ISSN 2406-1085

Ознака: škola

  • Издавање у закуп непокретности у јавној својини – најчешће неправилности

    У овом тексту биће указано на неправилности настале приликом издавања у закуп пословног простора од стране корисника буџетских средстава када је корисник буџетских средстава закуподавац и када је корисник буџетских средстава закупац.

    Право јавне својине и одређена друга имовинска права Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе уређују се Законом о јавној својини („Сл. гласник РС”, бр. 72/2011, 88/2013, 105/2014, 104/2016 – др. закон, 108/2016, 113/2017 и 95/2018).

    Јавну својину чине три облика јавне својине: право својине Републике Србије – државна својина, право својине аутономне покрајине – покрајинска својина и право својине јединице локалне самоуправе – општинска односно градска својина.

    Одређујући предмет јавне својине, Закон је дефинисао да су у јавној својини природна богатства, добра од општег интереса и добра у општој употреби, за која је Законом утврђено да су у јавној својини, затим ствари које користе органи и организације Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, установе, јавне агенције и друге организације чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као и друге ствари које су, у складу са Законом, у јавној својини. Под јавном својином у овом смислу не сматрају се ствари организација обавезног социјалног осигурања.

    Носиоци права јавне својине су Република Србија, аутономна покрајина и општина односно град (јединица локалне самоуправе).

    Градска општина има право коришћења на стварима у својини града у чијем је саставу, а на стварима које прибави градска општина право својине стиче град у чијем је она саставу, при чему градска општина има право коришћења. Статутом града може да се предвиди да градска општина има право јавне својине на покретним и на непокретним стварима неопходним за рад органа и организација градске општине.

    Месне заједнице и други облици месне самоуправе имају право коришћења на стварима у јавној својини јединице локалне самоуправе у складу са Законом и прописом, односно другим актом јединице локалне самоуправе.

    Установе и јавне агенције и друге организације (укључујући и Народну банку Србије) чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, које немају статус државног органа и организације, органа аутономне покрајине, односно органа јединице локалне самоуправе или јавног предузећа, односно друштва капитала, имају право коришћења на непокретним и покретним стварима у јавној својини које су им пренете на коришћење.

    Корисници ствари у јавној својини су:

    • државни органи и организације,
    • органи и организације аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе,
    • јавна предузећа, друштва капитала чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као и њихова зависна друштва, на основу уговора закљученог на основу акта надлежног органа, којим оне нису пренете у својину поменутог јавног предузећа, односно друштва.

    Ствари у јавној својини могу да се дају на коришћење и осталим правним лицима концесијом или на други начин предвиђен Законом.

    У члану 20. Закона о јавној својини прописано је да државни органи и организације, органи и организације аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе користе непокретне и покретне ствари у јавној својини које су намењене извршавању њихових надлежности.

    Изузетно од става 1. овог члана, непокретностима које користе државни органи и организације, органи и организације аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, у смислу овог закона, сматрају се и непокретности у јавној својини које непосредно не служе извршавању надлежности тих органа и организација, већ за остваривање прихода путем давања у закуп, односно на коришћење (тзв. комерцијалне непокретности – пословни простор, станови, гараже, гаражна места и др.).

    Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе могу непосредно, преко надлежног органа, давати у закуп, односно на коришћење ове непокретности или за ове намене основати јавно предузеће или друштво капитала.

    Оснивачким актом јавног предузећа, односно друштва капитала, односно уговором о давању на коришћење непокретности том предузећу односно друштву, у складу са Законом, ближе се одређује надлежност и поступак давања у закуп, односно на коришћење тих непокретности и остваривања прихода Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе по том основу (закупнина, добит и др.).

    Носиоци права коришћења имају право да ствар држе и користе у складу са природом и наменом поменуте ствари, као и да је дају на коришћење другом носиоцу права коришћења или у закуп и да њоме управљају у складу са овим и другим законом.

    Давање на коришћење или у закуп ствари у својини Републике Србије, осим ствари које користи Народна банка Србије, врши се по претходно прибављеној сагласности Дирекције.

    Акт којим Дирекција даје сагласност за давање на коришћење мора да садржи услове под којима се ствар даје на коришћење другом носиоцу права коришћења. Тим актом опредељује се намена ствари за време трајања закупа, али не и будући закупац и услови закупа. За промену намене ствари за време трајања закупа неопходна је нова сагласност Дирекције.

    Важно је истаћи да су уговор о давању на коришћење и уговор о закупу ништавни ако су закључени без сагласности Дирекције.

     Законом је прописано да се припадност средстава остварених давањем у закуп ствари одређује у складу са законом којим се уређује буџетски систем, с тим да су, изузетно, средства остварена од давања у закуп непокретности које су дате на коришћење Народној банци Србије, приход Народне банке Србије.

    Ове одредбе сходно се примењују и приликом давања у закуп и на коришћење ствари у својини аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, с тим што о давању сагласности одлучује надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе.

    У случају кад се непокретност изда у закуп без сагласности надлежног органа, сматра се да се користи супротно Закону.

    Ствари у јавној својини могу да се дају на коришћење (са накнадом или без накнаде) или у закуп другом носиоцу јавне својине. Законом је прописано да ствари у јавној својини могу да се дају у закуп, полазећи од тржишне висине закупнине за одређену врсту ствари, у поступку јавног надметања, односно прикупљањем писмених понуда, као и да, изузетно, ствари у јавној својини могу да се дају у закуп непосредном погодбом, ако је то у конкретном случају једино могуће решење.

    Битно је истаћи да ствари у јавној својини не могу да се дају у подзакуп. Уговор закључен противно овим одредбама ништаван је.

    Како је претходно наведено, припадност средстава остварених давањем у закуп ствари одређује се у складу са законом којим се уређује буџетски систем.

    Законом о буџетском систему („Сл. гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон, 103/15, 99/16, 113/17, 95/2018), у члану 19. утврђено је који приходи су настали употребом јавних средстава.

    Према овом Закону, у приходе настале употребом јавних средстава спадају:

    • приходи од камата,
    • приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у државној својини,
    • приходи од давања у закуп, односно на коришћење непокретности и покретних ствари у својини аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе,
    • приходи настали продајом услуга корисника јавних средстава.

     

    Начин измиривања трошкова насталих по основу издавања непокретности у закуп коју користе корисници буџетских средстава, односно корисници који управљају јавним средствима, прописан је Законом о буџету Републике Србије.

    У члану 19. Закона о буџету Републике Србије за 2019. годину („Сл. гласник РС”, број 95/18) прописано је да директни и индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, буџета локалне власти, осим организација за обавезно социјално осигурање, који користе пословни простор и покретне ствари којима управљају други корисници јавних средстава, намирују само трошкове по том основу.

    Уколико плаћање трошкова није могуће извршити на основу раздвојених рачуна, корисник који управља јавним средствима врши плаћање, а затим директни односно индиректни корисник врши одговарајућу рефундацију насталих расхода.

    У члану 20. овог закона прописно је да други корисници јавних средстава који користе пословни простор и покретне ствари којима управљају директни или индиректни корисници буџетских средстава Републике Србије, односно буџета локалне власти, плаћају настале трошкове, трошкове текућег и инвестиционог одржавања, односно закупа, у складу са критеријумима које прописује Влада, односно извршни орган локалне власти.

    Стицање и коришћење прихода од закупа

    У примерима који следе биће приказан поступак инспекцијске контроле стицања и коришћења прихода од закупа непокретности.

