Промена правне форме и статусне промене привредних друштава представљају скуп радњи и процедура предвиђених Законом о привредним друштвима, чијим се предузимањем врше битне измене у самом битисању привредних друштава.
ПРОМЕНА ПРАВНЕ ФОРМЕ
Приликом промене правне форме друштво прелази из једне у другу правну форму у складу са Законом о привредним друштвима. С обзиром на то да је наведени закон регулисао ортачко друштво, командитно друштво, друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво, промена правне форме могућа је у било којој варијанти. Ова промена не утиче на субјективитет друштва, тј. друштво и даље постоји са својим правима и обавезама. Уколико је, на пример, акционарско друштво променило своју правну форму и постало друштво са ограниченом одговорношћу – и даље се ради о истом привредном друштву, па ће дужници некадашњег акционарског друштва бити у обавези да свој дуг исплате истом, сада друштву са ограниченом одговорношћу.
Ако јавно акционарско друштво мења правну форму, оно мора да испуни услове за престанак својства јавног друштва који су прописани законом којим се уређује тржиште капитала. Подела акционарских друштава на јавна и нејавна одговара некадашњој подели на отворена и затворена акционарска друштва. Наиме, jавна акционарска друштва представљају, као и некад отворена, она друштва чијим акцијама може слободно да се тргује.
Када друштво мења правну форму, оно мора да испуни услове који важе за ту нову правну форму. Када је у питању основни капитал, нпр. за друштво са ограниченом одговорношћу довољан је минимални основни капитал од 100 динара, док је за акционарско друштво минимални основни капитал одређен у износу од 3.000.000 динара, промена правне форме из друштва са ограниченом одговорношћу у акционарско друштво не би могла да се изврши без повећања основног капитала. Интересантна је ситуација у командитном друштву с обзиром на то да се појављују неки чланови који су неограничено солидарно одговорни за обавезе друштва (комплементари), док неки други одговарају до висине уложеног (командитори). Променом правне форме из командитног у нпр. друштво са ограниченом одговорношћу, статус свих чланова мора бити изједначен по питању ограничене одговорности – од промене па надаље сви постају одговорни само до висине улога.
Уколико је у ликвидацији или стечају, друштво не може да мења правну форму, осим као меру реорганизације у складу са законом којим се уређује стечај. Члан 157. Закона о стечају као меру за реализацију плана реорганизације, између осталог, наводи и промену правне форме.
Ваља напоменути да промена правне форме није резервисана искључиво за привредна друштва, већ, у складу са чланом 92. Закона о привредним друштвима, и предузетник може да донесе одлуку о наставку обављања делатности у форми привредног друштва, при чему се сходно примењују одредбе овог закона о оснивању дате форме друштва. У том случају предузетник свакако одговара целокупном имовином за све обавезе настале у вези са обављањем делатности до тренутка брисања предузетника из регистра.
Документа потребна за спровођења поступка промене правне форме усваја Скупштина у акционарском друштву и друштву са ограниченом одговорношћу, ортаци у ортачком друштву и комплементари и командитори у командитном друштву. Ради се о следећим документима:
1) предлог одлуке о промени правне форме друштва;
2) предлог измене оснивачког акта ради усклађивања са одредбама Закона о привредним друштвима које се односе на дату правну форму друштва;
3) предлог статута друштва, ако друштво мења правну форму у акционарско друштво;
4) предлог одлуке којом се именују чланови органа друштва у складу са одредбама Закона о привредним друштвима које регулишу дату правну форму друштва;
5) извештај о потреби спровођења поступка промене правне форме, који обавезно садржи:
(1) објашњење правних последица промене правне форме,
(2) разлоге и анализу очекиваних ефеката промене правне форме,
(3) образложење сразмере конверзије акција у уделе, односно удела у акције, односно конверзије удела једне правне форме друштва у уделе друге правне форме друштва, у зависности од конкретне промене правне форме;
6) детаљно обавештење о праву члана друштва да буде несагласан са одлуком о промени правне форме у смислу члана 481. Закона о привредним друштвима.
