Нови правилници, на које су у наставку дати коментари, објављени су у „Службеном гласнику РС” број 36/2019.
КОМЕНТАР ПРАВИЛНИКА О ИЗМЕНАМА ПРАВИЛНИКА О САДРЖАЈУ И НАЧИНУ ВОЂЕЊА ЕВИДЕНЦИЈЕ И ИЗДАВАЊУ УЧЕНИЧКЕ И СТУДЕНТСКЕ КАРТИЦЕ У ДОМУ УЧЕНИКА И СТУДЕНТСКОМ ЦЕНТРУ
Министар просвете, науке и технолошког развоја донео је Правилник о изменама Правилника о садржају и начину вођења евиденције и издавању ученичке и студентске картице у дому ученика и студентском центру („Сл. гласник РС” број 36/2019 – даље: Измена Правилника). Овом изменом у Правилнику о садржају и начину вођења евиденције и издавању ученичке и студентске картице у дому ученика и студентском центру („Сл. гласник РС”, бр. 29/2011 и 90/2013 – даље: Правилник) промењен је став 1. члана 3, који регулише дневник васпитног рада у дому ученика и студентском центру. Према овим новим одредбама, дневник васпитног рада садржи: упутство; списак ученика васпитне групе; годишњи програм васпитног рада; месечни план и програм рада; податке о ученицима, родитељима, односно другим законским заступницима (име, презиме, адреса сталног боравка, јединствени матични број и др.), као и податке о успеху ученика; евиденцију остваривања програма васпитног рада; статистичке податке о васпитној групи; записнике са састанака васпитне групе; евиденцију стручног усавршавања и осталих послова васпитача и запажања о прегледу дневника васпитног рада.
У складу са овим иновираним садржајем, уз Измену Правилника дат је и нови образац 2 – Дневник васпитног рада.
Измена Правилника ступила је на снагу 1. 6. 2019. године.
ПЕДАГОШКА НОРМА ВАСПИТАЧА И СТРУЧНИХ САРАДНИКА – ПСИХОЛОГА И ПЕДАГОГА У ДОМУ УЧЕНИКА
Према одредбама члана 60. Закона о ученичком и студентском стандарду („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 55/2013, 27/2018 – др. закон и 10/2019 – даље: Закон), у дому ученика, односно ученичком центру:
1) васпитни рад са ученицима остварује васпитач, а
2) стручне послове обављају стручни сарадник – психолог (даље: психолог) и стручни сарадник – педагог (даље: педагог).
Послове васпитача и стручног сарадника може да обавља лице које је стекло одговарајуће високо образовање на студијама другог степена или лице које је стекло високо образовање на основним студијама на факултету у трајању од најмање четири године, а које је у погледу права која из њега произлазе изједначено са академским називом мастер. У оквиру недељног пуног радног времена васпитач, психолог и педагог имају норму од најмање 30 сати непосредног рада са ученицима.
Сагласно ставу 7. овог члана, педагошку норму васпитача и психолога и педагога прописује министар за послове образовања.
На основу овог овлашћења министар просвете, науке и технолошког развоја донео је Правилник о педагошкој норми васпитача и стручног сарадника психолога и педагога у дому ученика („Сл. гласник РСˮ број 36/2019 – даље: Правилник), који је ступио на снагу 1. 6. 2019. године.
Правилником се утврђује педагошка норма свих облика васпитног рада и стручних послова васпитача и стручних сарадника – психолога и педагога у дому ученика у оквиру 40-часовне радне недеље.
Планирање и расподела послова васпитача
Обавезе васпитача утврђују се годишњим планом рада дома ученика на почетку школске године, уз основни принцип да се у установи осигура остваривање права ученика на заштиту, безбедност, помоћ и подршку током 24 сата.
Целокупан рад васпитача у оквиру 40-часовне радне недеље врши се расподелом следећих послова:
1) планирање и програмирање васпитног рада;
2) реализација програма васпитног рада;
3) праћење поштовања правила кућног реда и рад са свим ученицима дома;
4) учешће у раду стручних органа дома, тимова и комисија;
5) сарадња са родитељима, односно другим законским заступницима;
6) сарадња са друштвеном средином;
7) вођење документације, припрема за рад и стручно усавршавање;
8) обављање послова које утврди установа према својим специфичностима.
Како је и Закон утврдио, Правилник у члану 4. прецизира да у оквиру недељног пуног радног времена васпитач има норму од најмање 30 сати непосредног рада са ученицима, уз могућност да сви облици непосредног рада са ученицима буду различито утврђени у оквиру радних недеља. Конкретно, непосредан васпитни рад васпитача са ученицима подразумева:
1) активности у васпитној групи у форми индивидуалног или групног рада са ученицима на реализацији програма васпитног рада;
2) пружање различитих облика индивидуалне подршке и помоћи ученицима;
3) инструктивни рад са ученицима/помоћ ученицима у учењу;
4) рад са свим ученицима дома на пословима дежурног васпитача;
5) реализацију слободних активности (рад у секцијама, интересним групама, клубовима, трибинама и др.), организацију догађаја и припрему ученика за такмичења.
У оквиру 40-часовне радне недеље, осим непосредног рада са ученицима, васпитач обавља следеће послове:
1) учествује у раду стручних органа дома, тимова и комисија;
2) стручно се усавршава;
3) припрема и планира васпитни рад;
4) води евиденцију и документацију васпитача;
5) сарађује са родитељима, школом и локалном средином;
6) друге послове које утврди установа према својим специфичностима.
У оквиру пуног радног времена васпитача, број сати стручног усавршавања на годишњем нивоу планира се у складу са прописима којима се уређује стручно усавршавање у области образовања и васпитања.
Планирање и расподела послова стручних сарадника
Обавезе стручних сарадника – психолога и педагога утврђују се годишњим планом рада дома ученика на почетку школске године, уз основни захтев који се односи на њих да у установи осигурају остваривање права ученика на заштиту, безбедност, помоћ и подршку током 24 сата.
У оквиру 40-часовне радне недеље укупан рад стручних сарадника – психолога и педагога распоређује се на следећи начин:
1) планирање и програмирање васпитног рада;
2) праћење и вредновање васпитног рада;
3) рад са васпитачима;
4) рад са ученицима;
5) рад са родитељима, односно другим законским заступницима;
6) рад са директором, стручним сарадницима;
7) рад у стручним органима и тимовима;
8) сарадња са надлежним установама, организацијама, удружењима и јединицама локалне управе;
9) вођење документације, припрема за рад и стручно усавршавање.
