничком
врше-
њу родитељског права јесте и споразум о томе
шта ће се сматрати пребивалиштем детета
(члан
76. ставови 1. и 2).
Родитељи такође могу да сачине споразум
о самосталном вршењу родитељског права
сходно
члану
78. Породичног
закона, и то
споразум који обухвата споразум родитеља о
поверавању заједничког
детета једном
роди-
тељу, споразум о висини доприноса за издр-
жавање детета од другог родитеља и споразум
о начину одржавања личних
односа
детета са
другим родитељем. Споразумом о самостал-
ном вршењу родитељског права преноси се
вршење родитељског права на оног родитеља
коме је дете поверено. Родитељ који не врши
родитељско право има право и дужност
да
издржава дете, да са дететом одржава личне
односе
и да о питањима која битно ути-
чу на живот детета одлучује заједнички
и
споразумно
са родитељем који врши роди-
тељско право. Питањима која битно утичу на
живот детета, у смислу овог закона, сматрају
се нарочито: образовање детета, предузима-
ње већих медицинских
захвата над дететом,
промена пребивалишта детета и располагање
имовином детета велике вредности.
Одлуку
о вршењу родитељског права могу да донесу
родитељи споразумно,
тзв. споразумом роди-
теља о заједничком
или самосталном врше-
њу родитељског права, који се уноси у изреку
пресуде уколико суд процени да је споразум
у најбољем интересу
детета.
Одлуку о вршењу родитељског права доноси
суд ако родитељи нису закључили споразум
о вршењу родитељског права или суд
процени да њихов споразум није у најбољем
интересу
детета. Такође, одлуке о поверавању
заједничког
детета једном
родитељу, о
висини доприноса за издржавање од стране
другог родитеља и о начину одржавања
личних
односа
детета са другим родитељем
доноси суд. У случају кад суд донесе одлуку о
заједничком
или самосталном вршењу роди-
тељског права, а дете се не налази код родитеља
који треба да врши родитељско право, суд ће да
нареди да се дете одмах
преда родитељу који
треба да врши родитељско право (члан
272).
У судској пракси
до супротности између
жеље детета и његовог најбољег интереса
долази најчешће уколико се родитељи не
споразумеју о заједничком
вршењу родитељског
права, па је спровођење одлуке
суда за дете најтеже. Самостално вршење
53
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
родитељског права одређује се сходно
одред-
бама члана
77. Породичног
закона, и то у
следећим случајевима: кад један родитељ сам
врши родитељско право када је други роди-
тељ непознат или је умро, или је потпуно ли-
шен родитељског права, односно
пословне
способности; један родитељ сам врши роди-
тељско право када само он живи са дететом,
а суд још није донео одлуку о вршењу роди-
тељског права; један родитељ сам врши ро-
дитељско право на основу одлуке суда када
родитељи не воде заједнички
живот, а нису
закључили споразум о вршењу родитељског
права; један родитељ сам врши родитељско
право на основу одлуке суда када родитељи
не воде заједнички
живот, а закључили су
споразум о заједничком
или самосталном вр-
шењу родитељског права, али суд процени да
тај споразум није у најбољем интересу
дете-
та; један родитељ сам врши родитељско пра-
во на основу одлуке суда када родитељи не
воде заједнички
живот ако закључе споразум
о самосталном вршењу родитељског права и
ако суд процени да је тај споразум у најбољем
интересу
детета.
Најчешћа ситуација кад се виђање одвија
мимо интереса
детета, а у складу са жељом
детета јесте кад дете изражава своју жељу да
не виђа другог родитеља. То су ситуације кад
дете живи у породичној
заједници
са родите-
љем и блиским
сродницима
или само са ро-
дитељем и осећа лојалност према родитељу са
којим живи у домаћинству. У тим случајевима
деца су под утицајем чланова
породичне
заједнице
у којој живе или осећају кривицу
уколико, и поред мноштва
емоција, желе да
виде другог родитеља. Исто се дешава када у
домаћинству у ком живи дете чланови
дома-
ћинства из страха, повређености, непошто-
вања или одбојности према другом родитељу
или из неког другог разлога у негативном
контексту
говоре о другом родитељу или сво-
јим понашањем показују неодобравање, па
дете у тој ситуацији не изражава своју жељу
да виђа другог родитеља, већ то одбија без
јасног навођења разлога. Најчешћа формула-
ција на коју се наилази у датим опсервацијама
од стране органа старатељства јесте да „дете
не жели да виђа другог родитеља”, без ближег
удубљивања у разлоге за такво изражавање.
Поред свега, то су и ситуације када је дете
у домаћинству са једним
родитељем у ком су
јасно постављене
границе и очекивања, па дете
има одређене обавезе, а напунило је десет го-
дина живота, понекад и петнаест. Тада се по-
јави други родитељ и покушава да успостави
контакт
са дететом тако што се поставља
као
„пријатељ”, а не родитељ. То су посебно осе-
тљиве ситуације за дете. Период када је дете у
пубертету и има жељу за осамостаљивањем је-
сте и периоду у ком се јавља
могућност да дете
избегне
свакодневне
обавезе везане за одлазак
у школу,
ваннаставне активности, ограничење
излазака, одлазак у кладионице и слично.
Јасно дефинисање права и обавеза детета у
ситуацијама када родитељи живе одвојено од
самог раздвајања детета од другог родитеља
допринело би избегавању многих
спорних си-
туација са којима се касније суочавају центри
за социјални рад и судови, што се све непо-
вољно одражава на саме учеснике поступка,
а највише децу. Наиме, уколико се од почетка
детету не пружи могућност боравка у оба до-
маћинства родитеља, долази до различитих
утицаја на изградњу односа
мл. детета и дру-
гог родитеља, а тиме и на изражавање воље и
жеље у погледу вршења родитељског права и
одржавања личних
контаката
детета са дру-
гим родитељем које није у интересу
детета.