Сва ова документа припремају један или више директора у акционарском друштву и друштву са ограниченом одговорношћу, један од ортака у ортачком друштву и један од комлементара у командитном друштву (не може командитор). Посебно је значајно да је потребно изменити оснивачки акт како би се исти прилагодио новој правној форми, што значи да је измену оснивачког акта потребно извршити у свим случајевима промене, без изузетка. Уколико се правна форма мења у форму акционарског друштва, потребно је да се изради предлог статута друштва јер акционарско друштво, за разлику од других форми друштава, поред оснивачког акта има и статут. У акционарском друштву такође важи да је статут акт који се мења, док се оснивачки акт не мења пошто је једном донесен, што у конкретном случају значи да се приликом промене правне форме у акционарско друштво оснивачки акт мења само приликом промене, док се касније само врше измене статута, без измена оснивачког акта. У извештајима о потреби спровођења потребно је навести образложење сразмере конверзије акција у уделе, удела у акције итд., посебно зато што ова конверзија и не мора бити сразмерна под одређеним условима.
Чланом 481. Закона о привредним друштвима прописано је шта нарочито садржи Одлука о промени правне форме, као и да се истовремено са овом одлуком усвајају измене оснивачког акта, статута, у случају промене правне форме у акционарско друштво, али и одлука или одлуке којом се именују чланови органа друштва.
У складу са законом о регистрацији врши се и регистрација промене правне форме, па правне последице промене наступају на дан регистрације. Важно је истаћи да и након промене правне форме оно што важи за предузетнике, важи и за ортаке и комплементаре у ортачком односно командитном друштву, тј. да су за обавезе ортачког и командитног друштва настале до дана регистрације неограничено солидарно одговорни. Ово значи да за све обавезе ортачког или командитног друштва настале пре регистрације промене правне форме у нпр. друштво са ограниченом одговорношћу, одговарају како само друштво са ограниченом одговорношћу тако и сви некадашњи ортаци односно комплементари и то солидарно. Ова интервенција законодавства била је нужна како се промена правне форме не би злоупотребљавала и избегавала неограничена одговорност. Осим тога, важно је истаћи и да права трећих лица, која представљају терете на уделима односно акцијама друштва које мења правну форму, прелазе на уделе односно акције нове правне форме друштва. То значи да заложно право на уделу након промене правне форме постаје заложно право на акцијама и обрнуто, као и да променом правне форме не могу да се избришу права трећих лица на уделима односно акцијама.
СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ
За разлику од промене правне форме која увек подразумева једно друштво, недирнут правни субјективитет, статусне промене подразумевају више друштава, како постојећих тако и оних кoја тек треба да настану. У погледу статусних промена разликују се друштво преносилац, које се реорганизује, и друштво стицалац, на које се преносе права и обавезе друштва преносиоца. Сви чланови друштва преносиоца стичу уделе односно акције у друштву стицаоцу сразмерно својим уделима односно акцијама у друштву преносиоцу, осим ако се сваки члан друштва преносиоца сагласи с тим да се статусном променом изврши замена удела односно акција у другачијој сразмери или ако користи своје право на исплату уместо стицања удела.
Чланом 484. став 1. Закона о привредним друштвима прописано је да у статусној промени може да учествује једно или више друштава исте или различите правне форме. По мишљењу аутора овог текста у првом делу наведеног става дошло је до грешке с обзиром на то да у статусној промени учествују најмање једно друштво преносилац и једно друштво стицалац, о ком год модалитету статусне промене да се ради, па је стога увек у питању учешће више друштава. Прописано је такође да, као и приликом промене правне форме, у статусној промени не може да учествује друштво које је у ликвидацији или у стечају, осим ако се статусна промена спроводи као мера реорганизације у складу са законом којим се уређује стечај. Члан 157. Закона о стечају као меру за реализацију плана реорганизације, између осталог, наводи и статусне промене.
Статусне промене су припајање, спајање, подела и издвајање.
