Велики број закона и других прописа у Републици Србији садржи казнене одредбе којима се прописују кривична дела, привредни преступи и прекршаји за непоштовање прописаних одредби. У том смислу ни Закон о привредним друштвима није изузетак.
КРИВИЧНА ДЕЛА
Кривична дела која Закон о привредним друштвима предвиђа, као и кривична дела која предвиђају други закони, представљају део кривичног законодавства, поред оних кривичних дела која су прописана самим Кривичним закоником. За разлику од прекршаја који могу да се пропишу и подзаконским актима, са кривичним делима то није случај, и то због начела законитости (nulla poena sine lege), тј. начела садржаног у члану 1. Кривичног законика: Никоме не може бити изречена казна или друга кривична санкција за дело које, пре него што је учињено, законом није било одређено као кривично дело, нити му се може изрећи казна или друга кривична санкција која законом није била прописана пре него што је кривично дело учињено.
У кривична дела прописана Законом о привредним друштвима спадају: давање изјаве неистинитог садржаја (чл. 581), закључење правног посла или предузимање радње у случају постојања личног интереса (чл. 582), повреда дужности избегавања сукоба интереса (чл. 583) и повреда дужности заступника да поступа у складу са ограничењима овлашћења за заступања (чл. 584). Правна техника приликом прописивања ових кривичних дела слична је оној из Кривичног законика. И у погледу ових кривичних дела, као и у погледу већине прописане Кривичним закоником, прописан је основни и тежи облик, па је за тежи облик прописана строжа кривична санкција него за основни. Сличност је и у томе што се разлика између основног и тежег облика истог кривичног дела утврђује по основу висине утврђене штете, и то новчано изражене. У Закону о привредним друштвима граница између основног и тежег облика за сва четири кривична дела утврђена је у износу од десет милиона динара. Дакле, уколико је кривичним делом проузрокована штета виша од десет милиона динара, у питању је тежи облик кривичног дела, а за тежи облик прописана је и тежа кривична санкција. Што се субјеката ових кривичних дела тиче, прописано је да њих могу да изврше само лица која имају одређену функцију у привредном друштву или дају одређену стручну изјаву у вези са друштвом. То је пре свега законски заступник друштва, затим лица која имају посебне дужности према друштву (ортаци и комплементари, чланови д. о. о. и акционари са значајним учешћем, директори, чланови надзорног одбора, други заступници, прокуристи, ликвидациони управник), док је по питању кривичног дела „давање изјаве неистинитог садржаја” овај круг лица проширен и на овлашћеног судског вештака, ревизора или друго стручно лице.
Прописивањем кривичног дела „давање изјаве неистинитог садржаја” штити се минимум поверења у привредном пословању, па се предвиђају казне за лица која дају писане изјаве неистинитог садржаја како би издејствовала покретање, вођење или окончање одређеног поступка у жељеном правцу. Када је у питању кривично дело „закључење правног посла или предузимање радње у случају постојања личног интереса”, штити се само привредно друштво од штете коју може да му проузрокује лице из круга лица која имају посебне дужности према друштву, и то у случају када та лица не пријаве правни посао или радњу у којој имају лични интерес, нити прибаве одобрење када је оно потребно. Санкција за поменута лица предвиђена је и у случају повреде дужности избегавања сукоба интереса. Кривично дело „повреда дужности заступника да поступа у складу са ограничењима овлашћења за заступања” може да учини само заступник друштва и то када повреди дужност поступања у складу са ограничењима својих овлашћења, која су утврђена актима друштва или одлукама надлежних органа друштва. С обзиром на то да је заступник дужан да поступа у складу са ограничењима својих овлашћења која су утврђена актима друштва или одлукама надлежних органа друштва, поступањем у супротности са овлашћењима наноси штету друштву јер правна радња коју заступник предузме обавезује друштво, без обзира на то да ли је заступник прекорачио овлашћења или није. Другим речима, друштво према трећим лицима не може да истиче приговор да је заступник прекорачио овлашћења. Изузетно, ограничења овлашћења заступника у виду заједничког заступања, односно обавезног супотписа могу да се истичу према трећим лицима, ако су регистрована у складу са законом о регистрацији.
ПРИВРЕДНИ ПРЕСТУПИ
Што се привредних преступа тиче, Закон о привредним друштвима прописује новчане казне у распону од 100.000 до 1.000.000 динара за правно лице, односно од 20.000 до 200.000 динара за одговорно лице у правном лицу, а ако је у питању јавно акционарско друштво, казнени распони крећу се од 200.000 до 2.000.000 динара за правно лице, односно од 40.000 до 400.000 динара за одговорно лице у правном лицу. У складу са Законом о привредним преступима, одговорно лице је одговорно за привредни преступ ако је исти извршен његовом радњом или његовим пропуштањем дужног надзора и ако је оно притом поступило са умишљајем или из нехата, ако прописом којим је одређен привредни преступ није предвиђено да привредни преступ може да се учини само са умишљајем. Овде је важно нагласити да, као ни код прекршаја, ни код привредних преступа директор друштва не може да се сматра одговорним лицем у сваком случају. Одговорно лице је оно које је обавило одређену радњу или било дужно да врши надзор, па својство одговорног лица зависи од околности конкретног случаја.
Низ поступања правних лица и одговорних лица у њима квалификовано је као привредни преступ. Обављање делатности без претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа, ако је исто као услов за обављање те делатности прописано посебним законом, квалификовано је као привредни преступ. Ово се не односи на оне делатности за које претходно одобрење или сагласност нису прописани. Привредна друштва морају да имају регистровану претежну делатност, а могу да обављају и све друге делатности, уз испуњење других законских услова који су прописани. Дакле, овај привредни преступ односи се само на обављање делатности без одобрења, и то само за делатности за које су потребне сагласност и одобрење.