Стручни сарадник у установи у оквиру пуног радног времена у току радне недеље остварује 30 сати свих облика непосредног рада са ученицима, васпитачима, наставницима, педагошким асистентима, родитељима, односно другим законским заступницима ученика и другим сарадницима. У оквиру 40-часовне радне недеље, осим непосредног рада, стручни сарадник обавља и следеће послове:
1) учествује у раду стручних органа дома, тимова и комисија;
2) стручно се усавршава;
3) припрема и планира стручне послове;
4) води евиденцију и документацију стручног сарадника;
5) сарађује са надлежним установама, организацијама, удружењима и јединицама локалне управе;
6) друге послове које утврди установа према својим специфичностима.
У оквиру пуног радног времена стручног сарадника, број сати стручног усавршавања на годишњем нивоу планира се у складу са прописима којима се уређује стручно усавршавање у области образовања и васпитања.
ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА СТУДЕНАТА НА ОДМОР И ДОДАТНЕ АКТИВНОСТИ
Према члану 12. Закона о ученичком и студентском стандарду („Сл. гласник РСˮ, бр. 18/2010, 55/2013, 27/2018 – др. закон и 10/2019 – даље: Закон), студент који испуњава опште услове из Закона има право на одмор и додатне активности у студентском одмаралишту, где му се обезбеђују смештај, исхрана, одмор и додатне активности. Према ст. 10. и 11. овог члана, ближе услове, критеријуме за утврђивање редоследа и начин остваривања права студената на одмор и висину учешћа корисника права у трошковима одмора и друга питања од значаја за остваривање права на одмор студената, као и ближе услове и критеријуме и начин остваривања права студената на додатне активности, прописује министар за послове образовања и васпитања. На основу ове законске одредбе министар просвете, науке и технолошког развоја донео је Правилник о одмору и додатним активностима студената („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/2019 – даље: Правилник), који је ступио на снагу 1. 6. 2019. године, а примењује се од школске 2019/2020. године. На дан ступања на снагу Правилника престао је да важи Правилник о одмору и опоравку студената („Сл. гласник РС”, број 63/2011).
Правилником се утврђују ближи услови, критеријуми за утврђивање редоследа, висина учешћа и начин остваривања права студената на одмор и додатне активности.
Услови за остваривање права студената
Право на одмор и додатне активности у студентском одмаралишту (даље: одмаралиште), сагласно Закону, имају студенти:
1) високошколских установа чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина,
2) који су уписани први пут у текућој школској години на студије првог, другог или трећег степена,
3) чије се школовање финансира из буџета Републике Србије и
4) који имају држављанство Републике Србије.
Право на одмор и додатне активности у одмаралишту, сагласно Закону, могу да остваре и студенти који имају држављанство државе у региону, под наведеним условима, с тим што се за њих не тражи држављанство Републике Србије.
Право на одмор и додатне активности у одмаралишту, сагласно Закону, могу да остваре и студенти страни држављани у складу са међународним уговором и реципроцитетом.
Средства за остваривање права студената на одмор и додатне активности обезбеђују се, сагласно Закону, у буџету Републике Србије за пун капацитет одмаралишта, с тим да се месечно умањују за износ остварен по основу учешћа студената у трошковима одмора и додатних активности.
Критеријуми за утврђивање редоследа за пријем у одмаралишта
Редослед кандидата за пријем у одмаралиште утврђује се на основу успеха оствареног у претходном школовању, који се исказује бројем бодова, и то:
1) за студенте I године првог степена студија број бодова према успеху рачуна се по следећој формули:
– ББ = ПО x 2 x 8
(ББ = број бодова сведен на две децимале; ПО = укупна просечна оцена свих разреда средње школе исказана оценом од 2 до 5; 8 = корективни фактор);
2) за студенте осталих година првог степена студија број бодова према успеху рачуна се по следећој формули:
– ББ = ПО x 8 – БЗИ x 2
(ББ = број бодова сведен на две децимале; ПО = просечна оцена у току студија; БЗИ = број заосталих испита из свих година студија; 8 = корективни фактор);
3) за студенте I године другог и трећег степена студија број бодова према успеху рачуна се по следећој формули:
– ББ = ПО x 8
(ББ = број бодова сведен на две децимале; ПО = просечна оцена из претходно завршеног степена студија; 8 = корективни фактор);
4) за студенте осталих година другог и трећег степена студија број бодова према успеху рачуна се по следећој формули:
– ББ = ПО x 8 – БЗИ x 2
(ББ = број бодова сведен на две децимале; ПО = просечна оцена са степена студирања; БЗИ = број заосталих испита из свих година степена студирања; 8 = корективни фактор);
5) додатни број бодова за годину студија износи:
– за сваку годину додају се по 2 бода.
Рангирање се врши на основу достављене документације. Када већи број кандидата од броја предвиђеног за смештај у одмаралиште оствари исти број бодова, предност у рангирању до броја слободних капацитета за одговарајући месец има:
1) кандидат из осетљиве друштвене групе;
2) кандидат који има вишу просечну оцену.
Начин остваривања права на одмор и опоравак
Право на одмор и додатне активности остварује студент на основу конкурса који за одмаралиште расписује министарство надлежно за послове образовања и васпитања (даље: Министарство). Студенти са посебним потребама који конкуришу за одмор и додатне активности, поред редовне документације, прилажу и потврду студентске поликлинике, односно надлежне здравствене установе из места студирања.
Број расположивих капацитета одмаралишта утврђује се конкурсом.
Кандидат за одмор и додатне активности у одмаралишту подноси пријаву са потребном конкурсном документацијом одмаралишту, односно одговарајућој организацији за спровођење конкурса, у складу са обавештењем у конкурсу.
Број места који се додељује универзитетима утврђује се конкурсом сваке школске године, а ранг-листа за пријем у одмаралиште израђује се посебно за сваки универзитет.
Расподела места врши се за наредни месец до броја слободних капацитета у том месецу.
Одлуку о праву на одмор и додатне активности доноси комисија коју формира министар надлежан за послове образовања (даље: министар), и то полазећи од равномерне заступљености универзитета. Одлука се доноси најкасније до 10. у месецу за наредни месец.
На одлуку комисије студент има право жалбе министру у року од осам дана од дана објављивања одлуке. О жалби одлучује министар у року од 15 дана од дана пријема жалбе и његова је одлука коначна.
Трајање одмора и опоравка
Студенту се у одмаралишту обезбеђују смештај, исхрана од три оброка дневно, одмор и додатне активности: културне, уметничке, спортске и рекреативне, као и информисање и активности из области неформалног образовања, у складу са могућностима одмаралишта.