Породичним
законом прописано је да дете
има право на живот са родитељима. Право
детета да живи са родитељима и право да
се родитељи о њему старају пре свих других
прописано је чланом
60. Породичног
закона.
Истим чланом
прописано је да право детета
да живи са родитељима може да буде ограни-
чено само судском одлуком када је то у најбо-
љем интересу
детета. Дете које је навршило
петнаест година живота и способно је за ра-
суђивање може да одлучи о одржавању личних
односа
са родитељем са којим не живи
(члан
61. став 4). Дете које је способно да фор-
мира своје мишљење има право слободног
из-
ражавања тог мишљења, тако да има право да
благовремено добије сва обавештења која су
му потребна за формирање истог (члан
65).
Дете које је навршило десет година живота
слободно
и непосредно
може да изрази своје
мишљење у сваком судском и управном по-
ступку у коме се одлучује о његовим правима,
54
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
а само, односно
преко неког другог лица или
установе може да се обрати суду или органу
управе и затражи помоћ у остваривању свог
права на слободно
изражавање мишљења
(члан
65).
Суд и орган управе утврђују мишљење
детета у сарадњи са школским
психологом,
односно
органом старатељства, породичним
саветовалиштем или другом установом
специјализованом за посредовање у
породичним
односима,
у присуству лица
које дете само изабере (члан
65). Родитељ-
ско право изведено је из дужности
родите-
ља и постоји само у мери која је потребна за
заштиту личности,
права и интереса
детета,
док старање о детету обухвата: чување, поди-
зање, васпитавање, образовање, заступање,
издржавање, као и управљање
и располагање
имовином детета (чланови
67. и 68).
Дете које је навршило петнаест година
живота и способно је за расуђивање може да
одлучи са којим ће родитељем живети. Кад
дете напуни петнаест година живота, органи
старатељства не достављају
опсервацију,
по-
зивајући се на године детета и његово право
да одлучује са којим родитељем жели да живи
и на који начин да виђа другог родитеља. По
мишљењу аутора овог текста,
недостављање
опсервације
у случају кад дете има петнаест го-
дина у супротности је са интересима
детета. На-
име, деца узраста од петнаест година најчешће
се опредељују за живот са родитељем који не
поставља
јасне границе и погодује искључиво
жељи и вољи детета, што није увек и најбољи
интерес
детета. У судској пракси
деца прили-
ком давања свог мишљења искрено наводе да
им је лакше
да бораве у домаћинству родитеља
који не поставља
јасне границе, што је у директ-
ној супротности са интересом
детета.
Овакви случајеви дешавају се код деце у
пубертету, где се један од родитеља поставља
као „пријатељ” и не утврђује јасне гра-
нице при извршавању свакодневних
обавеза
у домаћинству и школи
и времену које дете
проводи ван школе,
тако да тиме погодује
тренутним тежњама и жељама детета за са-
мосталношћу, што је супротно интересима
детета. У таквим ситуацијама поставља
се
питање сврсисходности
рада државних орга-
на уколико се искључиво поштује изражено
мишљење детета које је очигледно
у супрот-
ности са његовим интересима.
Уз то, често се наилази и на ситуације кад
дете под утицајем других чланова
домаћинства
не вербализује своју аутентичну
вољу и
жељу коју природно
поседује за одржавањем
контакта
са родитељем са којим не живи, па
је у пракси
веома тешко
успоставити контакт
детета са другим родитељем. Неспорно
је утврђено у судској пракси
да деца показују
жељу и вољу за животом са оба родитеља.
На који начин ће се определити за живот са
једним
од родитеља за њих често представља
велики терет, имајући све претходно
наведе-
но у виду. У достављеним
извештајима органи
старатељства позивају се на изражено мишље-
ње и узраст детета, не ценећи шта је у најбољем
интересу
детета. Судови у таквим ситуацијама
прихватају извештај органа старатељства и до-
носе одлуку позивајући се на извештај органа
старатељства и дато мишљење детета, што није
најчешће и најбољи интерес
детета.
Дете често не жели да изрази своје мишљење
и природну
жељу за виђањем родитеља
код кога не живи због лојалности
према другом родитељу. Напомиње се да се
овде не говори о случајевима са елементима
насиља или разлозима за лишење родитељ-
ског права, што би била посебна тема. То су
ситуације кад се одржавање личних
контаката
детета са другим родитељем није одвијало у
одређеним интервалима,
односно
ретко
или
се нису видели дуже време, па није изграђен
однос
међусобног поверења и блискости из-
међу детета и другог родитеља. Насупрот
овако описаном односу
родитељ – дете, дете
је с друге стране изградило веома присан однос
са родитељем са којим живи у заједници,
па не жели да га повреди изражавајући своју
вољу да „жели” да виђа другог родитеља. Ту
долази до изражаја рад и стручност
превасходно
органа старатељства да препознају ова-
кве ситуације и да одреде период у ком би се
успоставила веза између детета и родитеља, а
потом би могла да буде донета правилна одлу-
ка суда у најбољем интересу
детета.
На основу свега претходно
изнетог, пошту-
јући раније наведена права детета, у судској
пракси
доносе се одлуке о вршењу родитељског
права сходно
израженом мишљењу
55
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
детета, поштујући дато мишљење, али је питање
колико исто одговара и најбољем интересу
детета кад се не одреди начин виђања
детета са другим родитељем. Тако може да
дође и до кршења најбољег интереса
детета јер
оно има право да одржава личне
односе
са ро-
дитељем са којим не живи, које му је загарантовано
Породичним
законом, чланом
61. став
1. Уз то је и у његовом најбољем интересу
за
правилно функционисање и одрастање, као и
за даље грађење односа
са будућим партнери-
ма, без обзира на године живота детета у време
доношења пресуде.
