Инспекцијски надзор у области безбедности и здравља на раду, чији је циљ пре свега спречавање повреда на раду и професионалних обољења, размотрен је кроз осврт на организовање послова и утврђивање права, обавеза и одговорности у области безбедности и здравља на раду, затим на контролу аката о процени ризика, као и на оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад и обављање обавезних лекарских прегледа, али и на коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду и обавезних провера поменутих средстава и опреме.
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
Инспекторат за рад, као орган управе у саставу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, обавља инспекцијске послове и с њима повезане стручне послове у области радних односа и безбедности и здравља на раду, који се односе на редовни, ванредни, контролни и допунски инспекцијски надзор, који обухвата и инспекцијске надзоре поводом смртних, тешких, колективних и лаких повреда на раду.
Безбедност и здравље на раду код послодаваца заснивају се на покретању низа активности у више области деловања, као што су успостављање одговорности послодавца у свим фазама рада, примена превентивних мера у свим облицима рада и технолошким фазама рада, процена ризика и управљање истим на свим местима рада, оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад, праћење њиховог здравственог стања, праћење параметара услова радне средине и слично.
Уз подсећање да је Влада Републике Србије донела одлуку да се 2019. година прогласи годином безбедности и здравља на раду, имајући у виду да је то питање од општег друштвеног значаја и у заједничком је интересу за све запослене и послодавце, у овом тексту послодавцима се „даје на знање” како инспектори рада поступају приликом вршења инспекцијског надзора у области безбедности и здравља на раду у току 2019. године.
ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ИНСПЕКЦИЈСКЕ КОНТРОЛЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
Приликом вршења инспекцијског надзора у области безбедности и здравља на раду инспектори рада пажњу посвећују, између осталог, и контроли примене института утврђених законским и подзаконски прописима, и то оних који се односе на нормативно уређење у области безбедности и здравља на раду, али и на акт о процени ризика, затим на организовање послова безбедности и здравља на раду и оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад, као и на радна места са повећаним ризиком и коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду, коришћење опреме за рад и коришћење опасних материја, па и на испитивање услова радне околине и преглед и испитивање средстава за рад.
Најбитнији прописи из домена безбедности и здравља на раду јесу:
1) Закон о безбедности и здрављу на раду („Сл. гласник РС”, бр. 101/2005, 91/2015 и 113/2017 – др. закон – даље: Закон);
2) Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини („Сл. гласник РС”, бр. 72/2006, 84/2006, 30/2010 и 102/2015 – даље: Правилник);
3) Правилник о поступку утврђивања испуњености прописаних услова у области безбедности и здравља на раду („Сл. гласник РС”, бр. 60/2006).
Инспектор рада има овлашћења да у обављању инспекцијског надзора код послодавца прегледа опште и појединачне акте, евиденције и другу документацију, као и да саслуша и узима изјаве од одговорних и заинтересованих лица и прегледа пословне просторије, објекте и сл. Инспектор рада дужан је да изврши надзор одмах након пријаве послодавца о свакој смртној, тешкој или колективној повреди на раду, као и опасној појави која би могла да угрози безбедност и здравље на раду, односно одмах по пријему захтева односно обавештења. Осим тога, инспектор рада је дужан да послодавцу, односно запосленом наложи предузимање мера и радњи за отклањање узрока који су изазвали повреде и довели до настанка опасности по безбедност и здравље на раду, односно које могу да спрече настанак повреде и умање или отклоне опасности по безбедност или здравље на раду.
Инспектор рада је дужан да за време трајања околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог забрани рад на радном месту код послодавца, а нарочито кад утврди да су непосредно угрожени безбедност и здравље запосленог.
Након извршеног инспекцијског надзора он сачињава записник о истом и у случају кршења одредаба закона и подзаконских прописа у области рада, који су у надлежности Инспектората за рад, доноси одговарајуће решење о отклањању утврђених недостатака, а може да донесе и решење о забрани рада на месту рада у случајевима када је утврђена околност која доводи до угрожавања безбедности и здравља на раду, која траје све док не престану околности због којих је изречена.
Такође, инспектор рада због учињеног прекршаја, а и због неизвршења решења може да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка против послодавца у својству правног лица или предузетника, као и против одговорног лица у правном лицу. У случајевима када је утврђено да, у складу са Кривичним закоником Србије, постоји оправдана сумња да је лице починило кривично дело изазивања опасности необезбеђењем мера безбедности и здравља на раду, инспектор рада подноси пријаве за покретање кривичног поступка надлежним органима.
Ово су основни елементи инспекцијског надзора у области безбедности и здравља на раду, а у наставку су наведени неки конкретни поступци инспектора.
1. ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОСЛОВА ЗА БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
У овом домену свог надзора инспектори најпре утврђују чињенице које се односе на делатност коју послодавац обавља и укупан број запослених. Ово се обавља на основу увида у решење Агенције за привредне регистре, изјаве послодавца и увида у процес рада, с тим што се број запослених утврђује увидом у документацију којом се легализује рад, односно непосредним надзором на радним местима код послодавца и тада се сва лица затечена на раду сматрају запосленима у смислу одредби Закона.