    Издавање у закуп простора којим управља корисник јавних средстава

    Пример: Школа је у пословним књигама евидентирала приход од закупа у износу од 400.000,00 динара.

    Овај приход је остварен на основу Уговора о закупу који је одређена школа, као закуподавац, закључила са закупцем. Наиме, школа, као закуподавац, и закупац закључили су Уговор о закупу простора у згради школе за продају пекарских производа. Уговором је регулисано да школа уступа, а закупац прихвата да организује продају пекарских производа у наменском простору у згради школе за потребе ученика и запослених.

    Предметни простор издаје се у закуп на одређено време, на период од годину дана, закључно са 9. 9. 2018. године, када је закупац дужан да се из предметног простора исели са свим лицима и стварима и закупљени простор преда на располагање поменутој школи у стању у коме га је примио на коришћење, без умањења вредности простора од редовне употребе.

    Уговорена је месечна закупнина у износу од 43.000,00 динара, без ПДВ-а, за коју се закупац обавезује да плаћа до 5. у месецу за претходни месец на подрачун школе.

    Закупац се обавезује да плаћа и трошкове утрошене електричне енергије, комуналне таксе (грејање, вода итд.) и чишћење и одношење смећа у прописаним роковима по испостављеној фактури/рачуну школе.

    Основ овог уговора је Одлука о додели уговора после спроведеног поступка јавног оглашавања и Уговор о пословно-техничкој сарадњи и преузимању закључен између закупца и трећег лица, тј. привредног друштва.

    Уговором о пословно-техничкој сарадњи и преузимању уговорне стране су констатовале да је одређено привредно друштво изабрано као најповољнији понуђач на тендеру који је расписала школа, као закупац пословног простора у школи предвиђеног за продају пецива и сличних производа, као и да је у међувремену то привредно друштво постало неликвидно и није у могућности да одговори обавезама које су тендером тражене, а закупац има могућности да одговори свим условима које је тендером Школа тражила, па, сходно томе, уговорне стране закључују овај уговор у циљу ефикасности и квалитета пружања услуга продаје пецива и пратећих производа странкама на продајном месту у просторијама наведене школе.

    Овај уговор су потписали закупац и наведено привредно друштво, док је за школу то учинио директор, као одговорно лице, сагласан са одредбама овог уговора.

    Школа није могла да закључи предметни уговор о закупу на овај начин.

    Наиме, школа је, као закуподавац, у предметном уговору констатовала и сагласила се са тим да закупац, који није понуђач у спроведеном поступку јавног оглашавања и за кога није донета одлука о додели уговора, врши набавку и продају пецива на продајном месту у згради школе уместо привредног друштва које је поднело понуду.

    Предметни уговор закључен је супротно Уредби о условима прибављања и отуђења непокретности непосредном погодбом и давања у закуп ствари у јавној својини, односно прибављања и уступања искоришћавања других имовинских права, као и поступцима јавног надметања и прикупљања писмених понуда („Сл. гласник РС”, број 16/8), што повлачи одговорност директора као одговорног лица из члана 71. ставови 1. и 2. Закона о буџетском систему.

    Такође, школа остварени приход од закупа није уплаћивала на рачун извршења буџета Републике Србије, већ је користила та средства као сопствени приход, чиме је директор школе поступио супротно одредбама члана 71. ставови 1. и 2. Закона о буџетском систему, којим је прописано да је функционер, односно руководилац директног односно индиректног корисника буџетских средстава одговоран за издавање налога за уплату средстава која припадају буџету, као и што је истим регулисана и одговорност руководиоца директног односно индиректног корисника буџетских средстава за закониту, наменску, економичну и ефикасну употребу буџетских апропријација.

    Одредбама члана 101. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон) прописано је да су земљиште, зграде и другa срeдствa кoja су стeчeнa, oднoснo кoja стeкну устaнoвe чиjи je oснивaч Рeпубликa Србиja, aутoнoмнa пoкрajинa, oднoснo jeдиницa лoкaлнe сaмoупрaвe, у jaвнoj свojини и кoристe сe зa oбaвљaњe дeлaтнoсти утврђeнe oвим зaкoнoм.

    Остварена новчана средства од издавања у закуп, у смислу члана 19. став 1. тачка 2) Закона о буџетском систему, представљају приходе настале употребом јавних средстава, па је школа, као индиректни корисник буџетских средстава, дужна да уплати остварени приход од закупа на рачун извршења буџета Републике Србије.

    Сходно наведеним одредбама Закона, наведеној школи наложено је да остварени приход од закупа у износу од 400.000,00 динара уплати на рачун извршења буџета РС.

    Пример: Факултет је у пословним књигама евидентирао приход од давања у закуп у корист буџета у износу од 500.000,00 динара.

    Споразумом о сарадњи који је закључен између факултета и спортског клуба дефинисана је сарадња у области реализације наставних програма, стручног усавршавања и пројеката.

    Учесници у Споразуму сагласили су се да ће се реализација сарадње која је предмет овог споразума одвијати у области перманентне едукације стручних кадрова, учешћа у заједничким пројектима у области стручног усавршавања и другим активностима од значаја за обе стране, као и да ће се посебним актом регулисати висина закупнине и плаћање трошкова утрошене електричне енергије, комуналне таксе (грејање, вода итд.).

    Акт којим је утврђена висина закупнине, за коју је факултет издао фактуре, није донет, већ су се фактуре испостављале на основу одлуке декана. Како је цена, односно висина закупнине битан елемент, пропуштање ове обавезе повлачи одговорност одговорног лица – декана, у смислу члана 71. ставови 1. и 2. Закона о буџетском систему.

    Факултет остварени приход од закупа није уплаћивао на рачун извршења буџета Републике Србије, већ је користио та средства као сопствени приход.

    Законом о високом образовању („Сл. гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон и 73/18), чланом 70. прописано је да средства која високошколска установа оствари, изузев средстава која обезбеђује Република, чине сопствени приход те високошколске установе, а то су школарина, пружање услуга трећим лицима, поклони, донације, спонзорство и други извори стицања средстава. Овим средствима високошколска установа располаже у складу са Законом и својим општим актом.

    Законом о јавној својини, одредбама члана 18. став 1. прописано је да су носиоци права јавне својине Република Србија, аутономна покрајина и општина односно град, а ставом 6. истог члана да установе и друге организације чији је оснивач Република Србија, које немају статус државног органа и организације, имају право коришћења на непокретним и покретним стварима у јавној својини које су им пренете на коришћење.

    Остварена новчана средства од издавања у закуп, у смислу члана 19. став 1. тачка 2) Закона о буџетском систему, представљају приходе настале употребом јавних средстава, а будући да су јавна средства на располагању и под контролом Републике Србије, локалне власти и организација за обавезно социјално осигурање, што је прописано одредбама члана 2. став 1. тачка 4) Закона о буџетском систему, а имајући у виду и претходно наведене одредбе, као и чињеницу да је факултет индиректни корисник средстава буџета Републике Србије, тј. да је корисник јавних средстава, из наведеног произлази да је факултет дужан да средства остварена од закупа уплати на рачун буџета Републике Србије.

    У складу са тим поменутом факултету наложено је да средства остварена од прихода у закуп у износу од 500.000,00 динара уплати на рачун извршења буџета РС.

