Закон о изменама и допунама Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у Регистар објављен је у „Службеном гласнику РС” бр. 31/2019 од 29. 4. 2019, а ступио је на снагу 30. 4. 2019. године.
ПРОМЕНА НАЗИВА ЗАКОНА
Промењен је назив поменутог закона, па се од сада зове Закон о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у Регистар.
ПРЕЦИЗИРАЊЕ САДРЖИНЕ УГОВОРА
Прецизира се садржина уговора о залози тако што мора да садржи и опис предмета заложног права.
СТИЦАЊЕ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА – ПРАВО ПРВЕНСТВА
Закон сада омогућава да заложни поверилац који је стекао заложно право предајом покретних ствари у државину (ручна, државинска залога) или на други легитиман начин, у односу на заложног повериоца који на истој ствари има заложно право које је стечено уписом у Регистар залоге (бездржавинска – регистрована залога) може да стекне првенствени ред у намирењу свог потраживања уписом у Регистар залоге.
ПОКРЕТНЕ СТВАРИ КОЈЕ СУ ПРЕДМЕТ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА
Прецизира се члан 9. став 3. Закона (нпр. може да се заложи и инвентар) и додаје нов став 4, којим се прописује да се заложно право по самом закону проширује на све покретне ствари које постану део збира покретних ствари после заснивања залоге, ако су у својини залогодавца. Ова ситуација до сада се претпостављала (правило облигационог права).
Додаје се члан 9а, којим је прописано да предмет заложног права могу да буду средства на посебном банковном рачуну залогодавца.
За настанак заложног права на потраживању више није потребно да дужник заложног потраживања пре уписа заложног права у Регистар залоге буде обавештен о залагању потраживања.
Поред тога, прописано је да предмет заложног права могу да буду и удели.
ОДРЕЂИВАЊЕ ОВЛАШЋЕНОГ ЛИЦА
Прецизније се уређује положај лица из члана 16. Закона и степен његових овлашћења, а врши се и усклађивање са општим нормама Закона о облигационим односима којима се уређује пуномоћје и обим овлашћења пуномоћника, према којима пуномоћник не може да се одрекне неког права без накнаде. За губитак права потребно је мало више овлашћења него за стицање.
ТЕРМИНОЛОШКО УСКЛАЂИВАЊЕ СА ЗАКОНОМ О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА
Измењен је члан 27. став 3. Закона ради терминолошког усклађивања са законом који уређује привредна друштва и друге облике организовања – уместо „предузеће” и „ималац радње” користе се термини „привредно друштво” и „предузетник”.
РЕД ПРВЕНСТВА РАЗЛИЧИТИХ ЗАЛОЖНИХ ПРАВА
Прецизно се одређује моменат продаје, односно стицања предмета заложног права.
Заложни поверилац који је стекао заложно право предајом покретних ствари у државину (државинска залога) у односу на заложног повериоца који на истој ствари има заложно право које је стечено уписом у Регистар залоге (бездржавинска (регистрована) залога) може да има првенствени ред у намирењу свог потраживања само ако је уписано у Регистар залоге. Последично, брисан је члан 32. Закона ради усклађивања са одредбом члана 31. Закона.
Измена члана 34. Закона прописује начин утврђивања реда првенства законског заложног права државе за потраживања по основу јавних прихода или других потраживања, тако што би се одређивање права приоритета државе, уместо за време уписа, везало за време пријема захтева за упис у Агенцији за привредне регистре. Предложеном изменом омогућио би се исти третман државе и осталих поверилаца који су своје потраживање обезбедили регистрованом залогом, што је прописано одредбама члана 30. Закона.
ПОЧЕТАК НАМИРЕЊА ПОТРАЖИВАЊА
Измењен је и члан 36. Закона, који уређује почетак намирења потраживања. Досадашње решење подразумева обавезу повериоца да залогодавца (и евентуално дужника када залогодавац даје залогу за треће лице – дужника, као и треће лице код кога се предмет залоге налази) обавести о намери да своје доспело потраживање намири. Обавештење се доставља препорученим писмом, а поступак намирења почиње када заложни поверилац обавештење пошаље дужнику, залогодавцу, као и трећем лицу код кога се заложена ствар налази, на адресу уписану у Регистру залоге. Поверилац и даље има обавезу доставе обавештења, али се уводи рок од 30 дана, по чијем истеку би се, независно од тога да ли је обавештење уручено, поступак намирења сматрао започетим. Истовремено би била уписана и забележба намирења (не тражи се више упис поступка намирења, већ упис обавештења). Последично је брисан члан 37. Закона и измењени су чланови 39. (став 1) и 40. Закона – прописивањем да поверилац стиче право на преузимање предмета у државину по истеку рока од 30 дана од објављивања обавештења о намирењу, као и члан 42. став 1. Закона.