Студенту се обезбеђује одмор у одмаралишту једном годишње у смени која траје седам дана, а додатне активности у одмаралишту једном годишње у смени која траје 10 дана, а изузетно два пута годишње уз потврду студентске поликлинике, односно надлежне здравствене установе из места студирања.
Висина учешћа студента у трошковима одмора и опоравка
Студент учествује у обезбеђивању трошкова одмора и опоравка у висини до 30% економске цене.
Висина учешћа студента у трошковима одмора и опоравка утврђује се решењем министра.
КОМЕНТАР ПРАВИЛНИКА О СМЕШТАЈУ И ИСХРАНИ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА
Министар просвете, науке и технолошког развоја донео је нови Правилник о смештају и исхрани ученика и студената („Сл. гласник РСˮ, бр. 36/2019 – даље: Правилник), који је ступио на снагу 1. 6. 2019. године, што је и дан на који је престао да важи Правилник о смештају и исхрани ученика и студента („Сл. гласник РС”, бр. 36/2010 и 55/2012).
Правилник је донет ради конкретизовања одредаба Закона о ученичком и студентском стандарду („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 55/2013, 27/2018 – др. закон и 10/2019 – даље: Закон) које се односе на остваривања права на смештај и исхрану ученика и студената. Конкретно, у Правилнику се утврђују:
1) ближи услови, критеријуми за одређивање редоследа и начин остваривања права ученика и студената на смештај и исхрану у установама ученичког односно студентског стандарда;
2) примена блажих критеријума за ученике односно студенте из осетљивих друштвених група и
3) друга питања од значаја за остваривање права на смештај и исхрану ученика и студената.
1. Услови за остваривање права ученика на смештај и исхрану
Право на смештај и исхрану у установама ученичког стандарда – дому ученика, ученичком центру и дому у школи са домом (даље: дом ученика) имају ученици који кумулативно испуњавају следеће услове:
1) да су ученици средњих школа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе;
2) да су први пут уписани у одређени разред у текућој школској години,
3) да се њихово школовање финансира из буџета Републике Србије;
4) да имају држављанство Републике Србије;
5) да им пребивалиште није у седишту школе коју похађају.
Право на смештај и исхрану у дому ученика могу да остваре и ученици који имају држављанство државе у региону, под претходно наведеним условима, осим што се за њих не тражи држављанство Републике Србије.
Редослед кандидата за пријем у дом ученика утврђује се на основу:
– успеха оствареног у претходном школовању и
– социјално-економског статуса породице.
Наведени критеријуми вреднују се на следећи начин:
1) Успех остварен у претходном школовању исказује се бројем бодова, и то:
а) општи успех од V до VIII разреда основне школе за ученике I разреда средње школе – општи успех од V до VIII разреда помножи се са бројем 7;
б) општи успех из претходно завршеног разреда средње школе за ученике осталих разреда средње школе – општи успех из претходно завршеног разреда помножи се са бројем 7 и додају се 3 бода;
в) резултати постигнути на такмичењима ученика – кандидату који је освојио прво место на међународном и републичком такмичењу које се налази у календару такмичења ученика додаје се 5 бодова, док се за освојено друго место додају 4, а за освојено треће место 3 бода;
г) владање ученика у дому ученика у претходној школској години (осим за ученике I разреда средње школе) – ученику који је за укупан рад и активности у дому ученика претходне школске године награђен или похваљен додаје се до 3 бода, док се за изречену васпитно-дисциплинску меру у претходној школској години ученику умањује укупан број бодова, и то за:
– укор пред искључење из дома ученика – 4 бода,
– искључење из дома ученика – 5 бодова.
За изречену васпитно-дисциплинску меру за тежу повреду обавеза у претходној школској години ученику се одузима право на посебно рангирање у оквиру наменски опредељених капацитета установе у року утврђеном конкурсом.
2) Социјално-економски статус породице утврђује се на основу просека укупних месечних прихода по члану породице ученика за период јануар–март текуће године, у нето износу, а исказује се бројем бодова према следећим мерилима:
– од 80 до 99% од просечне зараде, без пореза и доприноса, по запосленом у привреди Републике Србије – 1 бод;
– од 60 до 79% од просечне зараде, без пореза и доприноса, по запосленом у привреди Републике Србије – 2 бода;
– од 40 до 59% од просечне зараде, без пореза и доприноса, по запосленом у привреди Републике Србије – 3 бода;
– од 20 до 39% од просечне зараде, без пореза и доприноса, по запосленом у привреди Републике Србије – 4 бода;
– од 00 до 19% од просечне зараде, без пореза и доприноса, по запосленом у привреди Републике Србије – 5 бодова.
Ученици се рангирају према укупном броју бодова оствареном по свим наведеним основама, а када већи број ученика од броја предвиђеног за пријем у дом ученика оствари исти број бодова, предност у рангирању до броја предвиђеног за упис има ученик:
1) без једног или без оба родитеља;
2) који има већи број бодова по основу општег успеха у претходном школовању;
3) који по основу социјално-економског статуса има мања примања по члану домаћинства;
4) који је за свој рад и активности у дому ученика претходне школске године награђен или похваљен одлуком Педагошког већа.
Право на смештај у дом ученика остварује ученик на основу конкурса који расписује министарство надлежно за послове образовања и васпитања (даље: Министарство) за све домове ученика у Републици Србији. Ученик за пријем у дом ученика подноси пријаву са потребном конкурсном документацијом дому ученика, у складу са обавештењем у конкурсу.
Одлуку о праву на смештај доноси директор дома ученика на основу коначне ранг-листе, најкасније у року од три дана од дана истека рока за одлучивање о приговорима ученика. Ова одлука објављује се на огласној табли и интернет адреси дома ученика.
Треба имати у виду и следеће напомене у вези са смештајем ученика:
– Смештај ученика организује се одвојено, према полу и узрасту, у складу са могућностима дома ученика.
– Ученик који је смештен у дом ученика остварује право на исхрану од три оброка дневно.
– Ученик приликом усељења у дом ученика доставља лекарско уверење о општем здравственом стању (не старије од 15 дана), којим се доказује здравствена способност за самосталан боравак у колективном смештају, као и извод из матичне књиге рођених.
– Ученику се обезбеђује смештај и исхрана у дому ученика док траје редовна настава у школи коју похађа.
2. Остваривање права студената на смештај и исхрану
Право на смештај и исхрану у студентском центру имају студенти који кумулативно испуњавају следеће услове:
1) да су студенти високошколских установа чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина,
2) да су уписани први пут у одређеној школској години на студије првог, другог или трећег степена (у складу са прописом којим се уређује област високог образовања),
3) да се њихово школовање финансира из буџета Републике Србије,
4) да имају држављанство Републике Србије и
5) да њихово пребивалиште није у седишту високошколске установе на којој студирају.