У поступку инспекцијског надзора, у делу који се односи на уређивање – утврђивање права, обавеза и одговорности у области безбедности и здравља на раду, инспектор проверава:
1) да ли је и на који начин послодавац организовао послове за безбедност и здравље на раду, односно да ли се исти послови обављају заједно са осталим пословима послодавца или је послодавац за обављање ових послова ангажовао други правни субјект – правно лице или предузетника (члан 37. Закона);
2) ако се послови за безбедност и здравље на раду обављају заједно са осталим пословима послодавца, начин њиховог организовања и обављања у смислу да ли се исти обављају на нивоу једног запосленог (референта и сл.) или службе, сектора или неке друге организационе целине;
3) ако је за обављање послова безбедности и здравља на раду послодавац ангажовао правно лице или предузетника, у записнику утврђује да ли то правно лице, односно предузетник поседује лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду, при чему наводи број и датум решења на основу којег је лиценца издата (члан 37. став 4. и члан 55. тачка 1) Закона);
4) да ли је послодавац актом у писменој форми одредио лице за безбедност и здравље на раду (члан 15. став 1. тачка 1) Закона) и да ли то лице има положен стручни испит из практичне оспособљености за обављање послова безбедности и здравља на раду (члан 37. став 2. Закона);
5) ако се врши надзор код послодаваца који имају до 20 запослених и обављају делатност трговине на мало, услуга смештаја и исхране, информисања и комуникација, финансија и осигурања, пословања некретнинама, стручне, научне, иновационе, административне и помоћне услужне делатности, обавезног социјалног осигурања, образовања, уметности, забаве и рекреације, као и остале услужне делатности (члан 37. став 3. Закона), да ли је директор, односно приватни предузетник актом у писменој форми одредио себе за обављање послова безбедности и здравља на раду или је одредио неког из редова својих запослених, а ако је за обављање поменутих послова одредио неког од својих запослених, да ли тај запослени има положен стручни испит из практичне оспособљености за обављање послова безбедности и здравља на раду;
6) ако се врши надзор код послодавца у делатностима грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине електричном енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже), снабдевања водом, управљања отпадним водама, контролисања процеса уклањања отпада и сличним активностима, као и у делатностима здравствене и социјалне заштите, да ли је послодавац за лице за безбедност и здравље на раду одредио лице које има најмање стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године из научне, односно стручне области у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких, природно-математичких или медицинских наука.
У поступку инспекцијског надзора, у зависности од утврђеног чињеничног стања, предузимају се следеће мере:
1) Ако послодавац:
– није организовао обављање послова безбедности и здравља на раду,
– није актом у писменој форми одредио лице за безбедност и здравље на раду или
– одредио је за обављање послова безбедности и здравља на раду лице које нема положен стручни испит из практичне оспособљености за обављање послова безбедности и здравља на раду,
тада ће се:
– решењем наложити отклањање утврђених недостатака (члан 15. став 1. тачка 1) и члан 37. ст. 1. и 2. Закона),
– поднети захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. став 1. т. 5) и 26), ст. 2. и 3. Закона).
2) Ако је послодавац за обављање послова безбедности и здравља на раду ангажовао правно лице или предузетника који нема лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду, тада ће се:
– решењем наложити послодавцу да отклони утврђени недостатак (члан 37. став 1. Закона),
– поднети захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. став 1. тачка 27), ст. 2. и 3. Закона),
– поднети захтев за покретање прекршајног поступка против правног лица или предузетника који обавља послове за безбедност и здравље на раду, а нема одговарајућу лиценцу (члан 73. став 1. тачка 2) и ставови 1. и 3. Закона).
3) Ако је послодавац у делатностима грађевинарства, пољопривреде, шумарства и рибарства, рударства, прерађивачке индустрије, снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизације (осим трговине електричном енергијом и гасовитим горивима преко гасоводне мреже), снабдевања водом, управљања отпадним водама, контролисања процеса уклањања отпада и сличним активностима, као и у делатностима здравствене и социјалне заштите, за лице за безбедност и здравље на раду одредио лице које нема најмање стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године из научне, односно стручне области у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких, природно-математичких или медицинских наука, тада ће се:
– решењем наложити послодавцу да отклони утврђени недостатак (члан 37а. Закона),
– поднети захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. став 1. тачка 27а), ст. 2. и 3. Закона).
2. УРЕЂИВАЊЕ ПРАВА, ОБАВЕЗА И ОДГОВОРНОСТИ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
Права, обавезе и одговорности у вези са безбедношћу и здрављем на раду ближе могу да се уреде колективним уговором код послодавца, општим актом послодавца или уговором о раду.
На територији Републике Србије најчешћи начин уређивања права, обавеза и одговорности у области безбедности и здравља на раду јесте путем општег акта, односно путем Правилника о безбедности и здрављу на раду, и то углавном из следећих разлога:
– недовољно прихваћеног става да безбедност и здравље на раду, као право из радног односа, може да се уреди и Правилником о раду,
– релативно малог броја послодаваца код којих је организован синдикат,
– непостојања воље послодавца и синдиката да се о овим правима, обавезама и одговорностима преговара и
– због ограниченог времена важења колективног уговора код послодавца.
