ISSN 2406-1085

Ознака: Послодавац

  • Шта доноси нови Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе

    Влада Републике Србије, Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина Србије и репрезентативни синдикат – Синдикат управе Србије, као учесници, закључили су Посебан колективни уговор за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС”, бр. 38/2019 – даље: ПКУ), који је објављен 31. маја 2019. године, ступио је на снагу даном објављивања, а примењиваће се три године од дана ступања на снагу.

     УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

    С обзиром на то да се на запослене у Покрајини примењује Колективни уговор за органе Аутономне Покрајине Војводине („Сл. лист АПВ”, бр. 58/2018 и 4/2019 – Анекс), измењено је значење појмова „запослени” и „послодавац”:

    Запослени, у смислу ПКУ, јесу лица која су у складу са законом засновала радни однос у органима јединица локалне самоуправе, градских општина, службама и организацијама које оснива надлежни орган јединице локалне самоуправе и градске општине.

    Послодавац, у смислу овог уговора је јединица локалне самоуправе.

    У делу који се односи на закључивање колективног уговора код послодавца одредбе ПКУ-а усаглашене су са одредбама Закона којима је прописано да колективни уговор у име послодавца закључује председник општине/градоначелник.

    РАДНИ ОДНОСИ

    Новину представља одредба која се односи на обавезу послодавца у погледу пријема у радни однос на одређено време лица које је у ранијем периоду обављало послове код послодавца. У том случају послодавац је нарочито дужан да оцени начин на који је поменуто лице испуњавало своје радне обавезе.

    Новину у ПКУ-у представља овлашћење представника репрезентативног синдиката код послодавца да присуствује састанцима послодавца на којима се разматрају питања везана за материјални и радноправни статус запослених.

    СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ

    Чланом 11. ПКУ-а утврђено је да запослени кога послодавац упити на стручно оспособљавање и усавршавање има право на плату за време одсуства са обављања послова свог радног места, док се налази на стручном усавршавању, као и на накнаду трошкова стручног усавршавања, котизације и набавке уџбеника.

    Службеник који заврши додатно образовање које му је омогућио послодавац, у складу са чланом 12. ПКУ-а, премешта се на непопуњено радно место разврстано у најниже звање за степен образовања који је стекао додатним образовањем. Осим тога, службеник који је од стране и о трошку послодавца завршио додатно образовање, а у року од годину дана од дана окончања образовања не буде премештен на непопуњено радно место, нема обавезу да остане у радном односу код послодавац нити да надокнади трошкове образовања, осим ако законом није другачије утврђено.

    РАДНО ВРЕМЕ

    У складу са ПКУ-ом, распоред радног времена утврђује се за најмање четири недеље (а не четири недеље искључиво) и објављује се најмање десет дана пре почетка примене. Од овог правила постоји и изузетак, односно могуће је да распоред радног времена запосленог буде промењен и пре истека рока од десет дана од дана обавештавања, али ни тада рок не може бити краћи од 48 часова.

    У погледу скраћеног радног времена није било измена у односу на претходни ПКУ.

    ОДМОРИ И ОДСУСТВА

    Преузета је одредба из члана 64. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење) о запосленом који ради најмање шест часова дневно и који има право на одмор у току дневног рада у трајању од тридесет минута.

    Време одмора у току дневног рада рачуна се у радно време, а експлицитно је прописано да запослени за наведено време може да напушта радно место и службене просторије послодавца.

    У односу на мерила за утврђивање дужине годишњег одмора која су била прописана претходним ПКУ-ом, измене су учињене у погледу критеријума који се односи на допринос на раду, а последица су усаглашавања са изменама Закона које се односе на оцењивање службеника и врсте оцена:

    1) По основу доприноса на раду:

    (1) службенику са оценом „истиче се” – за 5 радних дана,

    (2) службенику са оценом „добар” – за 3 радна дана,

    (3) намештенику који је остварио резултате рада – 3 радна дана.

    Подтачкама (1) и (2) усаглашене су одредбе ПКУ-а са изменама Закона у погледу врсте оцена, док је подтачком (3) прецизирано да се она односи на намештеника који је остварио резултате рада, па му по овом основу сада припада увећање за три радна дана. Прописано је да руководилац прати рад намештеника и у годишњем извештају о његовом раду, који доноси до краја децембра текуће године за ту годину, утврђује да ли је намештеник остварио резултате рада.

    Претходни ПКУ предвиђао је следећа мерила за утврђивање дужине годишњег одмора 1) по основу доприноса на раду:

    (1) запосленом који се нарочито истакао на раду – за 5 радних дана,

    (2) запосленом који се истакао на раду – за 3 радна дана,

    (3) запосленом који је остварио стандардни учинак на раду – 1 радни дан.