Право детета да одржава личне
односе
са
родитељем са којим не живи може да буде
ограничено само судском одлуком када је то
у најбољем интересу
детета, како је то одређено
чланом
61. Закона. Ову одредбу треба
посебно поштовати јер је најбољи интерес
детета да виђа оба родитеља, осим у случа-
јевима са елементима
насиља и разлозима за
лишење, који овде нису тема. Сви други слу-
чајеви, уколико постоји искрена жеља оба ро-
дитеља, по ставу аутора могу да се превазиђу
координираном сарадњом државних органа
и родитеља детета, уз поштовање дететових
тренутних капацитета и узраста. Уколико
дете не би виђало другог родитеља, дошло би
до кршења одредбе члана
62. став 1. Породичног
закона, који прописује да дете има право
на обезбеђење
најбољих могућих животних и
здравствених услова за свој правилан и пот-
пун развој, што је могуће само уз одржавање
личних
контаката
са оба родитеља.
Такође, Породичним
законом је прописано
да родитељи имају право и дужност
да чувају
и подижу дете тако што ће се лично
стара-
ти о његовом животу и здрављу,
а не смеју да
подвргавају дете понижавајућим поступцима
и казнама које вређају његово људско досто-
јанство и дужни
су да дете штите од таквих
поступака других лица. Поред тога, роди-
тељи не смеју да остављају
без надзора дете
предшколског
узраста, а могу привремено да
повере дете другом лицу само ако поменуто
лице испуњава услове за старатеља (члан
69).
Васпитање детета подразумева да родитељи
имају право и дужност
да са дететом развијају
однос
заснован на љубави, поверењу и узајамном
поштовању, као и да дете усмеравају ка
усвајању и поштовању вредности
емоцио-
налног, етичког и националног идентитета
своје породице и друштва (чл. 70). Образо-
вање детета подразумева да родитељи имају
дужност
да обезбеде
основно школовање
де-
тету, а о даљем образовању детета дужни
су
да се старају према својим могућностима, при
чему имају право да детету обезбеде
образо-
вање које је у складу са њиховим верским
и
етичким уверењима (члан
71. ставови 1. и 2).
На права и обавезе родитеља надовезана је и
дужност
суда да се, сходно
чл. 266. Породичног
закона, у спору за заштиту права детета
и у спору за вршење односно
лишење роди-
тељског права увек руководи најбољим интересом
детета. Такође, ако суд утврди да је
у наведеним споровима странка дете које је
способно да формира своје мишљење, дужан
је да се стара да дете благовремено добије сва
обавештења која су му потребна, да дозволи
детету да непосредно
изрази своје мишљење
и да мишљењу детета посвети дужну
пажњу
у складу са годинама и зрелошћу детета, као
и да мишљење детета утврди на начин и на
месту које је у складу са његовим годинама
и зрелошћу, осим ако би то очигледно
било у
супротности са најбољим интересом
детета.
Из претходно
описаног произлази да је
утврђивање аутентичног
мишљења детета и
његовог јасног изражавања веома захтеван
и одговоран посао како радника
Центра
за
социјални рад тако и судова, јер у супротном
њихова сврха не би оправдала своје постојање.
На основу свега реченог закључак је да се
вољи детета и условима у којима живи у са-
мом току поступка мора приступити савесно
и одговорно, са свим знањима која радници
Центра
за социјални рад поседују, с обзиром
на то да су они први у контакту
са родитељима
и децом када престане заједница
живота брачних
или ванбрачних
партнера. Након тога сле-
де и све расположиве могућности судова, који
су у обавези да се воде најбољим интересом
детета, без обзира на то колико су услови у
конкретним судовима отежавајући за прибављање
мишљења детета и његово изражава-
ње у датим околностима и колико су судски
поступак и разумевање истог тешки
за сваког
учесника породичног
спора, а посебно за дете.
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
Жеље детета у супротности са
његовим најбољим интересом
У судској пракси
до супротности између жеље детета и његовог
најбољег интереса
долази најчешће уколико се родитељи не
споразумеју о заједничком
вршењу родитељског права, па је
спровођење одлуке суда за дете најтеже.
Породичним
законом Републике Ср-
бије („Сл. гласник РС”, бр. 18/2005,
72/11 и др. закон и 6/2015) уређују се:
брак и односи
у браку, односи
у ванбрачној
заједници,
односи
детета и родитеља, усвоје-
ње, хранитељство, старатељство, издржава-
ње, имовински односи
у породици, заштита
од насиља у породици, поступци у вези са
породичним
односима
и лично
име.
У спору за заштиту права детета Породичним
законом прописано је да је суд увек ду-
жан да се руководи најбољим интересом
детета, као и да омогући детету које је спо-
собно да непосредно
изрази своје мишљење.
Мишљење и жеље детета у наведеним спо-
ровима могу бити у супротности са његовим
најбољим интересом,
па је овај текст
посвећен
управо таквим ситуацијама са аспекта дуго-
годишње судске праксе,
изузимајући овај пут
спорове са елементима
насиља у породици и
разлозима за потпуно или делимично
лишење
родитељског права.