Право на смештај и исхрану у студентском центру могу да остваре и студенти који имају држављанство државе у региону, под претходно наведеним условима, осим услова који се односи на држављанство Републике Србије.
Редослед кандидата за пријем у дом ученика утврђује се на основу:
– успеха оствареног у претходном школовању и
– социјално-економског статуса породице.
Наведени критеријуми вреднују се на следећи начин:
1) Успех остварен у претходном школовању исказује се бројем бодова, и то:
а) за студенте I године студија за општи успех у средњој школи – број бодова према успеху рачуна се по следећој формули:
– ББ = ПО x 8
(ББ = број бодова сведен на две децимале; ПО = укупна просечна оцена свих разреда средње школе исказана оценом од 2 до 5; 8 = корективни фактор);
б) за студенте осталих година првог степена основних студија и интегрисаних академских студија (односи се и на студенте у статусу продужене године) – број бодова према успеху рачуна се по следећој формули:
– ББ = ПО x 5 + ЕСПБ / Ц x 0,8
(ББ = број бодова сведен на две децимале; ПО = укупна просечна оцена у току студија; 5 = корективни фактор; ЕСПБ = број укупно остварених бодова; Ц = број година студирања; 0,8 = корективни фактор);
в) за студенте I године другог степена студија и I године специјалистичких струковних студија – број бодова према успеху рачуна се по следећој формули:
– ББ = ПО x 5 + ЕСПБ / Ц x 0,8
(ББ = број бодова сведен на две децимале; ПО = просечна оцена из завршеног првог степена основних студија; 5 = корективни фактор; ЕСПБ = број укупно остварених бодова; Ц = број година студирања; 0,8 = корективни фактор);
г) за студенте II године другог степена студија – број бодова према успеху рачуна се по следећој формули:
– ББ = ПО x 5 + ЕСПБ / Ц x 0,8
(ББ = број бодова сведен на две децимале; ПО = просечна оцена са првог степена основних студија и I године другог степена студија; 5 = корективни фактор; ЕСПБ = број укупно остварених бодова; Ц = број година студирања; 0,8 = корективни фактор);
д) за студенте I године трећег степена студија – број бодова према успеху рачуна се по следећој формули:
– ББ = ПО x 5 + ЕСПБ / Ц x 0,8
(ББ = број бодова сведен на две децимале; ПО = просечна оцена са првог и другог степена студија; 5 = корективни фактор; ЕСПБ = број укупно остварених бодова; Ц = број година студирања; 0,8 = корективни фактор);
ђ) за студенте II и III године трећег степена студија – број бодова према успеху рачуна се по следећој формули:
– ББ = ПО x 5 + ЕСПБ / Ц x 0,8
(ББ = број бодова сведен на две децимале; ПО = просечна оцена са првог и другог степена студија и претходних година трећег степена студија; ЕСПБ = број укупно остварених бодова; 5 = корективни фактор; Ц = број година студирања; 0,8 = корективни фактор).
е) Корективни фактор за:
*студенте који су освојили од 120 до 240 ЕСПБ бодова додати………………….. +1 бод,
*студенте који су освојили 240 ЕСПБ бодова и више додати………………… +2 бода.
У случајевима када број остварених ЕСПБ бодова по години студирања прелази 60, за потребе рангирања рачунаће се максимално 60 ЕСПБ бодова.
2) Социјално-економски статус породице утврђује се на основу просека укупних месечних прихода по члану породице студента за период јануар–јун текуће године, у нето износу, а вреднује се бодовима према следећим мерилима:
1) до 50% просечне зараде, без пореза и доприноса (нето износ), по запосленом у Републици Србији – 1 бод;
2) до 100% и преко просечне зараде, без пореза и доприноса (нето износ), по запосленом у Републици Србији – 0 бодова.
Студенти чије је пребивалиште на територији Аутономне Покрајине Косово и Метохија, а нису у могућности да прибаве уверење о приходу по члану породице, приход по члану породице бодује се са 1.
Студенти се рангирају према укупном броју бодова оствареном по свим наведеним основама, а када већи број студената од броја предвиђеног за пријем у студентски центар оствари исти број бодова, предност у рангирању до броја предвиђеног за упис има студент:
1) који је остварио већи број ЕСПБ бодова;
2) који има мањи број година студирања;
3) који има већу просечну оцену;
4) који има мањи приход по члану породице.
Право на смештај у студентски центар остварује студент на основу конкурса који расписује Министарство за све студентске центре у Републици Србији. Студент за пријем у студентски центар подноси пријаву са потребном конкурсном документацијом служби смештаја студентског центра или студентској служби високошколске установе на којој студира, у складу са обавештењем у конкурсу.
Ранг-листа за смештај у студентски центар за студенте I године студија израђује се одвојено од ранг-листе за студенте осталих година студија.
Приликом расподеле места полази се од равномерне заступљености високошколских установа, што значи да се број места која се додељују високошколским установама утврђује на основу броја студената који испуњавају услове за пријем и броја расположивих места у студентском центру за ту расподелу.
Одлуку о праву на смештај доноси директор студентског центра на основу коначне ранг-листе, најкасније у року од три дана од дана истека рока за одлучивање о приговорима студената. Студентски центар објављује ову одлуку на огласној табли и на својој интернет адреси.
Треба имати у виду и следеће напомене у вези са смештајем студената:
– Смештај студената организује се одвојено, према полу и узрасту, у складу са могућностима студентског центра.
– Студент приликом усељења у студентски центар доставља лекарско уверење о општем здравственом стању, упут за смештај, студентску легитимацију, односно електронску картицу, индекс, личну карту и доказ о уплати смештаја.
– Студенту се обезбеђују смештај и исхрана у студентском центру од 21. августа текуће до 5. јула наредне школске године, а изузетно – до 15. јула наредне школске године уз потврду високошколске установе. У периоду од 5, односно од 15. јула до 21. августа студент може да настави да користи смештај у студентском центру по економској цени.
– Студент остварује право на исхрану од три односно једног оброка дневно под условима и на начин прописан Законом и овим правилником. Одлуку о остваривању права студента на исхрану доноси директор студентског центра, односно дома ученика, на основу захтева студента и достављене документације.