Припајање настаје када се једно или више друштава припаја другом друштву преношењем на то друштво целокупне имовине и обавеза. Након припајања друштво које се припаја престаје да постоји без спровођења поступка ликвидације. Дакле, приликом припајања може да постоји једно или више друштава преносилаца, док је стицалац само један. Преносилац или преносиоци даном регистрације припајања престају да постоје, док се стицалац јавља у улози универзалног сукцесора, па наслеђује целокупна права и обавезе преносилаца. Ово значи да потраживања која су повериоци преносиоца имали према преносиоцу, иста могу да захтевају од стицаоца, као и обрнуто, потраживања преносиоца према дужницима може да захтева стицалац.
Када је у питању спајање, два или више друштава спаја се оснивањем новог друштва и преношењем на то друштво целокупне имовине и обавеза, чиме друштва која се спајају престају да постоје без спровођења поступка ликвидације. Приликом спајања јављају се у односу на припајање две основне разлике – једна на страни преносилаца, а друга на страни стицалаца. На страни преносилаца приликом спајања увек се јављају најмање два друштва, док је приликом припајања могуће да на страни преносилаца буде и само једно друштво. Приликом припајања на страни стицалаца ради се о већ постојећем друштву, док се приликом спајања оснива ново друштво.
У погледу поделе као врсте статусне промене јавља се више модалитета: 1. подела уз оснивање – када се друштво дели и преноси целокупну имовину и обавезе на два или више новооснованих друштава; 2. подела уз припајање – када се друштво дели и преноси целокупну имовину и обавезе на два или више постојећих друштава и 3. мешовита подела – када се друштво дели и преноси целокупну имовину и обавезе на једно или више новооснованих друштава и једно или више постојећих друштава. И приликом поделе друштва преносиоци престају да постоје без спровођења поступка ликвидације.
Модалитети издвајања су: 1. издвајање уз оснивање – када се друштво дели тако што преноси део своје имовине или обавеза на једно или више новооснованих друштава; 2. издвајање у припајање – када се друштво дели тако што преноси део своје имовине или обавеза на једно или више постојећих друштава и 3. мешовито издвајање – када се друштво дели тако што преноси део своје имовине или обавеза на једно или више новооснованих друштава или на једно или више постојећих друштава. За разлику од припајања, спајања и поделе као врста статусних промена, приликом издвајања друштво преносилац не престаје да постоји.
Важно је истаћи да Закон у вези са свим наведеним врстама статусних промена користи синтагму „пренос целокупне имовине и обавеза”, што значи да под имовином подразумева само активу, а не и пасиву друштва.
Што се поступка за спровођење статусне промене тиче, разликују се редовни и поједностављени поступак спровођења статусне промене. При редовном поступку спровођења статусне промене Одбор директора, односно Надзорни одбор припрема акта и документа наведена у члану 490. Закона о привредним друштвима. У акта и документа из члана 490, набројани су, између осталог, и финансијски извештаји са мишљењем ревизора, са стањем на дан који претходи дану доношења одлуке Скупштине о статусној промени највише шест месеци, као и извештај ревизора о извршеној ревизији статусне промене. Међутим, уколико су сви чланови друштва које учествује у статусној промени сагласни да се финансијски извештаји не припремају, исти нису потребни. Исто важи и за извештај ревизора, осим у друштву које је јавно акционарско друштво, у ком је извештај ревизора неопходан. Што се ревизије статусне промене тиче, на захтев друштва које учествује у поступку ревизора може да се именује суд, а ако у статусној промени учествује више друштава, надлежни суд може да, на заједнички захтев свих тих друштава, именује једног ревизора који сачињава заједнички извештај о статусној промени за сва друштва.
Уколико у статусној промени учествују два или више друштава, неопходно је закључити уговор о тој статусној промени који садржи елементе прописане чланом 491. Закона о привредним друштвима. Ако само једно друштво учествује у статусној промени, Одбор директора, односно Надзорни одбор уколико је управљање друштвом дводомно, усваја План поделе.