    Измењен је и начин достављања решења о коришћењу годишњег одмора. Према раније важећем решењу послодавац је запосленом могао да достави решење у електронској форми, а на захтев запосленог био је дужан да решење достави и у писаној форми. Према новом ПКУ-у, решење о коришћењу годишњег одмора може да се достави запосленом и у електронском облику, односно решење се доставља запосленом у писаној форми, а може и у електронском облику.

    У погледу права на плаћено одсуство није било крупнијих измена у односу на претходни ПКУ. Измењен је основ који се односио на полагање испита у оквиру стручног усавршавања или образовања, тако да је сада прецизирано да се под образовањем сматра додатно образовање.

    Основ за плаћено одсуство који се односио на смрт крвног сродника сада је допуњен речима смрти крвног или тазбинског сродника до другог степена сродства.

    Значење израза „члан уже породице” проширено је и сада се односи и на пасторка запосленог.

    Најзначајнија новина је прописивање права на плаћено одсуство лица која су код послодавца ангажована по основу уговора без заснивања радног односа. Право на плаћено одсуство овим лицима не припада у свим случајевима који су прописани за запослене, већ у случајевима који су тачно наведени у члану 21. ПКУ-а.

    У погледу права на неплаћено одсуство није било измена у погледу основа за коришћење овог права и дужине трајања неплаћеног одсуства. Ново решење је да послодавац запосленом (али не и лицу радно ангажованом по уговору ван радног односа) може да одобри неплаћено одсуство и у дужем трајању и у другим случајевима, ако одсуство са рада запосленог не утиче битно на организацију рада код послодавца.

    БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

    ПКУ садржи нову одредбу којом је прописано да послодавац организује и обезбеђује здравствену заштиту запослених о свом трошку, у складу са прописима о здравственој заштити и планираним финансијским средствима.

    ПЛАТЕ, НАКНАДЕ ПЛАТЕ, НАКНАДЕ ТРОШКОВА И ДРУГА ПРИМАЊА

    Поједине одредбе ПКУ-а примењиваће се ретроактивно, односно од 22. марта 2019. године, а разлог за ретроактивну примену јесте чињеница да је Посебан колективни уговор за државне органе („Сл. гласник РС”, бр. 25/2015, 50/2015, 20/2018 и 34/2018), као и анекс овог уговора који се примењивао на запослене у јединицама локалне самоуправе (даље: претходни ПКУ), престао да важи 21. марта 2019. године. Ретроактивном применом појединих одредаба ПКУ-а остварује се континуитет у остваривању појединих права запослених у ЈЛС и то у погледу:

    – права на минули рад;

    – права на јубиларну награду;

    – права на солидарну помоћ.

    Чланом 35. ставовима 8. и 9. прописано је да:

    Ако је основна плата запосленог, обрачуната по елементима у складу са законом, нижа од минималне зараде, послодавац је дужан да запосленом исплати плату у висини обрачунате минималне зараде у складу са законом.

    Ако је основна плата запосленог, обрачуната по елементима у складу са законом, нижа од минималне зараде, запослени са средњом и нижом стручном спремом у јединицама локалне самоуправе, осим у граду Београду, има право на увећање основице у складу са закључком Владе по основу квалитета и резултата рада, ако је у претходној календарској години службеник оцењен најмање са оценом „добар”, односно намештеник остварио резултате рада.

    Право на минули рад у складу са чланом 36. ПКУ-а остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.

    Чланом 39. уређен је додатак за прековремени рад и то:

    Запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног времена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%.

    Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено.

    Послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремени рад приликом исплате плате.

    Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремени рад, тако што за сваки сат прековременог рада остварује сат и по времена слободно.

    ПКУ прописује да је послодавац у обавези да исплати додатак за прековремени рад, док изузетно, само на основу захтева запосленог прековремени сати могу да се прерачунају у слободне сате (према решењу из претходног ПКУ-а, за прековремени рад остваривали су се слободни сати, а тек уколико се не искористе слободни сати, исплаћивао се додатак).

    У погледу висине накнаде трошкова рада и боравка на терену (теренски додатак) ПКУ упућује на то да се висина накнаде трошкова рада и боравка на терену (теренски додатак) одређује у складу са актом Владе (за разлику од претходног ПКУ-а, који је ово право утврђивао у висини од 3% просечне зараде у привреди Републике).

    Напомињемо да је Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника прописано да се теренски додатак исплаћује у висини од 3% просечне зараде у Републици.

    ПКУ предвиђа и право на додатак за додатно оптерећење на раду:

    Ако по писменом налогу непосредног руководиоца запослени ради и послове који нису у опису његовог радног места због привремено повећаног обима посла или послове одсутног запосленог, има право на додатак за додатно оптерећење на раду.