3. Остваривање права на смештај и исхрану ученика и студената из осетљивих друштвених група
У смислу Правилника, осетљиве друштвене групе су:
– материјално угрожене породице,
– деца без родитељског старања и једнородитељске породице,
– ромска национална мањина,
– лица са инвалидитетом,
– лица са хроничним болестима,
– лица чији су родитељи нестали или су киднаповани на територији Косова и Метохије и на територији република бивше СФРЈ,
– избеглице и расељена лица,
– повратници по споразуму о реадмисији и депортовани ученици и студенти,
– ученици који се школују за образовни профил за дефицитарно занимање,
– ученици који се школују за образовне профиле дуалног образовања,
– ученици близанци,
– студенти реконвалесценти.
Ученици и студенти који припадају овим групама остварују право на смештај и исхрану под условима утврђеним Законом и Правилником, али и применом блажих критеријума.
Дом ученика, односно студентски центар у оквиру својих смештајних капацитета наменски опредељује до 10% капацитета за смештај ученика односно студената из наведених осетљивих друштвених група.
Ученик односно студент из наведених осетљивих друштвених група који, према редоследу на ранг-листи, није добио смештај по редовном конкурсу, има право да поднесе захтев да се посебно рангира у оквиру наменски опредељених капацитета дома ученика, односно студентског центра, у року утврђеном конкурсом, уз услов да, уз тај захтев, ученик односно студент поднесе документацију којом доказују припадност осетљивој друштвеној групи.
За сваку осетљиву друштвену групу формира се посебна ранг-листа на основу бодова из коначне редовне ранг-листе, а изузетно, за студенте са инвалидитетом, студенте са хроничним болестима и студенте реконвалесценте утврђује се посебна ранг-листа према тежини болести, на предлог посебне комисије, коју сачињавају један представник студентског центра и три лекара из студентске поликлинике, односно друге релевантне здравствене установе уколико у седишту студентског центра нема студентске поликлинике. Кандидати из осетљивих друштвених група биће пропорционално заступљени по групама у односу на број пријављених, у оквиру наменски опредељених капацитета.
Уколико се за расподелу у оквиру до 10% расположивих капацитета за осетљиве друштвене групе пријави мањи број кандидата, дом ученика, односно студентски центар остатак капацитета распоређује према коначној редовној ранг-листи.
УСЛОВИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА НА СТИПЕНДИЈЕ И КРЕДИТЕ
Закон о ученичком и студентском стандарду („Сл. гласник РС”, бр. 18/2010, 55/2013, 27/2018 – др. закон и 10/2019 – даље: Закон) утврдио је да:
– ученик средње школе (даље: ученик) има право, између осталог, и на ученички кредит, ученичку стипендију и стипендију за изузетно надарене ученике, а
– студент има право на студентски кредит, студентску стипендију и стипендију за изузетно надарене студенте.
Закон је такође овластио министра за послове образовања да донесе подзаконски акт којим ће утврдити ближе услове за остваривање права на ова примања ученика и студената, на основу чега је министар просвете, науке и технолошког развоја донео:
- Правилник о ученичким и студентским кредитима и стипендијама и
- Правилник о стипендијама за изузетно надарене ученике и студенте.
Оба правилника објављена су у „Службеном гласнику РС” број 36/2019.
1. Кредити и стипендије за ученике и студенте
Правилником о ученичким и студентским кредитима и стипендијама утврђују се:
– ближи услови за остваривање права ученика и студената на ученички односно студентски кредит и стипендију,
– критеријуми за утврђивање редоследа,
– начин остваривања права ученика и студената на кредит и стипендију,
– примена блажих критеријума за ученике односно студенте из осетљивих друштвених група и
– начин вођења евиденције о одобреним ученичким и студентским кредитима и стипендијама.
1.1. Остваривање права ученика на ученички кредит
Право на ученички кредит имају ученици:
– средњих школа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе,
– који су први пут уписани у одређени разред у текућој школској години,
– чије се школовање финансира из буџета Републике Србије,
– који имају држављанство Републике Србије,
– који се школују за образовни профил за дефицитарно занимање („дефицитарнаˮ занимања утврђује министарство надлежно за послове образовања и васпитања (даље: Министарство) према подацима Националне службе за запошљавање у конкурсу за одговарајућу школску годину),
– који нису поновили ниједан разред и
– чији родитељ, односно други законски заступник има пребивалиште на територији Републике Србије.
Редослед пријављених ученика за доделу ученичког кредита утврђује се на основу успеха оствареног у претходном школовању, и то:
1) општег успеха у осмом разреду основне школе – за ученике првог разреда средње школе, односно општег успеха из претходно завршеног разреда средње школе – за ученике осталих разреда средње школе, изражено следећим бројем бодова:
а) општи успех у осмом разреду основне школе исказује се бројем бодова у висини општег успеха у осмом разреду основне школе (од 2,00 до 5,00 бодова),
б) општи успех из претходно завршеног разреда средње школе исказује се бројем бодова у висини општег успеха из претходно завршеног разреда средње школе (од 2,00 до 5,00 бодова);
2) уписаног разреда средње школе, за шта се добија следећи број бодова:
– за први разред – 0,40 бодова,
– за други разред – 0,50 бодова,
– за трећи разред – 0,60 бодова;
3) закљученог уговора о будућем запослењу са дефицитарним занимањем, за шта се добија 1,00 бод.
Ученици се рангирају према укупном броју бодова оствареном по свим наведеним основима.
Право на ученички кредит остварује ученик на основу конкурса који расписује Министарство, а ученик за добијање ученичког кредита подноси пријаву са потребном конкурсном документацијом средњој школи у коју је уписан. Поднета документа, са списком пријављених ученика, средња школа доставља Министарству, односно одговарајућој служби за спровођење конкурса, у складу са обавештењем у конкурсу, а повратно добија извод из утврђеног предлога ранг-листе на којој је приказан „пласманˮ њених ученика.
Сваки ученик има право приговора на предлог ранг-листе у року од осам дана од дана објављивања одговарајућег извода из предлога ранг-листе на огласној табли, интернет страници Министарства или интернет страници овлашћене банке, при чему се приговор подноси одговарајућој служби за спровођење конкурса преко школе у коју је уписан. Комисија за ученичке и студентске кредите и стипендије (даље: Комисија), коју образује министар надлежан за послове образовања и васпитања (даље: министар), разматра приговоре и утврђује коначну ранг-листу ученика, која се објављује на интернет страници Министарства или интернет страници овлашћене банке.
Одлуку о додели ученичког кредита за текућу школску годину доноси, у складу са Законом, министар на основу коначне ранг-листе. На основу одлуке министра о додели ученичког кредита родитељ, односно други законски заступник ученика закључује уговор о кредиту са Министарством, којим се ближе уређују права и обавезе у вези са коришћењем и отплатом кредита.