Одредбама Породичног
закона прописано
је да је свако дужан да се руководи најбољим
интересом
детета у свим активностима које
се њега тичу. Држава има обавезу да преду-
зима све потребне мере за заштиту детета
од занемаривања, од физичког, сексуалног
и
емоционалног злостављања
и од сваке врсте
експлоатације,
као и да поштује, штити и уна-
пређује права детета. Дете рођено ван брака
има једнака
права као дете рођено у браку, а
Весна Мартиновић,
судија Основог суда у Сомбору
усвојено дете има једнака
права према усвоји-
тељима као дете према родитељима. Држава
је дужна
да детету без родитељског старања
обезбеди
заштиту у породичној
средини увек
када је то могуће (члан
6. Породичног
зако-
на). Такође, наведеним законом прописано
је да родитељско право припада мајци и оцу
заједно,
тј. да су родитељи равноправни у
вршењу родитељског права (члан
7. Закона).
У судској пракси
родитељи већином занема-
ре поменуту одредбу Закона, па је веома тешко
допрети до суштине значаја мишљења и
жеље детета и најбољег интереса
детета, као
и мишљења детета спрам тренутне потребе
родитеља. То се првенствено односи
на си-
туацију када се оба родитеља постављају
за-
штитнички и сматрају да су баш он или она
особа којој треба поверити вршење родитељ-
ског права.
Породичним
законом прописано је право
детета да одржава личне
односе
са родитељем
који не врши самостално родитељско право,
односно
са којим не живи на истој адреси. У
судској пракси
наилази се на различите си-
туације приликом утврђивања аутентичног
мишљења и жеље мл. детета, као и најбољег
интереса
детета. Наиме, у неким случајевима
није могуће у потпуности поштовати мишље-
ње и жељу детета јер није у његовом интересу.
Понекад се исказано мишљење детета разли-
кује од његове жеље и најбољег интереса.
Ту
се може разликовати неколико ситуација у
зависности од узраста детета.
Најчешћи случај у судској пракси
је кад
дете није у могућности да вербализује своје
мишљење у узрасту кад није у стању да
вербално изрази своје мишљење и схвати
најбољи интерес,
а то су деца старости до
50
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
три године и предшколског
узраста, као и
нижих разреда основне школе.
Деца до десет година у пракси
најчешће
показују приврженост ка оба родитеља ако
је брачна
или ванбрачна
заједница
тек престала
и покренут судски поступак или пак
приврженост само једном
родитељу уколико
је заједница
живота родитеља престала
много
раније, а није успостављен
однос
блискости
и поверења са другим родитељем. У
овим приликама долази до кршења најбољег
интереса
детета, који се црпи из његовог пра-
ва да виђа оба родитеља, што је од значаја за
његов даљи раст и развој у друштвеним односима,
а посебно каснијим партнерским
односима,
како се то показало у пракси.
Про-
пуштањем да дете због поремећених партнерских
односа
гради однос
са другим родитељем
у супротности је са жељом и потребом детета,
као и његовим најбољим интересом.
Претходно
наведено односи
се на ситуаци-
ју када дете због узраста није у могућности да
вербализује своју жељу и вољу, па је пошто-
вање његових права првенствено поверено
центру
за социјални рад, а потом је даљи интерес
детета у ингеренцији суда. Дакле, по-
требно је успоставити минималне стандарде
за одржавање личних
контаката
родитеља и
детета како би се детету омогућио боравак
са оба родитеља, тако да због узраста не би
долазило до отуђења детета од другог роди-
теља. У пракси
се показало да је касније веома
тешко
успоставити односе
поверења и бли-
скости између родитеља и детета. У таквим
ситуацијама првенствено до изражаја долази
зрелост и спремност
родитеља да превазиђу
сопствене
несугласице и омогуће неометан
развој детета са оба родитеља.
Пре него што донесе одлуку о заштити
права детета или вршењу односно
лишењу
родитељског права, суд је дужан да затражи
налаз и стручно
мишљење од органа старатељства,
породичног
саветовалишта или
друге установе специјализоване за посредовање
у породичним
односима
(члан
270).
Орган старатељства, који код нас представља
Центар
за социјални рад, у смислу Породичног
закона врши послове заштите породице,
помоћи породици и старатељства. Органи-
зацију рада органа старатељства, стандарде
стручног
рада и садржај и начин вођења еви-
денције и документације
прописује мини-
стар надлежан за породичну
заштиту (члан
12). Орган старатељства је први који долази у
додир са децом и родитељима приликом свих
активности које се тичу детета и стога је зна-
чај опсервације
коју суду доставља
веома зна-
чајан. Наиме, орган старатељства изласком на
лице места стиче непосредан утисак о услови-
ма и међусобним односима
детета, родитеља
и евентуално
чланова
шире породичне
заједнице
ако у њој живе. Орган старатељства,
односно
радници
Центра
за социјални рад
најчешће, као и психолози
и педагози, утвр-
ђује да ли је дете које треба да изрази своје
мишљење способно за расуђивање, да форми-
ра своје мишљење и да га слободно
изрази, а
детету благовремено дају сва обавештења по-
требна за формирање истог (члан
65. ставови
1. и 2). Мишљењу детета мора да се посвети
дужна
пажња у свим питањима која га се тичу
и у свим поступцима у којима се одлучује о
његовим правима, у складу са годинама и ње-
говом зрелошћу (члан
65. став 3).
Приликом доношења одлуке судови се,
поред свих доказа изведених у току поступка,
првенствено ослањају на процене Центра
за социјални рад, како због стручног
знања
које поседују психолози
и педагози запосле-
ни у Центру
и прописаних кратких
рокова за
поступање у породичним
поступцима, тако и
због неадекватног простора и амбијента
у су-
довима у којима би деца непосредно
дала своју
изјаву поступајућем судији.