    У писменом налогу се наводи и назив радног места чије послове ће запослени обављати услед привременог повећања обима послова и разлози који су довели до привременог повећања обима посла, односно име запосленог који је одсутан.

    Додатак за прековремени рад искључује додатак за додатно оптерећење на раду.

    Додатак за додатно оптерећење од најмање 10 радних дана месечно износи 4% основне плате, односно 5% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.

    Додатак за додатно оптерећење од најмање 20 радних дана месечно износи 8% основне плате, односно 10% основне плате ако запослени замењује руководиоца унутрашње јединице.

    НАКНАДА ПЛАТЕ

    Новина је право запосленог који је привремено спречен за рад због малигних обољења на накнаду плате у висини од 100% од просечне плате у претходних 12 месеци. Накнада плате у овом случају исплаћује се у висини од 100% само за првих 30 дана привремене спречености за рад (на терет средстава послодавца), а од 31. дана привремене спречености за рад накнада плате исплаћиваће се у висини од 65% од основице, према прописима о здравственом осигурању (на терет средстава здравственог осигурања).

    НАКНАДА ТРОШКОВА

    Накнада трошкова превоза исплаћује се до десетог у месецу за претходни месец.

    Запослени који нема могућност да при доласку и одласку са рада користи јавни превоз јер на конкретној релацији нема организованог јавног превоза, има право на накнаду трошкова у новцу у висини цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају за сличну релацију, на основу потврде јавног превозника.

    Запослени може да оствари право на накнаду трошкова за исхрану у току рада (топли оброк) и регрес за коришћење годишњег одмора од 2020. године ако се за такву врсту накнаде трошкова стекну услови у буџету Републике Србије. Висину накнаде трошкова утврђује Влада. Новим ПКУ-ом прописана је могућност само накнаде ових трошкова, а не и обавеза.

    ОТПРЕМНИНА

    Послодавац је дужан да запосленом који одлази у пензију исплати отпремнину сходном применом акта Владе којим се утврђује накнада трошкова и отпремнина државних службеника и намештеника.

    Запослени који је остао нераспоређен, односно намештеник коме је престао радни однос због престанка потребе за његовим радом, има право на отпремнину сходном применом акта Владе.

    У члану 51. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Сл. гласник РС”, бр. 98/07 – пречишћен текст, 84/14 и 84/15) прописано је да се државном службенику или намештенику који одлази у пензију исплаћује отпремнина у висини од 125% од плате коју је остварио за месец који претходи месецу у коме се исплаћује отпремнина, с тим што иста не може бити нижа од две просечне зараде у Републици Србији, према последњем коначном објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике на дан исплате.

    Наведена уредба примењује се и на остваривање права на накнаду трошкова службеног пута у земљи, службеног пута у иностранство, трошкове рада и боравка на терену и друге трошкове.

    ПОКЛОНИ ЗА ДЕЦУ ЗАПОСЛЕНИХ

    Новину представља право на поклон за Нову годину које остварују и деца лица која су радно ангажована по основу уговора ван радног односа у државном органу најмање три месеца, са прекидима или непрекидно, у календарској години у којој се обезбеђује ово право и ако је у уговорном односу на дан остваривања овог права.

    ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

    Повећана је висина јубиларне награде за 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу.

    Висина јубиларне награде увећава се за 30% при сваком наредном остваривању тог права (према претходном ПКУ-у увећање је износило 25%). За разлику од претходног ПКУ-а, којим је било прописано да се јубиларна награда исплаћује на дан Покрајине и јединице локалне самоуправе, новим ПКУ-ом прописано је да се јубиларна награда исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

    У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца, као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца. ПКУ не поставља услов да је други послодавац престао да постоји да би се запосленом за остваривање права на јубиларну награду рачунале и године рада у радном односу код претходног послодавца.

    СОЛИДАРНА ПОМОЋ

    Нови ПКУ уводи следеће новине:

    – Запослени има право на солидарну помоћ и у случају теже повреде, а не само у случају дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице.

    – Измењена је и одредба која уређује шта се сматра дужом или тежом болести у смислу остваривања права на солидарну помоћ, тако да гласи:  Дужа или тежа болест, односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени због спречености за рад услед болести, односно повреде одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно (према претходном ПКУ-у најмање 60 дана непрекидно).

    – Послодавац има обавезу да за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења, која бораве у предшколској установи, надокнади трошкове боравка у предшколској установи.

    У случају када је предвиђено остваривање права на солидарну помоћ за чланове уже породице, ПКУ прописује ограничења, па тако запослени неће моћи да оствари право на солидарну помоћ за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.