Висину ученичког кредита утврђује министар за сваку школску годину. Ученику се одобрава исплата кредита за време трајања редовне наставе у школи коју похађа, а кредит се исплаћује ученику преко текућег рачуна отвореног у овлашћеној банци, у десет једнаких месечних рата.
1.2. Остваривање права ученика на ученичку стипендију
Право на ученичку стипендију имају ученици:
– средњих школа чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе,
– који су први пут уписани у одређени разред у текућој школској години,
– чије се школовање финансира из буџета Републике Србије,
– који имају држављанство Републике Србије,
– који стално постижу одличан успех у учењу и владању и
– чији родитељ, односно други законски заступник има пребивалиште на територији Републике Србије.
На конкурс за доделу ученичких стипендија могу да се пријаве ученици првог разреда средње школе који су у свим разредима од петог до осмог разреда основне школе постигли одличан општи успех (од 4,50 до 5), односно ученици од другог до четвртог разреда средње школе који су у свим претходно завршеним разредима средње школе постигли одличан општи успех (од 4,50 до 5).
Редослед ученика за доделу ученичке стипендије утврђује се на основу остварених бодова по елементима:
1) успех остварен у претходном школовању, и то:
а) општи успех од петог до осмог разреда основне школе за ученике првог разреда средње школе – у висини општег успеха од петог до осмог разреда основне школе (од 4,50 до 5,00 бодова),
б) општи успех из претходно завршеног разреда средње школе за ученике осталих разреда средње школе – у висини општег успеха из претходно завршеног разреда средње школе (од 4,50 до 5,00 бодова) и
в) уписаног разреда средње школе, за шта број бодова износи:
– за први разред – 0,40 бодова,
– за други разред – 0,50 бодова,
– за трећи разред – 0,60 бодова,
– за четврти разред – 1,00 бод.;
2) социјално-економског статуса породице, који се утврђује на основу просека укупних месечних прихода по члану породице ученика за период јануар–јун текуће године, у нето износу, а исказује се бројем бодова, и то:
– до 20% просечне зараде, без пореза и доприноса, по запосленом у привреди Републике Србије – 0,30 бодова,
– од 20% до 40% просечне зараде, без пореза и доприноса, по запосленом у привреди Републике Србије – 0,15 бодова и
– више од 40% просечне зараде, без пореза и доприноса, по запосленом у привреди Републике Србије – 0 бодова.
Ученици се рангирају према укупном броју бодова оствареном по свим наведеним основама.
Право на ученичку стипендију остварује ученик на основу конкурса који расписује Министарство, на који ученик подноси пријаву са потребном конкурсном документацијом средњој школи у коју је уписан. Поднета документа, са списком пријављених ученика, средња школа доставља Министарству, односно одговарајућој служби за спровођење конкурса, у складу са обавештењем у конкурсу. Извод из утврђеног предлога ранг-листе доставља се одговарајућим средњим школама у које су уписани ученици за добијање ученичке стипендије.
Сваки ученик има право приговора на предлог ове ранг-листе у року од осам дана од дана објављивања одговарајућег извода из предлога ранг-листе на огласној табли, интернет страници Министарства или интернет страници овлашћене банке.
Комисија разматра приговоре и утврђује коначну ранг-листу, која се објављује на интернет страници Министарства или интернет страници овлашћене банке, а одлуку о додели ученичке стипендије за текућу школску годину доноси министар на основу коначне ранг-листе. Ова одлука је коначна.
На основу одлуке министра о додели ученичке стипендије ученик, односно родитељ или други законски заступник ученика закључује уговор о стипендији са Министарством, којим се ближе уређују права и обавезе у вези са коришћењем стипендије.
Стипендија се додељује без обавезе враћања и исплаћује се у месечном новчаном износу који утврђује министар за сваку школску годину.
1.3. Остваривање права студената на студентски кредит
Право на студентски кредит имају студенти:
– високошколских установа чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина,
– који су уписани први пут у текућој школској години на студије првог степена,
– чије се школовање финансира из буџета Републике Србије,
– који имају држављанство Републике Србије,
– који су први пут уписани у зимски семестар студија и
– који имају пребивалиште на територији Републике Србије.
Редослед пријављених студената за доделу студентског кредита утврђује се на основу:
1) Успеха оствареног у претходном школовању, и то:
а) општи успех у завршном разреду средње школе за студенте I године студија – у висини општег успеха у завршном III односно IV разреду средње школе (од 2,00 до 5,00 бодова) и додаје се 4,50 бодова,
б) успех из претходно завршених година студија за студенте осталих година студија – у висини просечне оцене положених испита током студирања;
в) ефикасности студирања, која се исказује бројем ЕСПБ бодова према години студија у коју је студент уписан, и то:
(1) за студенте који остваре до 60 ЕСПБ ефикасност студирања исказује се по следећој формули:
– ЕСПБ / 60 x 2
(ЕСПБ = број укупно остварених бодова у току студија; 2 = корективни фактор);
(2) за студенте који остваре до 120 ЕСПБ ефикасност студирања исказује се по следећој формули:
– ЕСПБ / 120 x 2,5
(ЕСПБ = број укупно остварених бодова у току студија; 2,5 = корективни фактор);
(3) за студенте који остваре до 180 ЕСПБ ефикасност студирања исказује се по следећој формули:
– ЕСПБ / 180 x 3
(ЕСПБ = број укупно остварених бодова у току студија; 3 = корективни фактор);
(4) за студенте који остваре до 240 ЕСПБ ефикасност студирања исказује се по следећој формули:
– ЕСПБ / 240 x 3,5
(ЕСПБ = број укупно остварених бодова у току студија; 3,5 = корективни фактор);
(5) за студенте који остваре до 300 ЕСПБ ефикасност студирања исказује се по следећој формули:
– ЕСПБ / 300 x 4
(ЕСПБ = број укупно остварених бодова у току студија; 4 = корективни фактор).
Студент који није постигао максималну ефикасност током студија нема право на бодове по том основу.
2) Социјално-економског статуса породице, који се утврђује на основу просека укупних месечних прихода по члану породице студента за период јануар–јун текуће године, у нето износу, а исказује се бројем бодова према следећим мерилима:
– до 20% просечне зараде, без пореза и доприноса, по запосленом у привреди Републике Србије – 2,00 бода,
– од 20% до 40% просечне зараде, без пореза и доприноса, по запосленом у привреди Републике Србије – 1, 00 бод,
– више од 40% просечне зараде, без пореза и доприноса, по запосленом у привреди Републике Србије – 0 бодова.
