Ознака: регистрација

  • Преглед нових решења из Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у Регистар

    Закон о изменама и допунама Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у Регистар објављен је у „Службеном гласнику РС” бр. 31/2019 од 29. 4. 2019, а ступио је на снагу 30. 4. 2019. године.                                  

    ПРОМЕНА НАЗИВА ЗАКОНА

    Промењен је назив поменутог закона, па се од сада зове Закон о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у Регистар.

    ПРЕЦИЗИРАЊЕ САДРЖИНЕ УГОВОРА

    Прецизира се садржина уговора о залози тако што мора да садржи и опис предмета заложног права.

    СТИЦАЊЕ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА – ПРАВО ПРВЕНСТВА

    Закон сада омогућава да заложни поверилац који је стекао заложно право предајом покретних ствари у државину (ручна, државинска залога) или на други легитиман начин, у односу на заложног повериоца који на истој ствари има заложно право које је стечено уписом у Регистар залоге (бездржавинска – регистрована залога) може да стекне првенствени ред у намирењу свог потраживања уписом у Регистар залоге.

    ПОКРЕТНЕ СТВАРИ КОЈЕ СУ  ПРЕДМЕТ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА

    Прецизира се члан 9. став 3. Закона (нпр. може да се заложи и инвентар) и додаје нов став 4, којим се прописује да се заложно право по самом закону проширује на све покретне ствари које постану део збира покретних ствари после заснивања залоге, ако су у својини залогодавца. Ова ситуација до сада се претпостављала (правило облигационог права).

    Додаје се члан 9а, којим је прописано да предмет заложног права могу да буду средства на посебном банковном рачуну залогодавца.

    За настанак заложног права на потраживању више није потребно да дужник заложног потраживања пре уписа заложног права у Регистар залоге буде обавештен о залагању потраживања.

    Поред тога, прописано је да предмет заложног права могу да буду и удели.

    ОДРЕЂИВАЊЕ ОВЛАШЋЕНОГ ЛИЦА

    Прецизније се уређује положај лица из члана 16. Закона и степен његових овлашћења, а врши се и усклађивање са општим нормама Закона о облигационим односима којима се уређује пуномоћје и обим овлашћења пуномоћника, према којима пуномоћник не може да се одрекне неког права без накнаде. За губитак права потребно је мало више овлашћења него за стицање.

    ТЕРМИНОЛОШКО УСКЛАЂИВАЊЕ СА ЗАКОНОМ О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА

    Измењен је члан 27. став 3. Закона ради терминолошког усклађивања са законом који уређује привредна друштва и друге облике организовања – уместо „предузеће” и „ималац радње” користе се термини „привредно друштво” и „предузетник”.

    РЕД ПРВЕНСТВА РАЗЛИЧИТИХ ЗАЛОЖНИХ ПРАВА

    Прецизно се одређује моменат продаје, односно стицања предмета заложног права.

    Заложни поверилац који је стекао заложно право предајом покретних ствари у државину (државинска залога) у односу на заложног повериоца који на истој ствари има заложно право које је стечено уписом у Регистар залоге (бездржавинска (регистрована) залога) може да има првенствени ред у намирењу свог потраживања само ако је уписано у Регистар залоге. Последично, брисан је члан 32. Закона ради усклађивања са одредбом члана 31. Закона.

    Измена члана 34. Закона прописује начин утврђивања реда првенства законског заложног права државе за потраживања по основу јавних прихода или других потраживања, тако што би се одређивање права приоритета државе, уместо за време уписа, везало за време пријема захтева за упис у Агенцији за привредне регистре. Предложеном изменом омогућио би се исти третман државе и осталих поверилаца који су своје потраживање обезбедили регистрованом залогом, што је прописано одредбама члана 30. Закона.

    ПОЧЕТАК НАМИРЕЊА ПОТРАЖИВАЊА

    Измењен је и члан 36. Закона, који уређује почетак намирења потраживања. Досадашње решење подразумева обавезу повериоца да залогодавца (и евентуално дужника када залогодавац даје залогу за треће лице – дужника, као и треће лице код кога се предмет залоге налази) обавести о намери да своје доспело потраживање намири. Обавештење се доставља препорученим писмом, а поступак намирења почиње када заложни поверилац обавештење пошаље дужнику, залогодавцу, као и трећем лицу код кога се заложена ствар налази, на адресу уписану у Регистру залоге. Поверилац и даље има обавезу доставе обавештења, али се уводи рок од 30 дана, по чијем истеку би се, независно од тога да ли је обавештење уручено, поступак намирења сматрао започетим. Истовремено би била уписана и забележба намирења (не тражи се више упис поступка намирења, већ упис обавештења). Последично је брисан члан 37. Закона и измењени су чланови 39. (став 1) и 40. Закона – прописивањем да поверилац стиче право на преузимање предмета у државину по истеку рока од 30 дана од објављивања обавештења о намирењу, као и члан 42. став 1. Закона.