    Приликом остваривања права на помоћ породици у случају смрти запосленог прописан је рок у ком члан породице треба да поднесе захтев и износи 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи.

    ОДГОВОРНОСТ ЗАПОСЛЕНИХ

    За разлику од претходног решења, ПКУ не садржи главу која уређује одговорност запослених, односно лакше и теже повреде радне дужности. Разлог за овакво решење налази се у томе што је ова материја у потпуности уређена Законом.

    ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ

    Најзначајнија измена односи се на категорију заштићеног запосленог и могућност престанка радног односа овог запосленог.

    ПКУ сада прописује заштиту за шири круг заштићених лица (запослени, дакле не само жена, са дететом до 15 година живота, чији укупан месечни приход по члану домаћинства не прелази износ минималне зараде и запослени који је једини хранилац детета теже ометеног у развоју и једини хранилац малолетног детета), али је умањен ниво заштите, односно овај запослени није заштићен од престанка радног односа по основу престанка потребе за радом, већ има предност да остане у радном односу у односу на друге запослене на радном месту на којем се смањује број извршилаца, без обзира на критеријуме за утврђивање вишка запослених.

    УСЛОВИ ЗА РАД СИНДИКАТА

    У погледу услова за рад синдиката у односу на претходно решење, ПКУ детаљно уређује садржину права репрезентативног синдиката на информисање:

    Репрезентативни синдикат има право на информисање од стране послодавца о економским и радносоцијалним питањима од значаја за положај запослених, односно чланова синдиката, и то о:

    1) плановима запошљавања и престанку радног односа запослених;

    2) мерама безбедности и здравља на раду;

    3) променама у организацији рада које доводе до вишка запослених и мерама за њихово решавање.

    Обавеза послодавца је да достављене примедбе и сугестије репрезентативног синдиката размотри и да писмено одговори најкасније у року од 15 дана од дана пријема.

    Послодавац не може да откаже уговор о раду, нити да на други начин стави у неповољан положај запосленог, а нарочито председника репрезентативног синдиката и члана штрајкачког одбора због његовог статуса или активности у својству представника запослених, чланства у синдикату или учешћа у синдикалним активностима. У том смислу измењена је дефиниција стављања у неповољнији положај, тако да сада гласи: Сматра се и распоређивање, односно премештај на радно место за које је одређен нижи коефицијент за обрачун основне плате од оног коефицијента који је запослени имао пре избора за овлашћеног представника синдиката или члана органа синдиката, због његовог статуса или активности у својству председника синдиката, чланства у синдикату или учешће у синдикалним активностима.

    ПРАЋЕЊЕ ПРИМЕНЕ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА

    Потписници Уговора образују Одбор за праћење примене Уговора, који има девет чланова – три члана која именује Влада, три члана која именује репрезентативни синдикат и три члана која именује Стална конференција градова и општина – Савез градова и општина Србије.

    Одбор је обавезан да најмање једном у три месеца разматра актуелна питања везана за:

    1) материјални и социјални положај запослених;

    2) међусобне односе репрезентативних синдиката и послодавца;

    3) потребу измена и допуна Уговора;

    4) праксу и мишљења у вези са применом Уговора.

    ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ

    Послодавац је дужан да организацију рада планира и оствари тако да средства за исплату права из члана 42. Уговора (накнада плате за време коришћења годишњег одмора и  плаћеног одсуства утврђеног законом и ПКУ-ом) буду у оквирима буџетских ограничења за текућу и наредне две буџетске године.

  • Шта доноси нови Посебан колективни уговор за државне органе

    Влада и репрезентативни синдикати који су основани за територију Републике Србије – Синдикат управе Србије, Синдикат запослених у правосудним органима Републике Србије и Синдикат организација правосудних органа Србије – закључили су  Посебан колективни уговор за државне органе, који је објављен у „Службеном гласнику РС” бр. 38/2019 од 31. 5. 2019. године, ступио је на снагу 31. 5. 2019. године, а примењиваће се три године од дана ступања на снагу.

     

    УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

     

    Према члану 2. ПКУ-а, запослени су, у смислу овог уговора, државни службеници и намештеници који су у радном односу код послодавца. Послодавац државних службеника и намештеника, у смислу овог уговора, јесте Република Србија, а права и дужности послодавца у име Републике Србије врши руководилац државног органа .

    Новину у овом члану представља следећа одредба: Изабрана, именована и постављена лица у државном органу која немају положај државног службеника или намештеника остварују право на плаћено одсуство, неплаћено одсуство, солидарну помоћ, јубиларну награду, новогодишњи поклон, минули рад и дужину годишњег одмора сходно одредбама Уговора.