У поступку инспекцијског надзора, у делу који се односи на уређивање – утврђивање права, обавеза и одговорности у области безбедности и здравља на раду, инспектори проверавају:
1) да ли је послодавац утврдио права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду и ако јесте, на који је начин то учинио (члан 14. Закона);
2) ако је ово питање уређено колективним уговором код послодавца:
– између којих учесника је колективни уговор закључен (чл. 247, 248. и 249. Закона о раду),
– када је закључен, ради утврђивања важења истог (члан 263. Закона о раду),
– садржај истог уговора;
при чему на основу ових провера инспектори рада констатују:
а) да ли су уређена посебна права, обавезе и мере у вези са безбедношћу и здрављем на раду младих (нарочито у вези са њиховим духовним и телесним развојем), жена које раде на радном месту са повећаним ризиком који би могао да им угрози остваривање материнства и особа са инвалидитетом и професионално оболелих (члан 6. ст. 1. Закона),
б) да ли је уређен поступак избора и начин рада представника запослених и Одбора за безбедност и здравље на раду, број представника запослених код послодавца, као и њихов однос са синдикатом (члан 44. став 4. Закона) и
в) која су још питања уређена, односно које су мере безбедности и здравља на раду утврђене;
3) ако су права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду уређене општим актом – правилником (било да се ради о Правилнику о безбедности и здрављу на раду било о Правилнику о раду), ко га је донео (члан 3. став 6. Закона о раду) и његов садржај, а ако се надзор врши код јавног предузећа или друштва капитала чији је оснивач јавно предузеће, да ли је општи акт – правилник донет уз претходну сагласност оснивача (члан 3. став 7. Закона о раду);
4) ако су права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду уређене уговором о раду, да ли послодавац има више од 10 запослених (члан 14. став 2), као и која су питања у области безбедности и здравља на раду регулисана (уговорена);
5) без обзира на то да ли је ово питање уређено колективним уговором код послодавца, општим актом – правилником или уговором о раду, да ли су све одредбе које се односе на безбедност и здравље на раду у сагласности са одредбама Закона.
У поступку инспекцијског надзора, у зависности од утврђеног чињеничног стања, предузимају се следеће мере:
1) Ако послодавац није утврдио права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду, решењем ће се наложити отклањање утврђеног недостатка. Сматра се да послодавац колективним уговором, односно општим актом – правилником није уредио права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду и у следећим случајевима:
– ако их је уредио колективним уговором, а наступио је престанак важења истог уговора;
– ако је послодавац исто питање уредио општим актом – Правилником о раду, односно Правилником о безбедности и здравља на раду, а исти, сходно члану 3. став 6. Закона о раду, није донет од стране надлежног органа, односно овлашћеног лица;
– ако је у јавном предузећу или друштву капитала чији је оснивач јавно предузеће, општи акт – правилник донет без претходне сагласности оснивача;
– ако је послодавац ово питање уредио уговором о раду, а има више од 10 запослених.
2) Ако у поступку уређивања питања безбедности и здравља на раду послодавац није утврдио посебна права, обавезе и мере у вези са безбедношћу младих (нарочито у вези са њиховим духовним и телесним развојем), жена које раде на радном месту са повећаним ризиком који би могао да им угрози остваривање материнства и особа са инвалидитетом и професионално оболелих, односно питања из члана 6. став 1. Закона, решењем ће се наложити отклањање утврђених недостатака.
3) Ако колективним уговором код послодавца није утврђен поступак избора и начин рада представника запослених и Одбора за безбедност и здравље на раду, број представника запослених код послодавца, као и њихов однос са синдикатом, нити је то учињено споразумом закљученим између послодавца и представника запослених, инспектор рада ће, изрицањем одговарајуће превентивне мере, сходно одредби члана 26. Закона, послодавца упозорити на ову његову обавезу, с тим што ће исту писмено доставити и организацији синдиката која је потписник колективног уговора или представнику/представницима запослених.
4) Ако колективни уговор код послодавца, односно општи акт – правилник није у сагласности са одредбама Закона, инспектор рада ће предузети мере сходно члану 42. став 7. Закона о инспекцијском надзору – указаће на то надзираном субјекту и предложити му да утврђене несагласности отклони најдуже у року од 60 дана.
5) Ако послодавац није утврдио права, обавезе и одговорности у области безбедности и здравља на раду, подноси се захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. став 1. тачка 4) и ст. 2. и 3. Закона).
3. АКТ О ПРОЦЕНИ РИЗИКА
Посебну пажњу Инспекторат за рад посвећује контроли аката о процени ризика, што је до сада допринело да је велики број послодаваца на територији Републике Србије извршио процену ризика на радним местима у радној околини. У конкретном инспекцијском поступку, када је у питању акт о процени ризика, од послодаваца инспектори траже следеће:
1) Проверава се да ли је послодавац поступио у складу са одредбама члана 13. став 1. Закона и одредбама Правилника о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини (даље: Правилник) и утврђује се да ли је послодавац донео акт о процени ризика у писменој форми за сва радна места у радној околини, са навођењем датума и броја под којима је акт донет (члан 13. став 1. Закона).