Студенти се рангирају према укупном броју бодова оствареном по свим наведеним основама.
Право на студентски кредит остварује студент на основу конкурса који расписује Министарство, на који студент подноси пријаву, са потребном конкурсном документацијом, високошколској установи у коју је уписан, у року утврђеном конкурсом. Поднета документа, са списком пријављених студената, високошколска установа доставља Министарству, односно одговарајућој служби за спровођење конкурса, у складу са обавештењем у конкурсу. Након тога, извод из утврђеног предлога ранг-листе доставља се одговарајућим високошколским установама у које су уписани студенти за добијање студентског кредита.
Сваки студент има право приговора на ову ранг-листу у року од осам дана од дана објављивања одговарајућег извода из предлога ранг-листе на огласној табли, интернет страници Министарства или интернет страници овлашћене банке. Комисија разматра приговоре и утврђује коначну ранг-листу, која се објављује на интернет страници Министарства или интернет страници овлашћене банке.
Одлуку о додели студентског кредита за текућу школску годину доноси министар на основу коначне ранг-листе и та одлука је коначна.
На основу одлуке министра о додели студентског кредита студент закључује уговор о кредиту са Министарством, којим се ближе уређују права и обавезе у вези са коришћењем и отплатом кредита, уз услов да је сваки корисник студентског кредита дужан да обезбеди менично покриће одобрене исплате студентског кредита. Висину студентског кредита утврђује министар за сваку школску годину, а кредит се исплаћује у десет једнаких месечних рата, преко студентског текућег рачуна отвореног у овлашћеној банци.
1.4. Остваривање права студената на студентску стипендију
Право на студентску стипендију имају студенти:
– високошколских установа чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина,
– који су уписани први пут у текућој школској години на студије првог, другог или трећег степена,
– чије се школовање финансира из буџета Републике Србије,
– који имају држављанство Републике Србије,
– који нису губили ниједну годину током студија,
– који су, према наставном програму високошколске установе на којој студирају, положили све испите из претходних година студија и постигли просечну оцену најмање 9,00 и
– који имају пребивалиште на територији Републике Србије.
Редослед пријављених студената за доделу студентске стипендије утврђује се на основу:
1) успеха оствареног у претходном школовању, који се исказује бројем бодова у висини просечне оцене положених испита током студирања (од 9,00 до 10 бодова);
2) ефикасности студирања, која се исказује бројем ЕСПБ бодова према години студија у коју је студент уписан, и то:
(1) за студенте који остваре 60 ЕСПБ – 3,50 бода;
(2) за студенте који остваре 120 ЕСПБ – 4,00 бода;
(3) за студенте који остваре 180 ЕСПБ – 4,50 бода;
(4) за студенте који остваре 240 ЕСПБ – 5,00 бодова;
(5) за студенте који остваре 300 ЕСПБ – 5,50 бодова.
(ЕСПБ = број укупно остварених бодова у току студија)
Студенти се рангирају према укупном броју бодова оствареном по свим наведеним основама.
Право на студентску стипендију остварује студент на основу конкурса који расписује Министарство, на који је потребно да студент поднесе пријаву, са потребном конкурсном документацијом, високошколској установи у коју је уписан, у року утврђеном конкурсом.
Поднета документа, са списком пријављених студената, високошколска установа доставља Министарству, односно одговарајућој служби за спровођење конкурса, од које повратно добија извод из утврђеног предлога ранг-листе у коју су уписани студенти који су конкурисали за добијање студентске стипендије.
Сваки студент има право приговора на ову ранг-листу у року од осам од дана објављивања одговарајућег извода из предлога ранг-листе на огласној табли, интернет страници Министарства или интернет страници овлашћене банке, који се подноси преко високошколске установе у коју је студент уписан.
Комисија након разматрања приговора утврђује коначну ранг-листу, која се објављује на интернет страници Министарства или интернет страници овлашћене банке, при чему на бази исте одлуку о додели студентских стипендија за текућу школску годину доноси министар. Ова одлука је коначна.
На основу одлуке министра о додели студентске стипендије студент закључује уговор о стипендији са Министарством, којим се ближе уређују права и обавезе у вези са коришћењем стипендије. Стипендија се додељује без обавезе враћања и исплаћује се у месечном новчаном износу који утврђује министар за сваку школску годину, у десет једнаких месечних рата. Стипендија се исплаћује студенту преко студентског текућег рачуна отвореног у овлашћеној банци.
1.5. Остваривање права ученика и студената из осетљивих друштвених група на ученички односно студентски кредит и стипендију
Министарство од укупног броја ученичких кредита и стипендија, односно студентских кредита и стипендија опредељује до 10% за ученике и студенте из осетљивих друштвених група, у које спадају:
– ученици односно студенти из материјално угрожених породица,
– деца без родитељског старања или из једнородитељске породице,
– припадници ромске националне мањине,
– ученици односно студенти са инвалидитетом,
– ученици односно студенти са хроничним болестима,
– ученици односно студенти чији су родитељи нестали или су киднаповани на територији Косова и Метохије и на територији република бивше СФРЈ,
– избеглице и расељени ученици односно студенти,
– повратници по споразуму о реадмисији и депортовани ученици односно студенти.
Ученици односно студенти из осетљивих друштвених група имају право да поднесу захтев да се посебно рангирају у оквиру наменски опредељеног броја, применом блажих критеријума у складу са Законом и Правилником, у року утврђеном конкурсом. Конкретно, за ученике и студенте из осетљивих друштвених група важе следећи принципи:
1) за добијање ученичког кредита ови ученици могу да поднесу захтев ако испуњавају опште услове утврђене Законом, школују се за образовни профил за дефицитарно занимање, нису поновили ниједан разред и чији родитељ, односно други законски заступник има пребивалиште на територији Републике Србије;
2) за добијање ученичке стипендије ови ученици могу да поднесу захтев ако испуњавају опште услове утврђене Законом, стално постижу најмање врлодобар успех у учењу и чији родитељ или старатељ има пребивалиште на територији Републике Србије;
3) за добијање студентског кредита ови студенти могу да поднесу захтев ако испуњавају опште услове утврђене Законом, први пут су уписани у зимски семестар студија и имају пребивалиште на територији Републике Србије;
4) за добијање студентске стипендије ови студенти могу да поднесу захтев ако испуњавају опште услове утврђене Законом, први пут су уписани у зимски семестар студија, нису губили ниједну годину током студија, а према наставном програму високошколске установе на којој студирају уписали су наредну годину студија и имају пребивалиште на територији Републике Србије.