Закон о привредним друштвима прописао је обавезу објављивања Нацрта уговора о статусној промени, односно Нацрта плана поделе. Ови документи објављују се на интернет страници Регистра привредних субјеката и у ту сврху достављају се Регистру најкасније 60 дана пре дана одржавања седнице Скупштине на којој се доноси одлука о статусној промени. Такође, друштво које спроводи статусну промену дужно је да својим члановима омогући увид у документа која се припремају у вези са статусном променом. Такође, Закон је предвидео и вид заштите поверилаца друштва, па је прописана обавеза друштва да писмено обавести повериоце са потраживањима од 2.000.000 динара и више, који су познати друштву.
Скупштина доноси одлуку о статусној промени којом одобрава План поделе и Уговор, односно Нацрт уговора о статусној промени, и то у случају акционарског друштва трочетвртинском већином. Скупштина је дужна и да усвоји измене и допуне оснивачког акта, односно статута у случају акционарског друштва, ако друштво наставља да постоји; затим да усвоји оснивачки акт друштва које настаје статусном променом, као и статут тог друштва ако је оно акционарско друштво, као и да донесе одлуку о повећању односно смањењу основног капитала у зависности од врсте статусне промене. Ако се статусном променом врши замена удела односно акција у другачијој сразмери, потребно је да се сваки члан друштва преносиоца сагласи са тим, осим оних чланова који користе своје право на исплату уместо стицања удела.
Уговор о статусној промени ступа на снагу када га одобре скупштине свих друштава која учествују у статусној промени, осим уколико тим уговором није предвиђено да ступа на снагу неког каснијег датума. Из наведеног произлази да, уколико је Нацртом уговора о статусној промени одређен датум ступања на снагу, скупштине друштава – учесника исти морају да одобре пре предвиђеног датума да би он уопште могао да ступи на снагу.
Поједностављени поступак спровођења статусне промене спроводи се ако друштво стицалац има удео од најмање 90% у друштву преносиоцу. Постоји могућност и да је друштво стицалац једини члан друштва преносиоца. При поједностављеном поступку није потребно припремати извештај ревизора о извршеној ревизији статусне промене нити извештај Одбора директора о статусној промени, односно Извршног одбора ако је управљање друштвом дводомно. Уколико је друштво стицалац једини члан друштва преносиоца, у Уговор о статусној промени није потребно уносити податке о замени удела односно акција.
Правне последице статусне промене наступају на дан регистрације, при чему је регистрацију статусне промене могуће извршити тек након ступања на снагу Уговора о статусној промени, односно Плана поделе, а пре регистрације мора да се изврши исплата несагласним члановима друштва. Дакле, значај регистрације као граничног момента и у овом случају је велики. Све предузете радње без регистрације немају значаја.
У случају поделе, нераспоређена имовина, заједно са обавезама, распоређује се сразмерно на друштва стицаоце.
Закон о привредним друштвима предвидео је и заштиту права како чланова друштва преносиоца тако и трећих лица. Члан друштва има право на исплату новчане накнаде уколико сматра да је оштећен утврђеном сразмером замене удела односно акција у друштву преносиоцу за уделе односно акције у друштву стицаоцу. Ово право остварује се тужбом надлежном суду. Такође, члан друштва који је несагласан са одлуком о статусној промени има право да поднесе тужбу суду уколико сматра да откупна цена акција не одговара тржишној вредности акција или му иста не буде исплаћена. Закон је предвидео и заштиту других лица, пре свега поверилаца, ималаца обвезница и других дужничких хартија од вредности итд. Поред права, Закон је прописао и одговорност директора, односно чланова Надзорног одбора, и то према члановима односно акционарима, за штету проузроковану намерно или крајњом непажњом приликом припреме и спровођења статусне промене. Овакво законско решење одговара нивоу одговорности запослених за штету коју су проузроковали послодавцу.
Уместо закључка
Као што из свега наведеног може да се види, законодавац је детаљно регулисао промене правне форме и статусне промене привредних друштава. Приликом њиховог спровођења друштву које мења правну форму или се статусно реорганизује на располагању су бројне могућности које узрокују или сасвим другачију форму истог привредног друштва или прелаз права и обавеза на друго друштво.