     

    РАДНИ ОДНОСИ

     

    У овој глави која регулише заснивање радног односа није било измена у односу на претходни ПКУ.

     

    ДОДАТНО ОБРАЗОВАЊЕ, СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ

     

    Измењен је назив главе III, која је уређивала образовање, стручно оспособљавање и усавршавање запослених, и то тако што је прецизирано да се одредбе у овој глави односе на додатно образовање и стручно усавршавање.

     

    РАДНО ВРЕМЕ

     

    У овој глави измењене су одредбе о распореду радног времена запосленог. Распоред радног времена утврђује се за најмање четири недеље (месец дана, а не четири недеље искључиво) и објављује се најмање десет дана пре почетка примене. Од овог правила постоји и изузетак, односно могуће је да распоред радног времена запосленог буде промењен и пре истека рока од десет дана од дана обавештавања, али ни тада рок не може бити краћи од 48 часова.

     

    ОДМОРИ И ОДСУСТВА

     

    Преузета је одредба из члана 64. Закона о раду („Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење) о запосленом који ради најмање шест часова дневно и који има право на одмор у току дневног рада у трајању од тридесет минута.

    Време одмора у току дневног рада рачуна се у радно време, а за време коришћења одмора у току дневног рада запослени има право да напушта радно место и просторије државног органа, осим ако посебним прописима није другачије одређено.

    У односу на мерила за утврђивање дужине годишњег одмора која су била прописана претходним ПКУ-ом, измене су учињене у погледу критеријума који се односе на допринос на раду, а последица су усаглашавања са последњим изменама и допунама Закона о државним службеницима, које се односе на оцену радне успешности службеника и врсте оцена:

    1) По основу радне успешности: 

    (1) запосленом са оценом „превазишао очекивања” – за 5 радних дана, 

    (2) запосленом са оценом „испунио очекивања” – за 3 радна дана.

    (Према претходном ПКУ-у – критеријум из става 1. т. 1) гласио је:

    1) По основу доприноса на раду: (1) запосленом са оценом „нарочито се истиче” – за 5 радних дана, (2) запосленом са оценом „истиче се” – за 3 радна дана, (3) запосленом са оценом „добар” – за 1 радни дан.)

    Ради примене критеријума који се односи на намештенике, њихов рад оцењује руководилац.

    Разлог за брисање критеријума који се односи на оцену „добар” огледа се у томе што се ова оцена, као и оцена „истиче се”, од 1. јануара 2019. године уподобљавају вредновању радне успешности којом државни службеник испуњава очекивања, што значи да запосленом за овакво вредновање радне успешности припада увећање годишњег одмора за три радна дана (члан 93. Закона о изменама и допунама Закона о државним службеницима („Сл. гласник РС”, бр. 95/2018)).

    У погледу достављања решења о коришћењу годишњег одмора, према раније важећем решењу послодавац је могао да достави решење запосленом у електронској форми, а на захтев запосленог дужан је да решење достави и у писаној форми, док према новом ПКУ-у решење о коришћењу годишњег одмора може да се достави запосленом и у електронском облику, односно из тога произлази да се решење доставља запосленом у писаној форми, а може и у електронском облику.

    У погледу права на плаћено одсуство измењен је основ који се односио на полагање испита у оквиру стручног усавршавања или образовања, тако да је сада прецизирано да се под образовањем сматра додатно образовање, док су брисане речи „стручног усавршавања”. Закона о државним службеницима у члану 98. регулише:

    Државном службенику може да се омогући додатно образовање значајно за државни орган.

    Државни службеник који ће да се додатно образује бира се на интерном конкурсу у државном органу, а предност има државни службеник који је остварио радну успешност са бољим резултатом у претходна три узастопна вредновања.

    Трошкове додатног образовања сноси државни орган.

    Новину представљају и т. 13) и 17) члана 16. ПКУ-а, који регулише основе за плаћено одсуство:

    13) учешћа у такмичењу у организацији синдиката, односно у другим синдикалним активностима (присуствовање синдикалним састанцима, конференцијама, седницама и конгресима) – до 7 радних дана;

    17) смрти крвног или тазбинског сродника до другог степена сродства (према претходном ПКУ-у основ је био смрт сродника).

     

    Најзначајнија новина јесте прописивање права на плаћено одсуство лица која су код послодавца ангажована по основу уговора без заснивања радног односа. Право на одсуство са рада без умањења уговорене накнаде овим лицима не припада у свим случајевима који су прописани за запослене, већ у случајевима који су тачно наведени у члану 16. став 6. ПКУ-а.

    У погледу права на неплаћено одсуство није било измена у односу на претходни ПКУ.