2) Ако је послодавац донео акт о процени ризика, утврђује се:
2.1) да ли је послодавац сам извршио поступак процене ризика, односно сам израдио акт о процени ризика, а ако јесте, утврђује се:
– да ли је послодавац одлуком о покретању поступка процене ризика одредио једно или више лица одговорних за спровођење поступка процене ризика из реда запослених – стручно лице и
– да ли то стручно лице/лица има/имају положен стручни испит из практичне оспособљености за обављање послова безбедности и здравља на раду (чл. 17. и 18. ст. 1. и 2. Правилника).
ВАЖНА НАПОМЕНА: Ако је код послодаваца у делатностима трговине на мало, услуга смештаја и исхране, информисања и комуникација, финансијским и осигурања, пословања некретнинама, стручним, научним, иновационим, административним и помоћним услужним делатностима, обавезног социјалног осигурања, образовања, уметности, забаве и рекреације, као и осталим услужним делатностима, који имају до 20 запослених (члан 37. став 3. Закона), директор, односно приватни предузетник одлуком о покретању процене ризика одредио себе за стручно лице, односно лице одговорно за спровођење поступка процене ризика, сматра се да процену ризика може да обави сам послодавац и да директор, односно приватни предузетник није дужан да има положен стручни испит из практичне оспособљености за обављање послова безбедности и здравља на раду.
Међутим, уколико послодавац из члана 37. став 3. ЗБЗР-а одреди неког од својих запослених за стручно лице, тада тај запослени мора да има положен стручни испит из практичне оспособљености за обављање послова безбедности и здравља на раду.
2.2) Ако је послодавац за вршење процене ризика ангажовао правно лице, односно предузетника са лиценцом за обављање послова безбедности и здравља на раду, утврђује се:
– пуно пословно име правног лица, односно предузетника и датум и број решења на основу којег је лиценца издата,
– да ли је уговором о ангажовању правног лица, односно предузетника, уз навођење датума и броја под којима је уговор закључен, одређено једно или више стручних лица из реда запослених код тог правног лица, односно предузетника,
– да ли то стручно лице има положен стручни испит из практичне оспособљености за обављање послова безбедности и здравља на раду (чл. 17. и 18. ст. 3. и 4. Правилника).
3) Утврђује се да ли је план спровођења поступка процене ризика саставни део документације о процени ризика и да ли је исти план састављен од стране стручног лица и одобрен од стране послодавца (члан 19. Правилника).
4) Утврђује се да ли је процена ризика у свему извршена на начин прописан Правилником, тако да су проценом ризика обухваћени: опис технолошког и радног процеса; опис средстава за рад и њихово груписање и опис средстава и опреме за личну заштиту на раду; снимање организације рада; препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној околини; процењивање ризика у односу на опасности и штетности и утврђивање начина и мера за отклањање, спречавање или смањење ризика.
5) Утврђује се да ли је послодавац донео закључак и да ли закључак садржи: сва радна места на којима је извршена процена ризика, радна места која су утврђена као радна места са повећаним ризиком, приоритете у отклањању ризика, као и изјаву послодавца којом се обавезује да ће применити све утврђене мере за безбедан и здрав рад на радним местима и у радној околини у складу са актом о процени ризика (члан 14. Правилника).
По извршеном инспекцијском надзору и утврђивању чињеничног стања предузимају се следеће мере:
1) ако послодавац није донео акт о процени ризика;
2) ако је послодавац донео акт о процени ризика, а за вршење процене ризика одлуком је одредио стручно лице из редова својих запослених које нема положен стручни испит из практичне оспособљености за обављање послова безбедности и здравља на раду, па ће се тада:
– решењем послодавцу наложити доношење акта о процени ризика на прописани начин (члан 13. став 1. Закона) и
– поднети захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. став 1. тачка 3), ст. 2. и 3. Закона);
3) ако је послодавац донео акт о процени ризика, а није донео закључак или ако закључак не садржи све прописане елементе, решењем ће се наложити отклањање утврђеног недостатка – неправилности у одређеном року (члан 14. Правилника);
4) ако је послодавац донео акт о процени ризика, а за вршење процене ризика ангажовао је правно лице, односно предузетника који нема лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду:
– решењем ће се послодавцу наложити доношење акта о процени ризика на прописан начин у одређеном року (члан 13. став 1. Закона),
– поднети захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. став 1. тачка 3), ст. 2. и 3. Закона),
– поднети захтев за покретање прекршајног поступка против тог правног лица/предузетника (члан 73. став 1. тачка 2), ст. 2. и 3. Закона).
ВАЖНА НАПОМЕНА: Сматра се да послодавац акт о процени ризика није донео, односно да процену ризика од настанка повреда на раду или оштећења здравља, односно обољења запосленог на радном месту и у радној околини није извршио у смислу члана 13. ст. 1. и 4. Закона и одредби Правилника, ако је акт о процени ризика израђен од стране „стручног лица” које нема положен стручни испит из практичне оспособљености за обављање послова безбедности и здравља на раду или од стране правног лица, односно предузетника који нема лиценцу за обављање послова безбедности и здравља на раду.
4. ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ ЗА БЕЗБЕДАН И ЗДРАВ РАД
Послодавац је дужан да оспособљава запослене за безбедан и здрав рад. Чињеница да је оспособљавању за безбедан и здрав рад посвећен посебан део Закона и да је Законом прописана обавеза инспектора да забрани рад на радном месту код послодавца кад утврди да запослени није оспособљен за безбедан рад на радном месту на ком ради, говори о важности ове превентивне мере од чије адекватне реализације умногоме зависи безбедност и здравље запослених на раду.
У поступку инспекцијског надзора, у делу који се односи на оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад, утврђује се:
1) да ли је послодавац запослене оспособио за безбедан и здрав рад – све запослене, а посебно запослене приликом премештаја на друге послове, приликом увођења нове технологије или нових средстава за рад или промене опреме за рад и приликом промене процеса рада који може да проузрокује промену мера за безбедан и здрав рад;
2) да ли је послодавац запосленог у току оспособљавања за безбедан и здрав рад упознао са свим врстама ризика и конкретним мерама за безбедност и здравље на раду, у складу са актом о процени ризика за радно место за које га оспособљава (члан 27. став 2. Закона);
3) да ли је послодавац запослене који своје послове истовремено обављају на два или више радних места оспособио за безбедан и здрав рад на сваком од њих (члан 27. став 5. Закона);
4) да ли је послодавац вршио периодичне провере оспособљености за безбедан и здрав рад и запосленог који ради на радном месту са повећаним ризиком, које се врше најкасније у року од једне године од дана претходне провере, односно да ли је вршио периодичне провере оспособљености за безбедан и здрав рад запослених на осталим радним местима, које се врше најкасније у року од четири године од дана претходне провере (члан 28. ставови 2. и 3. Закона);
5) да ли је послодавац обезбедио да запослена жена за време трудноће, запослена која доји дете, запослени млађи од 18 година живота, особа са инвалидитетом и професионално оболели запослени, поред оспособљавања за безбедан и здрав рад, у писменој форми буду обавештени о резултатима процене ризика на радном месту и о мерама којима се ризици отклањају у циљу повећања безбедности и здравља на раду (члан 30. став 3. Закона).
По извршеном инспекцијском надзору и утврђивању чињеничног стања предузимају се следеће мере:
1) Уколико се у поступку инспекцијског надзора утврди да послодавац запосленог није оспособио за безбедан и здрав рад – доноси се решење којим се за време трајања околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог забрањује послодавцу да на радном месту ради запослени који није оспособљен за безбедан и здрав рад (члан 66. став 2. тачка 5) Закона).
2) Уколико се у поступку инспекцијског надзора утврди да послодавац:
– није донео програм оспособљавања запослених за безбедан и здрав рад,
– запосленог у току оспособљавања за безбедан и здрав рад није упознао са свим врстама ризика и конкретним мерама за безбедност и здравље на раду, у складу са актом о процени ризика за радно место за које га оспособљава,
– у прописаном року није извршио периодичну проверу оспособљености за безбедан и здрав рад запослених,
– није обезбедио да запослена жена за време трудноће, запослена која доји дете, запослени млађи од 18 година живота, особа са инвалидитетом и професионално оболели у писменој форми буду обавештени о резултатима процене ризика на радном месту и о мерама којима се ризици отклањају,
доноси се решење о отклањању утврђеног недостатка.
3) Уколико се у поступку инспекцијског надзора утврди да је послодавац учинио један или више прекршаја у вези са оспособљавањем запослених за безбедан и здрав рад – подноси се захтев за покретање прекршајног поступка.
У вези са оспособљавањем запослених за безбедан и здрав рад, захтев за покретање прекршајног поступка, сходно одредби члана 73. Закона, подноси се против правног лица и одговорног лица у правном лицу или предузетника ако се утврди да је предузетник или правно лице припремило и спровело оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад, а нема одговарајућу лиценцу.
Захтев за покретање прекршајног поступка, сходно одредби члана 74. Закона, подноси се против лица за безбедност и здравље на раду код послодавца ако се утврди да то лице није припремило и спровело оспособљавање запосленог за безбедан и здрав рад (члан 40. став 1. тачка 9) Закона).
5. КОРИШЋЕЊЕ СРЕДСТАВА И ОПРЕМЕ ЗА ЛИЧНУ ЗАШТИТУ НА РАДУ, ОПРЕМЕ ЗА РАД И ОПАСНИХ МАТЕРИЈА
Средства и опрема за личну заштиту на раду, која припада запосленом за време рада, утврђују се актом о процени ризика.
Инспекцијским надзором у претходном периоду утврђена је негативна појава да је одређени број послодаваца у својим актима о процени ризика, у делу у коме анализирају постојеће стање безбедности и здравља на раду, навео припадајућа средства и опрему личне заштите која су већ била утврђена општим актом, односно колективним уговором или уговором о раду, а да касније на основу процењених ризика, односно препознатих и утврђених опасности и штетности којима су запослени изложени на радном месту, није утврђено ни да ли та средства одговарају препознатим и утврђеним опасностима и штетностима, ни да ли су одређена друга којима се процењени ризици спречавају, отклањају или смањују на најмању могућу меру.