    ПОСЕБАН ПОСТУПАК ЗА СТИЦАЊЕ ДРЖАВИНЕ НА ПРЕДМЕТУ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА У СЛУЧАЈУ ВАНСУДСКОГ НАМИРЕЊА

    Допуњен је наслов члана 41. Закона тако што се изричито прописује да се посебан поступак за стицање државине на предмету заложног права односи на вансудско намирење. Наиме, досадашња формулација доводи до различитог тумачења и неуједначене праксе судова који спроводе извршење, што води правној несигурности и непотребном одуговлачењу поступка намирења. Закон даје могућност повериоцу да се определи за вансудско намирење или намирење преко суда. У формулацији одредаба које уређују поступак намирења јасно је да примена одредаба члана 41. има смисла само у ситуацији када у поступку вансудског намирења залогодавац одбија да испуни Законом прописану обавезу предаје предмета залоге заложном повериоцу. У том случају заложни поверилац може да тражи од суда одузимање предмета залоге, након чега би, у складу са одредбама о вансудском намирењу, могао да приступи продаји или да предмет задржи за себе, ако је та могућност уговорена. У случају да се определи за судско намирење, извршење се спроводи у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу, који изводу из Регистра такође признаје својство извршне исправе, а у складу са поднетим предлогом за извршење, пописом, проценом, продајом и намирењем повериоца из продајне цене.

    Одредба става 2. овог члана допуњена је тако што се прописује да поступак за стицање државине на предмету заложног права може да се спроведе само уколико је претходно уписана забележба намирења. Упис забележбе намирења спроводи се и у циљу обавештавања јавности о намери повериоца да отпочне намирење доспелог потраживања, а допуном ове одредбе прави се јасна разлика између извода из Регистра залоге, којим се потврђује да је одређено заложно право регистровано, и извода са уписаном забележбом намирења, који има третман извршне исправе.

    Измена и допуна члана 43. Закона: Право повериоца да се обрати суду ради намирења везује се за истек рока од 30 дана од дана објављивања обавештења, чиме се одредба става 1. овог члана усклађује са предложеном изменом члана 36. став 2. Закона. Изричито се прописује да се извршење спроводи у складу са законом који уређује поступак извршења и обезбеђења, а додаје се став 3, којим се прописује да се, уз предлог за извршење, достављају и извод из Регистра залоге са уписаном забележбом намирења и уговор о залози.

    НАЧИН НАМИРЕЊА

    Мења се и допуњује члан 44. Закона – врши се усклађивање са изменом члана 36. став 2. Закона. Додавањем новог става после става 1. прописано је да извод из регистра са уписаном забележбом намирења даје овлашћење повериоцу да у име и за рачун власника заложене ствари закључи уговор о продаји предмета заложног права у поступку вансудског намирења. Брисан је члан 45. Закона ради усклађивања са изменом члана 44. Закона.

    Мења се члан 48. Закона тако што се прописује да се обавештење о вансудској продаји објављује на интернет страници Регистра залоге најмање 15 дана пре одржавања вансудске продаје.

    Уређује се стицање права својине на вансудској јавној продаји јер су правила о стицању својине на судској јавној продаји прописана законом којим се уређује поступак извршења и обезбеђења.

    ПРЕСТАНАК ЗАЛОЖНОГ ПРАВА

    Допуна члана 55. обављена је изричитим прописивањем да брисање заложног права може да се изврши и на основу другог документа из којег проистиче да је заложно право престало. Отклањају се дилеме да заложно право може да се брише само на основу писане изјаве заложног повериоца да пристаје на брисање или судске одлуке. Правни основ брисања могу да буду и неки други документи, као што су записник о тоталној штети на предмету залоге, потврда банке о исплати последње рате кредита и измирењу обавеза.

    РЕГИСТАР ЗАЛОГЕ

    Допуњује се члан 56. Закона тако што се у ставу 1. прецизира да је Регистар залоге јавни регистар заложног права на стварима, али и правима физичких и правних лица, с обзиром на то да Закон у делу одредаба којима уређује шта може бити предмет залоге наводи и право потраживања и друга имовинска права, а не само покретне ствари.

    После става 1. додаје се још један став, којим се проширује надлежност Регистра залоге и на уговоре о продаји покретних ствари са задржавањем права својине ради обезбеђења продавчевог потраживања до исплате цене у потпуности (уређен Законом о облигационим односима).