    Како факултет ова средства није уплаћивао на рачун буџета Републике Србије, тако су повређене одредбе члана 71. ставови 1. и 2. Закона о буџетском систему, којима је прописано да је руководилац индиректног корисника буџетских средстава одговоран за издавање налога за уплату средстава која припадају буџета, а регулисана је и одговорност руководиоца директног односно индиректног корисника буџетских средстава за закониту, наменску, економичну и ефикасну употребу буџетских апропријација.

    Коришћење пословног простора корисника буџетских средстава којим управљају други корисници јавних средстава

    Пример: Факултет је, као закупац, закључивао уговоре о коришћењу пословног простора и на основу испостављених фактура од стране закуподавца измиривао трошкове за коришћење пословног простора.

    1. Факултет је закључио Уговор о коришћењу пословног простора у просторијама гимназије, која је давалац простора. Предмет овог уговора је уступање на коришћење просторије у згради гимназије, даваоца простора, за потребе извођења наставе, обављања административних послова и пружања услуга библиотеке, укупне површине 1308,57 m2. Уговором је регулисано да корисник простора на име трошкова уговореног коришћења простора (електрична енергија, вода и др.) даваоцу простора исплати 50.000,00 динара + ПДВ за један месец у нето износу.
    2. Уговор о давању на коришћење школских просторија закључен је између основне школе и Завода. Предмет овог уговора је издавање на коришћење просторија основне школе Заводу за спортске активности запослених у Заводу. Завод се, као корисник простора, обавезује да, на име коришћења простора који је предмет овог уговора, уплаћује поменутој школи месечну накнаду у износу од 37.000,00 динара на месечном нивоу у току 12 месеци годишње, плус трошкове ПДВ-а.
    3. Уговор о пословно-техничкој сарадњи закључен је између два факултета, од којих је један закупац, а други закуподавац. Предмет овог уговора је успостављање пословно-техничке сарадње у областима: истраживачки рад, организовање и спровођење стручног усавршавања кадрова, укључујући и могућност усавршавања у иностранству, као и други облици сарадње који се буду јавили у интересу уговорених страна. У циљу реализације овог уговора факултет – закуподавац прихвата да обезбеди и омогући коришћење пословног простора који користи: учионица, канцеларија, ходника, као и да се услови коришћења пословног простора регулишу Анексом број 1. наведеног уговора. На име услуга дефинисаних овим уговором факултет – закупац обавезује се да плати накнаду у виду месечног паушала, према Анексу овог уговора, до 10. у месецу за претходни месец. Анексом бр. 1. Уговора о пословно-техничкој сарадњи уговорне стране су се споразумеле да ће закуподавац омогућити закупцу коришћење додатног пословног простора, осим простора дефинисаног основним уговором, који не угрожава наставу. Уговорне стране су се сагласиле да месечна накнада у виду паушала по Уговору и у анексима Уговора износи нето 28.000,00 динара, без ПДВ-а.

    Неправилност се огледа у следећем:

    Законом о буџету Републике Србије за 2018. годину („Сл. гласник РС”, бр. 113/17), у члану 19. прописано је да дирeктни и индирeктни кoрисници буџeтских срeдстaвa Рeпубликe Србиje, буџeтa лoкaлнe влaсти, oсим oргaнизaциja зa oбaвeзнo сoциjaлнo oсигурaњe, кojи кoристe пoслoвни прoстoр и пoкрeтнe ствaри кojимa упрaвљajу други кoрисници jaвних срeдстaвa, нaмируjу сaмo трoшкoвe пo тoм oснoву, као и да, укoликo у овим случajeвимa плaћaњe трoшкoвa ниje мoгућe извршити нa oснoву рaздвojeних рaчунa, кoрисник кojи упрaвљa jaвним срeдствимa врши плaћaњe, a зaтим дирeктни oднoснo индирeктни кoрисник врши oдгoвaрajућу рeфундaциjу нaстaлих рaсхoдa.

    Сходно претходно наведеном, факултет, као корисник средстава буџета, односно као индиректни корисник буџета Републике, није у обавези да плаћа трошкове коришћења пословног простора, односно закуп закуподавцу – факултету и основној школи, који су индиректни корисници средстава буџета Републике, већ само трошкове који су настали коришћењем пословног простора (ел. енергија, грејање и др.).

    Исплатом ових средстава поступљено је супротно одредбама члана 19. Закона о буџету Републике Србије за 2018. годину и члана 56. став 4. Закона о буџетском систему, којима је прописано да преузете обавезе које су настале у супротности са овим законом или другим прописом не могу да се исплаћују на терет рачуна трезора, што повлачи одговорност одговорног лица из члана 71. став 1. Закона о буџетском систему.

    Непоступањем у складу са чланом 71. Закона о буџетском систему одговорно лице чини прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) истог закона.

    Такође, непоступањем у складу са чланом 56. став 4. Закона о буџетском систему одговорно лице чини прекршај из члана 103. став 1. тачка 4) истог закона.

    Непоштовањем одредаба Закона о буџетском систему чини се прекршај из члана 103. Закона, за који је прописана новчана казна од 10.000 до 2.000.000 динара за одговорно лице корисника буџетских средстава.

  • Измене и допуне сета образовних закона

    У овом тексту дат је осврт на новине у законима из области образовања који су измењени у фебруару.

     

    Народна скупштина Републике Србије донела је:

    – Закон о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања,

    – Закон о изменама и допунама Закона о предшколском васпитању и образовању,

    – Закон о изменама и допунама Закона о основном образовању и васпитању и

    – Закон о изменама и допунама Закона о ученичком и студентском стандарду.

    Сви ови прописи објављени су у „Службеном гласнику РС” бр. 10/2019 од 15. 2. 2019. године, а ступили су на снагу 23. фебруара 2019. године.

    НОВИНЕ У ЗАКОНУ О ОСНОВАМА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

    У Закон о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017, 27/208 – др. закон и 10/2019 – у даљем тексту: Закон) унето је више измена и допуна ради побољшања ефикасност система образовања и васпитања.

    1. Битно је најпре споменути да је иновиран члан 20, који прописује упис у развојну групу у предшколској установи и у школу за образовање ученика са сметњама у развоју. Према новом решењу (новина је болдирана), „у развојну групу у предшколској установи, односно у школу за образовање ученика са сметњама у развоју, дете узраста од три године до поласка у основну школу, односно ученик уписује се на основу мишљења интерресорне комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке, уз сагласност родитеља, односно другог законског заступника.”

    Овом новином прецизиран је узраст детета које на основу:

    – мишљења интерресорне комисије и

    – уз сагласност родитеља

    може да се упише у развојну групу у предшколској установи, односно у школу за образовање ученика са сметњама у развоју, тако што је прецизирано да се ради о узрасту од три године до поласка у основну школу.

     

    1. Допуном у члану 43. Закона Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања у свој састав сада убраја, поред постојеће три, и четврту организациону јединицу – Центар за образовну технологију, а новим чланом 46а Закона прописани су и послови које тај нови центар треба да обавља. Како се предвиђа, у фокусу рада будућег центра јесте израда инструмената образовне политике и реализација истраживања, што треба да осигура квалитетну интеграцију дигиталне технологије у систем образовања, чиме се постиже повећање нивоа квалитета образовања.

     

    1. У глави IV Закона – ПРОГРАМИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА И ЗАВРШНИ ИСПИТИ – забележено је више суштинских новина.

    1) Члан 72. Закона, који регулише праћење и оцењивање ученика, претрпео је већи број корекција, а конкретно:

    а) Принцип је да се ученик оцењује из обавезног предмета, изборног програма и активности, као и из владања, уместо досадашњег оцењивања из сваког наставног предмета и из владања.