Суд и орган управе утврђују мишљење
детета у сарадњи са школским
психологом,
односно
органом старатељства, породичним
саветовалиштем или другом установом спе-
цијализованом за посредовање у породичним
односима,
у присуству лица које дете само
изабере (члан
65. став 6). У судској пракси
претежно
се срећу ситуације у којима дете
изражава мишљење у присуству родитеља
код ког тренутно борави, уз констатацију
Центра
за социјални рад да присутан родитељ
„не утиче на дете”. Став аутора је да
прибављање
аутентичног
мишљења детета
у присуству родитеља код ког дете живи или
тренутно борави није адекватно и аутентично,
као и да детету могу да се обезбеде
услови
51
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
за изражавање мишљења и без родитеља, уз
било коју другу блиску особу или стручног
радника.
У ситуацији кад је дете узраста кад није
у могућности да вербализује своју вољу
и жељу, а то је уобичајено до треће године
живота детета, судска пракса
је да се мајци
повери вршење самосталног родитељског
права, уз одржавање личних
контаката
са
оцем по међусобном договору родитеља.
Уколико суд одреди виђање мл. детета са
другим родитељем, а најчешће је то отац,
долази до честих несугласица међу родитељима
у вези са термином виђања детета због
ритма
храњења, спавања и евентуалних
насталих
здравствених тегоба код деце тог узраста,
као што је прехлада и слично.
У наведеним ситуацијама долази до нена-
мерног отуђења мл. детета од другог родите-
ља уколико се виђање са другим родитељем
не одвија по устаљеном ритму,
што није у нај-
бољем интересу
детета. Наиме, у савременим
условима живота оба родитеља су способна
да детету пруже адекватну бригу и негу, па уз-
раст детета не би требало да буде отежавајућа
околност да дете виђа и другог родитеља. На-
име, одређивањем редовног одржавања личних
односа
са родитељем код кога дете нема
пребивалиште од престанка заједнице
живо-
та брачних
или ванбрачних
партнера, брига
о мл. детету, без обзира на односе
бивших
партнера, ставља
се на прво место и издиже
изнад личних
интереса
родитеља. На овај на-
чин родитељима би од почетка
одвојеног жи-
вота, ма како то једној
од парничних
страна
било тешко,
требало ставити до знања да су
интереси
детета приоритет и да суд прили-
ком одлучивања првенствено води рачуна о
најбољем интересу
детета.
Друга најчешћа ситуација која се јавља
у
судској праси јесте када дете изражава своје
мишљење и жељу под утицајем чланова
домаћинства
у ком живи. Наиме, дете не жели
да изрази своје аутентично
мишљење и жељу
због лојалности према родитељу са којим
живи у домаћинству или породичној
заједници.
Најчешће су то случајеви када један
родитељ напусти заједничко
домаћинство и
заснује нову брачну
или ванбрачну
заједницу
или кад један родитељ, а најчешће је то мајка,
напусти породично
домаћинство и децу оста-
ви са оцем или у широј породичној
заједници,
са бабом и дедом, стрицем и стрином и слично,
а након стицања економске сигурности
инсистира на редовном одржавању личних
односа
са дететом. Наведене животне прили-
ке веома су тешке
у пракси,
с обзиром на то
да су деца преплављена
разноразним емоци-
јама, па њихово аутентично
мишљење тешко
може да се утврди због осећања повређености
и конфликта лојалности према члановима
домаћинства у ком живе, као и због жеље да
ипак виде и другог родитеља.
Уколико аутентична
воља детета у ова-
квим и сличним
ситуацијама не може са
сигурношћу да се утврди, неопходно
је одре-
дити виђање у контролисаним
условима
или било који други начин на који би детету
била пружена могућност да оствари своја за-
конска права и право на одржавање личних
контаката
са родитељем са којим не живи у
домаћинству без икаквог осећања кривице.
Свако поступање које није у складу са наведе-
ним може да доведе до кршења дечјих
права,
која су промовисана и Конвенцијом о дечјим
правима. Улога органа старатељства је веома
значајна и неопходна
када постоји одбијање
детета да виђа другог родитеља, што је у су-
протности са његовим интересима.
Иако ор-
гани старатељства у већини случајева немају
адекватне просторије за виђање мл. детета и
родитеља, њихово виђање доводи до унапре-
ђења родитељских
релација и капацитета и
омогућава детету правилан развој и сталност
у одржавању блискости са родитељем, без об-
зира на услове у којима се одвија.
Виђање детета са другим родитељем у
контролисаним
условима, без присутности
другог родитеља, омогућава успостављање
или реуспостављање
контакта
и унапређење
односа
поверења, сигурности и емотивне
блискости детета са родитељем, што је
од непроцењивог значаја. Осим тога, и интервенција
социјалних радника
и психолога
доприноси унапређењу вештина родитеља
приликом ових сусрета и помаже детету да
се ослободи терета лојалности и других не-
гативних осећања што виђа родитеља са ко-
јим није у домаћинству. Такође, на овај начин
органи старатељства благовремено могу да
52
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
процене ризик од прекида контакта
детета
са родитељем, што доприноси и ефикасно-
сти судског поступка, при чему се полази од
капацитета породице и потреба детета, константне
сарадње са судом и извештавања о
реализацији плана и мерама које је потребно
предузети у заштити права детета.
Трећа ситуација у судској пракси
је кад
дете најчешће у доба пубертета своје мишљење
и жељу изражава кроз бунт
према родитељима
или једном
родитељу, користећи
одредбе Закона да дете које је навршило 15.
годину живота и које је способно за расуђивање
може да одлучи са којим ће родитељем
живети.