Друго, иако је питање обезбеђивања и употребе средстава и опреме за личну заштиту запослених на раду законски решено, није редак случај да запослени не користе ова средства или опрему, чак и онда када је неопходно њихово коришћење. Присутна је и појава да запослени избегавају да користе средства и опрему за личну заштиту из различитих разлога: нису навикли на њихово коришћење, немају свест о значају безбедности и здравља на раду, нису на адекватан начин оспособљени за безбедан и здрав рад, па не знају своје обавезе и слично, тако да је по овом питању инспекција рада категорична и инсистира на контроли употребе средстава и опреме за личну заштиту на раду.
У поступку инспекцијског надзора утврђује се:
1) да ли је послодавац актом о процени ризика утврдио средства и/или опрему за личну заштиту на раду и ако јесте, да ли је средства и опрему одредио на основу процене ризика, односно препознатих и утврђених опасности и штетности којима су запослени изложени на радном месту (члан 17. Закона и члан 6. став 1. Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу средстава и опреме за личну заштиту на раду – „Сл. гласник РС”, бр. 92/2008 и 101/2018);
2) да ли је послодавац запосленима издао на употребу средства и/или опрему за личну заштиту на раду у складу са актом о процени ризика (члан 15. став 1. тачка 5) и члан 17. Закона), односно да ли је послодавац актом о процени ризика утврдио која средства и опрема за личну заштиту на раду припадају запосленима који раде на одређеним радним местима;
3) да ли је послодавац запосленима дао на коришћење у процесу рада средства и/или опрему за личну заштиту на раду која је произведена након 1. 7. 2013. године и ако јесте, да ли су та средства усаглашена са техничким захтевима, да ли су означена у складу са прописима и да ли их прате исправе о усаглашености и друга документација прописана Правилником о личној заштитној опреми („Сл. гласник РС”, бр. 100/2011, ступио на снагу 1. 7. 2013. године) и чланом 24. став 1. Закона;
4) да ли је послодавац запосленима за сва средства или опрему за личну заштиту на раду коју им је дао на коришћење обезбедио упутства за безбедан рад у складу са Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу средстава и опреме за личну заштиту на раду и да ли су сва та упутства преведена на језик који запослени разуме (члан 24. ставови 3. и 4. Закона);
5) да ли запослени у процесу рада користе средства и опрему за личну заштиту на раду коју им је послодавац дао на употребу (члан 35. став 1. Закона).
У поступку инспекцијског надзора, у зависности од утврђеног чињеничног стања, предузимају се следеће мере:
1) Ако се утврди да послодавац запосленом није обезбедио коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду, односно ако му није издао средства и опрему за личну заштиту на раду у складу са актом о процени ризика или ако му је та средства издао, а запослени их у процесу рада на радном месту не користи, тада се:
– доноси решење којим се послодавцу забрањује да на радном месту ради запослени који не користи прописана средства и опрему за личну заштиту на раду (члан 66. став 2. тачка 3) Закона),
– подноси захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. став 1. тачка 9) и ставови 2. и 3. Закона).
2) Ако је послодавац донео акт о процени ризика и ако је актом о процени ризика утврдио која средства и опрема за личну заштиту на раду припадају запосленом, а запосленом није издао на употребу сва утврђена средства и опрему за личну заштиту на раду, тада се:
– доноси решење којим се налаже послодавцу да запосленом изда на употребу средство и опрему за личну заштиту на раду у складу са актом о процени ризика (члан 17. Закона),
– подноси захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. став 1. тачка 17), ст. 2. и 3. Закона).
3) Ако је послодавац издао на употребу запосленом прописана средства и опрему за личну заштиту на раду, а утврди се да запослени иста не користи у процесу рада, подноси се захтев за покретање прекршајног поступка против запосленог (члан 75. Закона).
4) Уколико се утврди да средства и опрема за личну заштиту на раду која су запосленима дата на коришћење нису усаглашена са прописаним техничким захтевима, да усаглашеност није оцењена према прописаном поступку и да није означена у складу са прописима, као и да иста средстава и опрему за личну заштиту на раду не прати прописана документација, тада се:
– доноси решење којим се послодавцу налаже да престане да запосленима даје на коришћење таква средства и опрему за личну заштиту на раду све док не обезбеди прописане доказе да су иста средства и опрема усаглашена са прописаним техничким захтевима и док се средства и опрема за личну заштиту на раду не означе у складу са прописима, као и док се не обезбеди да иста средства и опрему прати прописана документација (члан 24. став 1. Закона).
5) Ако послодавац запосленима није обезбедио упутство за безбедан рад израђено по прописима о безбедности и здрављу на раду или ако упутство постоји, али није преведено на језик који запослени разуме, тада се:
– доноси решење о отклањању утврђеног недостатка (члан 24. ставови 3. и 4. Закона) и
– подноси захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. став 1. тачка 29) и ст. 2. и 3. Закона).