    Допуњују се одредбе члана 59. Закона, које уређују јавност података, тако што се додаје став 5, који прописује да је документација на основу које је извршена регистрација података доступна у складу са прописима који уређују заштиту података о личности и пословну тајну. На овај начин отклања се дилема и могуће погрешно тумачење начела јавности, прописаног одредбама члана 3. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС”, бр. 99/11 и 83/14), а прави се и разлика у погледу јавне доступности документације статусних и уговорних регистара јасним прописивањем ограничења доступности података који подлежу заштити по прописима који уређују заштиту података о личности и пословној тајни.

    Извршена је измена и допуна одредаба члана 62. Закона, које уређују садржину Регистра залоге, и то става 1. тако што се тачка 1) терминолошки усклађује са изменама члана 16. Закона, док се изменом тачке 3) истог става прецизирају подаци о потраживању који су предмет регистрације.

    Мења се члан 64. Закона о упису забележби, односно мења се назив изнад члана, а измењеном одредбом прописују се подаци који се региструју у форми забележбе. Прописан је и поступак брисања забележбе из Регистра залоге.

    Измена члана 65. Закона прописује рок чувања документације од пет година од правоснажности решења којим је заложно право брисано из Регистра залоге.

    И коначно, прописан је и рок за усклађивање подзаконских аката за примену закона, као и ступање на снагу Закона и почетак примене појединих чланова.

  • Шта доносе треће по реду измене Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре

    Закон о изменама и допунама Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре објављен je у „Службеном гласнику РС” бр. 31/2019 од 29. 4. 2019, а ступио је на снагу 7. 5. 2019. године.

    УСКЛАЂИВАЊЕ СА ЗАКОНОМ О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА И ЗАКОНОМ О ОПШТЕМ УПРАВНОМ ПОСТУПКУ

    Измене овог закона у првом реду прате измене основног, односно материјалног закона – Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС”, бр. 44/18 и 95/18). Тако се у погледу лица које је овлашћено да поднесе регистрациону пријаву изричито прописује да је лице овлашћено за подношење пријаве:

    1) лице овлашћено за заступање правног лица,

    2) Законом овлашћено лице за регистрацију података прописаних Законом,

    3) оснивач у поступку оснивања привредног друштва,

    4) физичко лице које се региструје или је регистровано као предузетник;

    а изузетно од наведених (за одређене случајеве) и:

    1) за регистрацију преноса удела у привредном друштву и стицалац, односно преносилац удела;

    2) за регистрацију оставке лица овлашћеног за заступање и лице које даје оставку.

     

    И примена новог Закона о општем управном поступку из 2016. године захтевала је решавање одређених проблема, тачније речено одређено прецизирање. Заменом речи „сходна” речју „супсидијарна” уређена је хијерархија између закона којим је уређен општи управни поступак и овог закона којим је уређен један специфичан управни поступак – поступак регистрације, па ће се ЗУП применити тек када одређена правна ситуација није уопште регулисана законом којим се уређује поступак регистрације – не упуштајући се у коментар о разликовању термина „сходна” и „супсидијарна”, овде само напомињемо да и сам ЗУП користи оба термина – сходна и супсидијарна примена (видети члан 26. ЗУП-а).

    ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОДЛУКА КОЈИМА СЕ ПОНИШТАВАЈУ КОНАЧНЕ, ОДНОСНО ПРАВОСНАЖНЕ ОДЛУКЕ РЕГИСТРАТОРА

    У члану 4. додаје се став 2, којим се прописују правне последице одлука којима се поништавају коначне, односно правоснажне одлуке регистратора – не уклањају се правне последице које је одлука произвела. Заправо, изједначавају се правне последице поништених и укинутих одлука – за разлику од Закона о општем управном поступку који познаје и ништење свих последица одлука (видети члан 187. ЗУП-а – Правне последице поништавања и укидања решења).

    ЗАБЕЛЕЖБЕ ОД ЗНАЧАЈА ЗА ПРАВНИ ПРОМЕТ

    У одредбама о забележби од значаја за правни промет, о чијој регистрацији одлучује  регистратор, прецизира се да забележба представља чињеницу од значаја за правни промет, али у вези са предметом регистрације. Ово ограничава регистратора у оцени да ли је нешто што (ни)је од значаја за правни промет у вези са регистрацијом, а условљава и усмерава подносиоца да може да тражи упис забележбе само ако је у вези са предметом регистрације. Многа правна стања од значаја су за правни промет за одређени субјекат, али није свима место у регистрима Агенције за привредне регистре (нпр. чињеница да привредни субјект води парницу за наплату дуга).