Кад су у питању деца узраста десет и више
година, приликом давања налаза и мишљења
орган старатељства посебно мора да води ра-
чуна о примени члана
66. Породичног
зако-
на. Њим су прописане дужности
детета у том
смислу да је дужно
да родитељима помаже у
складу са својим годинама и зрелошћу, као и
да је дете које стиче зараду или има приходе
од имовине дужно
да делимично
подмирује
потребе свог издржавања, односно
издржава-
ња родитеља и малолетног брата односно
се-
стре, под условима одређеним овим законом,
а посебно када су у питању деца која имају
десет и више година. Та одредба се често за-
немарује код деце наведене доби.
Вршење родитељског права често је
спорно међу родитељима. Породичним
за-
коном прописано је да родитељи заједнички
и споразумно
врше родитељско право када
воде заједнички
живот или то чине и када не
воде заједнички
живот, ако закључе споразум
о заједничком
вршењу родитељског права и
ако суд процени да је тај споразум у најбољем
интересу
детета (члан
75. ставови 1. и 2).
Родитељи детета могу да сачине и споразум
о заједничком
вршењу родитељског
права под условима које прописује Породични
закон, којим се писмено саглашавају са тим
да ће родитељска права и дужности
обављати
заједнички,
међусобним споразумевањем,
које мора бити у најбољем интересу
детета.
Саставни део споразума о заједничком
врше-
њу родитељског права јесте и споразум о томе
шта ће се сматрати пребивалиштем детета
(члан
76. ставови 1. и 2).
Родитељи такође могу да сачине споразум
о самосталном вршењу родитељског права
сходно
члану
78. Породичног
закона, и то
споразум који обухвата споразум родитеља о
поверавању заједничког
детета једном
роди-
тељу, споразум о висини доприноса за издр-
жавање детета од другог родитеља и споразум
о начину одржавања личних
односа
детета са
другим родитељем. Споразумом о самостал-
ном вршењу родитељског права преноси се
вршење родитељског права на оног родитеља
коме је дете поверено. Родитељ који не врши
родитељско право има право и дужност
да
издржава дете, да са дететом одржава личне
односе
и да о питањима која битно ути-
чу на живот детета одлучује заједнички
и
споразумно
са родитељем који врши роди-
тељско право. Питањима која битно утичу на
живот детета, у смислу овог закона, сматрају
се нарочито: образовање детета, предузима-
ње већих медицинских
захвата над дететом,
промена пребивалишта детета и располагање
имовином детета велике вредности.
Одлуку
о вршењу родитељског права могу да донесу
родитељи споразумно,
тзв. споразумом роди-
теља о заједничком
или самосталном врше-
њу родитељског права, који се уноси у изреку
пресуде уколико суд процени да је споразум
у најбољем интересу
детета.
Одлуку о вршењу родитељског права доноси
суд ако родитељи нису закључили споразум
о вршењу родитељског права или суд
процени да њихов споразум није у најбољем
интересу
детета. Такође, одлуке о поверавању
заједничког
детета једном
родитељу, о
висини доприноса за издржавање од стране
другог родитеља и о начину одржавања
личних
односа
детета са другим родитељем
доноси суд. У случају кад суд донесе одлуку о
заједничком
или самосталном вршењу роди-
тељског права, а дете се не налази код родитеља
који треба да врши родитељско право, суд ће да
нареди да се дете одмах
преда родитељу који
треба да врши родитељско право (члан
272).
У судској пракси
до супротности између
жеље детета и његовог најбољег интереса
долази најчешће уколико се родитељи не
споразумеју о заједничком
вршењу родитељског
права, па је спровођење одлуке
суда за дете најтеже. Самостално вршење
53
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
родитељског права одређује се сходно
одред-
бама члана
77. Породичног
закона, и то у
следећим случајевима: кад један родитељ сам
врши родитељско право када је други роди-
тељ непознат или је умро, или је потпуно ли-
шен родитељског права, односно
пословне
способности; један родитељ сам врши роди-
тељско право када само он живи са дететом,
а суд још није донео одлуку о вршењу роди-
тељског права; један родитељ сам врши ро-
дитељско право на основу одлуке суда када
родитељи не воде заједнички
живот, а нису
закључили споразум о вршењу родитељског
права; један родитељ сам врши родитељско
право на основу одлуке суда када родитељи
не воде заједнички
живот, а закључили су
споразум о заједничком
или самосталном вр-
шењу родитељског права, али суд процени да
тај споразум није у најбољем интересу
дете-
та; један родитељ сам врши родитељско пра-
во на основу одлуке суда када родитељи не
воде заједнички
живот ако закључе споразум
о самосталном вршењу родитељског права и
ако суд процени да је тај споразум у најбољем
интересу
детета.
Најчешћа ситуација кад се виђање одвија
мимо интереса
детета, а у складу са жељом
детета јесте кад дете изражава своју жељу да
не виђа другог родитеља. То су ситуације кад
дете живи у породичној
заједници
са родите-
љем и блиским
сродницима
или само са ро-
дитељем и осећа лојалност према родитељу са
којим живи у домаћинству. У тим случајевима
деца су под утицајем чланова
породичне
заједнице
у којој живе или осећају кривицу
уколико, и поред мноштва
емоција, желе да
виде другог родитеља. Исто се дешава када у
домаћинству у ком живи дете чланови
дома-
ћинства из страха, повређености, непошто-
вања или одбојности према другом родитељу
или из неког другог разлога у негативном
контексту
говоре о другом родитељу или сво-
јим понашањем показују неодобравање, па
дете у тој ситуацији не изражава своју жељу
да виђа другог родитеља, већ то одбија без
јасног навођења разлога. Најчешћа формула-
ција на коју се наилази у датим опсервацијама
од стране органа старатељства јесте да „дете
не жели да виђа другог родитеља”, без ближег
удубљивања у разлоге за такво изражавање.