    б) Ученик се оцењује:

    – најмање четири пута у полугодишту, а

    – ако је недељни фонд часова обавезног предмета, изборног програма и активности један час – најмање два пута у полугодишту.

    в) На основу праћења и вредновања током наставне године закључну оцену из:

    – обавезног предмета,

    – изборног програма и

    – активности

    утврђује Одељењско веће које чине наставници који предају ученику на предлог наставника, а оцену из владања на предлог одељењског старешине.

    г) Ученик који је на крају школске године оцењен и има прелазне оцене:

    – из свих обавезних предмета и

    – из изборног програма други страни језик,

    а оцењен је и из свих осталих изборних програма и активности, прелази у наредни разред.

    2) Већи број корекција извршен је и у члану 73. Закона, који регулише оцењивање и напредовање ученика, а конкретно:

    – Прецизирано је који се обавезни предмети, изборни програми, односно активности оцењују бројчано односно описно, као и да се описна оцена утврђује на крају првог и другог полугодишта.

    – Прецизирано је да ученик који није оцењен из обавезног предмета, изборног програма и активности зато што је изостајао са наставе више од трећине од прописаног укупног годишњег броја часова и за кога се оцењивањем утврди да није достигао образовне стандарде на основном нивоу, полаже разредни испит.

    – У одредби која прописује да се ученик другог и трећег разреда основног образовања и васпитања који на крају другог полугодишта има недовољне оцене преводи у наредни разред на основу одлуке Одељењског већа, прецизирано је да се то не односи на ученика другог и трећег разреда основног музичког и балетског образовања и васпитања.

    – У одредби која прописује да ученик од четвртог до седмог разреда основног образовања и васпитања и ученик средњег образовања и васпитања полаже поправни испит у августовском испитном року, додато је да се то односи и на ученика од другог до завршног разреда основног музичког и балетског образовања и васпитања.

    – У одредби која прописује да ученик од четвртог до седмог разреда основног образовања и васпитања и ученик средњег образовања и васпитања понавља разред ако на крају другог полугодишта има закључене више од две недовољне бројчане оцене или не положи поправни испит, осим оцене из владања, прецизирано је да се то односи и на ученика од другог до завршног разреда основног музичког и балетског образовања и васпитања.

    3) Иновиран је члан 75. Закона, који регулише мерила општег успеха ученика.

    Битна новина у овом члану јесте да се изборни програм други страни језик оцењује у основној школи бројчано и да улази у општи успех ученика, односно општи успех ученика основног образовања и васпитања утврђује се:

    – на крају првог и другог полугодишта,

    – на основу аритметичке средине закључних прелазних бројчаних оцена из обавезних предмета и из изборног програма други страни језик, као и на основу оцене из владања,

    – почев од шестог разреда.

    Општи успех ученика средњег образовања и васпитања утврђује се:

    – на крају првог и другог полугодишта,

    – на основу аритметичке средине прелазних закључних бројчаних оцена из обавезних предмета, изборних програма, изузев верске наставе и грађанског васпитања, и оцене из владања.

    Треба обратити пажњу на то да су у овом члану укинути ставови који су регулисали ко утврђује оцене за свих осам разреда основне школе и средњу школу, односно Одељењско веће више не утврђује оцене ученика из предмета од првог до четвртог разреда основне школе на предлог наставника разредне наставе, као ни оцене ученика из предмета од петог до осмог разреда основне школе и оцене ученика средње школе на предлог предметног наставника.

    4) У Закону је допуњен члан 78. тако што је додат нови став 4, којим се прописује да „кандидат који је након завршеног програма обуке стекао јавну исправу о оствареном стандарду квалификације у целини и јавну исправу о оствареном стандарду кључних компетенција за општеобразовни део средњег стручног образовања одраслих има право изласка на завршни испит, односно право на полагање стручне матуре.”

    Овим новим ставом утврђује се да кандидат који је након завршеног програма обуке стекао:

    – јавну исправу о оствареном стандарду квалификације у целини и

    – јавну исправу о оствареном стандарду кључних компетенција за општеобразовни део средњег стручног образовања одраслих,

    има право изласка на завршни испит, односно право на полагање стручне матуре којом се завршава средње стручно образовање и васпитање, односно која, по овом члану Закона, представља завршни испит у средњем образовању и васпитању којим се завршава средње стручно образовање и васпитање.

     

    1. У глави V Закона – ПРАВА ДЕТЕТА И УЧЕНИКА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ УЧЕНИКА – измењена су два члана.

    1) Измењен је члан 82, који регулише приговор на оцењивање, оцену и испит.

    Циљ измена овог члана је прецизирање терминолошких одредница у погледу врсте приговора на оцену из предмета, програма, активности и владања, као и врсте приговора на испит. Осим тога, регулишу се и ситуације у којима директор решењем поништава закључну оцену и упућује ученика на полагање испита.

    Новине у члану су следеће:

    а) Ученик основног и средњег образовања и васпитања, његов родитељ, односно други законски заступник има право да поднесе приговор на оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања у току школске године, као и приговор на закључну оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања на крају првог и другог полугодишта (до сада се приговор подносио на оцену из предмета и владања, као и на закључну оцену из предмета и владања).

    б) Приговор се сада подноси:

    – на оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања у току школске године директору школе (до сада се директору подносио приговор из предмета и владања), а остао је рок за приговор од три дана од саопштења оцене;

    – на закључну оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности (уместо као до сада на закључну оцену из предмета), а остало је да се приговор подноси директору школе у року од три дана од дана добијања ђачке књижице, односно сведочанства, осим за ученике завршних разреда у року од 24 сата.

    в) Новина је да директор сада решењем одлучује о приговору (до сада је доносио одлуку).

    г) Сада директор цени:

    – да ли је приговор на оцену из обавезног предмета, изборног програма и активности основан,

    – да ли је оцена јавно саопштена, образложена, односно

    – да ли је оцењивање у складу са прописима,

    а ако је одговор негативан по неком од питања, директор поништава оцену, појачава педагошко-инструктивни рад са наставником у установи и решењем образује комисију за проверу знања ученика, преглед и поновно оцењивање писменог или другог рада ученика. Комисија има три члана, од којих су два стручна за предмет, односно област предмета.

    д) Уколико се утврди да закључна оцена није изведена у складу са прописима, директор поништава и враћа оцену Одељењском већу на разматрање и закључивање, а уколико директор и након поновног разматрања и закључивања од стране Одељењског већа утврди да закључна оцена из обавезног предмета, изборног програма и активности није изведена у складу са прописима или је приговор из других разлога основан, решењем поништава закључну оцену и упућује ученика на полагање испита. Истовремено, наставник чија је оцена поништена упућује се и на стручно усавршавање за област оцењивања и комуникацијских вештина.

    ђ) Уколико појачани педагошко-инструктивни рад у установи и стручно усавршавање наставника не дају позитиван резултат, директор је у обавези да захтева стручно педагошки надзор над радом наставника од стране просветног саветника.

    е) Ако директор у сарадњи са стручним сарадником и одељењским старешином оцени да је приговор на оцену из владања основан и да оцењивање није у складу са прописима, упућује га Одељенском већу на разматрање и поновно одлучивање, уз учешће стручних сарадника.

    з) Ако директор утврди да је оцена на испиту изведена противно прописима, поништава испит и упућује ученика на поновно полагање испита, који се организује у року од три дана од дана подношења приговора. Када је поништен испит, директор образује нову комисију у чијем саставу не могу да буду чланови комисије чији је испит поништен.