Уз захтев за једно од наведених новчаних примања, ученици односно студенти подносе документацију којом доказују припадност осетљивој друштвеној групи. За сваку осетљиву друштвену групу формира се посебна листа.
Правилник је ступио на снагу 1. 6. 2019. године, што је дан на који је престао да важи Правилник о ученичким и студентским кредитима и стипендијама („Сл. гласник РС”, бр. 46/2010, 47/2011, 56/2012, 75/2013 и 111/2017).
2. Стипендије за изузетно надарене ученике и студенте
Закон је у члану 11а успоставио право на стипендију за изузетно надарене ученике и студенте, а ради конкретне примене ових одредби у пракси министар је донео Правилник о стипендијама за изузетно надарене ученике и студенте, којим се утврђују:
– ближи услови за доделу стипендија за изузетно надарене ученике и студенте,
– критеријуми за утврђивање редоследа ученика односно студената,
– начин и поступак остваривања права на стипендију за изузетно надарене ученике и студенте,
– накнада за израду стандардизованих тестова и
– начин вођења евиденције о одобреним стипендијама за изузетно надарене ученике и студенте.
2.1. Услови и критеријуми за остваривање права на стипендију за изузетно надарене ученике
Право на стипендију за изузетно надарене ученике имају ученици средњих школа:
– чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе,
– почев од другог разреда средње школе,
– који су први пут уписани у одређени разред у текућој школској години,
– чије се школовање финансира из буџета Републике Србије,
– који имају држављанство Републике Србије,
– који стално постижу одличан општи успех (тј. одличан општи успех у свим претходно завршеним разредима средње школе – од 4,50 до 5),
– који освоје једно од прва три места на међународним и републичким такмичењима која се налазе у календару такмичења ученика средњих школа,
– који полажу стандардизоване тестове (осим ученика уметничких школа који нису на теоретском одсеку).
Редослед ученика за доделу стипендије за изузетно надарене ученике утврђује се на основу:
а) општег успеха из претходно завршених разреда средње школе (исказује се бројем бодова у висини просечног општег успеха из претходно завршених разреда средње школе – од 4,50 до 5,00 бодова);
б) освојеног места на међународним и републичким такмичењима која се налазе у календару такмичења ученика средњих школа, што се исказује бројем бодова, и то за:
1) међународно такмичење:
(1) прво место – 6 бодова,
(2) друго место – 5 бодова,
(3) треће место – 4 бода;
2) републичко такмичење које организује министарство надлежно за послове образовања и васпитања (даље: Министарство) и стручно друштво или други организатор:
(1) прво место – 3 бода,
(2) друго место – 2 бода,
(3) треће место – 1 бод;
в) резултата на стандардизованом тесту – ако ученик на стандардизованим тестовима оствари најмање 140 бодова (од највише могућих 200 бодова).
На основу ових елемената ученици се рангирају према укупном броју бодова које остваре, с тим да, када већи број ученика оствари исти број бодова, предност у рангирању имају ученици који имају већи број бодова на стандардизованом тесту.
2.2. Услови и критеријуми за остваривање права на стипендију за изузетно надарене студенте
Право на стипендију за изузетно надарене студенте имају студенти високошколских установа:
– чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина,
– почев од треће године студија, односно са остварених 120 ЕСП бодова,
– који имају положене све испите из претходних година студија (основне академске студије, мастер академске студије и докторске академске студије),
– који су уписани први пут у текућој школској години на студије првог, другог или трећег степена,
– чије се школовање финансира из буџета Републике Србије,
– који имају држављанство Републике Србије,
– који током студирања остваре просечну оцену најмање 9,00,
– који су у континуитету уписивали године студирања на терет буџета Републике Србије,
– који положе стандардизоване тестове.
Редослед студената за доделу стипендије за изузетно надарене студенте утврђује се на основу:
а) успеха оствареног током претходних студија (исказује се бројем бодова у висини просечне оцене свих положених испита током студирања – од 9,00 до 10 бодова);
б) резултата на стандардизованом тесту (ако студент на стандардизованим тестовима оствари најмање 140 од могућих 200 бодова).
На основу ових елемената студенти се рангирају према укупном броју бодова које остваре, с тим да, када већи број студената оствари исти број бодова, предност у рангирању имају студенти који имају већи број бодова на стандардизованом тесту.
2.3. Начин и поступак остваривања права на стипендију за изузетно надарене ученике и студенте
Право на стипендију за изузетно надарене ученике и студенте остварује ученик односно студент на основу конкурса који расписује Министарство. Ученици и студенти који конкуришу за ове стипендије пријављују се онлајн, преко линка који је постављен на интернет страници Министарства. Када Министарство прегледа пријаве и провери све унете податке о испуњености услова конкурса, ученику односно студенту шаље се порука на имејл-адресу о статусу његове пријаве (прихваћена или одбијена пријава).
Након провере документације о испуњености услова пријављених ученика односно студената Министарство даје налог одговарајућем институту у саставу високошколске установе (даље: Институт) да у року од 30 дана организује полагања стандардизованих тестова.
Након што Институт резултате тестирања достави Министарству, предлог ранг-листе о додели стипендија за изузетно надарене ученике и студенте утврђује Комисија, коју именује министар надлежан за послове образовања (даље: министар), а чине је представници Министарства. Комисија формира предлог ранг-листе ученика односно студената, на коју сваки ученик односно студент има право приговора у року од три дана од дана објављивања ранг-листе на званичној интернет страници Министарства.
Комисија разматра приговоре и утврђује коначну ранг-листу, са предлогом одлуке о додели стипендија за изузетно надарене ученике и студенте, у року од 15 дана од дана пријема приговора, а ако нема приговора – у року од 15 дана од дана објављивања ранг-листе.
Одлуку о додели стипендија за изузетно надарене ученике и студенте на основу коначне ранг-листе доноси министар у року од 15 дана од дана пријема коначне ранг-листе.
На основу коначне одлуке о додели стипендије ученик, његов родитељ, односно други законски заступник, односно студент закључује са Министарством уговор о стипендији за изузетно надарене ученике односно студенте, којим се ближе уређују права и обавезе у вези са коришћењем стипендије. Стипендија за изузетно надарене ученике и студенте додељује се без обавезе враћања и исплаћује се у 12 једнаких месечних рата, у месечном новчаном износу који утврђује министар за сваку школску годину, у складу са Законом.
Правилник је ступио на снагу 1. 6. 2019. године, што је дан на који је престао да важи Правилник о стипендијама за изузетно надарене ученике и студенте („Сл. гласник РС”, бр. 75/2013 и 20/2018).