Привредни преступ представља и употреба пословног имена, печата и других података у документима противно закону или кршење у погледу пословног имена. Ово се пре свега односи на употребу грба, заставе, амблема, ознаке или другог симбола Републике Србије или стране државе, домаће територијалне јединице и аутономне покрајине, међународне организације, без сагласности надлежног органа те државе, домаће територијалне јединице и аутономне покрајине или међународне организације. Што се печата тиче, његово коришћење није обавезно, али ни забрањено, па привредна друштва и предузетници могу да га користе по свом нахођењу, али су у случају коришћења и за печат предвиђена ограничења која се односе на грб, заставу, амблем, ознаке или друге симболе. У случају да пословно име вређа јавни морал или изазива заблуду у погледу правне форме и делатности, поред тога што постоји привредни преступ, Закон је овластио и републичког јавног правобраниоца да тужбом надлежном суду против друштва које врши ту повреду захтева промену назива, а у случају усвајања тужбеног захтева републичког јавног правобраниоца и непоступања по истом од стране туженог, предвиђена је принудна ликвидација друштва.
У случају постојања личног интереса лица која имају посебне дужности према друштву, друштво са ограниченом одговорношћу или акционарско друштво дужно је да на својој интернет страници или на интернет страници Регистра привредних субјеката објави обавештење о закљученом правном послу, односно предузетој правној радњи, са детаљним описом тог посла или радње, као и све релевантне чињенице о природи и обиму личног интереса, у року од три дана од дана закључења поменутог правног посла, односно предузимања поменуте правне радње. Непоступање друштва у складу са претходно наведеним у року од 15 дана од дана закључења тог правног посла, односно предузимања те правне радње, представља привредни преступ.
Привредни преступ представља и поступање супротно члановима 184. и 275. Закона о привредним друштвима. Акционарско друштво, а ово се сходно примењује и на друштво са ограниченом одговорношћу, не може да врши плаћања акционарима ако је према последњим годишњим финансијским извештајима нето имовина друштва мања или би услед такве исплате постала мања од уплаћеног основног капитала увећаног за резерве које је друштво у обавези да одржава у складу са Законом или статутом, ако такве резерве постоје, осим у случају смањења основног капитала. Укупан износ исплата акционарима за пословну годину не може бити већи од добити на крају те пословне године, увећане за нераспоређену добит из претходних периода и износе резерви предвиђених за расподелу акционарима, а умањене за непокривене губитке из претходних периода и износе резерви које је друштво у обавези да одржава у складу са Законом или статутом, ако такве резерве постоје.
Такође, забрањено је да друштво пружа финансијску подршку за стицање својих удела или акција, као и да на тај начин фаворизује једне акционаре, односно имаоце удела, у односу на остале. Одредбама о привредним преступима штите се и повериоци друштва, па смањење капитала не може да се врши супротно одредбама о заштити поверилаца, а контролно друштво мора да пружи одговарајућу заштиту повериоцу контролисаног друштва пошто му је престало својство контролног друштва.
Привредни преступи постоје и у случајевима: ако друштво не отуђи, поништи или расподели сопствене акције у складу са обавезом отуђења сопствених акција; ако не држи и не чува акта и документа у складу са Законом о привредним друштвима; ако приликом статусне промене повреди забрану стварања привидног капитала; ако за време ликвидације предузима нове послове или члановима исплаћује дивиденде или расподељује имовину; ако не састави документе које након исплате поверилаца треба да састави; ако као контролисано друштво исплати, односно као контролно друштво прими накнаду по основу уговора о контроли и управљању, ако је контролисано друштво пословало са губитком; ако обавља делатност у огранку који није регистрован и ако се не усклади уопште или се не усклади у прописаном року са одредбама Закона о привредним друштвима.
Закон о привредним друштвима издвојио је у посебан члан привредне преступе које могу да почине само јавна акционарска друштва. За ове привредне преступе предвиђена је новчана казна у већем износу, што је логичан потез законодавца, с обзиром на то да је минимални основни капитал за акционарска друштва прописан у већем износу него за остала друштва. Привредни преступи које могу да почине само јавна акционарска друштва постоје у случајевима: када наступе измењене околности које се тичу вредности неновчаног улога од дана процене до дана уноса, а друштво не изврши нову процену вредности неновчаног улога; када друштво одреди емисиону цену акција или попуст на ту цену у супротности са Законом; када друштво одреди емисиону цену заменљивих обвезница у супротности са Законом; ако друштво са акционарима који су га основали у периоду од две године од дана регистрације оснивања закључи уговор на основу кога друштво стиче одређене ствари или права по цени која је једнака или већа од 10% вредности основног капитала, а не прибави одобрење скупштине нити изврши неопходну процену, осим у погледу уговора у којима су ове обавезе искључене; ако у супротности са Законом друштво акционарима исплаћује дивиденде или привремене дивиденде; ако не врати уплаћени односно унети улог најкасније у року од 15 дана од истека рока за упис акција, у случају неуспелог повећања капитала; ако не омогући давање пуномоћја за гласање електронским путем; ако акционарима не учини доступним резултате гласања у складу са Законом.
ПРЕКРШАЈИ
Што се прекршаја тиче, важно је нагласити да су Законом о привредним друштвима предвиђени прекршаји физичких лица и то у случају злоупотребе права на информисање и одређених злоупотреба приликом гласања на седници Скупштине, као и прекршаји предузетника у прописаним случајевима. Закон о привредним друштвима, за разлику од других прописа који регулишу прекршаје, не предвиђа одговорност правног лица и одговорног лица у правном лицу за прекршаје вероватно зато што је законодавац пошао од тога да је довољно предвидети санкције за кривична дела и привредне преступе.