Поред свега, то су и ситуације када је дете
у домаћинству са једним
родитељем у ком су
јасно постављене
границе и очекивања, па дете
има одређене обавезе, а напунило је десет го-
дина живота, понекад и петнаест. Тада се по-
јави други родитељ и покушава да успостави
контакт
са дететом тако што се поставља
као
„пријатељ”, а не родитељ. То су посебно осе-
тљиве ситуације за дете. Период када је дете у
пубертету и има жељу за осамостаљивањем је-
сте и периоду у ком се јавља
могућност да дете
избегне
свакодневне
обавезе везане за одлазак
у школу,
ваннаставне активности, ограничење
излазака, одлазак у кладионице и слично.
Јасно дефинисање права и обавеза детета у
ситуацијама када родитељи живе одвојено од
самог раздвајања детета од другог родитеља
допринело би избегавању многих
спорних си-
туација са којима се касније суочавају центри
за социјални рад и судови, што се све непо-
вољно одражава на саме учеснике поступка,
а највише децу. Наиме, уколико се од почетка
детету не пружи могућност боравка у оба до-
маћинства родитеља, долази до различитих
утицаја на изградњу односа
мл. детета и дру-
гог родитеља, а тиме и на изражавање воље и
жеље у погледу вршења родитељског права и
одржавања личних
контаката
детета са дру-
гим родитељем које није у интересу
детета.
Породичним
законом прописано је да дете
има право на живот са родитељима. Право
детета да живи са родитељима и право да
се родитељи о њему старају пре свих других
прописано је чланом
60. Породичног
закона.
Истим чланом
прописано је да право детета
да живи са родитељима може да буде ограни-
чено само судском одлуком када је то у најбо-
љем интересу
детета. Дете које је навршило
петнаест година живота и способно је за ра-
суђивање може да одлучи о одржавању личних
односа
са родитељем са којим не живи
(члан
61. став 4). Дете које је способно да фор-
мира своје мишљење има право слободног
из-
ражавања тог мишљења, тако да има право да
благовремено добије сва обавештења која су
му потребна за формирање истог (члан
65).
Дете које је навршило десет година живота
слободно
и непосредно
може да изрази своје
мишљење у сваком судском и управном по-
ступку у коме се одлучује о његовим правима,
54
LEGE ARTIS ● ПРОПИСИ У ПРАКСИ ГРАЂАНСКО ПРАВО
а само, односно
преко неког другог лица или
установе може да се обрати суду или органу
управе и затражи помоћ у остваривању свог
права на слободно
изражавање мишљења
(члан
65).
Суд и орган управе утврђују мишљење
детета у сарадњи са школским
психологом,
односно
органом старатељства, породичним
саветовалиштем или другом установом
специјализованом за посредовање у
породичним
односима,
у присуству лица
које дете само изабере (члан
65). Родитељ-
ско право изведено је из дужности
родите-
ља и постоји само у мери која је потребна за
заштиту личности,
права и интереса
детета,
док старање о детету обухвата: чување, поди-
зање, васпитавање, образовање, заступање,
издржавање, као и управљање
и располагање
имовином детета (чланови
67. и 68).
Дете које је навршило петнаест година
живота и способно је за расуђивање може да
одлучи са којим ће родитељем живети. Кад
дете напуни петнаест година живота, органи
старатељства не достављају
опсервацију,
по-
зивајући се на године детета и његово право
да одлучује са којим родитељем жели да живи
и на који начин да виђа другог родитеља. По
мишљењу аутора овог текста,
недостављање
опсервације
у случају кад дете има петнаест го-
дина у супротности је са интересима
детета. На-
име, деца узраста од петнаест година најчешће
се опредељују за живот са родитељем који не
поставља
јасне границе и погодује искључиво
жељи и вољи детета, што није увек и најбољи
интерес
детета. У судској пракси
деца прили-
ком давања свог мишљења искрено наводе да
им је лакше
да бораве у домаћинству родитеља
који не поставља
јасне границе, што је у директ-
ној супротности са интересом
детета.
Овакви случајеви дешавају се код деце у
пубертету, где се један од родитеља поставља
као „пријатељ” и не утврђује јасне гра-
нице при извршавању свакодневних
обавеза
у домаћинству и школи
и времену које дете
проводи ван школе,
тако да тиме погодује
тренутним тежњама и жељама детета за са-
мосталношћу, што је супротно интересима
детета. У таквим ситуацијама поставља
се
питање сврсисходности
рада државних орга-
на уколико се искључиво поштује изражено
мишљење детета које је очигледно
у супрот-
ности са његовим интересима.
Уз то, често се наилази и на ситуације кад
дете под утицајем других чланова
домаћинства
не вербализује своју аутентичну
вољу и
жељу коју природно
поседује за одржавањем
контакта
са родитељем са којим не живи, па
је у пракси
веома тешко
успоставити контакт
детета са другим родитељем. Неспорно
је утврђено у судској пракси
да деца показују
жељу и вољу за животом са оба родитеља.
На који начин ће се определити за живот са
једним
од родитеља за њих често представља
велики терет, имајући све претходно
наведе-
но у виду. У достављеним
извештајима органи
старатељства позивају се на изражено мишље-
ње и узраст детета, не ценећи шта је у најбољем
интересу
детета. Судови у таквим ситуацијама
прихватају извештај органа старатељства и до-
носе одлуку позивајући се на извештај органа
старатељства и дато мишљење детета, што није
најчешће и најбољи интерес
детета.