     

    БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

     

    У делу који се односи на осигурање запослених значајне су две нове одредбе:

    У члану 27. прописано је да послодавац организује и обезбеђује здравствену заштиту запослених о свом трошку, у складу са прописима о здравственој заштити и планираним финансијским средствима.

    У складу са чланом 28. став 2. запослени има право да, због промењене радне способности услед професионалне болести, повреде на раду и инвалидитета, буде распоређен на радно место које одговара његовим радним способностима.

     

    ПЛАТЕ, НАКНАДЕ ПЛАТЕ, НАКНАДА ТРОШКОВА И ДРУГА ПРИМАЊА

     

    Поједине одредбе ПКУ-а примењиваће се ретроактивно, односно од 22. марта 2019. године, а разлог за ретроактивну примену јесте чињеница да је Посебан колективни уговор за државне органе („Сл. гласник РС”, бр. 25/2015, 50/2015, 20/2018 и 34/2018 – даље: претходни ПКУ) престао да важи 21. марта 2019. године. Ретроактивном применом појединих одредаба ПКУ-а остварује се континуитет у остваривању појединих права запослених у државним органима и то у погледу:

    • права на минули рад;
    • права на јубиларну награду;
    • права на солидарну помоћ.

     

    ЕЛЕМЕНТИ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ПЛАТЕ

     

    У члану 31. ПКУ-а, који се односи на елементе за утврђивање плате, новину представља прописани изузетак за државне органе индиректне кориснике буџета да се први део плате исплаћује најкасније до петнаестог у текућем месецу за претходни месец за који се врши исплата, а други део најкасније последњег дана у текућем месецу за претходни месец за који се врши исплата.

    У члану 34. ПКУ-а дефинисано је да се право на минули рад, у складу са овим чланом, остварује почев од 22. 3. 2019. године, чиме се покрива период од престанка важења претходног до ступања на снагу новог ПКУ-а.

    У новом ПКУ-у измењене су одредбе које уређују додатак за додатно оптерећење на раду и рад на терену.

     

    ДОДАТАК ЗА ДОДАТНО ОПТЕРЕЋЕЊЕ НА РАДУ

     

    Послодавац је обавезан да изда писмени налог запосленом који ради и послове који нису у опису његовог радног места због привремено повећаног обима посла или послове одсутног запосленог.

    У писменом налогу наводи се и назив радног места чије послове ће запослени обављати услед привременог повећања обима послова и разлози који су довели до привременог повећања обима посла, односно име запосленог који је одсутан.

    Новина је и право намештеника који обавља послове радног места које је разврстано до IV врсте, а додатно обавља послове веће сложености од послова свог радног места, на додатак за додатно оптерећење на раду.

     

    ДОДАТАК ЗА РАД НА ТЕРЕНУ

     

    Нови ПКУ у члану 41. регулише појам рада на терену на следећи начин:

    Рад на терену јесте рад који се по природи посла врши изван службених просторија послодавца, ван места рада, који подразумева рад и боравак на терену и на који се запослени по налогу овлашћеног лица упућује да изврши службени посао.

    Запослени има право на накнаду трошкова рада и боравка на терену (теренски додатак), чија се висина одређује у складу са актом Владе.

    Напомињемо да је Уредбом о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника прописано да се теренски додатак исплаћује у висини од 3% просечне зараде у Републици.

     

    НАКНАДА ТРОШКОВА

     

    Новина  у погледу накнада трошкова за долазак и одлазак са рада огледа се у томе да је, уколико не постоји саобраћај до места рада запосленог, послодавац дужан да надокнади трошкове у висини цене месечне претплатне карте у јавном саобраћају за сличну најближу релацију на основу потврде јавног превозника, ако нема организован сопствени превоз за долазак и одлазак са рада.

    Изузетно, ако није установљен систем месечне претплатне карте, послодавац може да надокнади трошкове превоза запосленом према цени превозне карте у случају да је организован јавни превоз до места рада, односно према сличној најближој релацији у случају да није организован јавни превоз до места рада или на други начин у складу са одлуком послодавца, а све у складу са средствима обезбеђеним за ове намене и водећи рачуна о принципу економичности располагања финансијским средствима.

    Нови ПКУ предвиђа могућност накнаде трошкова за исхрану у току рада и регрес за коришћење годишњег одмора:

    Запослени може да оствари право на накнаду трошкова за исхрану у току рада (топли оброк) и регрес за коришћење годишњег одмора од 2020. године ако се за такву врсту накнаде трошкова стекну услови у буџету Републике Србије.

    Висину накнаде трошкова из става 1. овог члана утврђује Влада.

    На овај начин прописана је само могућност накнаде ових трошкова, а не и обавеза да се наведени трошкови накнађују од 2020. године.