6. ОРГАНИЗОВАЊЕ ПРВЕ ПОМОЋИ
У поступку вршења надзора у делу пружања прве помоћи проверава се да ли послодавац поступа у складу са одредбама члана 15. став 1. тачка 9) Закона (обезбеђивање прве помоћи и оспособљавање запослених за пружање прве помоћи) и одредбама Правилника о начину пружања прве помоћи, врсти средстава и опреме који морају бити обезбеђени на радном месту, начину и роковима оспособљавања запослених за пружање прве помоћ („Сл. гласник РС”, бр. 109/2016 – даље: Правилник за прву помоћ).
У поступку надзора утврђује се:
1) да ли је послодавац оспособио одговарајући број запослених за пружање прве помоћи (члан 15. став 1. тачка 9) Закона и члан 5. став 1. Правилника за прву помоћ);
2) да ли је послодавац обезбедио да за сваку радну смену и локацијски одвојену јединицу буде присутан најмање један запослени који има завршено основно оспособљавање за пружање прве помоћи (члан 5. став 2. Правилника за прву помоћ);
3) да ли је послодавац обезбедио да при раду на радном месту са повећаним ризиком буде присутан најмање један запослени са завршеним напредним оспособљавањем за пружање прве помоћи (члан 5. став 3. Правилника о првој помоћи);
4) да ли је послодавац обезбедио одговарајући број зидних ормарића или преносивих торби и да ли се у њима налазе прописана средства и опрема за пружање прве помоћи и прописано Упутство и поступци за пружање прве помоћи (члан 7, 8. и 9. Правилника за прву помоћ);
5) да ли се на спољашњој страни зидног ормарића налази знак црвеног крста и да ли су на њему означене адресе и бројеви телефона најближе службе хитне помоћи и најближе здравствене установе, бројеви телефона најближе полицијске станице и ватрогасне службе, као и бројеви телефона и имена запослених одређених и оспособљених за пружање прве помоћи (члан 10. Правилника за прву помоћ).
У зависности од утврђеног чињеничног стања, односно утврђених недостатака и неправилности, инспектор рада предузима мере за које је овлашћен.
7. ПРОПИСАНИ ЛЕКАРСКИ ПРЕГЛЕДИ ЗАПОСЛЕНИХ
У поступку надзора, у делу који се односи на прописане лекарске прегледе запослених, проверава се следеће:
1) Да ли код послодавца постоје радна места са повећаним ризиком и ако постоје, утврђује се да ли је послодавац актом о процени ризика, на основу оцене службе медицине рада, одредио посебне здравствене услове које мора да испуњава запослени на радном месту са повећаним ризиком (члан 16. став 1. Закона).
Ако постоје, увидом у прописану евиденцију идентификују се запослени на радним местима са повећаним ризиком и утврђује се:
– да ли је послодавац свим запосленима на радном месту са повећаним ризиком који су на рад ступили у периоду од једне године пре надзора, пре почетка рада обезбедио претходни лекарски преглед (члан 43. став 1. Закона),
– да ли је послодавац свим запосленима на радним местима са повећаним ризиком у току рада обезбедио периодични лекарски преглед у прописаном року (члан 43. став 1. Закона).
2) Да ли послодавац има обавезу да запосленима обезбеди лекарске прегледе у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду (на пример: прописи о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са екраном, при излагању вештачким оптичким зрачењима, електромагнетном пољу, буци, карциногенима или мутагенима и др.). Ако послодавац има такву обавезу, увидом у прописану евиденцију о извршеним лекарским прегледима запослених утврђује се, у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду, да ли је послодавац запосленима обезбедио овакве лекарске прегледе.
У зависности од утврђених чињеница предузимају се следеће мере:
1) Ако се утврди да послодавац актом о процени ризика, на основу оцене службе медицине рада, није одредио посебне здравствене услове које мора да испуњава запослени на радном месту са повећаним ризиком, тада се:
– доноси решење о отклањању утврђеног недостатка,
– подноси захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. став 1. тачка 15) и ставови 2. и 3. Закона).
2) Ако се утврди да запослени ради на радном месту са повећаним ризиком, а није се подвргао лекарском прегледу у прописаном року, тада се:
– доноси решење о забрани рада запосленог на том радном месту код послодавца док трају околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог (члан 66. став 2. тачка 4) Закона),
– подноси захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. ст. 1. тачка 28) и ставови 2. и 3. Закона).
- Ако се у поступку прописаног лекарског прегледа утврди да запослени не испуњава посебне здравствене услове за обављање послова на радном месту са повећаним ризиком, а запослени и даље ради на радном месту са повећаним ризиком, тада се:
– доноси решење о забрани рада запосленог на том радном месту код послодавца док трају околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог (члан 66. став 2. тачка 4) Закона),
– подноси захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. став 1. тачка 29) и ст. 2. и 3. Закона).
4) Ако постоји обавеза послодавца да запосленима обезбеди лекарске прегледе у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду, а послодавац то није учинио, тада се:
– доноси решење о отклањању наведеног недостатка (члан 11. Закона),
– подноси захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. став 1. тачка 2) и ставови 2. и 3. Закона).