    2) У члану 85, који регулише васпитно-дисциплински поступак против ученика, иновиран је став 2. и додат став 3.

    Иновирани став 2. овог члана прецизира да за учињену тежу повреду обавезе ученика директор закључком покреће васпитно-дисциплински поступак најкасније у року од осам дана од дана сазнања, а за учињену повреду забране из чл. 110–112. Закона закључком покреће поступак одмах, а најкасније у року од два дана од дана сазнања, о чему одмах, а најкасније наредног радног дана обавештава родитеља, односно другог законског заступника. Иза овог иновираног става 2. додат је нови став 3, који прецизира следеће: „Директор води поступак и окончава га решењем.”

    Новина у ставу 2. ове регулативе састоји се у томе да сада за учињену тежу повреду обавезе ученика директор закључком покреће васпитно-дисциплински поступак:

    – најкасније у року од осам дана од дана сазнања, а

    – за учињену повреду забране из чл. 110–112. Закона закључком покреће поступак одмах, а најкасније у року од два дана од дана сазнања.

    До сада је директор имао рок од 30 дана од дана учињене повреде да закључком покрене васпитно-дисциплински поступак за теже повреде обавеза ученика и за повреде забране из чл. 110-112. Закона.

     

    1. У глави VI Закона – УСТАНОВЕ, ДРУГЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ОРГАНИ УСТАНОВЕ – забележене су следеће новине:

    1) Према новим ст. 7. и 8. члана 89. Закона, установама од националног значаја за Републику Србију проглашене су Математичка гимназија у Београду и Гимназија „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду.

    2) У чл. 120, 121. и 138. Закона реч „општински” у одређеном падежу замењује се речју „локални” у одговарајућем падежу. Овом променом у наведеним члановима садашњи „општински савет родитеља” замењен је термином „локални савет родитеља”, чиме је извршено терминолошко усклађивање са Законом о локалној самоуправи („Сл. гласник РС”, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон и 47/18).

    3) У члану 122. Закона, који уређује функцију директора установе, извршена је корекција у ставу 3. Према новој формулацији овог става (новина је болдирана, укинуте одредбе су прецртане) дужност директора предшколске установе може да обавља лице које има:

    – образовање из члана 140. ст. 1. и 2. Закона за васпитача или стручног сарадника,

    – дозволу за рад наставника, васпитача и стручног сарадника,

    – обуку и положен испит за директора установе и

    – најмање осам година рада у предшколској установи на пословима васпитања и образовања образовања и васпитања након стеченог одговарајућег образовања.

    На овај начин измењени су услови у погледу потребног радног искуства директора предшколске установе, тако што се уместо радног искуства у предшколској установи предвиђа радно искуство у свим установама, у смислу Закона (у свим установама образовања и васпитања), на пословима образовања и васпитања, али и даље остаје услов да то лице има стечено одговарајуће образовање за васпитача или стручног сарадника.

    4) Иновирањем члана 124, који регулише статус директора у установи, измењен је начин заснивања радног односа лица на радном месту директора, и то тако што је сада прописано да орган управљања установе закључује са директором уговор о раду на одређено време. Прецизиране су такође и правне последице закључивања таквог уговора у зависности од тога да ли је директор запослен у тој установи или код другог послодавца, односно:

    а) уколико је за директора именовано лице из реда запослених у тој установи, доноси се решење о његовом премештају на радно место директора које по сили закона замењује одговарајуће одредбе његовог досадашњег уговора о раду, при чему то лице има право да се након престанка дужности директора након првог односно другог мандата врати на послове које је обављало пре именовања за директора установе;

    б) уколико је директор именован из реда запослених код другог послодавца, остварује право на мировање радног односа на основу решења о именовању код тог другог послодавца, при чему то лице има право да се након престанка дужности директора након првог односно другог мандата врати код другог послодавца на послове које је обављало пре именовања за директора установе.

    Указује се и на то да је чланом 29. прелазних одредби Измена Закона прописана обавеза органа управљања установе да радноправни статус директора ускладе са одредбама измењеног члана 124. Закона у року од 30 дана од дана ступања на снагу Измена Закона, односно у том року морају да понуде директору уговор о раду на одређено време уместо досадашњег уговора о међусобним правима и обавезама, а то значи закључно са 23. 3. 2019. године.

     

    1. У глави IX Закона – ЕВИДЕНЦИЈЕ У ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ – било је највише промена. Практично, иновирање ове главе Закона било је један од главних разлога за измене Закона, али ће само неке у наставку бити укратко споменуте.

    1) Задржано је основно законско решење у члану 174 – да установа води евиденције, и то:

    1) о деци, ученицима и одраслима – обухваћеним формалним образовањем,

    2) о родитељима, односно другим законским заступницима и

    3) о (својим) запосленима.

    У оквиру ових евиденција:

    – евиденција о деци, ученицима и одраслима и о родитељима, односно другим законским заступницима представља скуп личних података којима се одређује њихов идентитет, образовни, социјални и функционални статус и потребна додатна образовна, социјална и здравствена подршка, у складу са Законом и посебним законом;

    – евиденција о запосленима представља скуп личних података којима се одређује њихов идентитет, степен и врста образовања, радноправни статус, плата и подаци за њен обрачун и исплату, стручно усавршавање, положени испити за рад у образовању и васпитању, каријерно напредовање и кретање у служби, у складу са Законом и посебним законом.

    Новим одредбама овог члана унете су одредбе којима се на прецизан начин дефинише да установа сваку од ових евиденција може да води електронски у оквиру Јединственог информационог система просвете (ЈИСП), као и да их води на српском језику, ћириличким писмом, на прописаном обрасцу или електронски.

    2) Дат је нови текст члана 175, који регулише одредбе о Јединственом информационом систему просвете. Изменама у овом члану прецизира се да Министарство успоставља ЈИСП и њиме управља уз техничку подршку службе Владе која обавља послове који се односе на чување, спровођење мера заштите и обезбеђивања сигурности и безбедности података у Државном центру за управљање и чување података, у складу са прописима којима се уређује електронска управа и информациона безбедност.

    Такође, овај члан сада прецизира и податке који се уносе у прописане евиденције, као и дужност установа у погледу уноса и ажурирања података из прописаних евиденција.

    У целини гледано, наведене одредбе Измена Закона треба да реше и питање/проблем успостављања ЈИСП-а. Досадашњи развој ЈИСП-а базиран је на сопственим снагама Министарства. У складу са законски дефинисаним оквиром и кадровским капацитетима Министарства развијен је део система који се тиче регистра установа и регистра запослених. Тренутно се ради на успостављању система за доделу јединственог образовног броја (ЈОБ), што је основни предуслов за успостављање регистра ученика. Разлога због којих се касни са имплементацијом ЈИСП-а има више, а основни су ограничења у законском оквиру (за која постоји жеља да се добрим делом отклоне Изменама Закона у делу који се односи на ЈИСП) и ограничен кадровски капацитет Министарства у домену информационих технологија. План за наредну годину је да се за развој ЈИСП-а покрене јавна набавка како би се обезбедио потпуно функционалан систем, развијен у складу са највишим стандардима.