    НАЧИН ВРШЕЊА ВАЛИДАЦИЈЕ ЕЛЕКТРОНСКОГ ПОТПИСА НА РЕГИСТРАЦИОНОЈ ПРИЈАВИ

    Такође, било је потребно прописати начин вршења валидације електронског потписа на регистрационој пријави тако што се за пријаву која је снабдевена електронским потписом, али није снабдевена и квалификованим временским жигом, валидација електронских потписа врши према времену пријема пријаве, што је констатовано у потврди о пријему пријаве коју издаје Агенција за привредне регистре. Поред тога, прописује се и начин вршења валидације електронског потписа на електронским документима који се прилажу уз регистрациону пријаву, тако што се валидација тог потписа врши према времену учитавања одређеног документа у корисничку апликацију коју обезбеђује Агенција за привредне регистре. Обавеза Агенције за привредне регистре је да приликом утврђивања валидности електронског потписа, ту чињеницу потврди квалификованим временским жигом.

    ДОДАТНИ УСЛОВ ЗА РЕГИСТРАЦИЈУ

    Као додатни услов за регистрацију (измена члана 14. у целини) прописује се и да пријава мора бити потписана, да приложени прописани документи по садржини и форми морају да буду у складу са законом на основу којег су донети, да чињенице из пријаве морају да буду сагласне и са подацима регистрованим у надлежном регистру који је јавно доступан (циљ је да се онемогући упис података ако подаци не одговарају подацима у другом јавно доступном регистру који је надлежан за регистрацију предметних података, неке одлуке (нпр. суда) својим ауторитетом налажу одређени упис, док увид у регистроване податке приказује другачије стање) и најзад да пријава мора да буде поднета у прописаном року ако је рок услов за регистрацију.

    РОК ЗА РЕШАВАЊЕ ПО ПРИЈАВИ

    Новину представља рок за решавање по пријави, па тако регистратор одлучује о пријави у року од пет радних дана од пријема пријаве, а не као до сада у року од пет дана од дана пријема пријаве. Овакво решење спречава да прописани рок од пет дана истекне до првог радног дана поступајућег органа.

    Осим тога, у вези са чланом 17. Закона прописује се да, ако подносилац пријаве у року од 30 дана од дана објављивања решења из става 2. тог члана поднесе нову регистрациону пријаву, уз позивање на број решења којим је ранија пријава одбачена, и отклони све утврђене недостатке, за вођење поступка регистрације платиће половину прописаног износа накнаде за регистрацију. Ово право на плаћање умањеног износа накнаде подносилац пријаве може да оствари само једном, с обзиром на то да до сада није био прецизиран број пута за подношење уређене пријаве у оквиру рока од 30 дана. Уз пријаву, подносилац пријаве је дужан да приложи само недостајућу, односно уређену документацију ради отклањања недостатака утврђених решењем по основној пријави, али остаје питање да ли ће и од сада моћи да преуреди првобитну пријаву (нпр. основна пријава односи се на упис података, а пријава по приоритету на измену података).

    ЖАЛБА

    У члану 25. Закона мења се став 1. тако да жалбу на одлуку може да поднесе лице које је Законом овлашћено за подношење пријаве. До сада је право на подношење жалбе било резервисано само за подносиоца регистрационе пријаве, односно само за онога који је поднео конкретну регистрациону пријаву, будући да се сматра да је поступак регистрације једностраначки правни посао. У пракси је понекад било потребно да се легитимација призна и неким другим заинтересованим лицима.

    У члан 29. Закона додаје се став 3, којим се прописује да се одлука о жалби доставља регистратору, при чему је исти дужан да поменуту одлуку достави странци у року од осам дана од дана пријема.

     

    БРИСАЊЕ РЕГИСТРАЦИЈЕ ОСНИВАЊА И ПРОМЕНЕ РЕГИСТРОВАНИХ ПОДАТАКА НА ОСНОВУ ОДЛУКЕ ДРУГОСТЕПЕНОГ ОРГАНА О ПОНИШТАВАЊУ, ОДНОСНО УКИДАЊУ КОНАЧНЕ ОДЛУКЕ НАДЛЕЖНОГ РЕГИСТРАТОРА

     

    После члана 34. додат је назив члана и члан 34а, који регулише брисање регистрације оснивања и промене регистрованих података на основу одлуке другостепеног органа о поништавању, односно укидању коначне одлуке надлежног регистратора у ситуацији кад подносилац пријаве у поновном поступку не уреди пријаву, односно не отклони недостатке на које му укаже надлежни регистратор. С друге стране, ако такве недостатке није могуће отклонити, надлежни регистратор ће по службеној дужности регистровати забележбу коначног управног акта другостепеног органа и покренути поступак принудне ликвидације привредног друштва, односно брисати предузетника чије је оснивање поништено, односно, у случају промене података, надлежни регистратор ће по службеној дужности регистровати забележбу коначног управног акта другостепеног органа и успоставити претходно регистровано стање, осим ако на основу касније поднете регистрационе пријаве није регистрована промена истог податка.