8. ПРЕГЛЕДИ И ПРОВЕРА ОПРЕМЕ ЗА РАД
Када је у питању опрема за рад, у поступку инспекцијског надзора, сходно Закону, Правилнику о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад („Сл. гласник РС”, бр. 23/2009, 123/2012, 103/2015 и 101/2018) и Правилнику о поступку прегледа и провере опреме за рад и испитивања услова радне околине („Сл. гласник РС”, бр. 94/2006, 108/2006, 114/2014 и 102/2015), утврђује се:
1) када је опрема за рад произведена и када је послодавац ту опрему дао запосленима на коришћење, као и да ли је та опрема усаглашена са прописаним техничким захтевима, да ли је означена у складу са прописима и да ли је прати прописана исправа о усаглашености и друга прописана документација;
2) да ли је послодавац обезбедио запосленима упутство за безбедан рад, израђено по прописима о безбедности и здрављу на раду за коришћење исте опреме за рад, као и да ли је преведено на језик који запослени разуме (члан 24. Закона);
3) да ли је послодавац дао запосленима на употребу опрему за рад која подлеже превентивним и периодичним прегледима и проверама од стране правног лица са лиценцом и да ли је превентивни и периодични преглед и провера исте опреме извршена;
4) да ли је стручним налазом утврђено да су на свој опреми за рад примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду, односно да је сва та опрема безбедна за употребу – коришћење;
5) када су у питању електричне инсталације изведене на радним местима и у радној околини послодавца, сходно Правилнику о општим мерама заштите на раду од опасног дејства електричне струје у објектима намењеним за рад, радним просторијама и на радилиштима („Сл. гласник СРС”, бр. 21/89), утврђује се:
– да ли је послодавац својим интерним актом утврдио рок провере исправности електричних инсталација, односно рок за вршење прегледа и испитивања примењених мера заштите од електричног удара,
– да ли је послодавац у утврђеном року извршио проверу исправности свих електричних инсталација, односно извршио преглед и испитивање стања заштите од електричног удара и о томе обезбедио доказ – извештај,
– да ли је провером исправности утврђено да су све електричне инсталације исправне и безбедне за коришћење.
У складу са утврђеним чињеничним стањем предузимају се следеће мере:
1) Уколико се утврди да опрема за рад која је запосленима дата на коришћење није усаглашена са прописаним техничким захтевима, да није означена у складу са прописима и да исту опрему не прати прописана исправа о усаглашености и друга прописана документација, доноси се решење којим се послодавцу налаже да престане да запосленима даје на коришћење такву опрему за рад све док не обезбеди прописане доказе да је иста опрема усаглашена са прописаним техничким захтевима (члан 24. став 1. Закона).
2) Ако се утврди да послодавац за опрему за рад која је запосленима дата на коришћење није обезбедио упутство за употребу и одржавање, доноси се решење о отклањању утврђеног недостатка (члан 24. став 2. Закона).
3) Ако се утврди да послодавац запосленима није обезбедио упутство за безбедан рад, израђено по прописима о безбедности и здрављу на раду за коришћење те опреме, тада се:
– доноси решење о отклањању утврђеног недостатка (члан 24. ставови 3. и 4. Закона),
– подноси захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. став 1. тачка 29) и ставови 2. и 3. Закона).
4) Уколико је стручним налазом утврђено да на некој опреми за рад нису примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду, односно да та опрема није безбедна за употребу и коришћење, утврђује се тачно о којој се опреми ради и:
– доноси се решење којим се послодавцу налаже да у одређеном року на опреми за рад примени – спроведе све прописане мере за безбедност и здравље на раду,
– ако те непримењене мере за безбедност и здравље на раду доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду запосленог, доноси се решење којим се послодавцу забрањује рад на таквој опреми све док трају околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог,
– подноси се захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. став 1. тачка 23) и ставови 2. и 3. Закона).
5) Ако је провером исправности електричних инсталација утврђено да нека од инсталација није исправна и безбедна за коришћење:
– доноси се решење којим се послодавцу налаже да у одређеном року на тој електричној инсталацији отклони недостатке утврђене приликом провере (члан 15. став 1. тачка 6) Закона),
– ако су недостаци на инсталацији такви да доводе до угрожавања безбедности и здравља на раду запосленог, доноси се решење којим се послодавцу забрањује коришћење исте инсталације у процесу рада све док трају околности које доводе до угрожавања безбедности и здравља запосленог (члан 66. став 2. тачка 2) Закона) и
– подноси се захтев за покретање прекршајног поступка (члан 69. став 1. тачка 10) и ставови 2. и 3. Закона).
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Послодавце треба подсетити да је Законом о безбедности и здрављу на раду утврђена обавеза инспектора рада да послодавцу, односно запосленом наложи предузимање мера и радњи за отклањање узрока који су изазвали повреде и довели до настанка опасности по безбедност и здравље на раду, односно које могу да спрече настанак повреде и умање или отклоне опасности по безбедност и здравље на раду. Корективне мере у области безбедности и здравља на раду подразумевају доношење решења о отклањању утврђених недостатака, као и решења о забрани рада на месту рада. У случајевима када је утврђена околност која доводи до угрожавања безбедности и здравља на раду, инспектори рада користе институт забране рада, која траје све док не престану околности због којих је изречена. Инспектор рада, осим што је овлашћен да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, овлашћен је и да иницира покретање других казнених поступака уколико утврди постојање основа за њихово вођење.