    У вези са наведеним потребно је указати на то да је електронски дневник набављен за све основне и средње школе у Републици Србији, а по успостављању ЈИСП-а, посебно дела који се односи на регистар ученика, биће интегрисан у ЈИСП у складу са законом који предвиђа да се подаци из ЈИСП-а похрањују у регистар. При томе, недостатак одговарајуће опреме остаје и даље један од проблема са којим се сусрећу школе, при чему Министарство ради на обезбеђивању исте.

    НОВИНЕ У ЗАКОНУ О ПРЕДШКОЛСКОМ ВАСПИТАЊУ И ОБРАЗОВАЊУ

    У Закону о предшколском васпитању и образовању („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 101/2017, 113/2017 – др. закон и 10/2019 – у даљем тексту: Закон) измењена су два члана у циљу усаглашавања са одредбама закона којим се уређују основе система образовања и васпитања, а конкретно:

    1) Иновираним ставом 3. у члану 6. Закона прописано је да предшколска установа све евиденције које води (о деци, родитељима, односно другим законским заступницима и о запосленима, матичну књигу уписане деце, евиденцију и педагошку документацију о васпитно-образовном раду и евиденцију о издатим јавним исправама) води електронски, у оквиру Јединственог информационог система просвете, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања и Законом, али и у складу са подзаконским актом који ће донети министар за послове просвете.

    2) Према новом члану 6а Закона, подаци из евиденција које воде предшколске установе (о деци, родитељима, односно другим законским заступницима и о запосленима, матичну књигу уписане деце, евиденцију и педагошку документацију о васпитно-образовном раду и евиденцију о издатим јавним исправама) чувају се десет година, осим података из евиденције и педагошке документацију о васпитно-образовном раду, која се чува пет година.

    НОВИНЕ У ЗАКОНУ О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ

    За изменом Закона о основном образовању и васпитању („Сл. гласник РС”, бр. 55/2013, 101/2017, 27/2018 – др. закон и 10/2019 – у даљем тексту: Закон) указала се потреба због усаглашавања са одредбама закона којим се уређују основе система образовања и васпитања.

    У Закону су евидентиране следеће битне новине:

    1. Измењен је члан 61. Закона, који регулише успех ученика и оцену.

    Према тим новим одредбама ученик се оцењује из обавезног предмета, изборног програма и активности, као и из владања, описном и бројчаном оценом у складу са Законом. Оцена је јавна и саопштава се ученику уз образложење, при чему:

    – у првом разреду основног образовања и васпитања ученик се из обавезног предмета, изборних програма и активности оцењује описном оценом;

    – од другог до осмог разреда ученик се из обавезног предмета, изборних програма и активности оцењује описно и бројчано;

    – бројчана оцена из обавезног предмета је: одличан (5), врлодобар (4), добар (3), довољан (2) и недовољан (1), при чему је оцена недовољан (1) непрелазна;

    – успех ученика из изборних програма и активности оцењује се описно, и то: „истиче се”, „добар” и „задовољава”, осим из изборног програма други страни језик, који се оцењује бројчано, и то бројчаном оценом од 1 до 5.

    Ученик се оцењује најмање четири пута у полугодишту, а ако је недељни фонд часова обавезног предмета, изборног програма и активности један час, најмање два пута у полугодишту.

    Одредбе о закључној оцени прецизирају да:

    1) закључна оцена из обавезног предмета утврђује се на крају првог и другог полугодишта;

    2) закључна оцена за ученике првог разреда:

    – из обавезног предмета је описна и исказује се као напредовање ученика у остваривању исхода, ангажовање и препорука,

    – из обавезних предмета и из изборних програма и активности уноси се у ђачку књижицу и ученик прелази у наредни разред;

    3) закључна оцена из обавезног предмета за ученика од другог до осмог разреда јесте бројчана;

    4) закључна оцена из изборних програма и активности је описна, и то: „истиче се”, „добар” и „задовољава”, и не утиче на општи успех ученика, осим из изборног програма други страни језик, који се оцењује бројчано и закључна оцена утиче на општи успех ученика.

    Ученику који није оцењен најмање четири пута из обавезног предмета и изборног програма други страни језик у току полугодишта, односно најмање два пута у току полугодишта уколико је недељни фонд обавезног предмета, изборног програма и активности један час, не може да се утврди закључна оцена.

    Ученика који редовно похађа наставу и извршава школске обавезе, а нема прописани број оцена у полугодишту, наставник је дужан да оцени на посебно организованом часу у току трајања полугодишта, уз присуство одељењског старешине, педагога или психолога.

    На овај начин извршена је измена члана 61. Закона, којим се прописује успех ученика и оцена, тако што је, између осталог, прецизирано и да се изборни програм други страни језик оцењује бројчано и улази у општи успех ученика, у циљу усклађивања са иновираним Законом о основама система образовања и васпитања.

    1. Према иновираном ставу 1. члана 62. Закона, општи успех ученика од другог до осмог разреда утврђује се на крају првог и другог полугодишта на основу аритметичке средине закључних прелазних бројчаних оцена из обавезних предмета и из изборног програма други страни језик, као и на основу оцене из владања почев од шестог разреда.

    И ова измена којом се прописује општи успех ученика извршена је у циљу усклађивања са новим изменама у Закону о основама система образовања и васпитања.

    Из истог разлога иновиран је и став 4. у овом члану, који прецизира да ученик није са успехом завршио разред, односно да има недовољан успех уколико има више од две недовољне оцене, осим оцене из владања, или да није положио поправни испит, осим ученика другог и трећег разреда основне школе који се преводи у наредни разред, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања.

    1. Следеће прилагођавање Закона извршено је изменама члана 71, који регулише разредни испит.

    Према овим новим одредбама разредни испит полаже ученик који није оцењен из једног или више предмета, изборног програма или активности, при чему ученик може да буде неоцењен из обавезног предмета, изборног програма и активности:

    1) уколико није похађао наставу више од трећине укупног годишњег броја часова тог обавезног предмета, изборног програма и активности и

    2) уколико се оцењивањем утврди да није достигао образовне стандарде на основном нивоу.

    У вези са разредним испитом Закон још дефинише да ученик који на разредном испиту:

    1) добије једну или две недовољне оцене, као и ученик који није приступио полагању разредног испита из једног или два обавезна предмета, изборног програма и активности – полаже поправни испит;

    2) добије недовољну оцену из више од два обавезна предмета, укључујући и изборни програм други страни језик, или који не приступи полагању разредног испита из више од два обавезна предмета, изборног програма и активности – понавља разред у складу са Законом.

    1. Извршена је измена члана 71. Закона, којим се прописује разредни испит, тако што су ближе уређени услови под којима ученик полаже разредни испит из обавезног предмета, изборног програма и активности, у циљу усклађивања са иновираним одредбама Закона о основама система образовања и васпитања. Према тим новим одредбама поправни испит полаже:

    1) ученик од четвртог до осмог разреда који на крају другог полугодишта има до две недовољне закључне бројчане оцене из обавезних предмета или из једног обавезног предмета и изборног програма други страни језик и

    2) ученик од другог до завршног разреда основног музичког и балетског образовања и васпитања који на крају другог полугодишта има до две недовољне закључне бројчане оцене.

    Ученик од четвртог до седмог разреда и ученик од другог до завршног разреда основног музичког и балетског образовања и васпитања полаже поправни испит у августовском испитном року, а ученик осмог, односно завршног разреда у јунском и августовском испитном року, при чему је ученик који полаже поправни испит обавезан да похађа припремну наставу, коју је школа дужна да организује непосредно пре полагања поправног испита.