    Помоћ за побољшање материјалног положаја запослених била је уређена претходним ПКУ-ом, док нови ПКУ не предвиђа ово право на исти начин, већ регулише следеће:

    Запосленима у судовима и јавним тужилаштвима, осим запосленима који у склaду са одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције и Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине остварују право на увећану плату, могу се од прихода оствареног наплатом судских такси у складу са Законом о судским таксама, вршити месечне исплате на име побољшања материјалног положаја и услова рада.

    О висини давања из става 1. овог члана одлучује министар надлежан за послове правосуђа решењем, у складу са преговорима између репрезентативног синдиката и министарства надлежног за послове правосуђа, а у поступку израде предлога буџета за наредну годину.

     

    СОЛИДАРНА ПОМОЋ

     

    Нови ПКУ уводи следеће новине:

    – Запослени има право на солидарну помоћ и у случају теже повреде, а не само у случају дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице.

    – Измењена је и одредба која уређује шта се сматра дужом или тежом болести у смислу остваривања права на солидарну помоћ, тако да сада гласи: Дужа или тежа болест, односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени због спречености за рад услед болести, односно повреде одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно (према ранијем ПКУ-у најмање 60 дана непрекидно).

    – Послодавац има обавезу да за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења, која бораве у предшколској установи, надокнади трошкове боравка у предшколској установи.

    –  Запослени има право на солидарну помоћ у случају да, због промењене радне способности услед професионалне болести или повреде на раду, буде распоређен на радно место које одговара његовим радним способностима са нижим коефицијентом – месечно, у висини разлике између плате коју је остваривао пре распоређивања и плате коју остварује на новом радном месту.

    – Предвиђено је да запослени не остварује солидарну помоћ за чланове уже породице који остварују примања из радног односа, односно по основу рада у тренутку подношења захтева, односно који примају новчану накнаду за туђу негу и помоћ или примају пензију која је већа од најнижег износа пензије.

    Приликом остваривања права на помоћ породици у случају смрти запосленог прописан је рок у ком члан породице треба да поднесе захтев и износи 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи. Солидарна помоћ породици у случају смрти запосленог и запосленом у случају смрти члана уже породице не искључује право на накнаду трошкова погребних услуга.

    Право на солидарну помоћ остварују, у складу са овим чланом, сви запослени код којих основ за исплату солидарне помоћи наступи почев од 22. марта 2019. године.

     

    ЈУБИЛАРНА НАГРАДА

     

    Повећана је висина јубиларне награде за 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу.

    Висина јубиларне награде увећава се за 30% при сваком наредном остваривању тог права (према претходном ПКУ-у увећање је износило 25%). Запосленима се исплаћује јубиларна награда у року од 30 дана од дана када запослени стиче право на јубиларну новчану награду, осим запосленима који стичу то право у јануару текуће године, којима се јубиларна награда исплаћује одмах по објављивању податка органа надлежног за послове статистике.

    Право остварују сви запослени који почев од 22. марта 2019. године навршавају 10, 20, 30, 35 и 40 година рада у радном односу, у складу са овим чланом.

     

    ДРУГА ПРИМАЊА

     

    Новину представља право на поклон за Нову годину које остварују и деца лица која су радно ангажована по основу уговора ван радног односа у државном органу најмање три месеца, са прекидима или непрекидно, у календарској години у којој се обезбеђује ово право и ако су у уговорном односу на дан остваривања овог права.

     

    ОДГОВОРНОСТ НАМЕШТЕНИКА

     

    У члану 51. ПКУ-а дефинисано је следеће: Теже и лакше повреде дужности из радног односа државних службеника сходно се примењују као повреде радне обавезе, односно непоштовање радне дисциплине намештеника.

    Послодавац може намештенику за повреду радне обавезе, односно непоштовање радне дисциплине да, уместо отказа уговора о раду, изрекне другу меру у складу са законом, ако сматра да постоје олакшавајуће околности или да повреда радне обавезе, односно радне дисциплине, није такве природе да намештенику треба да престане радни однос.

    У ранијем ПКУ-у биле су прописане повреде радне обавезе и непоштовање радне дисциплине због којих намештенику може да се откаже уговор о раду.

     

    ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ

     

    Новине се односе на категорије тзв. заштићених лица у случају смањења броја извршилаца на конкретном радном месту:

    Запослени са дететом до 15 године живота, чији укупан месечни приход по члану домаћинства не прелази износ минималне зараде, има предност да остане у радном односу у односу на друге запослене на радном месту на којем се смањује број извршилаца, без обзира на критеријуме за утврђивање вишка.