Дете често не жели да изрази своје мишљење
и природну
жељу за виђањем родитеља
код кога не живи због лојалности
према другом родитељу. Напомиње се да се
овде не говори о случајевима са елементима
насиља или разлозима за лишење родитељ-
ског права, што би била посебна тема. То су
ситуације кад се одржавање личних
контаката
детета са другим родитељем није одвијало у
одређеним интервалима,
односно
ретко
или
се нису видели дуже време, па није изграђен
однос
међусобног поверења и блискости из-
међу детета и другог родитеља. Насупрот
овако описаном односу
родитељ – дете, дете
је с друге стране изградило веома присан однос
са родитељем са којим живи у заједници,
па не жели да га повреди изражавајући своју
вољу да „жели” да виђа другог родитеља. Ту
долази до изражаја рад и стручност
превасходно
органа старатељства да препознају ова-
кве ситуације и да одреде период у ком би се
успоставила веза између детета и родитеља, а
потом би могла да буде донета правилна одлу-
ка суда у најбољем интересу
детета.
На основу свега претходно
изнетог, пошту-
јући раније наведена права детета, у судској
пракси
доносе се одлуке о вршењу родитељског
права сходно
израженом мишљењу
55
ГРАЂАНСКО ПРАВО LEGE ARTIS ● ЈАНУАР 2020.
детета, поштујући дато мишљење, али је питање
колико исто одговара и најбољем интересу
детета кад се не одреди начин виђања
детета са другим родитељем. Тако може да
дође и до кршења најбољег интереса
детета јер
оно има право да одржава личне
односе
са ро-
дитељем са којим не живи, које му је загарантовано
Породичним
законом, чланом
61. став
1. Уз то је и у његовом најбољем интересу
за
правилно функционисање и одрастање, као и
за даље грађење односа
са будућим партнери-
ма, без обзира на године живота детета у време
доношења пресуде.
Право детета да одржава личне
односе
са
родитељем са којим не живи може да буде
ограничено само судском одлуком када је то
у најбољем интересу
детета, како је то одређено
чланом
61. Закона. Ову одредбу треба
посебно поштовати јер је најбољи интерес
детета да виђа оба родитеља, осим у случа-
јевима са елементима
насиља и разлозима за
лишење, који овде нису тема. Сви други слу-
чајеви, уколико постоји искрена жеља оба ро-
дитеља, по ставу аутора могу да се превазиђу
координираном сарадњом државних органа
и родитеља детета, уз поштовање дететових
тренутних капацитета и узраста. Уколико
дете не би виђало другог родитеља, дошло би
до кршења одредбе члана
62. став 1. Породичног
закона, који прописује да дете има право
на обезбеђење
најбољих могућих животних и
здравствених услова за свој правилан и пот-
пун развој, што је могуће само уз одржавање
личних
контаката
са оба родитеља.
Такође, Породичним
законом је прописано
да родитељи имају право и дужност
да чувају
и подижу дете тако што ће се лично
стара-
ти о његовом животу и здрављу,
а не смеју да
подвргавају дете понижавајућим поступцима
и казнама које вређају његово људско досто-
јанство и дужни
су да дете штите од таквих
поступака других лица. Поред тога, роди-
тељи не смеју да остављају
без надзора дете
предшколског
узраста, а могу привремено да
повере дете другом лицу само ако поменуто
лице испуњава услове за старатеља (члан
69).
Васпитање детета подразумева да родитељи
имају право и дужност
да са дететом развијају
однос
заснован на љубави, поверењу и узајамном
поштовању, као и да дете усмеравају ка
усвајању и поштовању вредности
емоцио-
налног, етичког и националног идентитета
своје породице и друштва (чл. 70). Образо-
вање детета подразумева да родитељи имају
дужност
да обезбеде
основно школовање
де-
тету, а о даљем образовању детета дужни
су
да се старају према својим могућностима, при
чему имају право да детету обезбеде
образо-
вање које је у складу са њиховим верским
и
етичким уверењима (члан
71. ставови 1. и 2).
На права и обавезе родитеља надовезана је и
дужност
суда да се, сходно
чл. 266. Породичног
закона, у спору за заштиту права детета
и у спору за вршење односно
лишење роди-
тељског права увек руководи најбољим интересом
детета. Такође, ако суд утврди да је
у наведеним споровима странка дете које је
способно да формира своје мишљење, дужан
је да се стара да дете благовремено добије сва
обавештења која су му потребна, да дозволи
детету да непосредно
изрази своје мишљење
и да мишљењу детета посвети дужну
пажњу
у складу са годинама и зрелошћу детета, као
и да мишљење детета утврди на начин и на
месту које је у складу са његовим годинама
и зрелошћу, осим ако би то очигледно
било у
супротности са најбољим интересом
детета.
Из претходно
описаног произлази да је
утврђивање аутентичног
мишљења детета и
његовог јасног изражавања веома захтеван
и одговоран посао како радника
Центра
за
социјални рад тако и судова, јер у супротном
њихова сврха не би оправдала своје постојање.
На основу свега реченог закључак је да се
вољи детета и условима у којима живи у са-
мом току поступка мора приступити савесно
и одговорно, са свим знањима која радници
Центра
за социјални рад поседују, с обзиром
на то да су они први у контакту
са родитељима
и децом када престане заједница
живота брачних
или ванбрачних
партнера. Након тога сле-
де и све расположиве могућности судова, који
су у обавези да се воде најбољим интересом
детета, без обзира на то колико су услови у
конкретним судовима отежавајући за прибављање
мишљења детета и његово изражава-
ње у датим околностима и колико су судски
поступак и разумевање истог тешки
за сваког
учесника породичног
спора, а посебно за дете.