    Закон у овом члану даје и следећа правила:

    1) Ученик од четвртог до седмог разреда и ученик од другог до завршног разреда основног музичког и балетског образовања и васпитања који:

    – на крају другог полугодишта има више од две недовољне закључне бројчане оцене или

    – који не положи поправни испит или

    – не приступи полагању поправног испита,

    понавља разред у складу са Законом.

    2) Ученик осмог, односно завршног разреда који:

    – има више од две недовољне закључне бројчане оцене или

    – не положи поправни испит,

    не понавља разред, већ завршава започето образовање и васпитање у истој школи полагањем испита из обавезног предмета, односно изборног програма други страни језик, из којег има недовољну оцену, у складу са Законом.

    3) Ученик осмог разреда основног образовања и васпитања који положи поправни испит, стиче право да полаже завршни испит у основном образовању и васпитању у прописаним роковима.

    1. У Закону је иновирано више чланова којима се прописује вођење евиденције у школама, у циљу усклађивања са Законом о основама система образовања и васпитања.
    2. Указује се и на иновирани члан 104а Закона, који прецизира да се успех ученика петог разреда који су у школској 2018/2019. години започели изучавање изборног програма други страни језик, оцењује бројчано почев од дана ступања на снагу измена Закона, дакле од 18. фебруара 2019. године. Ова закључна бројчана оцена ученика на крају другог полугодишта утврђује се на основу најмање три бројчане оцене из наведеног програма. Приликом закључивања оцене на крају другог полугодишта узимају се у обзир све појединачне описне оцене којима је ученик оцењен у току првог полугодишта школске 2018/2019. године.

    НОВИНЕ У ЗАКОНУ О УЧЕНИЧКОМ И СТУДЕНТСКОМ СТАНДАРДУ

    Закон о ученичком и студентском стандарду („Сл. гласник РС”, број 18/2010, 55/2013 и 27/2018 – др. закон и 10/2019 – у даљем тексту: Закон) последњим изменама усклађен је са новоусвојеном законском регулативом из области средњег и високог образовања. Осим тога, постојала је потреба усаглашавања у погледу стеченог образовања за директоре, васпитаче, стручне сараднике и инспекторе у министарству за послове просвете, са Законом о високом образовању („Сл. гласник РС”, бр. 88/2017) и Уредбом о каталогу радних места у јавним службама и другим организацијама у јавном сектору („Сл. гласник РС”, бр. 81/2017, 6/2018, 43/2018).

    У наставку текста приказане су најбитније новине у Закону.

    1. Према иновираном члану 12. Закона, ученик односно студент који испуњава опште услове за остваривање права из Закона, има право на одмор и додатне активности у ученичком односно студентском одмаралишту (у даљем тексту: одмаралиште) у складу са Законом. У одмаралишту се обезбеђују смештај, исхрана, одмор и додатне активности ученика односно студената.

    Прописано је да министарство надлежно за послове образовања (у даљем тексту: Министарство) расписује конкурс за остваривање права на одмор, а одлуку о остваривању права у одмаралиштима доноси директор установе. На ову одлуку ученик, његов родитељ или старатељ, односно студент има право да поднесе приговор директору установе.

    Студенти са посебним потребама који конкуришу за одмор и додатне активности, поред редовне документације, прилажу и потврду од надлежне здравствене установе из места студирања.

    1. У вези са обавезом ученика и студената у установама ученичког и студентског стандарда (у даљем тексту: установа) иновирано је неколико чланова и такође додато неколико нових чланова.

    1) Према иновираном члану 15. Закона, ученик средње школе (у даљем тексту: ученик) дужан је да права користи у складу са Законом и општим актом установе, као и да се одговорно односи према имовини, другим ученицима односно студентима и запосленима у установи.

    Ученик може да одговара дисциплински и материјално, при чему:

    а) ученик одговара дисциплински за повреду обавезе која је у време извршења била утврђена Законом или општим актом установе,

    б) ученик одговара материјално за штету коју у установи проузрокује намерно или крајњом непажњом.

    Дисциплински поступак за утврђивање повреде обавезе и одговорности ученика установа води применом правила општег управног поступка, а окончава се решењем.

    2) У Закон су додати нови чланови 15а, 15б и 15в, који прописују одговорност родитеља. Према тим одредбама, родитељ, односно други законски заступник детета одговоран је:

    а) да на позив установе узме активно учешће у свим облицима васпитног рада са учеником;

    б) за повреду забране из чл. 36–38. Закона (повреда забране дискриминације, насиља и злостављања у установи, повреда забране држања, ношења и употребе оружја, продаје, држања, преношења или посредовање у продаји или куповини супстанци или препарата који су проглашени за опојне дроге, као и употребе алкохола и повреда забране страначког и верског организовања и деловања у установи);

    в) за теже повреде обавеза ученика из члана 15в Закона;

    г) тако што поступа одговорно и уважава препоруке надлежног лекара у вези са лечењем ученика;

    д) за поштовање правила установе.

    Родитељ, односно други законски заступник дужан је да надокнади материјалну штету коју ученик нанесе установи намерно или из крајње непажње. Установа ће поднети захтев за покретање прекршајног поступка, односно кривичну пријаву ради утврђивања одговорности родитеља, односно другог законског заступника.

    Према новом члану 15в Закона, повреде обавеза ученика могу бити лакше и теже.

    Лакше повреде обавеза прописују се општим актом установе, а у теже повреде обавеза ученика спадају, на пример, преправка или дописивање података у јавној исправи коју издаје установа, изазивање опасности, оштећење или уништавање имовине установе или других ученика и запослених намерно или крајњом непажњом, као и друге повреде наведене у овом члану.

    Ученику који учини повреду обавезе из Закона или општег акта установа је дужна да обезбеди адекватну подршку стручног сарадника, а када је то потребно – сарађује са школом у коју је ученик уписан и са одговарајућим установама здравствене односно социјалне заштите ради промене понашања ученика.

    3) Према иновираном члан 17. Закона, за повреду обавезе ученику може да се изрекне васпитно-дисциплинска мера опомена, укор, укор пред искључење и искључење из установе, а конкретно:

    а) опомена и укор изричу се за лакшу повреду обавеза ученика, при чему се васпитна мера за лакшу повреду обавезе изриче ученику без вођења васпитно-дисциплинског поступка, у складу са општим актом установе;

    б) за тежу повреду обавезе ученику може да се изрекне васпитно-дисциплинска мера укор пред искључење и искључење из установе.

    За лакшу повреду обавезе ученика обавезно је појачати васпитни рад установе и родитеља, а када ученик изврши тежу повреду обавезе, установа одмах обавештава родитеља односно старатеља ученика и укључује га у одговарајући поступак.

    Васпитно-дисциплинску меру у првом степену изриче дисциплинска комисија коју образује директор установе.

    Васпитно-дисциплински поступак за учињену тежу повреду обавезе ученика покреће се најкасније у року од осам дана од дана сазнања и у њему ученик, уз присуство родитеља, односно другог законског заступника, као и сви остали учесници и сведоци, мора да буде саслушан и да дâ писану изјаву.

    Општим актом установе ближе се уређују нарочито: начин и рокови за вођење васпитно-дисциплинског поступка, састав дисциплинске комисије, односно комисије за накнаду штете, мандат, начин рада и одлучивања и случајеви изузећа члана комисије.

    Када се ради о обавезама и одговорностима студената у установи (нови члан 15б), Закон прописује обавезу студента да права користи у складу са Законом и општим актом установе, као и да се одговорно односи према имовини, другим студентима и запосленима у установи.