    Запослени коме недостаје од три до пет година до остваривања законских услова за пензију има предност да остане у радном односу у односу на друге запослене на радном месту на којем се смањује број извршилаца, без обзира на критеријуме за утврђивање вишка.

     

    УСЛОВИ ЗА РАД СИНДИКАТА

     

    Значајније измене претрпеле су одредбе претходног ПКУ-а које уређују услове за рад синдиката.

    Послодавац је дужан да у поступку доношења закона или другог прописа и општег акта којима се уређују права запослених затражи и прибави мишљење репрезентативног синдиката потписника овог уговора на нацрте, односно предлоге тих аката, као и да, на поднети писмени захтев тог синдиката, достави истом обавештење или мишљење о примени закона или другог прописа и општег акта који је од утицаја на материјални, економски и социјални положај запослених.

    Послодавац или синдикат дужни су да мишљење доставе најкасније у року од 15 дана од дана достављања захтева за мишљење.

    Синдикат има право на информисање од стране послодавца о економским и радно-социјалним питањима од значаја за положај запослених, односно чланова синдиката, и то о:

    1) плановима запошљавања и престанка радног односа запослених;

    2) спроведеним мерама безбедности и заштите здравља запослених на раду;

    3) увођењу нових технологија и промена у организацији рада органа које могу да доведу до вишка запослених, као и о планираним мерама за њихово збрињавање.

    Послодавац је обавезан да достављене примедбе, предлоге и сугестије синдиката размотри и на исте писано одговори најкасније у року од 15 дана од дана доставе.

    Послодавац је обавезан да, по захтеву репрезентативног синдиката, достави податке из евиденције за запосленог везане за његов радноправни статус најкасније у року од 15 дана од дана подношења захтева, ако је писмено овлашћен од стране тог запосленог.

    Скрећемо пажњу и на одредбу која предвиђа могућност истицања обавештења и битних докумената синдиката на огласним таблама послодавца, а у време штрајка и штрајка упозорења и на другим местима у складу са одлуком синдиката.

    Руководилац је дужан да представнику репрезентативног синдиката у који је учлањено 200 запослених или 50% запослених у државном органу и организационој јединици код послодавца, за обављање његове функције обезбеди најмање 40 плаћених часова месечно и по један час месечно за сваких следећих 100 чланова, односно на сразмерно мање плаћених часова ако синдикат има мање од 200 чланова.

    Запослени чланови репрезентативног синдиката потписника овог уговора, који су изабрани у органе синдиката ван послодавца, имају право на плаћено одсуство са рада ради присуствовања синдикалним састанцима, конференцијама, седницама, конгресима и другим синдикалним активностима, уколико су писмено овлашћени од стране председника синдиката, до 14 радних дана у календарској години.

    Послодавац не може да откаже уговор о раду намештенику, односно радни однос државном службенику, нити да на други начин стави у неповољан положај запосленог, а нарочито председника репрезентативног синдиката и члана штрајкачког одбора због његовог статуса или активности у својству представника запослених, чланства у синдикату или учешћа у синдикалним активностима.

    Измењена је дефиниција „стављања у неповољнији положај”, тако да сада гласи: Под неповољнијим положајем у смислу става 1. овог члана сматра се и распоређивање на радно место за које је одређен нижи коефицијент за обрачун основне плате од оног коефицијента који је запослени имао пре избора за овлашћеног представника синдиката или члана органа синдиката, као и премештај на радно место са неповољнијим условима рада, због његовог статуса или активности у својству представника запослених, чланства у синдикату или учешћа у синдикалним активностима.

    Регулисан је још један основ за коришћење плаћеног одсуства, који се односи на овлашћеног представника репрезентативног синдиката, као и на време преговора са државним органом у поступку доношења закона и других прописа којима се уређују права запослених.

     

    ПРАЋЕЊЕ ПРИМЕНЕ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА И ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ

     

    Учесници образују Одбор за праћење примене Уговора који има шест чланова – три члана која именује Влада и три члана која именују репрезентативни синдикати.

    Одбор је обавезан да најмање једном у три месеца разматра актуелна питања везана за:

    1) материјални и социјални положај запослених;

    2) међусобне односе репрезентативних синдиката и послодавца;

    3) потребу измена и допуна Уговора;

    4) праксу и мишљења у вези са применом Уговора.

    Одбор сачињава записник o разматраним питањима из става 3. овог члана и доставља га потписницима Уговора.

    Одбор заузима ставове о актуелним питањима која разматра и о томе обавештава учеснике.

    У складу са прелазним одредбама руководилац је дужан да организацију рада у 2019. години планира и оствари тако да средства за исплату права на додатак за додатно оптерећење на раду буду у оквирима буџетских ограничења за текућу годину.