ПОСЕБАН ПОСТУПАК ЗА СТИЦАЊЕ ДРЖАВИНЕ НА ПРЕДМЕТУ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА У СЛУЧАЈУ ВАНСУДСКОГ НАМИРЕЊА
Допуњен је наслов члана 41. Закона тако што се изричито прописује да се посебан поступак за стицање државине на предмету заложног права односи на вансудско намирење. Наиме, досадашња формулација доводи до различитог тумачења и неуједначене праксе судова који спроводе извршење, што води правној несигурности и непотребном одуговлачењу поступка намирења. Закон даје могућност повериоцу да се определи за вансудско намирење или намирење преко суда. У формулацији одредаба које уређују поступак намирења јасно је да примена одредаба члана 41. има смисла само у ситуацији када у поступку вансудског намирења залогодавац одбија да испуни Законом прописану обавезу предаје предмета залоге заложном повериоцу. У том случају заложни поверилац може да тражи од суда одузимање предмета залоге, након чега би, у складу са одредбама о вансудском намирењу, могао да приступи продаји или да предмет задржи за себе, ако је та могућност уговорена. У случају да се определи за судско намирење, извршење се спроводи у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу, који изводу из Регистра такође признаје својство извршне исправе, а у складу са поднетим предлогом за извршење, пописом, проценом, продајом и намирењем повериоца из продајне цене.
Одредба става 2. овог члана допуњена је тако што се прописује да поступак за стицање државине на предмету заложног права може да се спроведе само уколико је претходно уписана забележба намирења. Упис забележбе намирења спроводи се и у циљу обавештавања јавности о намери повериоца да отпочне намирење доспелог потраживања, а допуном ове одредбе прави се јасна разлика између извода из Регистра залоге, којим се потврђује да је одређено заложно право регистровано, и извода са уписаном забележбом намирења, који има третман извршне исправе.
Измена и допуна члана 43. Закона: Право повериоца да се обрати суду ради намирења везује се за истек рока од 30 дана од дана објављивања обавештења, чиме се одредба става 1. овог члана усклађује са предложеном изменом члана 36. став 2. Закона. Изричито се прописује да се извршење спроводи у складу са законом који уређује поступак извршења и обезбеђења, а додаје се став 3, којим се прописује да се, уз предлог за извршење, достављају и извод из Регистра залоге са уписаном забележбом намирења и уговор о залози.
НАЧИН НАМИРЕЊА
Мења се и допуњује члан 44. Закона – врши се усклађивање са изменом члана 36. став 2. Закона. Додавањем новог става после става 1. прописано је да извод из регистра са уписаном забележбом намирења даје овлашћење повериоцу да у име и за рачун власника заложене ствари закључи уговор о продаји предмета заложног права у поступку вансудског намирења. Брисан је члан 45. Закона ради усклађивања са изменом члана 44. Закона.
Мења се члан 48. Закона тако што се прописује да се обавештење о вансудској продаји објављује на интернет страници Регистра залоге најмање 15 дана пре одржавања вансудске продаје.
Уређује се стицање права својине на вансудској јавној продаји јер су правила о стицању својине на судској јавној продаји прописана законом којим се уређује поступак извршења и обезбеђења.
ПРЕСТАНАК ЗАЛОЖНОГ ПРАВА
Допуна члана 55. обављена је изричитим прописивањем да брисање заложног права може да се изврши и на основу другог документа из којег проистиче да је заложно право престало. Отклањају се дилеме да заложно право може да се брише само на основу писане изјаве заложног повериоца да пристаје на брисање или судске одлуке. Правни основ брисања могу да буду и неки други документи, као што су записник о тоталној штети на предмету залоге, потврда банке о исплати последње рате кредита и измирењу обавеза.
РЕГИСТАР ЗАЛОГЕ
Допуњује се члан 56. Закона тако што се у ставу 1. прецизира да је Регистар залоге јавни регистар заложног права на стварима, али и правима физичких и правних лица, с обзиром на то да Закон у делу одредаба којима уређује шта може бити предмет залоге наводи и право потраживања и друга имовинска права, а не само покретне ствари.
После става 1. додаје се још један став, којим се проширује надлежност Регистра залоге и на уговоре о продаји покретних ствари са задржавањем права својине ради обезбеђења продавчевог потраживања до исплате цене у потпуности (уређен Законом о облигационим односима).
Допуњују се одредбе члана 59. Закона, које уређују јавност података, тако што се додаје став 5, који прописује да је документација на основу које је извршена регистрација података доступна у складу са прописима који уређују заштиту података о личности и пословну тајну. На овај начин отклања се дилема и могуће погрешно тумачење начела јавности, прописаног одредбама члана 3. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 99/11 и 83/14), а прави се и разлика у погледу јавне доступности документације статусних и уговорних регистара јасним прописивањем ограничења доступности података који подлежу заштити по прописима који уређују заштиту података о личности и пословној тајни.
Извршена је измена и допуна одредаба члана 62. Закона, које уређују садржину Регистра залоге, и то става 1. тако што се тачка 1) терминолошки усклађује са изменама члана 16. Закона, док се изменом тачке 3) истог става прецизирају подаци о потраживању који су предмет регистрације.
Мења се члан 64. Закона о упису забележби, односно мења се назив изнад члана, а измењеном одредбом прописују се подаци који се региструју у форми забележбе. Прописан је и поступак брисања забележбе из Регистра залоге.
Измена члана 65. Закона прописује рок чувања документације од пет година од правоснажности решења којим је заложно право брисано из Регистра залоге.
И коначно, прописан је и рок за усклађивање подзаконских аката за примену закона, као и ступање на снагу Закона и почетак примене појединих чланова.