    Студент може да одговара дисциплински и материјално, и то:

    – дисциплински за повреду обавезе која је у време извршења била утврђена Законом или општим актом установе, а

    – материјално за штету коју у установи проузрокује намерно или крајњом непажњом.

    Дисциплински поступак за утврђивање повреде обавезе и одговорности студента установа води применом правила општег управног поступка, а окончава се решењем.

    Повреде обавеза студената могу бити лакше и теже – лакше повреде обавеза прописују се општим актом установе, а теже повреде прописане су овим законом.

    1. Новине у одредбама о директору установе утврђене су новим одредбама у члану 53. став 2. Закона, тако да је, између осталог, прописано и да за директора установе може бити именовано лице које је стекло високо образовање на студијама другог степена или лице које је стекло високо образовање на основним студијама у трајању од најмање четири године по прописима који су уређивали високо образовање до 10. септембра 2005. године.

    Ова измена извршена је ради усклађивања са одредбама Закона о високом образовању којима се прописују наведени услови.

    У Закон је додат нови члан 59а, који прописује да директор у установи може да образује следеће тимове: Тим за пружање подршке инклузивном образовању ученика; Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања; Тим за самовредновање; Тим за обезбеђивање квалитета и развој установе; Тим за професионални развој; као и друге тимове за остваривање одређених задатака, програма или пројеката.

    1. Новина у одредбама о запосленима у установама има неколико:

    1) Чланом 60. Закона прописано је да васпитни рад са ученицима у дому ученика, односно ученичком центру остварује васпитач, као и да стручне послове у дому ученика, односно ученичком центру обављају стручни сарадник – психолог и стручни сарадник – педагог, а да зависно од потреба установе и програма који се остварује, стручне послове у дому ученика, ученичком центру, односно другој установи ученичког и студентског стандарда могу да обављају и други стручни сарадници: библиотекар, медијатекар, здравствени радник, дефектолог, социолог, аниматор културних програма, аниматор спортских активности и аниматор рекреативних активности.

    Новим одредбама у овом члану прописано је да послове васпитача и стручног сарадника у установама може да обавља лице које је стекло одговарајуће високо образовање на студијама другог степена или лице које је стекло високо образовање на основним студијама на факултету у трајању од најмање четири године, које је у погледу права која из њега произлазе изједначено са академским називом мастер.

    2) У Закон је додат члан 60а, који се односи на радна места здравствене струке у установама стандарда. Према тим одредбама, послове којима се унапређује нега, превентивна – здравствена и социјална заштита у дому ученика, односно ученичком центру обављају сарадници. Њихов је задатак да својим знањем, саветодавним и стручним радом обезбеде квалитетније остваривање неге, превентивне – здравствене и социјалне заштите, што ће бити ближе уређено актом који пропише министар.

    3) У Закону је промењен члан 67, који регулише суспензију лиценце васпитачу и стручном сараднику. Према тим одредбама, лиценца се суспендује васпитачу и стручном сараднику:

    а) који према извештају просветног саветника не остварује образовно-васпитни рад на начин и по поступку којима се омогућава постизање исхода који су прописани у основама васпитног програма;

    б) који се према извештају просветног саветника није стручно усавршавао, а просветни саветник у свом извештају утврди да разлози за то нису оправдани.

    Установа има обавезу да податке о разлозима за суспензију лиценце васпитача и стручног сарадника достави Министарству одмах, а најкасније у року од три дана од пријема извештаја просветног саветника.

    Васпитач и стручни сарадник има право да изјави примедбу министру на извештај просветног саветника у року од осам дана од дана пријема извештаја, а министар решењем одлучује о суспензији лиценце у року од осам дана од истека рока за подношење примедбе. Решење министра о суспензији лиценце коначно је у управном поступку, а суспензија лиценце траје најдуже шест месеци.

    Васпитачу и стручном сараднику коме је суспендована лиценца јер, према извештају просветног саветника, не остварује образовно-васпитни рад на начин и по поступку којима се омогућава постизање прописаних исхода, укида се суспензија уколико најкасније у року од шест месеци од достављања решења министра поново положи испит за лиценцу, а ако га не положи, престаје му радни однос.

    Док траје суспензија лиценце, васпитач присуствује активностима других васпитача које му одређује директор, а стручни сарадник раду стручног сарадника у другој установи коју одреди директор.

    Васпитачу и стручном сараднику коме је суспендована лиценца јер се није стручно усавршавао, укида се суспензија ако у року од шест месеци од суспензије достави доказе о одговарајућем стручном усавршавању.

    Васпитач и стручни сарадник за време трајања суспензије лиценце остварује право на накнаду плате у висини од 65% плате коју је примио за месец који претходи месецу у коме му је суспендована лиценца.

    4) У Закон је додат члан 67а, који регулише одузимање лиценце васпитачу и стручном сараднику. Према тим одредбама лиценца се одузима васпитачу и стручном сараднику:

    а) који је правоснажном пресудом осуђен за кривично дело насиља у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскврнуће, примање мита или давање мита, против полне слободе, правног саобраћаја и човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију;

    б) на основу правоснажне судске одлуке којом је утврђена законитост решења о престанку радног односа због повреде забране из чл. 36–38. Закона, односно по истеку рока за судску заштиту;

    в) на основу правоснажне судске одлуке којом је утврђена законитост решења о престанку радног односа због повреде забране из чл. 36–38. Закона, учињене други пут, односно по истеку рока за судску заштиту;

    г) на основу правоснажне судске одлуке којом је утврђена законитост решења о престанку радног односа због повреде радне обавезе из чл. 36–38. Закона, односно по истеку рока за судску заштиту;

    д) ако одбије вршење спољашњег вредновања рада или стручно-педагошког надзора;

    е) коме је суспендована лиценца у складу са чланом 67. Закона, а стекли су се услови за нову суспензију.

    Лиценца се одузима на период од пет година, с тим да лице коме је одузета лиценца нема право на рад у области образовања и васпитања. Изузетно, лице коме је одузета лиценца због кривичног дела нема право на њено поновно издавање нити на рад у установи. Решење министра о одузимању лиценце коначно је у управном поступку.

    Лице коме је одузета лиценца на период од пет година, по истеку тог рока може да поднесе захтев Министарству за поново полагање испита за лиценцу.

    5) Према иновираном члану 68. Закона, васпитач и стручни сарадник са лиценцом и без лиценце дужан је да се стално стручно усавршава ради успешнијег остваривања и унапређивања васпитно-образовног рада и стицања, односно унапређивања компетенција потребних за рад, у складу са општим принципима за постизање циљева и исхода из основа васпитног програма.

    У току стручног усавршавања васпитач и стручни сарадник могу професионално да напредују стицањем звања: педагошки саветник, самостални педагошки саветник, виши педагошки саветник и високи педагошки саветник, при чему васпитач и стручни сарадник остварују право на увећану плату за стечено звање.

    Васпитач и стручни сарадник имају право на одсуство из установе у трајању од три радна дана годишње ради похађања одобреног облика, начина и садржаја стручног усавршавања. План стручног усавршавања у складу са приоритетима установе ради остваривања циљева васпитања и образовања и стандарда постигнућа, као и у складу са приоритетима министарства, доноси орган управљања установе, а приоритетне области за период од три године, облике стручног усавршавања, програме и начин организовања сталног стручног усавршавања, као и друга питања од значаја за стручно усавршавање, прописује министар.